Category: Веронаука

Дана 13. априла 2019. године, организовано је поклоничко путовање по манастирима Покрова Пресвете Богородице –Ђунис, Свети Роман, Љубостиња и Преподобне мати Параскеве- Стубал. Ово је био једнодневни излет ученика ОШ „Милунка Савић“ Витановац, који је организовао вероучитељ Ненад Петровић, заједно са својим ученицима. Прва посета била је Манастиру Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, чија градња је започета 1977. године, а завршена 2001. године када је и освештана од стране блаженопочившег патријарха српског Павла. Манастир је подигнут на месту, на коме се Пресвета Богородица јавила девојчици Милојки Јоцић 24. јула 1898. године. Девојчица Милојка имала је 13 година и радила је у пољу са својим сестрама. Са крчагом је пошла по воду на извор. Када је стигла до извора, видела је Пресвету Богородицу, која јој је рекла да ће се на том месту исцељивати многи болесници и да се на том месту подигне црква. За овај догађај се брзо прочуло, па су многи болесни и невољни почели да се сабирају на ово место, где су се исцељивали. Године 1934. по благослову Светог владике Николаја Велимировића, Епископа жичког, на овом месту подигнут је дрвени храм посвећен Покрову Пресвете Богородице. Ту је ученике дочекао и миропомазао протојереј-ставрофор Љубиша Недељковић, који их је касније испратио дивним саветима. Након посете Манастиру Ђунис, кренуло се ка Манастиру Свети Роман који се налази у општини Ражањ. Ученике су дочекали и благословили, игуман ове свете обитељи, протосинђел Дамаскин (Грабеж) и протојереј-ставрофор Влајко Грабеж. Манастир је познат по томе што је ту као монах живео Роман Синаит, који је касније проглашен за светитеља па је манастир по њему и добио име. Гроб Романа Синаита са моштима и данас се налази у манастиру. Он се поштује као чудотворац и исцелитељ. Монаси синаити су следбеници солунског чудотворца Григорија Паламе, који су прихватили његово учење и у Србију су дошли за време Кнеза Лазара. Данашњу манастирску цркву подигао је управник ергеле Кнеза Лазара на старим темељима. Обновио га је Ђорђе Пиле 1795. године у знак захвалности за сопствено излечење у њему, а након што је од султана за 300 гроша измолио ферман за обнову. Живопис је из 1795. године и сачуван је у певницама и поткуполама. Сматра се да испод слоја креча има још старијих фрески. Нови живопис је урађен1831. године. Ученици су, након миропомазања, кренули пут Манастира Љубостиње где их је дочекало сестринство манастира. Они су имали прилику да упознају овај средњовековни манастир који је задужбина кнегиње Милице. Градња је започета 1388. године, само годину дана пре Косовске битке, а завршена 1405. године. Кнегиња Милица је и сахрањена у својој задужбини, као и монахиња Јефимија (Јелена – супруга деспота Угљеше Мрњавчевића).   У повратку, ученици су у пратњи вероучитеља, посетили и Манастир Преподобне мати Параскеве у Стублу. Ту су обишли и библијски парк, који је смештен изнад овог манастира. Овде су ученици имали прилику да виде реплике пећине Рођења, Голготе и Гроба Господа Исуса Христа, као и реплику гроба праоца Авраама. У смирају дана, ученици су са примљеним благословом задовољни кренули пут својим домовима. Отишли су са новим сазнањима о светим обитељима који се налазе на територији наше лепе земље. Изразили су жељу да се настави са оваквим активностима и да се походи, поклони и другим манастирима које имамо. Вероучитељ Ненад Петровић

