Category: Веронаука

Дана 8. маја 2022. године, организовано је поклоничко путовање по манастирима Покрова Пресвете Богородице –Ђунис, Свети Роман, Љубостиња и Цркве Лазарице у Крушевцу. Ово је био једнодневни излет ученика ОШ „Олга Милутиновић“ Годачица, који је организовао вероучитељ Ненад Петровић, заједно са својим ученицима, а у сарадњи са агенцијом ,,Јеж”. Прва посета била је Манастиру Покрова Пресвете Богородице у Ђунису, чија градња је започета 1977. године, а завршена 2001. године када је и освештана од стране блаженопочившег патријарха српског Павла. Манастир је подигнут на месту, на коме се Пресвета Богородица јавила девојчици Милојки Јоцић 24. јула 1898. године. Девојчица Милојка имала је 13 година и радила је у пољу са својим сестрама. Са крчагом је пошла по воду на извор. Када је стигла до извора, видела је Пресвету Богородицу, која јој је рекла да ће се на том месту исцељивати многи болесници и да се на том месту подигне црква. За овај догађај се брзо прочуло, па су многи болесни и невољни почели да се сабирају на ово место, где су се исцељивали. Године 1934. по благослову Светог владике Николаја Велимировића, Епископа жичког, на овом месту подигнут је дрвени храм посвећен Покрову Пресвете Богородице. Ту је ученике дочекао и миропомазао протојереј-ставрофор Љубиша Недељковић, који их је касније испратио дивним саветима. Након посете Манастиру Ђунис, кренуло се ка Манастиру Свети Роман који се налази у општини Ражањ. Манастир је познат по томе што је ту као монах живео Роман Синаит, који је касније проглашен за светитеља па је манастир по њему и добио име. Гроб Романа Синаита са моштима и данас се налази у манастиру. Он се поштује као чудотворац и исцелитељ. Монаси синаити су следбеници солунског чудотворца Григорија Паламе, који су прихватили његово учење и у Србију су дошли за време Кнеза Лазара. Данашњу манастирску цркву подигао је управник ергеле Кнеза Лазара на старим темељима. Обновио га је Ђорђе Пиле 1795. године у знак захвалности за сопствено излечење у њему, а након што је од султана за 300 гроша измолио ферман за обнову. Живопис је из 1795. године и сачуван је у певницама и поткуполама. Сматра се да испод слоја креча има још старијих фрески. Нови живопис је урађен1831. године. Након обиласка манастира Светог Романа, кренули смо у обилазак Цркве Лазарице у Крушевцу. Црква Светог Првомученика Стефана, познатија као Лазарица, налази се у центру данашњег Крушевца, а подигао ју је, највероватније између 1377/78 и 1380 године, кнез Лазар, као придворну Цркву своје новосаграђене престонице, Крушевца.Ту смо се поклонили и целивали Свете мошти цара Лазаре и Јелене Балшић. Ученици су, након миропомазања, кренули пут Манастира Љубостиње где их је дочекало сестринство манастира. Они су имали прилику да упознају овај средњовековни манастир који је задужбина кнегиње Милице. Градња је започета 1388. године, само годину дана пре Косовске битке, а завршена 1405. године. Кнегиња Милица је и сахрањена у својој задужбини, као и монахиња Јефимија (Јелена – супруга деспота Угљеше Мрњавчевића). У смирају дана, ученици су са примљеним благословом задовољни кренули пут својим домовима. Отишли су са новим сазнањима о светим обитељима који се налазе на територији наше лепе земље. Изразили су жељу да се настави са оваквим активностима и да се походи, поклони и другим манастирима које имамо. Вероучитељ Ненад Петровић  

