Category: Веронаука

„Господом сачувасмо живот свој и земљу нашу нерасипану од непријатеља. Спасавамо се уздајући се не на лук или на мишицу него вером у Оца и Сина и Светога Духа утврђени и силом крста укрепљени  побеђивасмо непријатеље наше. А дајемо заповед, ако који иступи из оног што сам узаконио, гнев Божији нека прождре њега и потомство његово.“ Речи су које ће дуго одзвањати у срцима ученика пожешке средње школе „Љубо Мићић“ са домом ученика који су претходних недељу дана од 12. 2. до 19. 2. 2023. године провели на Светој  Гори у царској лаври манастиру Хиландар. Њихов сваки дан започињао је молитвом, колено преклоним метанијама испред иконе Мајке Божије Богородице Тројеручице и кивотом Светог Симеона на којем горе наведене речи и налазимо, затим Литургијом и ручком у манастирској трпезарији, како са монаштвом овог манастира тако и са мирјанима и поклоницима ове свете обитељи, слушајући за то време разне духовне поуке. Овако надахнути одлазили су  на разна послушања која су углавном била везана за манастирску економију, конкретно рад у винограду и воћњаку око орезивања и слушања разних савета и смерница, како њиховог професора Милована Вуксановића тако и професора са Пољопривредног факултета. Он их је детаљно упутио о појединостима везаним за најстарију и најјединственију лозу на свету – Свету лозу Симеона Мироточивог, а причу су допунили монаси који својим вишевековним радом брину о врту Мајке Божије, а све у циљу да се оно научено кроз досадашње школовање имплементира у пракси. Како је мудро промишљао Свети Сава са осталим Немањићима и свима онима који су владали српским народом и помагали Светогорске светиње сведоци смо и ми који смо се кроз овај наш мали принос, попут оне две лепте сиромашне удовице, тако снажно напојити благодати Божије.  Тако је првим радним даном након распуста и повратком настави цела школа одисала тим миром и духовним даровима донетим са овог светог места. У тих недељу дана задесили смо се када се слави празник Сретења Господњег који је величанствено прослављен а и сви ученици по први пут у животу приступили су Светој тајни исповести, а након тога и причешћу, након чега су и сами признали да њихов живот после недељу дана у Хиландару више неће бити исти. Да наши славни Оци и Светитељи не требају да буду забринути над нама сведочи и боравак Председника општине и његових блиских сарадника, који су највећим делом ову нашу експедицију и финансијски подржали, али и разговор са игуманом Методијем на крају нашег боравка који је показао благодарност на труду ђака уручивши им и пригодне дарове уз предлог да ово буде образац и за остале генерације како наше тако и осталих школа. Благодарни што се удостојисмо ове посете, слажемо у срцу духовне дарове које нам је Пресвета Богородица дала, а које по нашој моћи никада небисмо могли стећи! Ђакон пожешки Дарко Глукчевић