У суботу, уочи празника Благовести Пресвете Богородице, организован је једнодневни излет за ђаке који похађају верску наставу, узраста од петог до осмог разреда, Основне школе „Димитрије Туцовић“ из Чајетине, Златибора и Јабланице. Предвиђена дестинација излета била је Рашка област, како би се ђаци упознали са духовним благом старе, средњовековне Србије. Пут преко Нове Вароши, Сјенице и Новог Пазара, водио нас је ка нашој првој дестинацији – Ђурђевим Ступовима. У манастиру нас је свесрдно дочекао игуман, отац Герасим, показујући своје хришћанско гостољубље како да окрепи и поучи речју тако и делом. Деца су се упознала са духовно-историјским значајем ове светиње кроз учествовање у причи срдачног игумана. Након посете Манастиру Ђурђеви Ступови кренули смо ка нашој следећој дестинацији, Петровој цркви. Ту су деца могла да се упознају са специфичном архитектуром и историјом ове светиње, у чему су показали искрену знатижељу и заинтересованост. После обиласка Петрове цркве пут је настављен ка Манастиру Сопоћани. У манастиру су деца могла да упознају изузетно драгоцено фрескосликарство, дело најбољих уметника XIII столећа. Такође, ђаци су са својим наставницима учествовали у молитви и поклоњењу моштима Светих бесребрника Козме и Дамјана. На повратку из Манастира Сопоћана стали смо у подножију старог града Раса, што је употпунило целокупну слику о духовно-историјској вредности ове области за српски род. Уз Божији благослов и залагање оца Ненада Ивановића, старешине Храма Преображења Господњег на Златибору, као и залагањем управе школе и наставника који су учествовали у реализацији излета, посета светињама Рашке је била изведена у најбољем могућем реду. У нади да ће овакви излети постати редовна пракса предмета верске наставе, како би се деца у непосредном контакту могла упознати са културном баштином наше Православне цркве, како са освештаном и промишљеном традицијом старе српске духовности тако и са њеним савременим чуварима. Оно што посебно радује је да су деца показала велико интересовање за овакав вид образовања који би требало да употпуни изграђивање њиховог, а и нашег, као наставника, духовног искуства. Властимир Топаловић, вероучитељ

Изазов на постављену тему “Теологија и екологија“, из предмета Верска настава, ученици Економско-трговинске школе у Краљеву приступили су реализацији усвојених знања о творевини као дару Божјем (1. септембар  је посвећен проблему екологије и очувању животне средине).   Заједно са вероучитељем, свештеником Мирославом Андрићем, посадили смо смрче испред школе. У акцији нам је помогла Шумарска школа коју је предводио професор Предраг Цветковић. Поменута школа нам је даривала саднице смрче које смо посадили. Овом приликом се захваљујемо професору Цветковићу и Шумарској школи. Важна тема екологије која је усмерила нашу пажњу да бринемо о средини у којој живимо и о свом животу, нашла је упориште у Јеванђељу у Светој Литургији. Молитве нас упућују да смо сарадници Божји, ако ову чињеницу пренебрегнемо доживећемо еколошку катастрофу. Наша чежња је да се пројавимо као синови Божји, по речима апостола Павла, како би стално били будни у молитви за спасење творевине и очувању животне средине. Ова акција је мали допринос ученика Економско-трговинске школе у улепшавању и очувању животне средине. Стефан Глигоријевић, III2 Економско-трговинска школа

Сви Срби знају понешто о Светом Сави, али заправо нико не зна све. Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Он је најлепше српско дете, наша визија, путоказ, наше највеће благо и знамење. Свети Сава је Србин од крви и меса, конкретна историјска личност, становник земље, али и грађанин Неба, човек свог, нашег и сваког будућег времена. Растко Немањић, најлепша, најтоплија и најпитомија српска душа, али уједно и велика, снажна личност, тихе и стрпљиве нарави, испуњена богатством знања, која тежи васионским световима. Срби у својој историји немају неспорнију личност и већег просветитеља, који се својим умом и срцем уздигао до самог Божанског престола. Могао је многима да влада, али је одабрао да служи свима. Ниједан Србин није видео толика пространства и толико страног света, а више ценио своју земљу и волео своје људе. Разговарао је са царевима и кнезовима, али се дружио и са српским пастирима и божјацима. Био је радо виђен гост на многим дворовима, стизао је до Солуна, Цариграда, Јерусалима и Трнова, али се појављивао и у забитима, воденицама, колибама, као путник намерник, рођак, комшија. Савина сен и Савине стопе су прве слике и скулптуре на српској земљи, али је он у Србију довео прве велике сликаре и мраморнике. Стварао је аутентичну и отворену српску културу, спремну да прими све оно што је достојно да буде примљено, али истовремено способну да одбаци све што скрнави људско достојанство. Српска земља је његов видљиви животопис, на коме заувек остају Савине стопе, стране, брда, врела, трпезе, почивала. На тој земљи отворио је прве ћелије за ћутање, учионице, болнице и библиотеке. До Светог Саве Срби су хладно гвожђе ковали, он их је научио да га усијају, али им је још више усијао срца за крст часни и веру православну. Његова личност у којој је све универзално, сабрано свечовечанско и свеобухватно – ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера, њиме се ослобађао окова смрти и заборава, ограничености идеологије и националне историје. Та остварена целовита душа управила нам је стопе, али и дух. Писао је по вишој, унутрашњој синтакси и захваљујући њему продисала је и прва здрава реченица на српском језику. Он је Србин који се по свом начину размишљања налази не само испред свог, већ и испред нашег времена. Аристократа по тексту, стилу и изразу, његова личност је вечна икона за човека. Његов циљ је била земља слободних разноликих и различитих људи, који ће се међусобно поштовати и подржавати, његов циљ је била здрава и света а не велика Србија. Успоставио је начела правде, слободе и мудрости српске државе. Његова добра дела, труд и одрицање зарад свог рода показују колико је то стабилна и снажна личност, а уједно нежна, мирна, стрпљива нарав која је увек строга према себи, љубазна према другима, увек спремна да се нађе у невољи када небројене зебње и тишње уносе немир и страх у људске душе. Стварао је државу за потребе људи, а не људе за интересе државе. Знао је да истинска снага једне државе лежи у честитости и чистоти, у слози народа, а не у новцу и границама држава, где нема места за односе господара и роба, односе претпостављеног и подређеног. Ми смо различити по свему, али се уједињујемо Савиним именом. Управо због тога треба да се спустимо из облака у којима смо се погубили, јер се захваљујући данашњем шунду и мизерном систему вредности, личности попут Растка Немањића налазе на рубу заборава. Зар није греота заборавити такву личност? Величанствено, племенито, честито људско биће, које је људима око себе несебично пружало све што је имало; ширило је знање, веру, изливало мудрост своје душе у душе наших предака, није живео само за себе, већ и за свој народ. Свети Сава не заслужује заборав, јер он је засновао српског човека, то је његов најдубљи нацрт, најстарија грађевина и највећа задужбина. Захваљујући њему знамо ко смо, шта смо и коме припадамо, он је наш спомен на прошлост а знамење за будућност, а ми имамо задатак да од заборава сачувамо све оно што нас чини људима. Мила Јевремовић Из: Жички благовесник 1/2019    

