У радосном периоду прослављања Васкрсења Христовог, током којег читамо дивне повести о ходочашћу Васкрслог Христа за Емаус и јављању ученицима, прослављамо и празник Светитеља Василија Острошког Чудотворца, сведока Васкрсења Христовог и приљежног заступника свима који му притичу.
У Кованлуку надомак Краљева сабрала се Црква Божија око свога Епископа да прослави Светитеља. Свештено сабрање предводио је Епископ жички г. Јустин уз саслужење: Архимандрита Јована, игумана манастира Вујан, протојереја Миломира Радића, Архијерејског намесника жичког; протосинђела Саве (Илића), протојереја Ивана Радовановића, старешине овога храма и протођакона Александра Грујовића, уз молитвено присуство старешине катедралног храма Светог Саве протонамесника Радоја Санда и старешине храма Свете Тројице протојереја- ставрофора Јована Ђорема са њиховом братијом, као и управника духовног центра Светог владике Николаја протојереја – ставрофора Милоша Васиљевића и старешине храма Светога Ахилија у Ариљу протојереја Драгана Стевића. Присутни су били и представници градских власти, као и председник Црквеног одбора г. Љубинко Трифуновић , привредник из Кованлука, са осталим члановима одбора, директор ,, Путева „, Милош Гољић, начелник сектора за ванредне ситуације Радојица Кочовић, директорка највеће школе на подручју нашега града ,Вук Караџић“ гђа Биљана Барловац, начелник полицијске управе у Рибници Милољуб Миладиновић, представници ЈКП ,, Чистоћа“ Краљево и околних месних заједница. Певницу су предводили појци братства храма Светог Саве, уз присуство студената Православног богословског факултета и вероучитеља из ове парохије.
Литургију Речи закључио је надахнутим речима Епископ Јустин који је на радост вернога народа пред њих изнео богату духовну трпезу, речи утехе и радости. Владика је подсетио на јединственост човека као словесне природе која има слободу да се уздигне од природе нужности којом се руководи остала творевина. Јако мало је потребно да би се задобило Царство Небеско, а опет ми много пута тежимо пролазним добрима, не помишљајући на час смрти на који нас подсећа читаво наше Отачко предање. У том контексту, смрт се схвата не као некаква опасност која нас вреба, већ као неочекивана радост. Истакао је Владика да радост долази од човека који је остварио однос са Богом. Често говоримо да је неко добар човек, али ако није остварио однос са Богом, не може се тврдити да је он истински добар. Када говоримо о нашем животу често чак и сам појам егзистенције поистоветимо са материјалним добрима, уместо да лаким путем пођемо ка Царству Небеском. Велика личност Светитеља Василија сабира у себи све ове вредности и возглављује својим чудима срца верних као што је за живота возглављивао Цркву Божију у Херцеговини.
Мноштво народа Божијег и велики број деце причестили су се Телом и Крвљу Христовом, учествујући у слављу и светлости Васкрсења којом се сија и Свети Василије.
По причешћу верника додељене су Архијерејске грамате господи: Далибору Спасојевићу из Ратине и Ранку Вељовићу из Кованлука. Они су овим уврштени у ред црквених добротвора. Напослетку је радост празника настављена у ресторану ,, Завичај“, а љубављу свештеника Ивана Радовановића и Марка Петровића припремљено је и послужење у порти храма за поклонике који читавога дана ходочасте светитељу и светињи.
Радује се Василије свети, похвало рода нашега!
Стеван Минић, чтец
