Празник Преноса моштију Светог оца Николаја је дан када се верни народ парохије љишке, а посебно села Ивановци, сабере на брду Камаљ да прослави храмовну славу цркве коју је пре двадесет година у свом родном селу подигао песник Милован Данојлић.
Уочи празника служено је празнично вечерње, а на дан славе Света Литургија, литија око храма и ломљење славског колача.
Већ седамнаесту годину за редом на овај празнични дан одржава се програм под називом: Сусрет са песником, где присутни имају прилику да виде и чују неког од савремених српских песника. Ове године, по позиву старешине цркве, гост на слави био је песник Мирослав Максимовић, рођен 1946. г. у Његошеву, живео и радио у Београду, тренутно настањен у Голубцу. До сада је објавио преко двадесет књига поезије, а песме су му превођене на: енглески, руски, француски, немачки, италијански, пољски, словачки, чешки, румунски, јерменски, шведски, шпански, македонски…
Ученици СШ „1300 каплара“ у Љигу су извели рецитал говорећи стихове песника Мирослава Максимовића, а професорка Марјана Неговановић-Обрадовић је говорила о стваралаштву овогодишњег госта. Девојчица предшколског узраста Вишња Џокић из Козеља рецитовала је једну песму.
Пригодном беседом присутнима се обратио песник, изговоривши на крају и песму Код Дурџића гаја из своје последње збирке песама Бол. Ова збирка песама објављена 2017. г. има четрнаест песама писаних у форми сонета, а посвећена је страдању тј. покољу Срба у Босанској крајини од стране усташа и државе НДХ у лето 1941. г.
Село Миострах на левој обали Уне је родно место песникове мајке Стоје Узелац, која је пуким случајем преживела као тринаестогодишња девојчица покољ Срба из свог и околних села. Њена мајка, браћа и сестре и стотине других су нажалост пострадали, а тела су им бачена у јаму Безданку. Једна од песама из ове збирке носи наслов „Јама“.
Јама
Мисле да су за нас пронашли јаму-
у њу давнашњу своју скрише таму.
Мисле да им јама даје имања-
јама је тајна њиховог немања.
Нама је домаће јама збориште,
женама кухиња, деци двориште,
а када, с вечери, гусле зацвиле
дођу до нас Милош, Марко и виле.
Живот прошао, у будућност! веле.
Како прошао? Дуге ноћи целе
сви знамо да ће ноћи да забеле.
Биће отмености, суве радости
кад заигра коло вечне младости:
све наше лобање и крте кости.
Идентитет српског народа је заснован на православној вери, косовском завету и страдању кроз историју, а посебно у двадесетом веку. То су три идентитетске тачке и темеља из којих проистиче и на којима постоји и опстаје српски народ.
На крају програма виолинисткиња Јелена Урошевић из Љига одсвирала је неколико традиционалних композиција, а деца Лазар Савић и Теодора Станојчић су изговорили здравицу.
Домаћини славе припремили су славски ручак и угостили све присутне.
Протојереј Светолик Марковић