Дана 5/18. децембра 2012. године, на празник преподобног Саве Освећеног, у раним јутарњим часовима, у Епископском двору у Краљеву упокојио се у Господу Његово Преосвештенство Епископ жички Хризостом.
Епископ Хризостом (Столић) је рођен 1939. године у Руми, где је завршио основну и средњу школу. По завршетку средње школе одлази у манастир Дечане, где је замонашен и рукоположен у чин јерођакона и јеромонаха од стране тадашњег епископа рашко-призренског Павла. Године 1966. одлази у Америку, где је на Богословској академији Свете Тројице у Џорданвилу дипломирао из литургијског богословља. По завршеним студијама служио је као парох у српским храмовима у Чикагу и околини. Испуњавајући свој монашки завет, одлази у Свету Гору – у манастир Хиландар. У овом манастиру провео је деветнаест година. Ту је произведен у чин архимандрита од стране цариградског патријарха Димитрија. Као запажен монах био је први епистат (протос) Свете Горе у два наврата. У манастиру Хиландару је вршио дужност библиотекара. На том послушању он се стално духовно развијао, узрастајући и у молитвеном подвигу и интелектуално. Плод његовог рада у библиотеци јесте књига Светачник, у два тома, коју је написао и објавио на српском језику, а приредио је и Литургију светог апостола Јакова у преводу на српски језик.
Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању од 14. до 24. маја 1988. године у Београду, изабрао је архимандрита Хризостома за епископа западноамеричког. Од стране Светог Архијерејског Синода била је одређена делегација коју су сачињавали блажене успомене епископи Сава шумадијски и Стефан жички, који су били задужени да од Његове Светости Патријарха цариградског Г. Димитрија издејствују канонски отпуст и благослов за избор архимандрита Хризостома, с обзиром на то да Света Гора Атонска припада цариградској јурисдикцији. Том приликом цариградски Патријарх Димитрије изјавио је да је Хиландар изгубио изузетног монаха, а Српска Црква добила изузетног Епископа. Епископ Хризостом је управљао овом епархијом до 1992. године, до избора за епископа банатског. У овој епархији, поред обнове епископског двора, више храмова и црквених здања, у непосредној близини Вршца подигао је из темеља и манастир Средиште. Такође, развио је велику издавачку делатност.
Године 2003. изабран је за епископа жичког. Устоличење у трон епископа жичких у манастиру Жичи извршио је патријарх српски Павле.
Као епископ жички, блаженопочивши владика Хризостом је, уз свеукупну архипастирску службу, покренуо снажну градитељску, а поврх свега издавачку 
делатност. Епископски двор у манастиру Жичи је у потпуности обновљен, поштујући архитектуру времена када је зграда пројектована и изграђена. Епархија је добила и нови Епархијски центар у Краљеву како администрација и друге делатности не би ометале монашки живот у Жичи. Обновио је запустеле манастире и осветио многе нове цркве, све у славу Божју и на духовну корист благочестивог народа ове Богом спасаване Епархије, у којој су столовали такви архијереји као Јефрем (Бојовић), свети Владика Николај, Герман (потоњи патријарх), Василије (Костић) и Стефан (Боца). Између осталих, обновљен је из темеља манастир Рујан покрај Ужица, у коме је Владика Хризостом одредио да почива његово тело до Другог Долакса Христовог и Васкрсења мртвих.
У овој Епархији владика Хризостом је обновио предратни часопис Жички благовесник и покренуо издаваштво, објављујући издања литургијске, богословске и историјске садржине. Под руководстом Епископа Хризосзома објављивани су преводи са грчког, руског и енглеског језика. Дуго година био је уредник календара Црква, гласила Светог Архијерејског Синода. Био је члан Комисије Светог Архијерејског Синода за припрему издања Служебника, Србљака и других богослужбених књига. Као приређивач објавио је на српском језику Свето Јеванђеље, апракос за богослужбену употребу, Апостол, такође богослужбени, Архијерејски чиновник на српском језику, као и дванаест томова Минеја, за потребе богослужења Српске Цркве. Владика је такође припремио и Србљак, који ће, ако Бог да, ускоро изаћи из штампе.
Оно што је можда на самом почетку требало нагласити, а што, у сваком случају, не треба изоставити, јесте Владичина литургијска делатност. Читав његов живот, читава његова епископска делатност, читав његов монашки подвиг били су усмерени на Литургију и из ње су извирали. Владика је био изузетан познавалац богослужења, и у његовој историјској перспективи, али и у његовим савременим потребама. Дубоко је доживљавао и преживљавао сваку реч богослужбеног текста, сваку свештену радњу, и никада се према богослужењу није односио са немаром или, пак, равнодушношћу. Непрестано је богослужио, али се чини да је нарочито био радостан на Литургијама које би служио у спомен светитеља Срба, Светог Саве, Арсенија, преподобног Симеона Мироточивог, Симона монаха – краља Стефана, Теоктиста – краља Драгутина итд. На ове празнике служио би свеноћно бденије и Свету Литургију у наставку, завршавајући богослужење у раним јутарњим часовима, онако како је богослужио током непуне две деценије на Светој Гори Атонској.
Света заупокојена Литургија, којом је началствовао Његова Светост патријарх српски ИРИНЕЈ, уз саслужење још осморице Епископа, шумадијског ЈОВАНА, тимочког 
ЈУСТИНА, браничевског ИГНАТИЈА, захумско-херцеговачког ГРИГОРИЈА, будимљанско-никшићког ЈОАНИКИЈА, далматинског ФОТИЈА, рашко-призренском ТЕОДОСИЈА и западноамеричког МАКСИМА, свештенства и монаштва Српске Цркве, служена је у храму Светог Саве Српског у Краљеву. По завршетку Литургије служено је опело, а Његовој Светости и служашчим Архијерејима придружили су се и Преосвећена господа сремски ВАСИЛИЈЕ, бачки ИРИНЕЈ, банатски НИКАНОР, зворничко-тузлански ВАСИЛИЈЕ, ваљевски МИЛУТИН, врањски ПАХОМИЈЕ, крушевачки ДАВИД, јегарски ПОРФИРИЈЕ, брегалнички МАРКО и стобијски ДАВИД.
Од Владике Хризостома беседом се опростио Његова Светост патријарх ИРИНЕЈ, нагласивши велику усрдност Епископа Хризостома у служењу Цркви Христовој. У име свештенства и монаштва од Епископа Хризостома опростио се Архијерејски заменик Епископа жичког, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, а у име Римокатоличке Цркве велечасти Леополд Рохмес, викар надбискупа београдског.
Тело Владике Хризостома затим је пренето у манастир Рујан и, уз саслужење и молитве Преосвећених Епископа шумадијског ЈОВАНА, рашко-призренског ТЕОДОСИЈА и крушевачког ДАВИДА, положено у гроб на источној страни храма Светог Георгија, крај олтара Божијег, чијем је служењу Епископ Хризостом посветио читав свој живот.
Са светима Својим упокој, Господе, душу уснулог слуге Твога Епископа Хризостома, и учини му вечан спомен!
[slideshow_deploy id=’262′]