У недељу 21. по Духовима у Храму Светог Кнеза Лазара на Љубићу Свету Литургију служио је протојереј Александар Јевтић (Храм Светог Саве у Краљеву), уз саслужење протојереја Слободана Јаковљевића (Храм Вазнесења Господњег у Чачку) и протојереја Бојана Сујића (Храм Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика на Љубићу).
Светој Литургији је молитвено присуствовао велики број верног народа, у наставку се причестивши Светим Тајнама Христовим. На тему јеванђелске приче о сејачу и семену присутнима се обратио пригодном беседом о. Александар, поучивши верни народ да би требало да обратимо пажњу на моменат духовног слушања или ослушкивања онога што Господ жели да нам каже. То слушање треба да буде позив да непрестано гледамо ближњег и Бога, као и да у односу љубави са њима ослушкујемо непрестано шта је то што Господ свакодневно има да нас поучи.
Након одслужене Литургије, у сали парохијског дома у Љубићу о. Александар је, како је и најављено, одржао предавање на тему: “Пост- пут од туге по човеку до радости у Богу.“ Предавању је присуствовао знатан број верног народа који је изузетно пажљиво слушао излагање.
Најпре је народ могао да чује шта је то пост, како и када је настао, где су његови корени и то да је суштински смисао поста васпитног карактера. Њиме нас Господ путеводи од нас самих, кроз однос љубави и жртве према ближњима и творевини, према Богу Живом.
Затим је о. Александар упознао верни народ са хришћанским и нехришћанским смислом туге и радости, исцрпно говорећи о оба стања духа у човеку. Најпре, туга нема никако негативан контекст у православном хришћанству. Она је осећање које човека ставља у положај осетљивости према сопственим сагрешењима и њен смисао је да у нама освести покајничко расположење. Радост, са друге стране, једина је и права онда када је човек озарен љубављу према Богу и ближњима. Праву радост једино даје Господ, а то знамо по томе што осећај овакве радости не оставља човека празним, већ испуњеним.
Дакле, туга са осећајем кривице и рађање покајања је предуслов да се роди радост сећања на Христово оваплоћење, васкрсење, Његов други долазак и Царство Божије. Тиме се спасавамо од унинија и депресије. Сликовитим примерима су објашњене различите духовне стварности, па су присутни на примеру медицине и спорта могли да схвате како нас Господ припрема за духовни живот свакодневно, ако то покушавамо да сагледамо.
Одгоцарајући на питања, предавач је рекао да родитељи врло често греше у васпитању деце поступајући на начин двеју крајности. Прва је да децу терају неизоставно на пост, а тиме врло често у њима рађајући револт који ће произвести да у каснијим годинама деца врло често бирају живот изван Цркве. Друга је крајње снисхођење којим се деца уче да у животу треба да иду линијом мањег отпора, те да се не уче подвигу који је духовна и телесна вежба. Требало би кроз постепеност и родитељску молитву тражити средину у којој би дете слободно прихватило пост као прави терен за вежбање врлинског живота.
Са надом да ће континуитет предавања да се настави, али са довољном временском дистанцом између истих како би се будила чежња за новим сазнањима и надахнућима, благодаримо Богу Тројичном, Богу Живом за сва небоземна добра. Благодаримо Митрополиту Јустину на благослову, као и нашим оцима Александру и Слободану на великој љубави и радости коју су са нама поделили на Светој Литургији, као а и после ње.
Протојереј Бојан Сујић
