Category: Веронаука

Сви Срби знају понешто о Светом Сави, али заправо нико не зна све. Свети Сава је наша вечита прича, никад до краја испричана и завршена. Он је најлепше српско дете, наша визија, путоказ, наше највеће благо и знамење. Свети Сава је Србин од крви и меса, конкретна историјска личност, становник земље, али и грађанин Неба, човек свог, нашег и сваког будућег времена. Растко Немањић, најлепша, најтоплија и најпитомија српска душа, али уједно и велика, снажна личност, тихе и стрпљиве нарави, испуњена богатством знања, која тежи васионским световима. Срби у својој историји немају неспорнију личност и већег просветитеља, који се својим умом и срцем уздигао до самог Божанског престола. Могао је многима да влада, али је одабрао да служи свима. Ниједан Србин није видео толика пространства и толико страног света, а више ценио своју земљу и волео своје људе. Разговарао је са царевима и кнезовима, али се дружио и са српским пастирима и божјацима. Био је радо виђен гост на многим дворовима, стизао је до Солуна, Цариграда, Јерусалима и Трнова, али се појављивао и у забитима, воденицама, колибама, као путник намерник, рођак, комшија. Савина сен и Савине стопе су прве слике и скулптуре на српској земљи, али је он у Србију довео прве велике сликаре и мраморнике. Стварао је аутентичну и отворену српску културу, спремну да прими све оно што је достојно да буде примљено, али истовремено способну да одбаци све што скрнави људско достојанство. Српска земља је његов видљиви животопис, на коме заувек остају Савине стопе, стране, брда, врела, трпезе, почивала. На тој земљи отворио је прве ћелије за ћутање, учионице, болнице и библиотеке. До Светог Саве Срби су хладно гвожђе ковали, он их је научио да га усијају, али им је још више усијао срца за крст часни и веру православну. Његова личност у којој је све универзално, сабрано свечовечанско и свеобухватно – ум, воља, осећања, љубав. Љубав је ширила његово биће до неслућених размера, њиме се ослобађао окова смрти и заборава, ограничености идеологије и националне историје. Та остварена целовита душа управила нам је стопе, али и дух. Писао је по вишој, унутрашњој синтакси и захваљујући њему продисала је и прва здрава реченица на српском језику. Он је Србин који се по свом начину размишљања налази не само испред свог, већ и испред нашег времена. Аристократа по тексту, стилу и изразу, његова личност је вечна икона за човека. Његов циљ је била земља слободних разноликих и различитих људи, који ће се међусобно поштовати и подржавати, његов циљ је била здрава и света а не велика Србија. Успоставио је начела правде, слободе и мудрости српске државе. Његова добра дела, труд и одрицање зарад свог рода показују колико је то стабилна и снажна личност, а уједно нежна, мирна, стрпљива нарав која је увек строга према себи, љубазна према другима, увек спремна да се нађе у невољи када небројене зебње и тишње уносе немир и страх у људске душе. Стварао је државу за потребе људи, а не људе за интересе државе. Знао је да истинска снага једне државе лежи у честитости и чистоти, у слози народа, а не у новцу и границама држава, где нема места за односе господара и роба, односе претпостављеног и подређеног. Ми смо различити по свему, али се уједињујемо Савиним именом. Управо због тога треба да се спустимо из облака у којима смо се погубили, јер се захваљујући данашњем шунду и мизерном систему вредности, личности попут Растка Немањића налазе на рубу заборава. Зар није греота заборавити такву личност? Величанствено, племенито, честито људско биће, које је људима око себе несебично пружало све што је имало; ширило је знање, веру, изливало мудрост своје душе у душе наших предака, није живео само за себе, већ и за свој народ. Свети Сава не заслужује заборав, јер он је засновао српског човека, то је његов најдубљи нацрт, најстарија грађевина и највећа задужбина. Захваљујући њему знамо ко смо, шта смо и коме припадамо, он је наш спомен на прошлост а знамење за будућност, а ми имамо задатак да од заборава сачувамо све оно што нас чини људима. Мила Јевремовић Из: Жички благовесник 1/2019    