У недељу 13. јануара, на празник Светих Богоотаца, а уочи православне Нове године, у свечаној сали парохијског дома Цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу, одржана је представа под називом „Солунци говоре“, у којој се приповеда о повратку српских војника са Солунског фронта, њиховој неизмерној жртви и славној победи. Представа је организована у сарадњи са Економско-трговачком школом из Горњег Милановца. Ученици ове школе су заједно са наставницом српског језика Весном Грбовић и вероучитељем Гораном Вучковићем припремили програм. Приредба је одржана после Свете Литургије. У уводном делу програма све присутне је поздравио свештеник Драган Ђорем, старешина Цркве Свете Тројице. Такође, за све присутне било је припремљено послужење. Вероучитељ Горан Вучковић

У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, огрејане дечјом искреном љубављу, учитељице, вероучитељица и директорка ОШ ,,Живан Маричић“ из Жиче уприличиле су Божићну приредбу у гостопримници Манастира Жичe. Ученици су беседили песме и цитате српских великана Светог Владике Николаја Велимировића и  Николе Тесле, преузетe из часописа “Светосавско  звонце“, а приредили су и неколико драмских приказа. Приредби је присуствовало сестринство манастира и свештеници Епархије жичке, представници Школске управе Града Краљева, наставници, родитељи и мештани Жиче. Обучени у реплике старих хришћанских одора, ученици су у наменски декорисаном амбијенту дочарали дане Христовог Рођења, подсетили на значај хришћанске љубави и доброте, даривања, племенитости и пажње. У малој пећини на позорници седели су Јосиф и Марија поред колевке тек рођеног Христа, подсећајући на истинску људску скромност и пожртвованост. Сведоци радосног догађаја, мудраци Гаспар, Мелхиор и Валтазар својом интерактивношћу кроз наступ и физички су се приближили публици, сишавши са бине. Изведене су и три хорске композиције из духовне лире владике Николаја, уз инструменталну пратњу Небојше Кешеља за гитаром. Захвални смо  Игуманији мати Јелени и њеном сестринству за свесрдну помоћ и топлу љубав којом су нам отвориле врата свог духовног дома. Велику подршку пружили су директорка и наставници наше школе који су помогли у техничкој реализацији и топлом дочеку званица. Предвечерјем овог зимског дана одјекивали су гласни аплаузи, а засијале су и сузе радоснице. Срећни што се окупљају у вери и искреној хришћанској љубави, ученици присутнима послали су поруку:                                   “Бог је Љубав и једино дела љубави остају за вечност.“ Горанка Марковић, учитељ                                                                                                                                       ОШ ,,Живан Маричић“ Жича