Дана 28. 04. 2022. године, у средњој школи ,,Драгачево“ у Гучи одржана је манифестација посвећена преминулој вероучитељици Марини Луковић, а повод је 20 година од повратка верске наставе у школе. Идеја за ову манифестацију потекла је управо од наше драге Марине, а изненадна смрт спречила ју је да свој план реализује. Из тог разлога, колектив школе је преузео на себе остварење њеног сна, схваћеног као аманет директору и колегама. Организатори догађаја су сви професори српског језика и књижевности (Ивана Чапрић, Неда Пуношевац, Јована Радоњић и Милош Гвозденовић), вероучитељи Дарко Стевановић и Милан Селенић, професор ликовне културе Милош Шушић, професор физичког васпитања Милутин Поповић и шаховска секција на челу са професором филозофије Ђулијаном Ђулићем. Техничку помоћ и подршку пружиле су професорка стручних предмета Марија Баралић и професорка математике Милица Ивановић. Активности које је овај догађај садржао били су изложба ученичких радова под називом ,,Смрти где ти је жалац“, програм ,,Српске светиње очима наше Маре Огњене“ посвећен Марини и спортски сусрети. Ова манифестација је била хуманитарног карактера, с обзиром на то да је све време трајања поменутих активности у холу школе и у спортској хали била постављена кутија удружења ,,Драгачевско Сунце“ за прикупљање помоћи при лечењу Марице Чикириз из Ртију. Изложба ,,Смрти, где ти је жалац?“ је подразумевала излагање ученичких радова насталих на часовима верске наставе и ликовне културе, инспирисаних монашким животом, с обзиром на то да је Марина живела монашким начином живота и доста времена је проводила у манастиру. Идеју за наслов изложбе дао је вероучитељ Дарко Стевановић, с обзиром на то да је Марина водила евхаристијски начин живота, који побеђује смрт и води ка животу вечном, у блаженству заједнице са Богом. Управо монашки начин живота јесте трновито сигуран пут ка остварењу овог циља. Ученик одељења Iг, Михаило Вукићевић, написао је веома надахнуту песму под насловом ,,Смрти, где ти је жалац?“. Фотографија текста песме налази се у приложеним фотографијама. Програм ,,Српске светиње очима наше Маре Огњене“ су припремили професори српског језика и књижевности, у сарадњи са вероучитељем. Учесници програма су Милица Пајовић (Iг), Ива Броћић (IIг), Немања Ђекић (IIг), Дијана Перовић (IIг), Јана Домановић (IIIг), Вишња Јовановић (IVг), Милош Нешовановић (IVг) и Вељко Чакаревић (IVг). На почетку, ученици су пожелели добродошлицу свима и најавили излагање јереја Немање Матејића, пароха вичког, који је био специјални гост овог догађаја. Он је говорио о односу теологије и спорта, како би појаснио Маринину жељу да спортске сусрете укључи у програм који се организује поводом 20 година од повратка верске наставе у школе. Наиме, он је предавање започео реченицом да спорт није ништа друго до љубав и чежња за игром, као и изношењем духовног аспекта спорта. Усхићење спортом може да буде шесто Христово блаженство: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“. Спортиста би требало да буде онај који воли Бога и људе, али и животиње и биљке, односно сву живу и неживу творевину. Навео је и библијске примере за афирмацију спорта у духовном животу. Навео је цитате из Књиге пророка Јеремије и Књиге пророка Захарије којима је поткрепио своје ставове. Такође, цитирао је и Прву посланицу Коринћанима, где се тело назива Храмом Духа светога. На крају, отац Немања је закључио ставом да је неопходно да се у литургијском животу Цркве полако обнавља хришћански појам о спорту као игри која слави Бога. Хришћански спортисти су прослављени, али и они прослављају Бога, расту у благодатној слободи и основни им је позив – васкрсење. У таквој игри стваралачког прочишћења, homo ludens постиже најслободније ново очовечење у Христу. Тако се спорт освештава, преображавајући се у свети чин, у обожење, односно у непрестано духовно-телесно урањање у смрт Христову и израњање у Васкрсење, а крштени спортиста тако постаје једно биће са Христом. Ученици су затим прочитали текст вероучитеља Дарка Стевановића, у коме је он изнео свој лични доживљај Марине Луковић и њену борбу за статус верске наставе у школи. Текст почиње цитатом ,,Тако и вера, ако нема дела, мртва је по себи.