Епархија жичка

Snow
Forest
Mountains
Mountains
Mountains

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЕПАРХИЈА ЖИЧКА

У новом броју часописа “Црква и време“: архимандрит Дамјан (Цветковић), „Хришћанско јединство као иницијатива светитеља Николаја (Велимировића)“

Из штампе је изашао 102. број научно-богословског и црквено-друштвеног часописа „Црква и време“, који заједнички издају Факултет за постдипломске и докторске студије равноапостолних Кирила и Методија и Одељење за спољне црквене односе Московске патријаршије.

Први богословски део отвара чланак архимандрита Дамјана (Цветковића) „Хришћанско јединство као иницијатива светитеља Николаја (Велимировића)“. У њему су изложене иницијативе Светог Николаја за уједињење хришћана, изражене у његовим у проповедима и предавањима које је држао у Енглеској 1920. године. Аутор анализира главне светитељеве екуменске тезе, приказује његову мисионарску стратегију и еклисиолошке погледе. По том питању, чланак сматра енциклику Цариградске патријаршије из 1920. године логичним наставком иницијативе Светог Николаја.

У истој богословској рубрици је и чланак Д.Е. Аракељана који разматра питање благослова „истополних веза“ у Енглеској цркви. Наиме, Генерални синод Енглеске цркве одлучио је 9. фебруара 2023. да се могу благосиљати „истополне везе“. Који су узроци таковг гледишта и које су могуће последице у светлу англиканског учења о браку, као и полемику у вези са употребом молитава за благослов истополних веза, разматра аутор чланка. Поред тога, посебна пажња је посвећена ставу конзервативних англиканских цркава које заступају традиционално учење о браку као о заједници мушкарца и жене. Аутор приказује и учење Руске православне цркве о браку и однос Московске патријаршије према пракси благосиљања „истополних веза“.

Следећи чланак свештеника Антонија Борисова, „Коегзистенција редовних доктринарних токова и паралелних токова у католичком богословљу 20. века“, даје преглед најзначајнијих трендова и концепција аутора који су писали на пољу католичког богословља крајем 19-20. века. Аутор је настојао да покаже да, уз званичну линију, фиксирану на фону Катихизиса из 1992. године, постоји читав спектар гледишта значајних аутора у Римокатоличкој цркви, што нам омогућава да опазимо значајну разноликост трендова у католичком богословљу данас. Ова околност, са своје стране, омогућава да се дијагностикује присуство у савременом католичанству појава како блиских православљу, тако и изузетно удаљених од њега.

Рубрика „Богословље“ завршава се радом ректора Московске духовне академије, доктора богословља, епископа звенигородског Кирила, „Еклисиолошки проблеми у контексту савремених међуправославних односа“. Чланак је посвећен проучавању процеса формирања и анализи главних карактеристичних обележја богословља Цариградске цркве у области еклисиологије. Од почетка 20. века деловање Цариградске патријаршије имало је за циљ повећање њеног утицаја у православном свету. Методе су сеодувек веома разликовале по питању поштовања не само црквених канона, већ и елементарних норми пристојности. Међутим, сваки пут су идеолози Цариградске патријаршије налазили аргументе да поткрепе своје тврдње. Што су се даље развијали догађаји, то су идеје васељенских патријараха постајале несагласније са православним предањем. У овом тренутку се довршава конструисање нове еклисиологије „источног папизма“, праћене променом норми православног моралног богословља у правцу западних либералних вредности.

Аутор чланка „Сведочанства Григорија Турског о литургијском животу Галске Цркве: ка проучавању питања“, који отвара рубрику „Историја Цркве“, асистент Катедре за филологију МДА , магистар богословља Е.Г. Маљута истражује стваралачко наслеђе епископа Григорија Турског. Аутор се фокусира на значај списа овог западног светог из 6. века за проучавање галиканског богослужења. Како истиче аутор, „многа питања литургијског живота Галије су и даље предмет научне расправе“. Чланак актуелизује вредност сведочанстава о овој теми сакупљених из списа Григорија Турског. На основу прегледа релевантних фрагмената његових дела долази се до закључка да, иако су неки од списа ове истакнуте црквене личности Галије крајем 6. века о савременом богослужењу изгубљени, ипак су одломци богослужбене и химнографске природе расути по огромном корпусу његових историјских и хагиографских дела драгоцени за даље свеобухватно проучавање локалне варијанте галиканског обреда.

Чланак постдипломца Факултета постдипломских и докторских студија, службеника Секретаријата за институције у иностранству при Одељењу за спољне црквене везе Московске патријаршије В.П. Фролова, „Представништва и подворја Руске православне цркве у пределима Александријске и Антиохијске патријаршије (1988-2013)“ наставља рубрику „Историја Цркве“. У чланку је дат општи преглед формирања и развоја представништава и подворја Московске патријаршије, отвараних на територији Александријске и Антиохијске православне цркве. Изложен је хронолошки опис етапа и начина рада ових установа у периоду од 1988. до 2013. године. према документима архиве Одељења за спољне црквене везе МП. Приказују се најзначајнији догађаји који су утицали на њихово функционисање.

Одељак „Црква и друштво“ отвара чланак црквеног стручњака из области катихетске делатности П.П. Попова, „Реторичка средства св. Јована Златоуста у контексту савремене катихетске праксе Руске православне цркве“. Студија актуелизује омилитичко наслеђе св. Јована, показујући његов значај у савременим условима црквене проповеди. Проповеди светог  Златоуста, чувеног оратора и проповедника четвртог века, увек су изазивале одзив и имале одјек у срцима, душама и умовима његове пастве. У чланку се разматрају основни принципи који су га руководили у изграђивању његових проповеди. Ови принципи су актуелни у нашем времену и, према аутору, могу их користити савремено свештенство, политичари, наставници и правници.

Рубрика „Црква и друштво“ завршава се чланком протојереја Максима Козлова, председника Просветног одбора Руске православне цркве, ректора Факултета постдипломских и докторских студија, под насловом „Присуство богословских школа у информационом простору“. Како истиче аутор студије, „данас развој информационих мрежа, а посебно афирмација дигитализације као новог тренда у друштвеном развоју уопште, а посебно у области образовања, чини присуство богословских школа у информационом простору не само могућим, већ и неопходним.”

„Присуство квалитетног и редовно ажурираног сајта, као и страница на друштвеним мрежама, на каналима вести на популарним платформама, присуство на порталима богословских информација и приступ електронским библиотекама већ постаје прилично функционално за богословске школе“, напомиње протојереј. Максим Козлов.

Извор: Рatriarchia.ru

Превод с руског редакција портала „Ризница“

Contact Us