Мисионарским радом апостола православље се проширило на све континенте и ушло у људска срца. О томе како се ширила првобитна заједница верних сведочи нам спис под називом Дела Апостолска који се налази у оквиру Светог Писма и многе књиге Светитеља Цркве. Апостолски рад на ширењу речи вере се наставио све до данашњих дана и ево и у двадесет првом веку се проповеда љубав Божија која се пројавила у личности Исуса Христа. И упркос овоме многи људи у данашњици са подсмехом гледају на хришћанство сматрајући да је хришћанство вера неуких и неписмених. Један од разлога овом подсмеху је чињеница да је та шачица апостола која је посвуда проширила реч Божија махом била састављена од људи ниског сталежа који су се бавили рибарењем. Већ деценијама се понавља иста предрасуда о нама хришћанима и о хришћанству. Тобоже, хришћанство је вера коју не може прихватити „озбиљан“ и „просвећен“ човек јер она може задовољити само масе које су неуке и необразоване.
Оваква, релативно честа, тврдња о хришћанству ипак нема своје утемељење у стварности. Наиме, одвајкада су најобразованији и најкултурнији људи свога времена, раме уз раме са онима који су нижег сталежа и образовања, веровали у Бога који је Своју Љубав према нама пројавио на Голготи. Пре ће бити да људи који вернике карактеришу у неку руку као ограничене, само несвесно откривају своје сопствено ограничено схватање. Међу верницима много је остварених и успешних људи – вера није нешто што нас спутава и чини ограниченима! Многи верујући људи су остварени и облагодаћени и својим трудом умножавају дате им таленте дајући благодатне плодове. Између осталих, чланови Цркве су и многи глумци уметници, лекари, официри, научници, професори, књижевници, предузетници. За ову прилику издвојила бих нашег глумца Лазара Дубовца.
Лазар Дубовац рођен је у Београду 13. августа 1983. године. Завршио је Академију уметности у класи професора Мирјане Карановић, где је дипломирао 2006. године. Млади глумац Лазар Дубовац био је један од најпопуларнијих глумаца у серији „Мој рођак са села“ која је емитована од 2008. до 2011. године. Његова глумачка остварења се могу гледати и у серијама ,,Ургентни центар, ,,Жене са Дедиња“, итд. У овом периоду живота је професионално усмерен највише ка позоришној глуми. Дебитовао је у петнаестак позоришних представа. Представу ,,Немањићи – подела царства“ сам је написао и режирао, показавши да није талентован само за глуму.
Воли рад са децом и често путује. Између осталог веома често је гост у нашем средњевековном манастиру Хиландар и у више наврата, у својим интервјуима, је говорио о посетама Хиландару. Тамо, како сам каже, проналази свој мир и увек му се радо враћа. Монаси га знају као доброг, послушног и узорног верника хитрог на послушањима. Спокој налази и у манастиру Драганац код свог колеге о. Илариона (глумац Растко Лупуловић), где размењују своја глумачка и духовна искуства.
Наш млади глумац води скроман и повучен живот у складу са Јеванђељем. О себи не воли много да говори и оставља својим делима да сведоче о њему. На питање новинара о слави коју је стекао глумећи Малишу у серији ,,Мој рођак са села говори: „Искрено мислим да ме та улога није прославила. Не мислим да сам ја ни славан ни популаран. Само сам препознатљив“.
Данас сам се определила да напишем свега неколико речи о овом глумцу млађе генерације јер је он, један од многих, који својим животом и својом вером сведоче да хришћанство није нешто што је предвиђено за људе који су „ограничени“ и „непросвећени“. Веровати у Господа Христа није никакво сујеверје и није никакво мрачњаштво и одувек су врлински и најбољи људи то знали.
Веровати у Господа значи веровати у смисао овога живота. Веровати у Љубав Божију значи веровати у смисао наших напора, трудова и борби. Она је нешто што нас снажи и крепи, што нам пружа наду када посрћемо и чини да увек идемо ка циљу. Завршила бих дивним речима чика Јове Змаја: „Како ти било/ на овом свету/ сачувај веру/ увек у цвету./ У њој ћеш наћи/ Вођу и Спаса/ и мелем болу/ самртног часа“!
Др мед. Милица Станковић,
Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 30. октобар