Феномен зависности од интернета је релативно млад. Он постоји тек с краја прошлог века. Међутим, он је једнако озбиљан медицинско-психолошки проблем као и свака друга зависност. Појам зависност од интернета први пут је употребљен још 1996. године у САД, да би 2005. године у Кини, почело лечење групе младих људи којима је дијагностикована зависност од компјутерских игара и Интернета. Симптоми су били као и данас: депресија, нервоза, страх, испољавање недруштвености, паника, агресија…
Под зависношћу од дигиталног света подразумевамо пре свега зависност од друштвених мрежа, прегледања вести и других садржаја на интернету, али и играња видео игара, гледања видео клипова, филмова и серија, с обзиром на то да се данас ово углавном обавља преко интернета. Кад све ово узмемо у обзир, јасно нам је да скоро ниједна друштвена група, узраст и пол нису поштеђена од ове зависности. Чини нам се да је свако од нас био бар неколико пута ,,ухваћен“ у њој. Ипак по резултатима једног америчког истраживачког центра, од ове зависности највише пате мала деца и тинејџери. Најопасније делује на децу у развоју, од прве до дванаесте године. Како објашњава наш чувени неуропсихијатар проф. др Ранко Рајовић, јавља се низ проблема у структури мозга, уколико дете расте уз телефон: што мање покрета у детињству, то је број синапси у мозгу мањи и интелигенција је мања! Свака нова генерација је когнитивно слабија: лошије рачунају, слабије памте, имају све оскуднији вокабулар…Са друге стране имамо још један проблем: зависници прихватају ужас, зло и грех као нормалне појаве. Праћењем црне хронике, играњем насилних видео игара, гледањем насилних цртаних и хорор филмова, као и развратних сцена, наше жлезде луче одређене хормоне: адреналин, допамин и полне хормоне. Као и у свакој зависности(дрога, алкохол, коцка), доза се временом мора повећавати да би се ниво ових хормона одржао истим. То значи да ће зависник од интернета временом тражити да све дуже и дуже борави за рачунаром, да гледа све окрутније хорор филмове и игра све крвавије игрице. Исто тако је и са праћењем туђих живота и новости на друштвеним мрежама: мозак тражи све јаче бомбардовање информацијама.
Многе земље су већ забраниле употребу мобилних телефона у школама (Норвешка, Шведска, Финска, УК, Француска, Италија…), а нове забране се тек уводе широм света(Русија, Индија, у 5 држава САД …). У Србији је препорука да се телефони одлажу за време школског часа, а преузимају по завршетку истог.
Шта је то у дигиталном свету толико ,,примамљујуће???“ Сама реч ,,virtual“ нам то открива, пошто долази од латинске речи virtus, што значи врлина. За разлику од реалног света, у дигиталном свету нема мана! Све је избрисиво (опција дилит), све се да вратити у прошлост(опција бекап,) све се може поново створити(опција ресет), а може се чак и грешити без сношења одговорности и последица: убијање, пљачка, блуд у видео играма, праћење и посматрање штетних садржаја на друштвеним мрежама. Човек се не осећа безбедно и удобно у стварном животу и тражи излаз у свету у којем је све идеално: на друштвене мреже каче се најлепше фотографије, у списак пратилаца/пријатеља додају се само пожељни и добри људи, док се непожељни и несимпатични бришу и блокирају. Затим, потенцијални момак/девојка могу се уходити (стоковати) без бојазни да ће они то икада открити! Дописивање са симпатијом носи са собом много мање изазова од састанка и разговора у четири ока, јер сервер, као и папир, трпи све.
Главни разлози бежања из реалног у виртуелни свет су страх и запостављеност, тј. одсуство љубави и пажње. То смо најбоље видели пре 5 година за време пандемије коронавируса. Корона нас је научила колико виртуелни свет може бити користан али нас је такође научила да боравак у дигиталном свету никада не може заменити живот у реалном свету: немогуће је служити Свету Литургију и дружити се онлајн.
Какав лек наша вера нуди против ове зависности? Треба најпре схватити да је виртуелни свет опсена и лаж. Тај свет не постоји, то је само низ јединица и нула. Рај је био у овом свету, на планети Земљи. Овај свет нам је дат од Бога на дар, а не неки други. У њему треба да живимо и њега треба да преобразимо и принесемо Творцу као уздарје! Други корак је признати да смо ми или неко у проблему зависности. Није то никаква срамота. Срамота је правити се да је све у реду и трпати проблеме под тепих. Човек је једино боголико биће зато што има СЛОБОДУ! Човек је створен да буде слободан и вечан. Дигитална технологија и интернет нису зло сами по себи. Они су нам и те како од помоћи и у духовној сфери живота: колико само песама, литературе и молитава, акатиста пронађемо на интернету, колико корисних савета, посних и других рецепата… Треба их користити са мудрошћу. Ми треба да владамо њима, а не они нама! Трећи корак: потражити помоћ ближњих и породице пре свега, а уколико је потребно и психолога.
Говорећи са аспекта духовног, зависност од дигиталног света побеђује се најпре препознавањем и признањем поремећаја, покајним вапајем Богу за помоћ кроз молитву и пост и поклањањем пажње и љубави зависнику!
Ово треће је најважније: многи посежу за ,,дигиталним“ пријатељима зато што немају праве пријатеље. Многи су почели да играју видео игре управо зато што нико није желео да са њима игра друштвене игре, лопте или рата. Многи су почели да слушају савете разних инфлуенсера, јутјубера, гуруа и животних тренера, јер им је недостајала родитељска љубав и пажња. И, коначно, многи су посегли за сатанским обманама лажне духовности, попут магије, секте или источњачких религија управо због недостатка духовне бриге: занемаривања, запостављања или одбацивања разговора о вери. Наш уважени психотерапеут, проф др Владета Јеротић рекао је: ,,Људи су зависна бића. Сваки човек има потребу да буде завистан од нечега, од некога. Можда сам и ја завистан од читања и писања?! Треба да смо зависни само од Бога.“
Осим свега наведеног, одлично средство за борбу и победу над сваком зависношћу, па и од дигиталног света, јесте ово што практикујемо већ ево три и по недеље – ПОСТ. Као што нам је свима познато, пост треба да буде уздржавање од греховних навика, а уздржање од од одређених врста хране је само помоћно средство. Каква је корист човеку уздржавати се од јаке и масне телесне хране, ако се не уздржава излишне и штетне хране за душу. Разне вести, серије, филмови, цртани, сторији, рилси, објаве и видео игре спадају управо у ово друго.
Стога је од посебне важности да током поста обратимо пажњу на ово и уздржавамо се од истог. Молимо се Господу, долазимо чешће на заједничка богослужења, дружимо се што чешће. Не прегледајмо сторије да би смо сазнали где су наши интернет пријатељи путовали и како су, већ их позовимо на кафу или у госте да чујемо то од њих ЛИЧНО! Дружењем и разговором са ближњима ћемо испунити своје време оним што је корисно за нас и наше спасење, а одбацити оно што је штетно.
ђакон Филип Зеленовић
Извор: Ибарске новости