Category: Веронаука

У петак 7.4 2023, на празник Благовештења Пресвете Богомајке, у ОШ ,,Јован Цвијић“ у Сирчи, одржана је традиционална Васкршња изложба. Изложба је после две године пандемије коронавируса, поново задобила продајни карактер. У њој су учествовали ученици свих 8 разреда, родитељи, бивши ученици и наставници. Изложбу је у оправданом одсуству директора школе, отворио вероучитељ Филип Зеленовић. Одзив родитеља и посетилаца приредбе био је велики, а за њих је изведен пригодан програм, који су приредили ученици првог, четвртог, петог, шестог и осмог разреда. Продајом ученичких радова (јаја, честитки, корпица…), које су ученици израдили на часовима ликовне културе и верске наставе,  сакупљена је значајна сума новца. Родитељи и посетиоци били су веома широке руке, тако да је победник до самога краја био неизвестан. Највише новца успели су да сакупе ученици 2. разреда. Прикупљена средства биће утрошена на одлазак ученика на излет у неку од светиња наше епархије. За све присутне родитељи ученика су припремили пригодно послужење. После изложбе, отишли смо својим домовима, испуњени радошћу наступајућег Празника над празницима—Васкрсења Господњега. Вероучитељ Филип Зеленовић                                 

Ове недеље, дан смо започели слушајући реч јеванђелисте Марка који нам описује дијалог Христа који говори: “Ако можеш веровати, све је могуће ономе који верује“, и оца детета који изговара: “Верујем, Господе, помози моме неверју!“ (Мк 9,23-25). Ове речи као да су биле мотивација ђацима пожешке гимназије “Свети Сава“, који су по четрнаести пут у својој школи организовали тзв. Гимфест, који је привукао велики број деце и њихових родитеља из целог региона а у циљу промоције школе, стицања знања и организационих способности оних који је похађају а под будним оком њихових професора. Тема штанда веронауке ове године била је иконографија која је побрала можда и највише похвала, и веома привукла пажњу основаца. Сви посетиоци овог штанда имали су прилику да науче толико тога занимљивог из ове јако драгоцене хришћанске уметности па чак и да се опробају у сликању добијајући смернице од Петра Петровића и Павла Милованчевића, ученика који су заиста даровитих способности и значајног искуства ове бранше и, што је најлепши утисак оставило, пуни стрпљења да то стечено поделе. Своје знање и грло нису штеделе ни ученице из одељења II2 којима сви дугујемо велику благодарност, а које су се потрудиле да сваког посетиоца упознају са лепотом и појединостима везаних са најзначајније фреске и иконе и проблемом поштовања истих у време иконоборства. За благослов и скромне дарове, у име црквене општине Пожега, побринуо се старешина храма протојереј Божо Главоњић, а читавој организацији нашег штанда, придружио се и вероучитељ Саша Варагић. О важности и значају овог догађаја за верску наставу и просвету уопште, говори и посета министра просвете, г – дина Бранка Ружића и његових сарадника, који су за овај наш труд имали само речи хвале. Вероучитељ ђакон Дарко Глукчевић

Дана 30. марта је у препуном кабинету за историју СШ “Драгачево“ у Гучи, у термину шестог и седмог часа, одржана друга по реду дебата коју организују ученици ове школе. Дебата је реализована кроз часове верске наставе, у оквиру наставне теме ,,Хришћанство и савремено доба“. Циљ дебате јесте самостално проналажење хришћанских одговора на изазове 21. века, подстицање на истраживачки рад и самостално стицање знања, као и схватање значаја вођења дијалога. Наши ученици су укрстили аргументе о једној у последње време веома актуелној теми, а то је брак. Одговорили су на питање да ли је ,,потпис на папиру“ неопходан за суживот двоје партнера или су довољни љубав и поштовање уз светотајинско заједништво. Ова дебата је њихов самостални рад и ученици су подстакнути да развијају слободу мишљења. Након формалног дела дебате, отворена је неформална дискусија, у којој су ученици одговарали на питања публике и додатно међусобно дискутовали. Неформални део дебате је био посебно турбулентан, а ученици су срчано бранили своје ставове. На крају, наше судије, школски педагог Бојана Перовић и професор филозофије Ђулијано Ђулић су прогласили победнике, а то је био негативни тим. Наше судије су изнеле становиште да је негативни тим имао доследнију аргументацију, као и јасније формулисане ставове. Похваљени су сви ученици за труд и ангажовање, као и за вештине одбране става. Нека би Господ дао да наши ученици развијају смисао за давање хришћанских одговорама актуелне изазове и у будуће, како би у времену пуном искушења ходили стазама Христових заповести. Дарко Стевановић, вероучитељ

