Свети апостол Марко био је један од седамдесеторице малих апостола. Сходно обичајима тог времена имао је два имена, једно јеврејско и друго грчко-римско, па вас не треба чудити ако негде прочитате да се звао и Јован Марко. Пореклом је био Јеврејин, син богате жене Марије из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом. Свети Марко је рођен у Јерусалиму, био је нећак апостола Варнаве – вршњак и пријатељ апостола Павла.
Након Спаситељевог Вазнесења, кућа мајке Светог Марка је постала место молитвених сусрета првих хришћана у Јерусалиму и уточиште за апостоле. На молбу римских хришћана, Марко је написао Јеванђеље о Христу, на основу својег памћења, али и на основу сведочења апостола Петра са којим је био веома близак. Познато је да је Јеванђеље по Марку, по својем обиму, најкраће од свих Јеванђеља, али није мање лепо и мање утешно од остала три Јеванђеља.
Навешћу догађај са покојним митрополитом Антонијем (Блумом) са којим сте се као читаоци наше рубрике већ претходно срели. Наиме, он је још као младић донео одлуку да не верује у Бога. Међутим, након школског предавања једног свештеника решио је да нешто прочита о Христу, па се определио да то буде најкраће Јеванђеље. Пре читања Јеванђеља, обећао је себи да ће засвагда раскрстити са вером, уколико му се оно не допадне. Послушајте његове речи: „И тада сам сусрео Бога, јер сам почео да читам Јеванђеље од Марка, које као да је било предодређено за такве, дивље дечаке какав сам био ја. Почео сам да читам, а онда сам – лагано читајући текст од прве до треће главе изненада осетио да са друге стране стола за којим сам читао стоји живи Христос. Ја Га нисам видео, нисам осетио никакав мирис, ништа нисам чуо. Завалио сам се на столицу, убеђен да то није ни виђење, ни халуцинација, него сасвим једноставно убеђење да Он ту стоји. Тада сам помислио: ако је већ тако, онда све што је о Њему речено мора бити истина; ако је Он умро и ако је сада жив, то значи да је то Онај о Којем је говорио отац Сергеј.
Почео сам насумице да читам Јеванђеља, и неколико ствари ме тада посебно запрепастило. До тада сам навикао да живот посматрам као џунглу у којој је сваки човек за мене представљао опасност и непријатеља: да бисте преживели у џунгли ране емиграције, морали сте да се окамените, да постанете чврсти и непробојни. Изненада, видим да је у Јеванђељу речено: Он сунцу заповеда да обасјава и зле и добре. Помислио сам: ако Бог воли и добре и зле, и ако ја хоћу да будем са Богом, онда такође морам почети да волим не само добре, који воле мене и који су добри према мени, него и оне зле којих се толико плашим и које сам до тог времена мрзео. Замислио сам се над тим и одлучио: добро, ма шта да ми учине људи, ја ћу их волети да бих остао са Христом; нека ме посипају и кључалом водом, ја се нећу одрећи те љубави… Сутрадан, када сам изашао на улицу и угледао гомилу људи која се запутила на станицу (тада смо становали у предграђу), помислио сам: „Бог је све њих створио, Он све њих воли, и ја ћу све њих волети…“
Kao што видите, читајући Јеванђеље, потоњи митрополит је срео Самога Христа и научио да је Бог љубав, јер Он сунцем обасјава и зле и добре. Касније, све до краја свог земног живота, овај младић је био ватрени проповедник Јеванђеља и доброте Божије.
Драги читаоци, у овом времену хитрине и јурњаве, усудите се да прочитате макар најкраће Јеванђеље – можда и вас током читања тог Јеванђеља обасја доброта љубави Божије, због које вреди трпети и највеће патње и неправде које живот носи са собом.
На самом крају: још неколико речи о Светом апостолу Марку. Он се упокојио у Господу као Епископ Александрије Египатске 63 или 68 године. Наша Црква га молитвено прославља 8. маја. Нека нам Господ, његовим молитвама, отвори очи да нас обасја утеха која се скрива у речима јеванђелске повести о Христу.
Вероучитељ Дејан Драмићанин
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 30. децембар 2022. године