У овом броју наше рубрике, са вама ћу поделити две врло необичне ситуације које је приредио овај страшан земљотрес у Турској и Сирији. Уверен сам да би се о свакој од њих могла написати књига или снимити филм, јер ни по чему нису свакидашње и очекиване.
Прва ситуација: Ископавајући тела у срушеној згради, спасиоци су пронашли торбу у којој се налазило милион евра. Врло је необично и то што новац није пронађен у нечијој скупој „вили“ које су се налазиле изван града, већ у стамбеној згради у којој су живели припадници средњег економског сталежа. Још увек се нису јавили власници овог новца, и вероватно се неће ни јавити, јер је велика већина станара те зграде свој земни живот завршила под рушевинама. Дакле, не знају се никакве околности везане за овај новац. Међутим, за потребе овог текста замислићемо да је новац припадао породици која се ни по чему није издвајала од својих комшија. Можда су се комшије свакодневно сретале са њима, не могући ни да претпоставе да су ови људи власници толиког богатства. Можда су ти људи све своје време проводили, борећи се да стекну богатство, чврсто посвећени овоме циљу. Можда су жртвовали своја пријатељства, своје породичне односе, зарађујући, згрћући новац, не знајући ни за предах, ни за живот који није испуњен бројкама. Ко зна колике године одрицања и напора су се скриле у ову торбу са парама? Међутим, наишла је страшна ноћ земљотреса и, за свега неколико минута, ови људи су све изгубили – и живот и новац који је зарађен крвавом муком, не окусивши плодове свога рада.
Друга ситуација: Услед инфлације и неконтролисаног раста цена, власник десет станова је подигао висину станарине својим подстанарима. Једна породица није била у стању да исплаћује нову висину кирије, и отац те породице је молио власника стана да им изађе у сусрет. Власник је то одбио, знајући да је велика потражња за становима, и рекао им је да напусте стан уколико га не могу плаћати. Немајући друго решење, породица подстанара се иселила из стана. Међутим, следеће ноћи је „наишао“ земљотрес и неповратно разорио свих десет станова овог човека. Подигнуте су десетине хиљада шатора у којима сада бораве људи који су остали без крова над главом. Испоставило се, готово невероватно, да су ове две породице (породица подстанара и породица власника станова) привремено смештене у шаторима, који се налазе један до другог. Сада су „на истом“ у погледу места становања – но власник станова се ипак налази у незавиднијој позицији – њему треба живети крај људи које је истерао „на улицу“.
Околности описане у обе ситуације, снажно иду у прилог основном светописамском доживљају о човеку – човек није само биће земно, и није створен само за земљу, за имовину и за богаћење земним добрима, већ за Светлост Вечног Царства Божијег. Господ у Јеванђељу јасно каже: „Јер, каква је корист човеку, ако човек сав свет задобије, а души својој науди?“. Обе ситуације, овде приказане, сведоче да су Господње речи сушта истина. Жртве оне прве породице, њихова невероватна посвећеност стицању новца (који су на крају крајева и стекли), њихова одрицања од свега што се треба платити новцем како би додатно уштедело су се испоставиле као сасвим бесмислена жртва. Новац су сматрали нечим што је најзначајније и нечим чему све треба подредити, а у трену су остали и без новца и без живота. Њихово живљење се показало као потпуни промашај. Другим речима, каква им је корист од стечених милион евра, које ће сада ко зна ко трошити?
Но истинитост наведених јеванђелских речи ће постати сасвим очигледна тек када Господ, по други пут, дође међу нас и када наступи Дан Суђења. На Суду Божијем, Господ нас неће питати да ли смо били богати или сиромашни (тамо ће то бити сасвим небитно, што би псалми рекли „на истом су и богат и сиромах“), већ ће нас питати за љубав, доброту, милосрђе, човекољубље, опраштање, радост и веру. Уколико уместо радости, љубави и доброте, наши животи процветају плодове егоизма, мржње, презира, оговарања, сплеткарења, и томе слично, све и да смо највећи милијардери света, нећемо ући у Светлост Царства Божијега и у славу појања са анђелима, већ ћемо отићи тамо где је, према јеванђелским речима, „тама најкрајња, плач и шкргут зуба и огањ неугасиви“. Из перспективе Вечности обасјане лицем Божијим, свима ће бити сасвим јасно да је током земног живљења првенствено требало да узгајамо плодове јеванђелких врлина. Колико је тек онда страшно, уколико су ови људи, згрћући тај милион, живели као да Бога нема? Осим што су изгубили ове животе, изгубиће и Вишње Царство, а зарадиће таму, плач и шкргут зуба, на сву Вечност. Слично ће бити, осим уколико се покаје, и оном власнику десет станова који је истерао људе на улицу. Тамо ће бити упитан за свој однос према људима који су га окруживали – приликом одговорања, власништво над десет станова му неће бити од помоћи…
Дакле, човек који се труди да живи јеванђелском добротом ће бити на двоструком добитку. И овде ће бити оплемењен радошћу, љубављу, добротом и вером (наравно, невоље овде никога не мимоиолазе, па неће њега) и Господ ће му пружати обилну утеху, и тамо ће наследити Царство Небеско. Није требало да се деси земљотрес да би ово схватили, али сам уверен да ни након ове страшне катастрофе, опет многи људи неће схватити како треба живети…
Ђакон Стефан Милошевски
Извор: Ибарске Новости – рубрика „Жички благовесник“
петак, 24. фебруар 2023. године