Током првих пролећних дана ученици верске наставе, „Прве основне школе краља Петра II“ из Ужица, вредно су узели учешћа у обележавању тематске недеље посвећене каријерном вођењу. У циљу упознавања са историјом старих заната, који су данас део наше културне баштине, ученици су на првом месту излистали списак занимања и послова који се помињу у Светом Писму и првим вековима развоја хришћанства. Ученици првог разреда латили су се дрвених бојица украшавајући пано на коме смо представили светог Луку као сликара и лекара; Пресвету Богородицу како држи плетивно и везе; Апостоле као рибаре; свештеника приликом чина освећења водице, пастире, писце, столаре, песнике… Другог дана тематске недеље исписивали смо, како старе латинске, тако и наше народне пословице о раду. Изрека „Acta, non verba – дела, не речи!“ нас је инспирисала да направимо презентацију посвећену старим занимањима која су обележила претходна два века у Србији. Слајд за слајдом нам је представио занат опанчара, црепуљара, абаџије за израду народне ношње, ободара за израду сита, црепуљара, шнајдера, берберина, ткаље…Уз пропратне текстове сведочили смо времену када је ручни рад био на цени, а стрпљење и упорност врлина која је уграђена у сваки направљени предмет. Данас су то већином породични занати који се чувају од заборава. Да нам не остане све само на папиру, желели смо да се упознамо и осетимо у пракси како занат изгледа или можда неки посао са којим би се ђаци у будућности бавили. Пријатно су нас угостили у оближњој посластичарници. Ученици су правили фил, развијали тесто, мазали, а потом засладили колачима. Како би водили рачуна о здрављу, пут смо наставили ка стоматолошкој ординацији. Уз љубазност особља, ученици су имали прилике да уђу у улогу зубара и другарима демонстрирају сам рад ове професије. Како нам је време ишло у прилог, интегрисали смо часове верске наставе и медијске писмености и тиме посетили најстарију медијску кућу у граду „Радио Ужице.“ Пажљиви погледи ученика су били доказ колико им је и ова тема пријала. Враћајући се ка школи, понављали смо још неке пословице о раду: „Без алата нема ни заната“, „Најслађа је вечера радом стечена“… и друге. Предвиђене активности смо приводили крају организујући радионицу са првацима. Сходно темама које ђаци обрађују причајући о стварању света, желели смо радионицом да их упознамо са занимањем еколога. Уз низ прича о „Добром дрвету“, текстова, песмица, задатака, ученици су увидели колико је очување природе не само задатак еколога, већ и осталих људи, јер бринући о природи, тиме показујемо какав је наш однос према Творцу природе, Богу.   У нади да ћемо имати више оваквих занимљивих седмица, ученици верске наставе су се захвалили учитељицама Невени Милосављевић, Марији Негројевић и Нади Радојичић на заједничким активностима којима смо испунили предвиђене задатке и можда чак увидели послове са којима би се у будућности бавили. Вероучитељ Ненад Вукајловић

Ученици Средње школе ,,Драгачево“ у Гучи који најактивније похађају литургијску секцију посетили су манастире Овчарско-кабларске клисуре, заједно са својим вероучитељем. Ове величанствене вишевековне светиње посетили смо подељени у две групе, те је прва група обилазила светиње Српске Свете горе 12. марта, а друга група 19. марта.  Наиме, прво смо присуствовали недељној Литургији у Храму Светог архангела Гаврила у Гучи, где смо активно учествовали појући за певницом и читајући Апостол. После Свете Литургије и приступања Чаши најсавршенијег заједништва, кренули смо у потрагу за додатним духовним окрепљењем.  Након што смо стигли у Овчар Бању, приступили смо обиласку Манастира Благовештење и Илиње. У Манастиру Благовештење нам је приказан историјат и значај манастира, а најупечатљивији моменат нам је био истицање значаја ове духовне оазе за биографију блаженопочившег патријарха Павла. Потом смо се попели до Манастира Илиње, где смо се помолили Господу и Светом Илији да нас заступа пред престолом Творца и окрепи нас за наставак ходочашћа. Након повратка у Овчар Бању, где смо доручковали, пешке смо наставили ка Манастиру Никоље, у ком смо срдачно дочекани од стране настојатељице манастира, мати Јелисавете. Задржали смо се извесно време у овој оази духовности, где се дух молитвене атмосфере издиже из сваког камена и сваке травчице засађене у уређеној порти манастира. Последња станица овај пут нам је био манастир Преображење. Тамо нас је дочекао искусни духовник, на далеко познат по подвигу и саветима које удељује верницима жедним Истине, отац Николај. Окрепљени молитвом, духовношћу и лепотом ових светиња, кренули смо ка својој родној Гучи у поподневним часовима. Остали манастири Српске Свете горе остају нам наредна станица на путу ка учвршћивању вере у Васкрслог Господа и развијања љубави према Њему, Једином Човекољупцу. Вељко Марковић, СШ ,,Драгачево“, одељење Iг

