Данас је у црквама једно посебно славље јер се сећамо највећег чуда које је Господ учинио: васкрсења Лазара, пријатеља Христовог како га је Христос сам називао. Када су његове сестре послале људе да Га обавесте да је онај кога Он воли умро, Господ је рекао онима око себе, помало тајанствено, да је Лазар заспао, али да идемо да га пробудимо из сна. Ученици испрва ово нису разумели и онда им је Господ отворено рекао да је Лазар умро. За свакога од нас је поучно то што Господ није журио када је чуо да је Његов пријатељ болестан. Чак се и обрадовао што није био тамо када се смрт десила, јер Господ све у Својој вечности зна. Он се стара о спасењу људи, некада допушта и понека искушења и ране па чак и смрт. Но, он једино жели да нас поведе са Собом на висину – у вечни живот, да задобијемо љубав божанску којом је свет створен и којом постоји. Стога Он не жури, и када стигне сачекала Га је Лазарева сестра са, помало прекорним, речима: „Да си био овде не би умро брат мој“.
Господ није журио, и допустио је да Лазар умре како би показао ово велико чудо у тренуцима када је Лазарево тело већ почело да пропада, како би се сви уверили да се смрт заиста десила, да Лазар није заспао већ да је заиста умро. Слично томе, када је Господ васкрсао кћер старешине синагоге, постојало је сведочанство да је она умрла, јер када је Господ рекао да она спава и да није умрла, многи су му се смејали, јер је било извесно да је већ мртва. А овде имамо још и веће сведочанство које су нам пружиле саме Лазареве сестре. Када је Господ заповедио да склоне камен са уласка у пећину у којој се налазило тело (са гроба), оне су се супротставиле рекавши да је тело већ почело да заудара јер је већ био четврти дан. Али нико се није усудио да не послуша, и ова заповест Божија је испуњена.
И онда се Господ обратио умрломе: Лазаре, изађи. И умрли човек је чудесно изашао из пећине. Господ је чудесно васкрсао човека који је био обавијен погребним повојима и чије је тело почело да се распада. Знамо да мозак тренутно губи своју способност да функционише, дословно за свега неколико секунди, али да неки други органи настављају да делују, а коса чак и расте. Али ово је већ четврти дан , тело је већ отпочело да се распада, но Реч Господња је извршила највеће чудо. Господ је пројавио Своју љубав и Своју силу, јер је свет створен Божијом силом и Божијом љубављу. Свет је створен ни из чега, тј. слободно можемо рећи да је створен из Божијег свемогућства, јер нема ничега што постоји а да није настало Његовом Речју. И овде поново чујемо реч тог истог Створитеља, јер је читав свет створио Христос Син Божији: Лазаре, изађи.
Данас се сећамо Васкрсења Лазаревог, а сутра ћемо славити Улазак Христов у Јерусалим (у народну знан као Цвети). Заправо, овај улазак, тако узвишен, диван и значајан је једна велика почаст упућена Христу због овога чуда. Јер су многи људи поверовали у Њега да је Месија, те су изашли пред Њега и поклонили му се као цару бацајући своју одећу и цвеће и гране од палми како би показали своју веру у Месију који долази. А он долази на својевољно страдање. Да ученици не би посумњали Господ се преобразио пред њима на планини како би оснажио њихову веру да је страдање које му следује прихватио својом вољом. Неколико пута им је говорио о Васкрсењу, али још увек они то нису успевали да схвате.
Знамо да је Господ волео Лазара и његове сестре Марту и Марију. И као што знамо, Марија је помазало ноге Христове са драгоценим миром, што је у ствари био чин љубави и посебна припрема за погреб Спаситеља. Зашто је Господ волео Марту, Марију и Лазара? Наравно, због чистоте њихових срца и због вере у Њега. Они заиста сведоче ову веру, премда се вера још треба оснажити, јер се жале да Господ није био са њима када им је умирао брат: „Да си био овде мој брат не би био мртав. Али знам да што год заиштеш од Бога, да ће ти дати Бог“. Очигледно је да њена вера још није савршена. Али јој Господ каже: „Твој брат ће васкрснути“. А Марта му одговара: „Знам да ће васкрснути у последњи дан када буде васкрсење“. И Господ јој каже: „Ја сам васкрсење и живот; онај који верује у мене, ако и умре живеће“. Треба да се увек сећамо ових речи. Јер лукави нас увек збуњује разним помислима и страховима. И Марта одговара: „Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији који долази на свет“. Ово исповедање, верујем, је темељ љубави коју је Господ пружао овим људима.
Ово се може применити на свакога од нас. Уколико у нашим душама постоји таква вера у Христа Спаситеља онда ће нас благодат Божија додирнути и Господ ће нам дати знак Своје љубави и десиће се чудо васкрсења наших душа у вечни живот, премда Он неће пожурити као што није журио да васкрсне Лазара. Он нам пружа извесну дозу времена да се спремимо за ово чудо. Све у своје време. Немој да се жалимо на Господа у нашим молитвама. Господ их чује чак и пре него што му се обратимо. Али све у своје време. Важно је да Богу оставимо простор да Он слободно дела, да му не намећемо своју вољу у погледу тога како да нас спасе, већ да верујемо да у свему томе што се дешава делује и Он и да је читав свет створен да би се спасли они који желе да буду спасени. Свима нама желим да будемо међу онима који ће одговорити на љубав Божију и који ће превладати страх од смрти и који ће вером у Васкрсење Христово ући у Царство Божије.
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 23. април 2021. године