У недељу 13. јануара, на празник Светих Богоотаца, а уочи православне Нове године, у свечаној сали парохијског дома Цркве Свете Тројице у Горњем Милановцу, одржана је представа под називом „Солунци говоре“, у којој се приповеда о повратку српских војника са Солунског фронта, њиховој неизмерној жртви и славној победи. Представа је организована у сарадњи са Економско-трговачком школом из Горњег Милановца. Ученици ове школе су заједно са наставницом српског језика Весном Грбовић и вероучитељем Гораном Вучковићем припремили програм. Приредба је одржана после Свете Литургије. У уводном делу програма све присутне је поздравио свештеник Драган Ђорем, старешина Цркве Свете Тројице. Такође, за све присутне било је припремљено послужење. Вероучитељ Горан Вучковић

У сусрет најрадоснијем хришћанском празнику, огрејане дечјом искреном љубављу, учитељице, вероучитељица и директорка ОШ ,,Живан Маричић“ из Жиче уприличиле су Божићну приредбу у гостопримници Манастира Жичe. Ученици су беседили песме и цитате српских великана Светог Владике Николаја Велимировића и  Николе Тесле, преузетe из часописа “Светосавско  звонце“, а приредили су и неколико драмских приказа. Приредби је присуствовало сестринство манастира и свештеници Епархије жичке, представници Школске управе Града Краљева, наставници, родитељи и мештани Жиче. Обучени у реплике старих хришћанских одора, ученици су у наменски декорисаном амбијенту дочарали дане Христовог Рођења, подсетили на значај хришћанске љубави и доброте, даривања, племенитости и пажње. У малој пећини на позорници седели су Јосиф и Марија поред колевке тек рођеног Христа, подсећајући на истинску људску скромност и пожртвованост. Сведоци радосног догађаја, мудраци Гаспар, Мелхиор и Валтазар својом интерактивношћу кроз наступ и физички су се приближили публици, сишавши са бине. Изведене су и три хорске композиције из духовне лире владике Николаја, уз инструменталну пратњу Небојше Кешеља за гитаром. Захвални смо  Игуманији мати Јелени и њеном сестринству за свесрдну помоћ и топлу љубав којом су нам отвориле врата свог духовног дома. Велику подршку пружили су директорка и наставници наше школе који су помогли у техничкој реализацији и топлом дочеку званица. Предвечерјем овог зимског дана одјекивали су гласни аплаузи, а засијале су и сузе радоснице. Срећни што се окупљају у вери и искреној хришћанској љубави, ученици присутнима послали су поруку:                                   “Бог је Љубав и једино дела љубави остају за вечност.“ Горанка Марковић, учитељ                                                                                                                                       ОШ ,,Живан Маричић“ Жича

