Маја Ковачевић је почасна председница Удружења “Персида Карађорђевић“. Ово удружење наглашава опасности од беле куге у Србији. У јавности наступају са подршком породицама са више деце, као и са постављањем теме о наталитету на важно место. Маја је 2015.године у Тополи на Опленцу добила “Кондир мајке Југовића“, Видовданску награду коју додељује Српска Краљевска Академија мајкама које су родиле седморо и више деце.
Мајо, колико деце имате, када сте рођени и са колико година сте добили прво дете? Да ли је породица из које Ви потичете била многодетна?
Супруг Радиша и ја имамо деветоро деце и десето је на путу да се роди. Рођена сам 1981. године. Прво дете смо добили 2005. године, а најмлађе ће се родити у августу 2016.године. Имамо шест дечака и три девојчице.
Моји родитељи имају двоје деце, мене и мог брата. Прадеда и прабака су имали осморо деце. Слика велике породице ми је увек била идеал. У слици на којој за истим столом седи многобројна породица сам желела и лично да учествујем. Наши преци, како племићи тако и обични народ, имали су многодетне породице. Они требају да нам буду узор.
Шта ваша околина, и уопште људи, мисле о Вама и Вашој породици?
Мишљења су различита. Нажалост, има доста оних који не одобравају многодетност. Углавном постављају питање од чега ћете живети. Неки станодавци су се плашили да нам издају стан, чак и ненамештен. Сматрали су да их варамо када им на договору о станарини не кажемо да имамо десеторо деце. Један станодавац нас је чак истерао неколико дана по усељењу, када је сазнао да имамо више деце. Пре усељења нас није ни питао колико деце имамо…
Шта мислите, зашто известан број људи осуђује многодетне породице? Како Ви гледате на те осуде?
Мислим да је разлог таквом размишљању страх од неизвесности, као и себичност у жељи да се детету и себи обезбеди “све“… Новац не може да засити похлепу. Највероватније да међу онима који осуђују многодетне породице има и незадовољства самима собом, као и својом породицом. Медији су доста допринели потцењујућим и неодобравајућим ставовима појединаца и јавности, јер кроз примере беде у којој многодетне породице живе често изазивају осуду, а не саучествовање и подршку. Боље би било да више говоре о страшном греху абортуса, који је прави злочин убиства деце.
Наравно, има и лепих примера у којима су медији помогли многодетним породицама. Није све тако црно.
Да ли сте Ви добијали помоћ од некога?
Јесмо. Хвала свима на томе. Ми радимо. Држимо Издавачку кућу “Глас Србије“, која се залаже за добре националне вредности. Добили смо недавно стан од Општине Краљево. Има 44 квадратна метра , али смо задовољни што имамо свој простор.Такође, помаже нам и Црквена општина при Храму Светог Саве у Краљеву.
Можда би обновљена сеоска домаћинства била најбоље решење за многодетне породице. Тиме би се решили многи проблеми. Не би се стицала слика о многодетним породицама као о социјалном проблему. Тамо би породице могле да раде и производе за свој живот. Држава би могла да има Министарство за породицу. Могли би да постоје фондови за подршку породици. У њих би долазио део прихода од промета луксузних намерница (цигарете, алкохол…). Данас богати често немају много деце, а својим приходима би могли да буду добротвори другима који имају. Тиме би се обновила племенита идеја доброчинства и задужбинарства која је у нашој историји била присутна.
Шта мислите, да ли ће Вама деца бити захвална на пожртвовању које им посвећујете?
То зависи од тога како ћемо их васпитати. Најлепша слика ми је када их видим како сви заједно спавају једни до других. Надамо се да ће тако сложни бити и у даљем њиховом животу када одрасту.
Наша деца су задовољна, чак и када имају само хлеб. Чини ми се да се помало размазе када имају да бирају. Били смо у ситуацији да нам искључе струју, па смо млеко морали да грејемо на свећи… Ипак, све смо заједно успели да побеђујемо. Деца су благослов Божији. Бог је увек био ту, упркос оклностима које нису биле лаке у појединим тренуцима. Вера је подршка многодетности.
Пример на који треба да се угледамо су кнегиња Персида Карађорђевић и Света Анастасија Српска. Персида је родила десеторо деце. Један од њих је Краљ Петар Ослободилац. Света Анастасија је пре монашења родила тројицу дивних синова. Одрекла се драгоцене огрлице да би њено сестринство Богородичног манастира код Куршумлије преживело. Нажалост, тај манастир је данас запуштен. Рађањем би могли да обезбедимо опстанак нашем народу, али да дамо нове монахе и монахиње који ће приносити молитве за нас и цео свет.
Разговор водио: јереј Александар Р. Јевтић