“ с обзиром на то да је овај библијски цитат из Саборне посланице Јаковљеве прва асоцијација на нашу драгу Марину. Сведочила је ову истину целог свог живота, чинећи добра дела и ширећи љубав, као основни принцип хришћанске вере Наиме, Марина Луковић је рођена 28. фебруара 1969. године, од оца Косте и мајке Љубице. Основну школу је завршила у Гучи. Одувек пуна енергије и ентузијазма, била је најбоља у одељењу из свих области. Потом је гимназију уписала у Чачку, након чега креће на Филозофски факултет у Београду, школске 1988/89. године. Године 2007. је дипломирала на том факултету, те се запошљава као педагог у основној школи у Горачићима, где је радила до 2014, када је добила решење о постављењу на место вероучитеља Епархије Жичке у основној школи ,,Академик Миленко Шушић“. Цео живот посветила је Христу. Његовим стазама ходила је право ка Царству Небеском. Телесно је живела у свету, али духовно је била у манастиру, у својој вољеној Жичи, у којој је и провела последње дане овоземаљског живота. Вазнесење-обитавалиште њеног духовног оца, архимандрита Тимотеја, такође је заузимало посебно место у њеном срцу. Евхаристија је била основни смисао њеног живота. Управо поруку о значају Евхаристије се трудила да пренесе својим ученицима на часовима православног катихизиса, с обзиром на то да је управо оцрковљење циљ ових часова. Срчано се борила за очување угледа верске наставе и последњим атомима снаге се трудила да децу привуче Христу. На крају текста, вероучитељ је цитирао оца Тимотеја, који је на сахрани наше Марине рекао једну велику истину, а то је да ћемо тек у наредним недељама, месецима и годинама схватити колико велики губитак подносимо. Такође, важан део програма био је и текст ученице одељења IIIг, Јане Домановић, која је пренела своје искуство са Марининих часова. Јана је нагласила доброту и осмех који је Марина увек носила. ,,Иде уз степенице ходника, увек насмејаних благих очију пуних разумевања и пита: „Колико вас је остало?“ Довољно. Довољно да се исприча прича која ће нас навести на размишљање и преиспитивање својих поступака. Довољно да се у те наше мисли уселе питања, чији одговори нису конкретни, већ захтевају употребу разумне свести душе. Довољно да схватимо да верујемо јер смо живи део чудесног света који

Ученици који похађају верску наставу у ОШ „Милун Ивановић“ Ушће су и ове године били јако креативни. Припремили су изложбу поводом највећег хришћанског празника Васкрсење Господње. Креативност је један вид љубави, поглед према Светлости, према Богу. Стваралаштво је позив који нам је дат и који нас освећује. Сусрет са Господом Исусом Христом доноси радост, осмех и љубав. ХРИСТОС ВАСКРСЕ! – ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Извор: veronautikablog.com

Поводом најрадоснијег хришћанског празника Васкрсења Господњег, ученици веронауке ОШ „Академик Миленко Шушић“  у Гучи заједно са својим вероучитељем и у сарадњи са педагогом школе Јеленом Вукашиновић, организовали су изложбу васкршњих јаја. Изложба која је отворена у среду 20. априла 2022. године у холу школе била је круна рада васкршњих радионица које су одржане на часовима веронауке. Радионице и изложбе су одржане такође у издвојеним одељењима школе у Ртима и Турици. Своје умеће деца су показала у осликавању васкршњих јаја различитим техникама, цртежима, као и израдом паноа који су посвећени најрадоснијем хришћанском празнику, као и празницима који „најављују“ сам празник. Деца су на овај начин исказала своја осећања радости у ишчекивању самог празника Христовог Васкрсења. Такође, деца су на овај начин научила шта за цео хришћански род као и за њих саме заправо значи овај празник, и на који начин да га прослављају и обележавају. Морамо рећи да је ово почетак једне лепе традиције која ће се, надамо се, сваке године обележавати у што већем броју и са радошћу ишчекивања празника Васкрсења Господњег. Вероучитељ Радован Грујовић

