„…Сва твар велича Тебе Који си се јавио;
јер си Ти Бог наш Који си се јавио и са људима поживео;
Ти си Јорданску воду осветио, пославши са неба Светог Духа Твог,
и размрскао главе змија које су се тамо гнездиле”
(из Молитве Великог освећења воде)
Ваистину се Бог јави и објави нам истину о Себи. По Свом великом човекољубљу Господ Исус Христос показује Себе као Истинитог Бога. Зато се данашњи Празник назива Богојављење. Данас је Бог Себе објавио свету. Крштење је почетак, прво јавно појављивање и указивање на Христа као Месију и Спаситеља. Пророк Јован Претеча сведочи да је Он Син Божији говорећи: „Видео сам Духа где силази као голуб с неба и остаде на Њему” (Јн 1, 32-34) и чуо глас Оца: „Ово је Син мој љубљени који је по мојој вољи” (Мт 3,17). На крштењу се јавио Бог Син, али се открио и Бог Тројица.
Бог се као Света Тројица човеку већ у Старом Завету откривао, али у виду сенке, попут неке загонетке. Пример већ налазимо на почетку Књиге Постања где се каже да је Бог Отац створио свет, кроз Бога Сина (Логоса), а Дух Свети лебдео над водом (Пост 1, 1-2). Следећи пример имамо код савета Свете Тројице, при стварању човека, где Бог каже у множини: „Да начинимо човека по слици својој и по обличју своме” (Пост 1, 26). Такође, пример налазимо и код праоца Авраама када су му дошла три човека (путника), а он им се обратио: „Господе, ако сам нашао милост пред тобом, немој мимоићи слугу твога” (Пост 18, 3). И на многим другим местима у Старом Завету можемо пронаћи пример откривења Бога као Свете Тројице.
Међутим, Света Тројица се најјасније открила (јавила) човеку на Крштењу Господа Исуса Христа. Овај догађај отворио је небеса и зачуо се глас Бога Оца: „Ово је Син мој љубљени, који је по Мојој вољи” (Мт 3, 17). А Дух Свети је сишао са неба на Исуса, потврђујући речи Оца. Тако нам Господ отвара небеса и показује људима тајну Тројичности Божанства. Свети Григорије Палама је приметио да нам јеванђелист изразом „отворише се” показује да су небеса претходно била затворена услед нашег сагрешења и непослушности Богу, јер су се, као што је записано, небеса затворила након што је Адам сагрешио пред Богом. Овде треба одмах напоменути да Господу Христу није било потребно крштење, као што му није било потребно ни обрезање, већ Он то чини нас ради и нашега ради спасења, јер као Богочовек Он је био безгрешан и заувек је такав. Из крајњег смирења, извршавајући и све заповести Старога Завета по својој људској природи и смирујући Себе као Господар пред слугом, Бог пред својим створењем, Он прихвата крштење Јованово.
Крстивши се од стране Светог Јована Крститеља, Христос је себе поистоветио са свим људима без изузетка, да би нас све обновио, да обнови сву твар. Крштењем у реци Јордану Христос је осветио не само воде Јордана, него целокупну водену природу, а самим тим осветио је и целокупну творевину. Тако је Христос дао води моћ да опере људске грехе. Овај Празник показао је једно велико чудо. Господ Исус Христос крстио се у Јордану од Светог Јована Крститеља и тако основао велику и пресвету Тајну Светог Крштења. Крштење је јединствени чин који уводи у нову заједничарску стварност у Христу – Цркву. То је тајна која спасава род људски, тајна јединства са Христом које се једино може описати као облачење у Њега „јер који се год у Христа крстисте у Христа се обукосте” (Гал 3, 27). Апостол Павле крштење назива „бањом поновног рођења и обновљењем Духом Светим” (Тит 3, 5). Он схватање крштења као новог рођења изражава сликом умирања старог човека и телесног размишљања, а тиме почетком новог живота у Цркви. Крштење као свлачење, „одбацивање грешног тела” и као опраштање грехова означава почетак новог живота.
Сам догађај Богојављења, на реци Јордану, нема само историјски, већ свевременски и дубински значај за нас и наше спасење. То подразумева да ми морамо радити на томе да у нашем срцу дође до Богојављења да бисмо могли да исповедамо веру у Бога Живог и Истинитог, Једног у Тројици, Оца, Сина и Светога Духа. То искуство се стиче вером, молитвом и подвигом. Тек када се доживи благодатно искуство, када Бог дотакне човечије срце својом благодаћу, онда нам се многе тајне откривају не само везане за постојање света који нас окружује, већ нам се откривају и тајне постојања Свете Тројице, у мери коју човек може да прихвати.
Поред овог радосног откривењског сегмента празника јављања Свете Тројице, радост празника Крштења Христовог је и у томе да у вери све може да буде изнова опрано, очишћено и поново рођено. Колико год били помрачени, запрљани и у блато бачени, увек изнова можемо да се очистимо у реци воде живе кличући: „Велики си Господе, и чудесна су дела Твоја и нема речи способне да опева чудеса Твоја…”. Да бисмо све ово доживели потребно нам је покајање. Јер једино у покајању – преумљењу ума и срца, можемо сагледати живот у новом светлу. Баш такво покајање је проповедао и Свети Јован Крститељ, што је омогућавало људима да у лику Господа Исуса Христа виде Спаситеља света.
Стога, и ми да се трудимо да будемо сарадници Господа који се јавља непрекидно на спасење наше, да и ми будемо сарадници на томе да наш живот и овде на земљи и потом у вечности буде једно трајно непрекидно Богојављење, па да смиреним и чистим срцем примимо благодат Божију. А када благодат Божија сиђе у наша срца, онда ћемо и ми доживети Богојављење и у срцима нашим чути глас: „Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи” (Мт 3, 17).
Јереј Милутин Лекић,
парох негбински
Извор: Жички благовесник јануар-март 2026.