Вођени благословом Божијим и благословом Епископа банатског Г. Никанора, ученици ОШ ,,Ђура Јакшић“ из Српске Црње су заједно са својим вршњацима из ОШ ,,Бранко Радичевић“ из Александрова, ОШ,, 4.октобар“ из Војвода Степе, као и из ОШ ,,Станко Крстин“ из Радојева боравили на Тари 8 дана. У прелепом крају Жичке епархије, ђаци су прослављали Господа и својим активним учешћем у оваквом виду едукације показали да је веронаука нешто више од обичног предмета у распореду часова.   Зимска школа веронауке је ове године била под називом ,,ПРАШТАЊЕ“. Трудили смо се да заједно размишљамо и разговарамо о веома битној теми у данашњем времену, а да свако од нас покаже колико је важно бити у заједници. Слава Господу што нас је и ове године благословио и подарио могућност да организујемо једно лепо и јединствено дружење, четврту по реду Зимску школу веронауке. Својим учешћем отац Ненад Ивановић, старешина цркве Преображења Господњег на Златибору, је ђацима на најлепши могући начин приближио значај покајања, али и опроштаја човеку који нам је учинио нешто што је на било који начин угрозило мир у нашој души или утицало на начин нашег постојања. Поред предавања, ђаци су обилазили прелепе пределе Таре, а последњи дан је био предвиђен за обилазак Цркве Преображења Господњег на Златибору, као и обилазак предивне природе коју ова планина гаји. У вечерњим часовима уз песму ,,Сини јарко сунце са Косова“, испуњени благословом и гостопримством оца Ненада, ђаци су се вратили у мирни и равни Банат. Највећу захвалност и благодарење да се ово путовање организује и да се о добром делу чује далеко, сви ђаци заједно са мном дугују директорици ОШ ,,Ђура Јакшић“ Бранки Миланков. Захваљујемо се и Општини Нова Црња на финансијској помоћи, као и другим људима који су нам помогли да се организује Зимска школа веронауке. СЛАВА ГОСПОДУ ЗА СВЕ! Вероучитељ Драган Стојишин

Детињци су празник који нас уводи у тајну Рођења Богомладенца Христа. Овај празник нас учи даривању, пружању љубави и дељењу. Вођени тим врлинама, деца која похађају часове веронауке у Техничкој школи Бајина Башта спремили су пригодно вече да управо те врлине дарују својим родитељима, пријатељима, ближњима.     Културни центар Бајина Башта био је испуњен људима, који су се одазвали на позив деце, која су за њих спремила рецитације, песме и поуке о празнику. Деца су се на тај начин желела одужити својим родитељима и ближњима, као што их  овај празник и учи. После самог програма било је припремљено послужење за све присутне. Деца су будућност и у њима се осликавају хришћанске врлине о којима их уче часови Верске наставе. Сам Христос је рекао: „Ако се не обратите и не будете као деца, нећете ући у Царство Небеско“ (Мт. 18, 3). Ђакон бајинобаштански                                                                                                     Немања Матејић

У холу школе ,,Јован Цвијић“ у Сирчи код Краљева, већ традиционално, је организована и постављена новогодишња изложба радова ученика од првог до четвртог разреда. На њој су представљени ликовни радови са божићним и новогодишњим мотивима, честитке и украси, које су на часовима ликовне културе и верске наставе израдили ученици нижих разреда. Посебност ове године чини бадње дрво – бадњак који је у школу донет захваљујући доброј вољи и труду помоћних радника наше школе. Бадње дрво су заједно са својим вероучитељем и учитељицама, у току протеклих недељу дана до данас окитили ученици од првог до четвртог разреда. Већину украса ученици су направили сами, на часовима ликовне културе и верске наставе, а неке су и понели од куће. Поред украса, ученици су од куће донели и поставили и остале елементе: сламу, пшеницу и бомбоне. Украшавање Бадњака представљало је посебну радост најмлађим ученицима, првацима и другацима, који су том приликом испољили највише креативности. Бадње дрво остаће у холу школе до 14/1. јануара 2019. године, изображавајући Дрво Живота, Богомладенца Христа и употпуњујући у нашим срцима радост због Његовог доласка у овај свет. Вероучитељ Филип Зеленовић

Радост ишчекивања Божића, већ се осећа у нашем граду и крајевима око нас. Тако је у ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву постављен приказ Христовог Рођења – Вертеп. Рад је ученика седмог и осмог разреда са својим вероучитељом Миланом Милутиновићем. Овај приказ Рождества је премештен у данашње време, јер сваке године изнова желимо да осетимо својим срцима, радост Бога који се рађа и долази у дане Божића. Поред пећине су приказани делови  и објекти у Конареву са црквом и школом, као основним смерницама у васпитању и одгоју младих. Панорама града Краљева у божићној ноћи са Тргом српских ратника, црквама и Манастиром Жичом је обасјана Витлејемском звездом и пут води до пећине са Богомладенцом у јаслама. Деца радо застану и диве се несвакидашњем приказу и тада ван средстава нове технологије гледају отворених искрених погледа пастире поред ватре, анђела који са неба објављује радосну вест да је на земљи рођен Бог и дете које спава у пећини. Чланови колектива школе и родитељи, заједно са децом застану и посматрају призор, тада и они осете заједничку радост Онога који долази и ове године у наш град, цркве, школе и домове. Вероучитељ Милан Милутиновић