Васкрс је најрадоснији хришћански празник и центар свих догађаја домостроја спасења рода људског. Васкрсењу Христовом се радујемо целим својим бићем и душом и телом јер победа Богочовека Христа над грехом и смрћу и ђаволом је највећи тријумф и бунт у историји човечанства. На дан када празнујемо Светог Евтихија и када се налазимо у страсној или страдалној недељи одржан је тематски час у ОШ “Драган Маринковић“ у Поповићима у истуреном одељењу. Тематском часу је присуствовала комисија из школе на челу са директорком школе Наташом Степић, проф. биологије и Сузаном Лазаревић, дипл. педагогом. У припреми тематског часа на тему Васкрсења учествовали су вероучитељ Петар Ђерковић, учитељица Гордана Лазић Николић и учитељица Марија Јовановић. Час је одржан са основцима од првог до четвртог разреда са циљем побољшања квалитета наставе и помагања ђацима у савладавању градива. Час је одржан уз разне наставне облике и методе. Наставни облици су били фронтални, групни у пару. Наставне методе су биле: дијалошка, монолошка, кооперативна, истраживачка, текстуална, демонстративна и илустративна. За саму наставу коришћени су разни материјали: рачунар, пројектор, фотографије, слике, припремљене игре асоцијације, презентација, цртани филм. Ово напомињемо због самог тешког одвијања комбиноване наставе у сеоским срединама. Саму реализацију наставе не бисмо успели и остварити без помоћи директорке школе Наташе Степић и учитељица Гордане Лазић Николић и Марије Јовановић. Такође, настава не би била на високом нивоу да нису ученици одговорили изазову овог заједничког часа. Овај час је корелација верске наставе, ликовне културе и музичке културе. Вероучитељ Петар Ђерковић

Дана 15. априла 2022. године у ОШ „Милан Благојевић” у Лучанима одржана је културно-уметничка манифестација продајног карактера под називом ,,У сусрет Васкрсу” . Као што се може закључити из назива програма, повод је приближавање Васкрса. Овај догађај организован је на иницијативу вероучитеља Дарка Стевановића, наставнице грађанског васпитања, географије и програма ,,Кувам и храним се здраво” Оливере Пантелић, библиотекарке Бојане Крљанчевић и школског педагога Иване Васиљевић, а учествовали су и ученици млађих разреда са својим учитељицама. Поред ученика верске наставе и полазника програма ,,Кувам и храним се здраво” , у организацији су учествовали и чланови ученичког парламента и вршњачког тима. На самом почетку, ученица одељења VII/1 и чланица вршњачког тима, Нађа Костић, која је водила програм, поздравила је директорку школе Радојку Ђорђевић и остале присутне, те је најавила почетак програма. Предивну песмицу ,,Васкршње јутро” на почетку програма отпевали су полазници верске наставе одељења V/1 и V/2. Њих су за учешће припремали вероучитељ и библиотекарка. Након тога, ученице осмог разреда, Наталија Баралић и Милица Ђорђевић, одржале су кратко предавање на тему Васкрса. Чланови ученичког парламента под менторством педагога Иване Васиљевић, а у сарадњи са наставником верске наставе, направили су презентацију на тему овог празника. Они су присутне упознали са догађајима који су претходили Васкрсу, као и његовом значају за све нас. Ученице су излагање почеле поставивши питање који је празник радоснији: Божић или Васкрс. На то питање нису дале одговор, с обзиром на то да оба празника славе живот. Представљају оно заједничко већини људи планете Земље – славе их сви хришћани. Уједињујући су фактор, те самим тим су симбол јединства, љубави и толеранције. Сви смо различити, али сви се осећамо посебно на Васкрс – празник љубави, празник победе живота над смрћу. Суштина празника се манифестује на Литургији, сједињавањем са Христом и једних са другима кроз Свету Тајну Причешћа. Потом су напоменуле да су Васкрс и Божић празници на које се сећамо важних догађаја из живота Исуса Христа, Сина Божијег. Његова биографија налази се у Библији, тачније у Новом Завету. Наиме, Исус Назарећанин рођен је у Витлејему, као припадник јеврејског народа. Према учењу хришћанске Цркве, Исус Христос је Син Божији, Богочовек, који је деловао као учитељ и проповедник мира и љубави. Особина коју је највише критиковао јесте лицемерје, посебно међу припадницима виших слојева друштва. Из тог разлога, био је трн у оку јеврејским првосвештеницима, али и појединим римским аристократама. По сваку цену су желели да ућуткају овог праведника. Јеврејски првосвештеници ангажовали су Христовог ученика, Јуду, који га је издао за 30 сребрних дуката. Христос бива предат римским властима, чији