Вођени благословом Божијим и благословом Епископа банатског Г. Никанора, ученици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње су заједно са својим вршњацима из ОШ ,,Бранко Радичевић“ из Александрова, ОШ,, 4.октобар“ из Војвода Степе, као и из ОШ ,,Станко Крстин“ из Радојева боравили на Тари 8 дана. У прелепом крају Жичке епархије, ђаци су прослављали Господа и својим активним учешћем у оваквом виду едукације показали да је веронаука нешто више од обичног предмета у распореду часова.   Зимска школа веронауке је ове године била под називом ,,ПРАШТАЊЕ“. Трудили смо се да заједно размишљамо и разговарамо о веома битној теми у данашњем времену, а да свако од нас покаже колико је важно бити у заједници. Слава Господу што нас је и ове године благословио и подарио могућност да организујемо једно лепо и јединствено дружење, четврту по реду Зимску школу веронауке. Својим учешћем отац Ненад Ивановић, старешина цркве Преображења Господњег на Златибору, је ђацима на најлепши могући начин приближио значај покајања, али и опроштаја човеку који нам је учинио нешто што је на било који начин угрозило мир у нашој души или утицало на начин нашег постојања. Поред предавања, ђаци су обилазили прелепе пределе Таре, а последњи дан је био предвиђен за обилазак Цркве Преображења Господњег на Златибору, као и обилазак предивне природе коју ова планина гаји. У вечерњим часовима уз песму ,,Сини јарко сунце са Косова“, испуњени благословом и гостопримством оца Ненада, ђаци су се вратили у мирни и равни Банат. Највећу захвалност и благодарење да се ово путовање организује и да се о добром делу чује далеко, сви ђаци заједно са мном дугују директорици ОШ ,,Ђура Јакшић“ Бранки Миланков. Захваљујемо се и Општини Нова Црња на финансијској помоћи, као и другим људима који су нам помогли да се организује Зимска школа веронауке. СЛАВА ГОСПОДУ ЗА СВЕ! Вероучитељ Драган Стојишин

Детињци су празник који нас уводи у тајну Рођења Богомладенца Христа. Овај празник нас учи даривању, пружању љубави и дељењу. Вођени тим врлинама, деца која похађају часове веронауке у Техничкој школи Бајина Башта спремили су пригодно вече да управо те врлине дарују својим родитељима, пријатељима, ближњима.     Културни центар Бајина Башта био је испуњен људима, који су се одазвали на позив деце, која су за њих спремила рецитације, песме и поуке о празнику. Деца су се на тај начин желела одужити својим родитељима и ближњима, као што их  овај празник и учи. После самог програма било је припремљено послужење за све присутне. Деца су будућност и у њима се осликавају хришћанске врлине о којима их уче часови Верске наставе. Сам Христос је рекао: „Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт. 18, 3). Ђакон бајинобаштански                                                                                                     Немања Матејић

У холу школе ,,Јован Цвијић“ у Сирчи код Краљева, већ традиционално, је организована и постављена новогодишња изложба радова ученика од првог до четвртог разреда. На њој су представљени ликовни радови са божићним и новогодишњим мотивима, честитке и украси, које су на часовима ликовне културе и верске наставе израдили ученици нижих разреда. Посебност ове године чини бадње дрво – бадњак који је у школу донет захваљујући доброј вољи и труду помоћних радника наше школе. Бадње дрво су заједно са својим вероучитељем и учитељицама, у току протеклих недељу дана до данас окитили ученици од првог до четвртог разреда. Већину украса ученици су направили сами, на часовима ликовне културе и верске наставе, а неке су и понели од куће. Поред украса, ученици су од куће донели и поставили и остале елементе: сламу, пшеницу и бомбоне. Украшавање Бадњака представљало је посебну радост најмлађим ученицима, првацима и другацима, који су том приликом испољили највише креативности. Бадње дрво остаће у холу школе до 14/1. јануара 2019. године, изображавајући Дрво Живота, Богомладенца Христа и употпуњујући у нашим срцима радост због Његовог доласка у овај свет. Вероучитељ Филип Зеленовић

Радост ишчекивања Божића, већ се осећа у нашем граду и крајевима око нас. Тако је у ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву постављен приказ Христовог Рођења – Вертеп. Рад је ученика седмог и осмог разреда са својим вероучитељом Миланом Милутиновићем. Овај приказ Рождества је премештен у данашње време, јер сваке године изнова желимо да осетимо својим срцима, радост Бога који се рађа и долази у дане Божића. Поред пећине су приказани делови  и објекти у Конареву са црквом и школом, као основним смерницама у васпитању и одгоју младих. Панорама града Краљева у божићној ноћи са Тргом српских ратника, црквама и Манастиром Жичом је обасјана Витлејемском звездом и пут води до пећине са Богомладенцом у јаслама. Деца радо застану и диве се несвакидашњем приказу и тада ван средстава нове технологије гледају отворених искрених погледа пастире поред ватре, анђела који са неба објављује радосну вест да је на земљи рођен Бог и дете које спава у пећини. Чланови колектива школе и родитељи, заједно са децом застану и посматрају призор, тада и они осете заједничку радост Онога који долази и ове године у наш град, цркве, школе и домове. Вероучитељ Милан Милутиновић