,,Само ко се кроз ад, Гласио лиром, Сме хвале бескрајни склад, Да проспе широм.“
Р. М. Рилке
Искрен, креативан, вредан, богобојажљив, одмерен, забринут. Пре двадесет и кусур година листа речи које би га најбоље могле описати гласила би овако: аљкав, лењ, наркоман, талентован, блудник, пропалица (овакав опис себе је он сам пружио у многим интервјуима). Уместо да заврши одбачен попут многих талентованих људи који су место да остваре свој таленат допали порока, Никола Пејаковић Коља, српски позоришни режисер, глумац и музичар је захваљујући Божијој милости досегао до 2020 – те године (а био је практично на самрти) и објавио изванредан музички албум под називом ,,Четири прста.“ На питање да ли је задовољан реакцијама на нови албум одговорио је: ,,Реакције су страховите, али треба спустити лопту и захвалити Богу на свему. Човјек је прах, све добро долази од Господа, ми смо само проводници.“
Јавности је углавном познат као сценариста и глумац у једном од наших најбољих филмова ,,Лепа села лепо горе“, као глумац у филмовима ,,Мртав ладан“, ,,Ми нисмо анђели“, сценариста серије ,,Вратиће се роде“ и аутор песме ,,Хаљиница боје лила“. Већ у петом разреду имао је проблем са алкохолом, у 7. разреду је истерен из основне школе. Док је касније у Београду студирао позоришну режију дрога је његов живот претворила у пакао. У једном тренутку, када је већ досегао до дна, и када је изгледало да више нема назад и да ће се његов живот окончати, његова мајка која је патила због стања свога сина му је поклонила књигу једног београдског свештеника и професора Богословског факултета у Београду. Он ју је испрва са подсмехом примио и није желео да је чита, али је ипак послушао мајку и преображај је отпочео. Поверовавши у Бога (до тада није веровао) поверовао је да ипак има наде и за његов живот. Завапио је Господу, и препустио се Његовој милости и тада су. речи апостола Павла – кад сам слаб, онда сам силан – су у његовом примеру нашле потврду. О томе лепо говори Свети владика Николај: ,,кад сам свестан свога ништавила и свемоћи Божје, онда сам силан. Кад знам, да самог себе не могу никакво добро учинити ни себи ни другоме, и кад се сав положим на моћ и милост Божју, онда сам силан. Кад осећам да ја дављеник у овоме свету, нисам у стању ни пружену руку Божју сам својом силом прихватити, него вапијем к Богу, да ме руком Својом прихвати и извуче из дубине греховног понора, онда сам силан. Кад видим, да сам слаба и празна трска у сред бурних ветрова и поплава, трска коју Бог може испунити Својом свесилном благодаћу, и кад се с вером помолим за Божју благодат, онда сам силан“. Никола је сада ожењен човек који има породицу и својом уметношћу сведочи да је овај живот и ово време дар Бога који је Љубав и да се утеха и смисао налазе у Цркви Господњој.
Његови јавни наступи празник су за очи и уши. Говори разборито, неострашћено, размишља, не размеће се знањем, увек умањује значај свог рада и истиче друге, смирен је и духовит. Не плаши се да каже не знам и грози се оних који просипају памет на твитеру и чије реченице почињу са Ја. Стиче се утисак као да му је непријатно што неко од њега тражи било какав одговор, савет. Признаћете да је на телевизији готово немогућу видети таквог говорника. Сви све знају и проповедају у заносу свог себељубља. Након једног текста у коме је писао о мешовитим браковима као о нацистичком производу комуниста претпрпео је силне критике због чега се свима искрено извинио и решио да више не пише колумне. Отворено и без трунке патетике говори о свом животу и вери која му је променила живот. Није ми познато да неко од српских глумаца, осим Небојше Дугалића толико често истиче значај који породица и вера имају у животу.
Оно што је мало познато су његове песме. Последњи албум ,,Четири прста“ најзаокруженији је, најличнији и најзрелији. Мешавина џеза, блуза, поп соула и рока уз изузетну музику и живописне текстове заиста одушевљава. У песмама слави живот и љубав (Узми ову песму, Land of hope), демистификује љубав (Ја нисам мрава згазио, Убио сам жену коју волим), критикује људске слабости (Слика покојног друга), описује детињу безбрижност (Сад је већ велика). Осим последње наведене, музику је скројио за још две песме Ј. Ј. Змаја (Ала је леп овај свет, Ој,дуледу). Вера у Бога је чврст ослонац за који се човек у свом животу може ухватити.
Дипл. психолог Милош Благојевић
Ибарске новости – рубрика „Жички благовесник“
петак 23. октобар 2020. године