Драга…!
Мир и милост од Господа теби и свима твојима. Добио сам твоје писмо. Одавно ниси писала о своме стању. Ја се радујем ономе што пишеш, ако заиста преживљаваш оно што описујеш. Људи ми често пишу само о својим маштањима или о ономе што су прочитали или од некога чули. Оно што ти описујеш неизоставно бива са сваким човеком, који правилно иде духовним путем. Спасавај се, труди се, моли се, чувај мир са свима, не осуђуј никог, но свакога пожали и уздахни због њих Господу, да им опрости и уразуми их на спасење.
Мера духовног раста човека је његово смирење. Што је човек виши духом, то је смиренији. И обратно, што је смиренији, то је виши. Човека Богу приближава смирење, а не приближавају га правила, не метанија, не постови, не читање речи Божије. Без смирења сви, па чак и највећи подвизи не само да нису корисни, него могу и потпуно упропастити човека. А и у наше време може се видети да човек тек што се мало више Богу моли, и чита Псалтир, и држи пост—већ себе сматра вишим од других, осуђује ближње, почиње да учи друге и када га не питају, и тако даље, и тиме показује своју духовну празнину и удаљавање од Господа—у ,,земљу далеку“… Бој се високог мишљења о себи. Господ Исус Христос каже да, иако све што је прописано извршите(тј. испуните све заповести), треба да сматрате себе слугама непотребним, да сте учинили само оно што сте били обавезни да учините. А спасење је дар Божји смиренима и скрушенима срцем. Зато и треба молити од Господа смирење. Осуђивање ближњих и увредљивост неспојиви су са смирењем. Ако осуђујемо друге или вређамо због туђих речи и поступака, ми уопште немамо никаквог смирења. Свети подвижници су искрено благодарили онима који су их вређали и омаловажавали, јер су се трпљењем увреда учили смирењу. Мајка Божја потврђује да ју је Господ изабрао због њеног смирења. Сам Спаситељ позива све да се од Њега уче смирењу—не посту, не молитви, чак не ни љубави према ближњем, него – смирењу. Само преко смирења човек постаје један дух са Господом, који је смирио себе у толикој мери, да се изложио пљувању и шамарима и крсној смрти. Само је по себи разумљиво да смо ми дужни да се свим силама трудимо да испунимо све Божје заповести, али опет, понављам, без смирења су сви ти напори или бескорисни или, чак, штетни.
Нека те Господ уразуми, нека те избави од лукавства непријатеља видљивих и невидљивих. Нека те Господ благослови!
Игуман Никон (Воробјов)
Извор: Ибарске Новости—рубрика ,,Жички благовесник“
петак 16. август 2024. године