Коју врсту музике воли да слуша ваша нерођена беба? Може ли да учи и памти? Да ли може да се сећа ствари које је доживела и пре него што је угледала светлост дана? Колико ваши ставови и осећања могу утицати на њу? На наведена, али и на многа друга занимљива питања, једна релативно млада грана психологије покушава да нам да одговор. У питању је пренатална психологија. Пренатални психолози, али и други научници које занима развој бебе у мајчиној утроби, а међу њима су психијатри, биолози, неуролози и лекари других усмерења, заступају став да живот почиње зачећем и у прилог томе нуде резултате великог броја занимљивих истраживања. Неколико занимљивих налаза ћемо управо представити.
Од краја трећег и почетком четвртог месеца трудноће, када се код бебе развија чуло слуха, (тада њено срце већ увелико куца, а чуло мириса и укуса су већ развијени) показано је да им највише прија Вивалдијева и Моцартова музика, док најмање воле Бетовенову и Брамсову. Кад год би биле пуштане неке од њихових истакнутих композиција, срчани ритам би се смирио а шутирање би се смањило. С друге стране, Бетовенова и Брамсова музика, и сви облици рок музике би је узнемиравали и оно би се тада бацакало у материци. Музику иначе треба пуштати када је беба будна, а то је тек преко десет процената њеног боравка у материци. Крчање маминог стомака и лупање њеног срца су звуци које најчешће чује. Све док је ритам њеног срца правилан, беба на неки начин зна да је све у реду и осећа се сигурно. Постојано бум-бум почиње да симболизује смиреност, сигурност и љубав према њему. Из тог разлога ће је касније када се роди, најпре смирити када је неко држи на грудима.
У јаслицама препуним тек рођених беба пуштен је звук људског срца. Истраживачи су претпоставили да уколико ритам мајчиног срца има икакав емоционални значај, новорођенчад ће се оних дана када је пуштен понашати другачије него када га нема. Управо то се и догодило, само што су реакције биле много очигледније него што су очекивали. Бебе које су слушале откуцаје срца су дословно на сваки начин боље напредовале – јеле су више, имале већу тежину, боље су спавале, дисале су боље, плакале су мање и мање су се разбољевале и то само зато што су биле изложене обичном снимку откуцаја људског срца.
Да беба може да осети да ли га мама воли и жељно ишчекује показала је својим истраживањем мађарска научница Моника Лукеш која је две хиљаде трудница пратила кроз трудноћу и касније након порођаја. Све испитанице су имале сличан економски статус, ниво интелигенције и пренаталне неге. Једино их је разликовао став мајке према очекиваном детету и испоставило се да то има најважнији утицај. Деца мајки која су једва чекала да оснују породицу била су емотивно и физички здравија по рођењу и после тога, него деца мајки која су одбацивали помисао на дете.
Наведени примери довољни су да покажу да нерођене бебе нису пасивна бића без ума, скуп ћелија и ткива или златне рибице које пливају у акваријуму, већ су бића која могу да уче, памте, показују задовољство или незадовољство, која могу да осете став мајке према, као и емоционалну обојеност речи које им се упућују, иако не могу да знају њихово значење. Треба им говорити и из разлога што ће касније, када се роде, родитељима лакше бити да се са њима повежу. Уколико беба не чује очев глас пре рођења, биће веома тешко да је он касније умири када је нервозна или учини да престане да плаче.
У неким афричким племенима забрањено је свађати се са трудном женом. Није без разлога речено да уколико ружне речи уђу у мамин стомак, ваде детету очи. У Кини се трудница потпуно издваја у посебан амбијент у ком може да чује само лепе ствари, слуша лепу музику и где се не сусреће и не види никакво зло, да би тако заштитила своје дете.
Оно што лоше утиче на психолошко и физичко здравље труднице треба избегавати. Праћење телевизијског програма који је препун црне хронике и бесмислених вести, коришћење интернета, уколико је могуће треба избегавати рад на стресном послу, оговарање, конзумирање алкохола и цигарета, кафе. Уместо тога, беби треба читати (научници сматрају да већ од краја седмог месеца од зачећа беба почиње са учењем језика), радити креативне ствари, тепати јој и мазити стомак што ће такође осетити, слушати лепу музику, плесати (показано је да плес веома повољно утиче на развој синапси у бебином мозгу). Уколико је мајка верујућа, треба да одлази у цркву, да се причешћује, моли се за њу.
Материца треба да буде топло и нежно место испуњено љубављу. Уколико је тако, дете ће касније имати лепша очекивања од живота у који се рођењем пресељава. Свет ће тада бити његова шкољка као што је то била материца. Ако је супротно, биће му теже да буде оптимистично, отворено и да лако успостави однос са другима. Дечији живот је дар од Бога. Опасно је када дете осети да га мајка одбацује или када се константно игноришу његове физичке или психолошке потребе. Захтеви детета нису неразумни. Све што дете жели су љубав и пажња, а кад их добија онда природно следи и повезивање са мајком које ће се по рођењу усавршити.
Психолог Милош Благојевић
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 09. децембар 2022. године