представници га осуђују на смрт распећем на крст. Међутим, Богочовек васкрсава након три дана – устаје из гроба и побеђује смрт и неправду. Управо овог догађаја сећамо се на најрадоснији хришћански празник. Сви ови догађаји дешавали су се у време великог јеврејског празника – Пасхе. То је празник који Јевреји обележавају у спомен ослобађања из ропства у Египту. Васкрс је покретан празник и поклапа се са јеврејском Пасхом. Датум овог празника љубави увек пада у недељу, али та недеља треба да буде у седмици после првог пролећног пуног месеца. Ученице су нагласиле да је Богочовек победио смрт, неправду, устао из мртвих и својом смрћу је уништио смрт. Мир, љубав, слобода и толеранција су принципи које је Христос проповедао. Две његове највеће заповести су управо заповести о љубави: Љуби Господа Бога свога. Љуби ближњег свог као самога себе. Друга заповест заправо тумачи прву, јер је најбољи начин исказивања љубави према Богу заправо исказивање љубави према човеку, јер, како се каже у Светом Писму: ,,Како можемо волети Бога кога не видимо ако не волимо ближњега свога кога видимо?“. На крају, прочитале су речи Васкршњег тропара, који су потом богонадахнуто отпојале ученице одељења V/1 Ђурђа Тодоровић и Јована Тодоровић. Потом је Нађа Костић најавила наставак програма, у коме су ученици трећег разреда који похађају верску наставу отпевали песму ,,Људи ликујте“, а њих су такође припремали вероучитељ и библиотекарка. Након тога, уследила је презентација наставнице грађанског васпитања и географије Оливере Пантелић, која ученицима предаје и програм ,,Кувам и храним се здраво” . Циљеви овог пројекта су: оспособљавање ученика да схвате основне циљеве здраве исхране, обезбеђивање нутритивних потреба за нормалан раст и развој, усвајање здравих навика у исхрани, одржавање телесне масе у границама нормале, превенција гојазности и превенција поремећаја исхране. Она је одржала веома систематично предавање на тему поста, у коме је говорила о предностима посне хране, али је указала и о чему би требало водити рачуна у току периода поста, с аспекта нутриционизма. На крају је нагласила да суштина поста није само суздржавање од мрсне хране, већ и духовно узрастање. Потом је уследила дегустација и продаја посних специјалитета, које су припремили полазници њеног програма, као и продаја употребних предмета које су израдили ученици млађих разреда и полазници библиотечке секције под менторством Бојане Крљанчевић, а прикупљен новац ће бити искоришћен у хуманитарне сврхе. Програм је пропраћен и изложбом ликовних радова на тему Васкрса, које су на часовима верске наставе насликали ученици одељења VI/1 и VI/2. Рамове за њихове радове су израдили чланови вршњачког тима, под менторством педагога школе Иване Васиљевић. Надамо се да ће наши ученици и даље развијати своју креативност у правцу служења Богу и ближњима и да ће запамтити да је суштина хришћанских празника и хришћанства генерално – ЉУБАВ. Дарко Стевановић, вероучитељ  

Током пете седмице Свете Четрдесетнице, ученици пожешких основних школа посетили су своје храмове и узимали учешћа у великопосним богослужењима. Најпре су у понедељак и уторак ученици осмог разреда ОШ „Петар Лековић” долазили у Цркву Светог цара Константина и царице Јелене. Близина цркве и школе омогућила је да редовни часови веронауке буду одржани у цркви и то баш у време вечерњег богослужења. Посебно интересовање код ученика су поред молитве и духовног учешћа у служби, изазвале метаније које практикујемо на богослужењима Великог поста. То је захтевало и физичку активност али и молитвену усклађеност тела и духа. Ученици су на ранијим часовима учили о постојању, значењу и историјском развоју ове дисциплине, али је изузетно задовољство било и научену теорију применити у пракси. Након завршетка богослужења обратио им се и служашчи свештеник кратком поуком, а потом је следио и својеврсни мали квиз. Ученици су одговарали на кратка питања о ономе што су на богослужењу имали прилике да чују и доживе. Они који