У овом броју наше рубрике писаћу о Светом апостолу Тому, али пре него што нешто више сазнамо о њему изнећу неколико детаља из свог живота којих се сетим приликом спомена његовог имена. Посебну захвалност према њему, осећам још од летњих месеци 2019. године, које сам провео на црногорском приморју, у месту Рафаиловићи. Ту сам боравио код тече и тетке, покушавајући да нађем неки сезонски посао. Тако сам отишао у ресторан ,,Свети Тома“ у Бечићима. Смештен на прелепом месту, на самом шеталишту поред мора, а непосредно испод брдашца на којем се налази истоимена црква. Иако до тада нисам обављао сличан посао, власник ресторана је одлучио да ме прими, рекавши ми да ћу већ од сутра почети да радим све што се од мене буде тражило. Посао је углавном укључивао чишћење различите морске рибе, лигњи, хоботница, прање посуђа, чишћење тоалета и изношење смећа. У почетку ми је посао ишао нешто теже јер ми је требало времена да се навикнем на све радне задатке и специфичне услове, а ресторан је радио прилично добро те је било неопходно за кратко време стећи неопходну брзину. Узгред, радно време је било дванаест сати без иједног дана одмора. Првих неколико дана сам мислио да сигурно нећу издржати. Видевши да се радни дан завршава непосредно пред почетак вечерње службе у цркви Светог Томе, почео сам да сваке вечери одлазим на службу. Након напора на послу преко потребан предах и спокој сам пронашао у тим вечерњим часовима молитве, у црквици посвећеној овоме светитељу. То лето ми ни изблиза не би било лепо, нити бих успео да издржим те напоре да није било ове оазе радости и предаха.
Што се тиче Светога Томе: наш народ најчешће мало тога зна о овом светитељу. Знају да се слави као крсна слава која се обележава 19. октобра и да уз његово име стоји придев „неверни“. Изузев, евентуално, оног догађаја који се десио осмог дана после Христовог васкрсења, нашим људима је готово непознат његов живот, његово мисионарење у Индији, његова бројна чуда која је чинио и његово мученичко страдање за Христа.
И тај догађај по којем је познат је веома значајан. Наиме, после свога васкрсења из мртвих Господ се јавио свим ученицима и саопштио им радосну вест о коначном поразу смрти и ђавола. Једино апостол Тома није био са њима, и када су му рекли шта се десило он није веровао. Рекао је да неће веровати сем уколико својим рукама не додирне ране Христове. Када се после неколико дана Христос опет јавио ученицима, међу којима је овога пута био и Тома, он је имао прилику да се својим рукама, не само видом, увери у истинитост васкрсења. Ово је значајно јер је својим неверјем јасно показао да је Христос у телу васкрсао из мртвих, тј. показао је шта очекује и нас на крају историје: васкрсење у телу из мртвих и живот у светлости Царства Божијега.
После вазнесења Господа Христа на небо и силаска Светога Духа, свети апостоли су отишли на разне крајеве света ради проповедања Речи Божије. Светом Томи је пало у део да иде у Индију, што је у почетку тужно прихватио, након чега му се Господ јавио, рекавши му да буде храбар и да ће Он бити са њим, што се и збило. Премда данас нема много хришћана у Индији, познато је да је Свети Тома имао изузетног успеха у проповеди, и да су многи Индијци тада примили веру Христову. У Његовом житију, спомиње се сцена са индијским царем, Гундафором, који је желео да сазида себи леп дворац. Послао је свог помоћника Авана у Палестину како би потражио вештог неимара који би му помогао да то учини. Аван је пронашао Тому и довео га цару, представивши га као мајстора. Пошто му је дао много злата да сазида величанствено палату, цар је отпутовао у други крај царства. Но, Тома није користио злато за зидање, већ га је раздавао оскуднима – просјацима и убогима, а сам се трудио да проповедањем Еванђеља обрати многе вери у Христа и крсти их. Након две године, када је цар желео да сазна да ли је готов дворац, апостол је одговорио да је потребно још само сазидати кров. Добио је још злата које је и овога пута искористио на исти начин. Када је цар сазнао шта се десило, ухватио је Тому и његовог помоћника и бацио их у тамницу. Међутим, ускоро се упокојио царев брат кога је анђео Божији повео ка Рају, у предивне дворе. Међутим, анђео га није желео увести у рај, јер је то двор брата његовог који је сазидао апостол Тома. Анђео је потом вратио душу у тело царевог брата. Он је своме брату описао шта је видео, и цар је Тому извео из тамнице и саслушао његове речи о спасењу и вечном животу, крстио се и милосрдним делима сазидао и себи двор на небесима. Поука овог догађаја је сасвим јасна: „Благо“ које сабирамо на небесима је неупоредиво важније за спасење душа наших, док нас богаћење земаљским благом, без милостиње, удаљава од раскошних небеских палата којих су се удостојила ова индијска браћа. Житије даље наводе како је апостол Тома поучавао младенце целомудрију, како је оживљавао људе и чинио бројна чуда, неустрашиво ширећи реч Божију међу незнабошцима.
Као што није присуствовао првом јављању Васкрслог Господа апостолима, тако се Божјим промислом десило да је закаснио и на погреб Пресвете Богородице. Због тога је горко заплакао и на његову молбу отворили су Њен гроб и уместо тела које је већ било узето на небо затекао је само једну плаштаницу. Тако је апостол Тома изабран да нам прво својим неверовањем потврди и утврди веру у васкрсење Христово, а потом и да нам открије чудесно прослављање Мајке Божије.
Индијски кнез Муздије којем је апостол Тома крстио жену и сина наредио је својим војницима да убију овог Светог Апостола, и након бројних неуспешних покушаја коначно је прободен копљима. После земаљске смрти наставио је да чини чудеса исцеливши једног од кнежевих синова након чега се и сам кнез крстио и поверовао у Христа. Свети Тома се и дан данас моли Богу за нас и предстоји Престолу Царства Божијег молећи се читав свет.
На самом крају подсетићемо се Христових речи, упућених апостолу Томи, након његовог неверовања: ,,Блажени који не видеше а повероваше“ (Јн. 20, 27 – 29). Ми смо ти, и благо нама уколико свим срцем поверујемо у Христа и у Његово славно васкрсење, премда га нисмо видели, онако како га видео и гледао овај славни апостол.
Психолог Милош Благојевић
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 20. октобар 2023. године