Јесте ли икада чули јеванђелску причу о ђавоиманом човеку из Гадаре и о његовом исцељењу које је учинио Христос? Да ли сте чули како је демон мучио несрећника и како је његов живот учинио јадним? Да ли сте видели божанску моћ Исуса Христа над демонима, над читавим легионом демона, који су се уселили у тога човека? Да ли сте видели уништење мноштва свиња у које је демон ушао после изгнања из човека? Хајде да пажљиво саслушамо ову причу и да нешто научимо из ње (Лк 8, 26-39).
Ђавоимани људи су постојали и пре, али постоје и данас. Премда тога нисмо ни свесни међу нама постоје многи људи који су у извесном смислу демонизовани. Ко није чуо за случајеве ђавоиманих људи или за људе који су своје животе унаказили алкохолизмом?
Ко није чуо за њих или ко не познаје такве који, уколико су ожењени, муче не само себе, већ и своје супруге и своју децу, уколико их имају? Вођени демонима често своје животе уводе у разне неприлике, или упропашћују животе својих супруга и своје деце, разним мукама и батинама. Не могу се речима описати муке онога дома у којем живи пијаница. Пакао, то је истински пакао, са сузама и уздасима свакога дана. А пијаница пије свакога дана и свакога дана односи све из свог дома да би платио пиће.
Како је то ужасна страст и ужасно лудило! Кога треба кривити? Наравно, самог пијаницу, који је дошао до таквог демонског стања кроз своју страст за алкохолом. Свака болесна особа може бити лечена, али алкохоличар се не може лечити ни са чим осим уколико сам одлучно не зажели да одбаци пијанство и читавог срца се обрати Господу Исусу Христу, који једини Својом благодаћу може да излечи страшне и фаталне страсти.
Видео сам многе пијанице. Међу њима сам видео многе који су потпуно излечени благодаћу Христовом. Али сам видео и многе, а и ви сте их видели, који су ишчезли у страшним смртима, без покајања, извршивши самоубиство или умревши залеђени у каналима у које су пијани упали.
То што сам видео исцељене ми пружа право да кажем алкохоличарима: Потражите Спаситеља, искрено и дубоко, и Он ће вас сигурно спасити, и избавити вас од демонске хорде која је вас и све ваше узела у свој посед, због ваше небриге и непажње, лењости и немолитвености, недостатка вере и неверја, због отклона од Бога и од Цркве. Исто тако, видео сам и људе који су стварно били запоседнути демонима, по Божијем допуштењу и Промислу, и демони су у таквим људима довели до менталних обољења, и подстрекивали их на страшна и ужасна богохуљења. Видео сам како демони те јадне људе мучи разним начинима. За ове мислим, заједно са апостолом, да је Бог допустио Сатани да се мучи тело, да би дух био спасен (1 Кор 5, 5). Наравно, овакви људи су стању менталног лудила. Они не могу схватити да раде нешто погрешно. Пијанице, међутим, ће бити оптужени за своје поступке, јер имају и разум и слободу; биће им суђено за пијанство и за бес: Пијанци неће наследити Царства Божијега (1 Кор 6, 10).
Али, драги моји, постоји још врста бесних (бес је стара словенска реч за ђавола) људи. Постоје љути, иритирајући, гневни људи. Јесте ли икада видели такве? Како је само страшно када се разбесне? Колико су тада ружна њихова лица! Из њихових очију избија таква злоба и бес. Сви смо помало иритантни, сви смо подложни гневу, стога сви треба да молимо од Господа опроштај, да се умекшају наша срца, да нам се да смиреност и стрпљење.
Постоји још много врста демонских поседнутости. Такав је случај са људима које мучи туђа срећа и напредак и они, или пате у тишини, гледајући срећу својих ближњих, или просипају гнев и осуду свуда око себе. Постоји поседнутост која се изражава у незајажљивости за новцем, јер постоје људи који су спремни да, због новца, поступају неправедно, а због губитка новца, чак и да изврше самоубиство. Срца таквих људи су отежала до те мере да њих ни најмање не додирују патње других људи: гладних, нагих, болесних, обогаљених, и пролазе покрај таквих свакога дана не оставивши ни новчић, а њихови сефови су дупке пуни по дару Божијим. Зар ово није својеврсно лудило?
Постоји коцкарска манија, када људи полагано троше своје вечери и ноћи за картама, убијајући своје драгоцено време, не гледајући на дела Божија, не обраћајући пажњу на своје душе, на своје спасење, не бринући се за своје покајање.
Постоји и манија, или демонска поседнутост, међу људима који имају аверзију према Цркви, богослужењима, појању Богу и читању речи Божије. Никада их не можеш убедити да дођу у Цркву. Ако их поведеш, они ће побећи са каквим год разлогом – толика је њихова отуђеност од Бога и од Цркве.
Постоји толико много манија или типова демонске поседнутости међу људима! Шта је лек за ову моралну болест, како се може утећи од овог вишеглавог чудовишта? Само скромном вером у Господа Исуса Христа, који је поразио моћ ђавола, и искреним и дубоким покајањем, молитвом и постом. Овај се род не изгони другачије до молитвом и постом (Мт 17, 21). Узгред, то је један од разлога што је Црква установила постове – да би хришћани имали оружје против ђавола и безбројних његових махинација. Божићни пост нам је послала Црква да би нам помогла. Хајде да вољно прихватимо ово црквено исцељивање и да у складу са нашим снагама, постимо од страсти и пожуда. Амин!
Свети Јован Кронштатски
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 15. децембар 2023. године