су најбрже дали тачне одговоре били су награђени књигом. На самом крају, честитајући им на показаном знању, добитници су посаветовани да и даље своју хришћанску љубав покажу у пракси и тиме што ће добијене књиге након успешног усвајања њиховог садржаја, другарски позајмити и онима који изразе жељу да их прочитају, а нису били довољно брзи да исте овога пута освоје. У четвртак исте седмице, ученици првог разреда ОШ „Емилија Остојић” су заједно са својим учитељицама, а предвођени вероучитељем, посетили Цркву Света Три Јерарха. Будући да је ово био први заједнички одлазак у цркву, ученици су имали прилику да у пракси доживе оно што су о начину уласка у храм и понашања у њему учили од почетка школске године. Скренута им је пажња да добро запазе и осете простор у коме се налазе. Ученици су показали велико интересовање за сваки детаљ који су у цркви приметили и кроз мноштво питања долазили до нових знања о црквеним и богослужбеним предметима, иконама, фрескама па и целокупном простору. Грандиозност великог храма подстакла је дечју кретивност и радозналост. У цркви им се обратио и старешина цркве отац Божо Главоњић који нам је пожелео добродошлицу, истакао значај доласка у „дом Оца нашег небеског” и активног учешћа у заједничкој молитви. Том приликом ученици и њихове учитељице су као благослов добили по једну иконицу и свећу коју су сви принели за здравље и спасење својих најдражих. Овај мини излет у трајању од три школска часа настављен је шетњом литијском стазом око храма крај које је по благослову нашег Епископа, а у сарадњи са Народном библиотеком из Пожеге, постављено осамнаест постамената за читање под називом: Стаза здравља „Читај и шетај“. После свих активности дружење је завршено на игралишту одмах поред цркве и тиме употпунило дечју радост. Вероучитељ Саша Варагић

У четвртак, 7. априла, када прослављамо празник Благовести, свештеници Храма Светог Саве у Краљеву, протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина храма Радоја Сандо и протонамесник Новица Благојевић, посетили су нову зграду ОШ „Свети Сава” у Рибници и том приликом извршили чин освећења. Чину освећења присуствовао је директор школе Звонко Љубисављевић са запосленима. Овом приликом освећене су и благосиљане све просторије у новој згради. Присутнима ове образовно-васпитне установе обратио се свештеник Радоја Сандо, истакавши оца нашег Светог Саву као пример на који треба се угледамо, на његов подвиг и труд који се огледају у љубави и човекољубљу, а то је сигуран пут који води у заједницу са Богом. На крају се присутнима обратио и директор школе Звонко, који се захвалио свештеницима на доласку и освећењу школе и истакао да је ово велики благослов за нашу школу. Вероучитељ Милутин Лекић

У обележавању 21. марта “Дана шуме”, учествовали су у садњи дрвећа у порти Цркве Св. Тројице, деца предшколског узраста са учитељицама Љиљом и Дацом, заједно са ученицима Верске наставе четвртог разреда ОШ “Четврти краљевачки батаљон”. Уз благослов старешине храма о. Мирољуба Попадића, ученици школе “Четврти краљевачки батаљон”, засадили  су три стабла храста лужњака. Деца су пажљиво гледала садњу дрвећа и живо учествовала у садњи истих, а уједно и уживали у сунчаном дану. Данас цела Србија сади дрвеће, па и ми мали ђаци са верске наставе. Сваки ђак зна да је Бог створио по Библији дрвеће трећег дана, а човека шестог дана. Дрво је старије и зато морамо имати поштовање према дрвећу. Бог је дао човеку природу на дар да је чува и негује, а ми смо усмерени љубављу према природи засадили дрвеће. Деца су уживала и радовала се, а после садње послужили су се кексићима и соком. И завршавам ову лепу причу песмом Јована Јовановића Змаја: “Где год нађеш згодно место, ту дрво посади а дрво је благородно па ће да те награди. Наградиће изобиљем хлада, рода свог, наградиће било тебе, било брата твог.” Читав овај догађај је у корелацији Верске наставе са предметом Природе и друштво, што  је у школи је одобрено и похваљено. Наставник Верске наставе Никица Андрић