Уобичајена је пракса да се у богослужбеној и житијној литератури уз имена светитеља додају одређени атрибути. Па тако у календару Цркве Христове, поред имена светих, најпре наилазимо на присвојне придеве, који просторно одређују житије светитеља. Тако је на пример Свети Сава Српски, Апостол Јаков Јерусалимски, Свети Аверкије Јерапољски, а Преподобномученица Анастасија Римљанка.
Поред оваквих „географских одредница“, уз имена светитеља наилазимо и на разне друге придеве, попут мироточиви, велики, освећени, четверодневни, праведни, милостиви, златоусти, првозвани, ћутљиви… Ови придеви, као путоказ на подвижничкој стази којом су светитељи ходали хитајући у загрљај Христу, најчешће указују на преовлађујућу врлину која их је красила. Још један у наведеном низу „врлинских придева“, који ближе одређују карактер прича из животописа светитеља, јесте и бесребреници.
Ко су заправо бесребреници?
Ако знамо да је још од 7. века пре Христа новац кован углавном од сребра, бесребреници би онда били они који су без новца. У контексту светитеља бесребреника, то су они који за свој труд нису узимали никакву награду. Управо због тога безребренике још називамо и безмездници (без плате, без награде), али и безмитници (непоткупљиви, неподмитљиви).
Са друге стране, ако бесребренике потражимо у житијној литератури врло лако ћемо пронаћи неколико парова светитеља уз чија имена стоји бесребреници.
Најпре су ту Свети Козма и Дамјан, које називамо и врачевима (врач= лекар). Заправо, Житије нас упућује на три пара ових светитеља, и то онe родом из Рима (1/14. јул), затим имамо пар из Арабије (17/30. октобар) и напослетку онe Азијскe из месопотамског Феремана (1/14. новембар), који су, захваљујући најбогатијем и најдетаљнијем житију, још од 16. века код нас најзаступљенији. Упоредним прегледом њихових житија, поред разлике у погледу начина њихове смрти, запажамо упадљиве сличности. Били су браћа (иако се код Арабијског пара то не наводи); изучавали су лекарску науку, лечили су људе не толико лекарским знањем колико задобијеним од Господа даром исцељења; и на крају, живели су приближно у исто време (3. век). Иако су ове чињенице навеле неке истраживаче да закључе да се ради о једном пару ових светитеља, чије је поштовање постепено подељено у три предања, богослужбена литература нас ипак упућује да су три пара светих лекара постојала и да су прослављана још пре 10. века.
Иако најпознатији, Свети Козма и Дамјан нису и једини бесребреници које можемо пронаћи у Житију. Њихови савременици, Свети Кир и Јован (31. јануар/13. фебруар), први као лекар из Александрије, други као римски официр, су такође бесплатно лечили, како молитвом, тако и физичким лековима. Такође, бесплатни лекари су били и Свети мученици Пантелејмон (27. јул/9. август) и његов учитељ Ермолај (26. јул/8. август),алии Свети Самсон Странопримац (27. јун/10. јул), родом из Рима, који је исцелио и самог цара Јустинијана одбивши богату награду за тај труд.
Упућујући читаоце на житија ових светих лекара под наведеним датумима, указаћемо на оно што је у њима заједничко. Сви наведени светитељи су имали „дар исцељивања“, а тек успут је неко од њих користио и лекарско знање засновано углавном на лечењу болесника лековитим биљем. Тако код Врачева римских налазимо да су лечили „и људе и животиње полагањем руку“, Арабијски су лечили „искључиво силом Христовом“, док тек код Азијских налазимо да су исцељивали „не толико биљем колико именом Господњим“. Без обзира на то, ови свети лекари нису били против медицинске науке, већ су веру у моћ исцељења силом Христовог имена претпостављали сваком физичком леку. Велики свети Василије нам ово и потврђује када каже да: „као што не треба сасвим избегавати лекарско искуство, тако је нецеломудрено полагати сву своју наду у њега. Већ, као када обрађујемо земљу користећи искуство земљорадње, а плодове молимо од Господа…тако идите лекару…но нека ваша нада (у исцељење) неодступно почива у Бога“.
Једна прича из житија Азијског пара светих лекара Козме и Дамјана најбоље одговара на питање зашто су ови свети људи тако категорично одбијали да приме награду за свој труд!? Наиме, пошто су ицелили жену Паладију, која се разболела од непознате болести, она, и након њиховог одбијања, убеди Дамјана да прими у име Свете Тројице три јаја, и то без Козминог знања. Када је Козма сазнао за то, толико се ожалостио да је тражио да га не сахране крај брата Дамјана, зато што је преступио заповест Господњу примивши награду. Ова можда и најживописнија прича из њиховог житија нам говори да су Врачеви исцељивали извршавајући заповест Божију дату самим апостолима: „Болесне исцјељујте, губаве чистите, мртве дижите, ђаволе изгоните; за бадава сте добили, за бадава и дајите“.(Мт.10, 5-8). Другим речима, бесребреници нису желели да продају благодат Божију коју су од Духа Светога забадава добили, и то од истог оног Духа који, по речима апостола Павла, дарове раздељује, и то „свакоме како хоће“ (1 Кор. 12, 4-11). Ипак, дарови се не раздељују тек тако, свакоме и насумично, већ онима који су (као Свети Козма и Дамјан) „крштени у раној младости и васпитани у хришћанској побожности и свакој врлини“, (од мајке Теодотије) „дивно васпитани у хришћанској вери и у изучавању Светога Писма кроз беспрекорно живљење по закону Господњем“.
Порука коју Врачеви упућују данашњим лекарима, гледајући их са икона на зидовима ординација, јесте да лече пацијенте савесно и достојанствено, прописујући лекове увек уз „један милиграм човекољубља“ више. Скорашњи пример лекара нишке Кардиохирургије који су 12 узастопних викенда радили операције без новчане накнаде, али и многих других који се без обзира на рат или глобалну болест брину о својим пацијентима жртвујући сопствени живот, говори нам да Свети Врачеви и њихово човекољубље живе и данас.
Свесни да се чудесна исцељења у многим нашим светињама догађају и пред моштима светитеља који за живота нису били лекари, благодаримо Господу што мошти Светих Врачева у манастирима Зочиште и Сопоћани свакодневно „ординирају“, и то и даље потпуно бесплатно. По исцељење у ове светиње долазе сви, како православни Срби, тако и многи други различитих вера. Стрпљиво чекајући у чекаоници њихове „ординације“ у којој се догађају чудесна исцељења, узнесимо им тиху молитву срца: „Свети бесребреници и чудотворци, Козмо и Дамјане, исцелите немоћи наше, бесплатно дар примисте, бесплатно дарујте нам“.
Вероучитељ Владимир Грујић
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 17. новембар