Векови су ионако само мисаона представа несхваћене и несложене вечности. Како могу дух Савин сместити у непостојано време? Нећу ни да покушавам. Звук свете душе овенчане љубављу чујем једино у свевремености.
Циљ Савине мисије није био краткотрајан, допадљиви украс закачен на вратима династије и отаџбине, већ нетињајућа светлост која је духовним очима народа даровала вид. Сава је непоновљив уметник јер се бавио уметношћу живота. Ишао је путевима слободе који су га увек приближавали његовој судби – сада невидљивом, а по суду видљивом Царству.
Шта је врлина? Запитај свеприсутну извесност у благој тишини. Питај је шта је доброта и где се скрива смисао. Сава је својим животом посведочио истине у које безверје нема приступ. Пошто је његово биће бесмртно, осетићеш како он и даље испуњава своје обећање – и даље оплемењује творевине живота данашњих људи. Не препознајеш ли Савине поступке у свакој добронамерној руци која би да помилује будућност човечанства? Божији дарови који су распети између небеског и овоземаљског понора труде се да допру до младих и грехом неокаљаних осећања. Савина бесмртност пружа руку и онима који се оплеменише покајањем и допустише праштању да покуца на њихова усамљена врата. Али, она ту не застаје, иначе би била начета смртношћу.
Слободна воља је, по потреби, и анђео који орошава и насилник који погубљује. Она понекад следи Путеводитеља, а каткад трчи безумну трку за мучитељем. Они који бирају анђела и који срца других лече топлином, а не гоне их ратом, позвани су да ходе поклоничким стазама светлости, безусловне љубави и увек свежег мира.
Бог, дакле љубав, не скрива своје тајне пред онима који су довољно храбри да прате тихи глас духа Савиног, неугушен бучним страхом чији је циљ праћен пространим путем који у пропаст води.
Јована Иванковић,
Гимназија у Чачку
Извор: Жички благовесник, јануар-март 2022.