Ученици ОШ „Милун Ивановић“ Ушће нам говоре своја искуства. Благодарим за диван излет и дивно дружење. Браво другари! Велика је радост учити вас! Детаљније…

У корелацији географије и верске наставе, 24. фебруара у ОШ  „Доситеј Обрадовић“ у Врби изведен је јавни час са ученицима седмог разреда, под називом “Руска Федерација и традиционална руска Масленица“. Тематски час је био систематизација програмске теме из географије, а у оквиру верске наставе одговорио је на програмске целине везане за припремне недеље пред Васкршњи пост. Ученици су са наставницом географије Марицом Ковач уобличили своју тему кроз PowerPoint презентацију и представили је присутнима на пројектном платну. Том приликом поред географско друштвених карактеристика Руске федерације истакли су и многе занимљивости као и културно фолклорне примере. Затим су ученици у програмском делу везаном за верску наставу своја истраживања о Руској Православној Цркви, храму Светог Василија и светитељу преподобном Серафиму Саровском презентовали приказујући и примере кроз макете и осликана платна. Богати сценски простор употпунила је прича о традиционалном руском фестивалу Масленици. Том приликом су ученици извели и кореографију  са певањем руских песама. На крају часа као облик евалуације ученицима је дат задатак где су изабрали фигуру бабушке и из ње извукли питања. Као награду за успешне одговоре послужени су традиционалним палачинкама које се праве за дане Масленице. Сви присутни су могли разгледати богату поставку која прати тему часа, а потом се и послужити традиционалним руским специјалитетима које су припремили представници руске етничке групе у месту Врба. Видео прилог можете погледати ОВДЕ. Вероучитељ Милан Милутиновић

„Господом сачувасмо живот свој и земљу нашу нерасипану од непријатеља. Спасавамо се уздајући се не на лук или на мишицу него вером у Оца и Сина и Светога Духа утврђени и силом крста укрепљени  побеђивасмо непријатеље наше. А дајемо заповед, ако који иступи из оног што сам узаконио, гнев Божији нека прождре њега и потомство његово.“ Речи су које ће дуго одзвањати у срцима ученика пожешке средње школе „Љубо Мићић“ са домом ученика који су претходних недељу дана од 12. 2. до 19. 2. 2023. године провели на Светој  Гори у царској лаври манастиру Хиландар. Њихов сваки дан започињао је молитвом, колено преклоним метанијама испред иконе Мајке Божије Богородице Тројеручице и кивотом Светог Симеона на којем горе наведене речи и налазимо, затим Литургијом и ручком у манастирској трпезарији, како са монаштвом овог манастира тако и са мирјанима и поклоницима ове свете обитељи, слушајући за то време разне духовне поуке. Овако надахнути одлазили су  на разна послушања која су углавном била везана за манастирску економију, конкретно рад у винограду и воћњаку око орезивања и слушања разних савета и смерница, како њиховог професора Милована Вуксановића тако и професора са Пољопривредног факултета. Он их је детаљно упутио о појединостима везаним за најстарију и најјединственију лозу на свету – Свету лозу Симеона Мироточивог, а причу су допунили монаси који својим вишевековним радом брину о врту Мајке Божије, а све у циљу да се оно научено кроз досадашње школовање имплементира у пракси. Како је мудро промишљао Свети Сава са осталим Немањићима и свима онима који су владали српским народом и помагали Светогорске светиње сведоци смо и ми који смо се кроз овај наш мали принос, попут оне две лепте сиромашне удовице, тако снажно напојити благодати Божије.  Тако је првим радним даном након распуста и повратком настави цела школа одисала тим миром и духовним даровима донетим са овог светог места. У тих недељу дана задесили смо се када се слави празник Сретења Господњег који је величанствено прослављен а и сви ученици по први пут у животу приступили су Светој тајни исповести, а након тога и причешћу, након чега су и сами признали да њихов живот после недељу дана у Хиландару више неће бити исти. Да наши славни Оци и Светитељи не требају да буду забринути над нама сведочи и боравак Председника општине и његових блиских сарадника, који су највећим делом ову нашу експедицију и финансијски подржали, али и разговор са игуманом Методијем на крају нашег боравка који је показао благодарност на труду ђака уручивши им и пригодне дарове уз предлог да ово буде образац и за остале генерације како наше тако и осталих школа. Благодарни што се удостојисмо ове посете, слажемо у срцу духовне дарове које нам је Пресвета Богородица дала, а које по нашој моћи никада небисмо могли стећи! Ђакон пожешки Дарко Глукчевић