У суботу, 8. децембра 2018. године, када Црква слави Светог свештеномученика Климента, Светој Литургији у чачанском Храму Вазнесења Господњег, присуствовало је и на њој се причестило тридесет ученика Економске школе у Чачку. Ученици су били у пратњи професорке информатике З. Максимовић и вероучитеља. Излети, учествовање у богослужбеном животу чачанских храмова, прослава Светог Саве, саставни су део наставе веронауке у Економској школи у Чачку, а свему се потпун смисао даје учествовањем у Светој Тајни Причешћа. Милош З. Јелић, вероучитељ

У четвртак, 29. новембра 2018. године, у Патријаршији српској у Београду одржана је седница Пододбора Комисије за унапређење црквене просвете Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве. Састанком је председавао Високопреосвећени Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, председник Комисије за унапређење црквене просвете. Састанку су присутвовали проф. др Драгомир Сандо, проф. др Бошко Миловановић, проф. др  Живорад Миленовић, секретар Пододбора ђакон Радомир Маринковић, као и вероучитељи из више епархија који су учествовали у изради уџбеника Православног катихизиса. Радне верзије уџбеника за све разреде основне и средње школе су урађене. На састанку су разматрани извештаји о обављеној рецензији уџбеника. Већина уџбеника добила је добре оцене. Изнети су предлози  и препоруке који ће довести до унапређења квалитета предложених уџбеника. Одређени су рокови за даље фазе у изради уџбеника и предложене мере за ефикаснији рад Пододбора како би нови уџбеници за Православни катихизис били спремни до почетка наредне школске године. Сања Николић Извор: www.spc.rs