,,Кад се памет са говором дружи, знање служи да народу пружи; Негуј језик да у бескрај траје, по њему се наслеђе познаје… Бирај речи неписменост спречи, језик лечи глупост да не звечи; Чувај језик српских великана, ради прошлих и будућих дана!” Како су на школском разгласу одјекнуле речи песме ,,Негујмо српски језик,” тако су се ученици Прве основне школе краља Петра II из Ужица сетили важног датума да обележе дан матерњег језика. Ученици првог разреда ( I4 ) су на интегративном часу грађанског васпитања и верске наставе, кроз низ радионица и активности, учили, објаснили, сазнали, применили и обележили међународни дан матерњег језика 21.фебруар. Од тренутка када су домишљатим одговорима објашњавали шта значи реч матерњи, до решавања првих задатака о важности очувања свог, српског језика, могли смо прочитати чувене речи Душка Радовића: ,,Волите српски језик сваког дана помало. Српски језик нема никога другог осим нас.” На сјајан цитат једна ученица закључује: ,,Ако чувамо српски језик и ћирилицу, онда чувамо и нас саме!” Поред сећања, на досада помињаног, Вука Стефановића Караџића, лепоту нашег језика, богатство писма…ученици су имали први задатак да у две колоне разврстају правилно и неправилно написане речи. Вредни прваци, уз пар сугестија, покушаја, успешних решења, прешли су и на други задатак да одреде које су то наше старе српске речи које смо заборавили и уместо њих данас користимо стране позајмљенице. Са одушевљењем смо тумачили значење најлепше српске речи – праскозорје, коју нам је прочитала учитељица Марија Негројевић. Док су се млади прсти и руке отимале око папирића и слагању колона, на табли су се могле прочитати речи чувене повеље Стефана Немање: ,,Чувај чедо моје језик као земљу. Реч се може изгубити као град, као земља, као душа. А шта је народ изгуби ли језик, земљу, душу?” Чувањем језика, чувамо и културу, писмо, традицију, веру, а тиме и народ. Вођени овим речима ученици су у групама сликали, бојили, писали важна обележја нашег народа. Почев од заставе, грба, слова азбуке, књиге, народне ношње дошли смо  до идеје да све то објединимо на један пано у знак сећања на наше дружење и важност поменутог датума. Цртеж по цртеж, слику по слику, слово по слово и привели смо рад крају…а у позадини смо ослушкивали наставак стихова химне акције о очувању српског језика: ,,Три пут мери да будеш у праву, не дај језик ни за живу главу, добро пази кад отвараш уста, без језика кућа нам је пуста!” Вероучитељ Ненад Вукајловић

Дана 15. фебруара 2023. године, са благословом црквене општине Гуча, у сали парохијског дома Храма Светог архангела Гаврила у Гучи одржан је други по реду Сретењски турнир у шаху за ученике ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ и СШ ,, Драгачево“. Турнир је организован у корелацији шаховске секције и верске наставе поменутих школа, а резултат је сарадње професора филозофије Ђулијана Ђулића, професора математике Зарка Шуманова и вероучитеља Дарка Стевановића. Ученици су најпре присуствовали Светој Литургији, а након тога, облагодаћени Светим Тајнама и најсавршенијим заједништвом, приступили су овом племенитом спорту. Турнир су отворили чланови литургијске секције Средње школе ,,Драгачево“ химном ,,Боже правде“, а потом је вероучитељ одржао пригодан говор у коме се захвалио црквеној општини Гуча, колегама и ученицима који су дошли у великом броју. Појаснио је значај празника Сретења као сусрета Бога и човека, те је позвао ученике да се сретну једни са другима у овој племенитој игри. Нагласио је да сваки потез у шаху вуче последице, као и сваки поступак у животу, те да нас шах учи да будемо ,,Мудри као змије и безазлени као голубови“ (Мт 10, 16). Такође, вероучитељ је поменуо и значај Сретења за српски народ, као датума подизања Првог српског устанка (1804) и доношења првог Устава Србије (1835). Потом је професор Ђулијано приступио прозивци присутних и распоређивању такмичара. Наиме, турнир је организован у 8 кола, на 11 шаховских табли. На крају турнира, пехар и златна медаља отишли су у руке Лазара Радичећа, сребрну медаљу освојио је Јован Стојић, а бронзану Иван Драмлић. Сва тројица су ученици одељења IIг СШ ,,Драгачево“ и активни чланови шаховске секције. Ученик ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ који је имао највише победа је Огњен Јоровић, те ће он накнадно добити похвалницу и књигу, као и Вишња Марковић, која је најмлађи учесник турнира, а имала је чак пет победа.  Нека би Господ дао да овај турнир постане традиција, те да наши ученици наставе редовно приступати Чаши најсавршенијег заједништва и бавити се овим племенитим спортом. Вероучитељ Дарко Стевановић