,,Кад се памет са говором дружи, знање служи да народу пружи; Негуј језик да у бескрај траје, по њему се наслеђе познаје… Бирај речи неписменост спречи, језик лечи глупост да не звечи; Чувај језик српских великана, ради прошлих и будућих дана!” Како су на школском разгласу одјекнуле речи песме ,,Негујмо српски језик,” тако су се ученици Прве основне школе краља Петра II из Ужица сетили важног датума да обележе дан матерњег језика. Ученици првог разреда ( I4 ) су на интегративном часу грађанског васпитања и верске наставе, кроз низ радионица и активности, учили, објаснили, сазнали, применили и обележили међународни дан матерњег језика 21.фебруар. Од тренутка када су домишљатим одговорима објашњавали шта значи реч матерњи, до решавања првих задатака о важности очувања свог, српског језика, могли смо прочитати чувене речи Душка Радовића: ,,Волите српски језик сваког дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас.” На сјајан цитат једна ученица закључује: ,,Ако чувамо српски језик и ћирилицу, онда чувамо и нас саме!” Поред сећања, на досада помињаног, Вука Стефановића Караџића, лепоту нашег језика, богатство писма…ученици су имали први задатак да у две колоне разврстају правилно и неправилно написане речи. Вредни прваци, уз пар сугестија, покушаја, успешних решења, прешли су и на други задатак да одреде које су то наше старе српске речи које смо заборавили и уместо њих данас користимо стране позајмљенице. Са одушевљењем смо тумачили значење најлепше српске речи – праскозорје, коју нам је прочитала учитељица Марија Негројевић. Док су се млади прсти и руке отимале око папирића и слагању колона, на табли су се могле прочитати речи чувене повеље Стефана Немање: ,,Чувај чедо моје језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?” Чувањем језика, чувамо и културу, писмо, традицију, веру, а тиме и народ. Вођени овим речима ученици су у групама сликали, бојили, писали важна обележја нашег народа. Почев од заставе, грба, слова азбуке, књиге, народне ношње дошли смо  до идеје да све то објединимо на један пано у знак сећања на наше дружење и важност поменутог датума. Цртеж по цртеж, слику по слику, слово по слово и привели смо рад крају…а у позадини смо ослушкивали наставак стихова химне акције о очувању српског језика: ,,Три пут мери да будеш у праву, не дај језик ни за живу главу, добро пази кад отвараш уста, без језика кућа нам је пуста!” Вероучитељ Ненад Вукајловић

Дана 15. фебруара 2023. године, са благословом црквене општине Гуча, у сали парохијског дома Храма Светог архангела Гаврила у Гучи одржан је други по реду Сретењски турнир у шаху за ученике ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ и СШ ,, Драгачево“. Турнир је организован у корелацији шаховске секције и верске наставе поменутих школа, а резултат је сарадње професора филозофије Ђулијана Ђулића, професора математике Зарка Шуманова и вероучитеља Дарка Стевановића. Ученици су најпре присуствовали Светој Литургији, а након тога, облагодаћени Светим Тајнама и најсавршенијим заједништвом, приступили су овом племенитом спорту. Турнир су отворили чланови литургијске секције Средње школе ,,Драгачево“ химном ,,Боже правде“, а потом је вероучитељ одржао пригодан говор у коме се захвалио црквеној општини Гуча, колегама и ученицима који су дошли у великом броју. Појаснио је значај празника Сретења као сусрета Бога и човека, те је позвао ученике да се сретну једни са другима у овој племенитој игри. Нагласио је да сваки потез у шаху вуче последице, као и сваки поступак у животу, те да нас шах учи да будемо ,,Мудри као змије и безазлени као голубови“ (Мт 10, 16). Такође, вероучитељ је поменуо и значај Сретења за српски народ, као датума подизања Првог српског устанка (1804) и доношења првог Устава Србије (1835). Потом је професор Ђулијано приступио прозивци присутних и распоређивању такмичара. Наиме, турнир је организован у 8 кола, на 11 шаховских табли. На крају турнира, пехар и златна медаља отишли су у руке Лазара Радичећа, сребрну медаљу освојио је Јован Стојић, а бронзану Иван Драмлић. Сва тројица су ученици одељења IIг СШ ,,Драгачево“ и активни чланови шаховске секције. Ученик ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ који је имао највише победа је Огњен Јоровић, те ће он накнадно добити похвалницу и књигу, као и Вишња Марковић, која је најмлађи учесник турнира, а имала је чак пет победа.  Нека би Господ дао да овај турнир постане традиција, те да наши ученици наставе редовно приступати Чаши најсавршенијег заједништва и бавити се овим племенитим спортом. Вероучитељ Дарко Стевановић