„Тек у лично и самоделатно јављеној и датој нам Личности Христа, открива нам се и Личност Бога Оца и, такође, Личност Духа Утешитеља. Ово значи да нам Личност Христова открива тајну Свете Тројице, и зато нас христологија уводи у тријадологију, и зато је неодељива од ње, јер нам се кроз Оваплоћеног Христа открива и даје сва Света Тројица, тј. и Отац и Дух, Који, опет, потврђују Христа као једнога од Свете Тројице. Ова чињеница потврђена је и у литургијском искуству Цркве. Зато и вели свети Василије: када кажемо Христос (Χριστὀς), тиме означавамо ’τὸν κεχρισμένον’ (помазанога), тј. Сина, али такође и ’τον χρίσαντἄ’ (онога који је помазао), тј. Оца, и такође ’τὸ χρίσμα’ (сâмо помазање, хризму), тј. Духа Светога. („О Духу Светом“, 12, 28 – ср. Дела Ап. 10, 38)”
Епископ Атанасије Јевтић, На путевима Отаца, Храст, Београд 1991: 244–245.