„Од младости своје целога себе предао си Господу, живот проводећи у моливама, труду и постовима оче богоносни. Образац врлина био си свом духовном стаду, стога видећи Бог твоју добру вољу поставља те својој Цркви за пастира и ревносног архијереја, а по престављењу сачува свето тело твоје нетрулежним, светитељу Василије. Стога, пошто имаш смелост пред Њим, моли се Христу Богу да спасе душе наше“. Наведене речи тропара, распламсале су у ђачким срцима жељу за посетом Манастиру Острог и поклоњењем Светом Василију Острошком и Тврдошком. Као деца и наследници Немањића, Светосавци-православна деца у Србији се неретко везују и за личност Светог Василија, као символ и патрона српског народа. Као онога који је свој земаљски живот заменио небеским, заузимајући непролазну улогу молитвеног посредника и представника свих верујућих, који му у истрајности упућују молитве и хитајући ничице падају пред његовим нетрулежним телом. Суво, али нетрулежно тело овог Божијег угодника сведок је Васкрсења, сведок вечног живота и победивости природе у којој се налазимо. Природни процеси нису надјачали благослов Господњи, благослов Творца, који прослави и озари божанском незалазном светлошћу Острошког чудотворца.   У жељи да своју љубав према овом светитељу крунишу, ученици Машинско-саобраћајне и уметничке школе у Чачку, дозволом школске управе одлучили су да посете манастир и да се поклоне нетљеним моштима Светог Василија. Школска управа поменуте школе уз сагласност директора омогућила је одлазак на поклоничко путовање, које је пропраћено архијерејским благословом Епископа жичког Господина Јустина, као духовног оца и пастира верног народа богомспасаване Епархије жичке. Молитвама Светог Василија ученици су се упутили у суботу 10. новебра 2018. године ка светињама Црне Горе. На свом поколничком путовању ималу су прилике да се поклоне Манастиру Милешева, где саслушали причу о развоју манастира кроз духовно-историјску перспективу. Поклонивши се фресци Белог Анђела, као заштитника ове Немањићке задужбине, ученици су се након послужења упутили даље својим путем. Након преласка граничног прелаза између Србије и Црне Горе, незаобилазна тачка на њиховом путовању био је Манастир Куманица. Новоподигнути манастир и црква на темељима старе богомоље, која је година одисала духовним богатством са незнајућим подвижничким гробом изазвао је велику радост код ђака. Наиме, пре свега неколико година откривене су мошти новојављеног Божијег светитеља Григорија. На месту његовог гроба, а на старим очађеним темељима, на којима су људи година у назад палили свеће и узносили молитве верујући да ће незнани светитељ помоћи, никла је камена црква. Не треба заборавити гостопримство сестринства овог манастира, које нас је са великом радошћу дочекало. Као следећа одредница на поклоничком путовању нашао се Манастир Морача у Митрополији црногорско-приморској. Мушки манастир у природним лепотама кањона истоимене реке свакодневно уздиже молбе и благодарности Пресветој Богородици, у храму који је посвећен њеном Успењу. Овом приликом поред духовног благослова, ученици су имали прилике да уживају у уметничким представама српске средњовековне иконографије. Посебну радост показивали су ученици са уметничких смерова – конзерватори. Добијали су идеје и инспирацију за своје наредне радове и живопис који би се у неком наредном периоду могао наћи и на зидовима нових православних храмова. Надахнути, ученици су наставили пут ка свом крајњем циљу, Манастиру Острог. У недељу, на дан када обележавамо Васкрсење Христово, ученици поменуте школе су се упутили од „доњег“ манастира и манастирског конака ка „горњем“ манастиру, како би својим ходом показали дозу подвига и упутили молитве Светом Василију, сведоку Васкрсења. Дошавши до самог кивота, на њиховим лицима видела се нестрпљивост и радост, која се показала у коленопреклоним молитвама и чистим срцима. Поклонивши се Светоме, прикључили су се Светој Литургији, као врхунцу човековог савеза, јединства са Богом путем причешћивања евхаристијским Даровима. Ученици су имали прилике да се поклоне новојављеном светитељу Симеону Дајбабском у Манастиру Дајбабе и да се упознају са катакомбалном црквом раног Хришћанства. Крстобразна црква у овом манстиру изазвала је одушевљење и новост у њиховом црквено-духовном искуству. Дошавши уз молитву, уз молитву су се и враћали надахнути благословом који ће чувати и увеличавати из дана у дан. Следећа одредница била је Подгорица и подгорички Храм Васкрсења Христовог. Највећи хришћански празник, односно празник над празницима – Васкрс украшава овај град, а као круна украса у њему је никао велелепни храм који поносно стоји у православном свету, без страха да би га историја, или неке друге околности могле заборавити. Живопис овога храма привукао је ученичку пажњу и одушевљење, нарочито ктиторска комозиција, која у себи нераскидиво спаја прошлост и садашњост, ликове из недалеке прошлости, као и наше савременике који су дали и уградили себе у овај храм и то им се засигурно неће пред Господом заборавити. Незаобилазни њиховом интересовању били су моменти старозаветних представа са месијанском идејом, као и ранохришћански символи самога Христа. Приликом повратка, ученици су изразили жељу да поново посете Манастир Морачу, у коме су присуствовали вечерњем богослужењу уочи празника Светог краља Милутина. Приликом доласка у Чачак на лицима ученика била је видна радост због претходног поклоњења српским светињама у Црној Гори. Надамо се да ће молитве светих утврдити ученике у истрајности, да ће по повратку показати благородност, образац вере, наде и љубави. За све то ми узносимо благодарност и молимо се: „Свети Василије Херцеговче, моли Бога за нас.“            Чтец Душан Арсенијевић, вероучитељ