Тринаестог маја 2023. године, ученици другог разреда Гимназије у Краљеву провели су дан у великим српским светињама- манастирима Љубостиња, Раванца, цркви Лазарици и некадашњој престоници земље Србије, Крушевцу. Излет је отпочео посетом Љубостињи, учествовањем на Литургију, коју су служили парохијски свештеник о. Данијел Стефановић и наш вероучитељ о. Миломир Радић. По завршетку Литургије, кустос нам је укратко испричао историју манастира где смо сазнали да је манастир задужбина кнегиње Милице, жене кнеза Лазара, и да је подигнут не много пре Косовске битке.
Манастир Љубостиња је први женски манастир у Србији, и према једној од теорија тај назив носи зато што је на том месту кнегиња Милица први пут угледала кнеза Лазара, па тако Љубостиња значи место љубави. Манастир је, као и друга два која смо тај дан посетили, грађен у стилу моравске школе. У њему се кнегиња Милица замонашила, а после ње и прва српска песникиња, монахиња Јефимија. Манастир је у једном периоду у свом поседу имао круну кнеза Лазара, али је она била украдена од стране Турака. У манастиру се чувају мошти кнегиње Милице и монахиње Јефимије. Након посете Љубостињи, овај једнодневни излет се наставио у правцу манастира Раваница, једној од задужбина кнеза Лазара. Манастир Раваница је зачетник архитектуре моравске школе и узет је као пример осталим манастирима тог доба. Манастир је изграђен од камена и опеке и украшен декоративним елементима у облику обојених шаховских поља, са великом розетом изнад врата. У самом манастиру налазе се комплетне мошти кнеза Лазара, те је овај манастир врло битан део српског православног ходочашћа.
Као последња етапа била је Лазарица са градом Крушевцом. Око саме цркве налазe се рушевине града кнеза Лазара, те још пре доласка до саме цркве може да се осети дух средњовековне српске престонице. Црква је посвећена Светом првомученику Стефану, али је у народу познатија као Лазарица. Фасада је рађена на византијски начин, смењивањем реда жутог, тесаног камена и три реда црвене опеке, а у највишем делу цркве смештене су камене розете на црвено – жутој каменој подлози, те оне и неки други камени елементи спадају међу најбоље у моравском стилу. Сама унутрашњост није била осликана до XVIII века, али данас постоје само делови тог рада. На самом крају ученици су посетили и Крушевац, не би ли видели град саграђен на месту некадашњег Лазаревог, и како би допустили утисцима тог дана да се слегну. Након пар сати проведених у граду Крушевцу, ученици су се са професорима вратили у Краљево, уморни од путовања, али обогаћени новим знањима о историји српске вере.
Павле Стајић