Дана 1. 2. 2023. године, у Средњој школи ,,Драгачево“ у Гучи, реализован је угледни час Le temps de Saint Sava (Доба Светог Саве) организован као корелација верске наставе и француског језика. Час је настао као плод сарадње професорке француског језика Милице Марјановић и вероучитеља Дарка Стевановића. На почетку часа, прочитана је молитва ,,Оче наш“ на српском и француском језику. Потом су ученици друге године смерова гимназија – општи тип и финансијски администратор приказали презентације о значају Светог Саве и Немањића генерално за српску историју, културу и духовност. Ученици гимназије су презентовали на француском језику, док су ученици смера финансијски администратор презентовали превод. Након тога, ученици су подељени у мешовите тимове, како би решавали асоцијацију на француском језику, која је подразумевала коришћење речника и додатне бодове за тачан превод задатих појмова, да би затим уследила рекапитулација.  Циљ овог часа био је истицање значаја Немањића за српску културу и духовност и учење теолошких термина на француском језику. Ученици су најуспешније савладали термине l’église (црква), l’archevêque (архиепископ) и le patriarche (патријарх). Узносимо молитве Господу да наши ученици наставе развијати интересовање ка нашој духовности и значају светосавља, као и свест о значају познавања страних језика, како би у овом случају били у могућности да у франкофоним земљама говоре о кључним личностима из историје наше Цркве, уколико их стихија живота одведе далеко од наше отаџбине. Дарко Стевановић, вероучитељ

Данас када славимо најлепше и најљупкије дете од свију деце Светитеља Саву сабрали смо се у дому школе: “ОШ Драган Маринковић”, да свечано прославимо Светитеља нашег Саву. Пре самог свечаног програма и представе приступили смо резању славског колача. Колач је пререзао надлежни парох протојереј Мирослав Андрић и честитао школску славу директорки школе Наташи Степић, деци и пристуном народу. Појањем Химне Светоме Сави започели смо светосавски програм, који су осмислили наставник веронауке Петар Ђерковић, наставница српског језика Славица Милошевић и учитељице Маријана Сеизовић и Јасна Савић. Учешће у програму су узела деца нижих и виших разреда. Циљ програма и представе је био да што величаственије прикажемо лик и дело Светога Саве кроз најеминентније личности српске историје тј. Савину децу. Приказали смо ликове Светог Симеона, Саве, Царице Милице, Косовке девојке, Вука Караџића, Михајла Пупина, Стевана Стојановића Мокрањца, Надежде Петровић, Десанке Максимовић, Милунке Савић, и других личности из српске историје. Било би нам мало осам векова да о испричамо и напишемо ко је био Свети Сава. Лик и дело Светог Саве, просветитеља, оснивача првих српских школа, болница и саме српске државе, говори о томе колико смо ми заправо дужни Светоме Сави. Дуг према Светоме Сави одужићемо само следећи његов пут просветитеља визионара и мислиоца. У току самог програма имали смо мале потешкоће нестанка струје у читавом селу Адрани , што нас није омело да се програм настави до краја. Свети Сава се кроз векове прослављао у много тешким условима тако да смо и ми настојали да наставимо програм. Касније смо приступили резању колача у Поповићима у истуреном одаљењу наше школе. Славски колач је пререзао свештеник протојереј Драган Јовић надлежни парох уз појање вероучитеља Петра Ђерковића. Такође, важно је да напоменемо да је школа у Поповићима прославила јубилеј 85 година постојања. Том догађају је пристусвовао њен ђак школе Љубиша Ђидић познати српски песник који је поклонио овој школи велики број својих књига и слика из приватне колекције, иначе познатих српских сликара, а један од њих је Милић од Мачве. На крају,молимо се Светом Оцу нашем Сави да моли Бога за наш род, његову децу. Вероучитељ Петар Ђерковић

,,Свети је Сава светло у тами које за нас вечито сја. Не смемо бити тужни и сами, чува нас он, чува од зла.” Речи чувене песме ,,Светло у тами,” хора Колибри, ориле су се претходних дана ходницима Прве ОШ краља Петра II у Ужицу. Из дана у дан ученици су посвећено учили драмске текстове, писали ауторске песме и припремали хорску тачку. Прослава школске славе је могла да се обележи… Раним сатима ученици су посетили Цркву Светог великомученика Георгија, где су након Свете Литургије рецитовали стихове у част првог српског Просветитеља. Са првим стиховима химне ,,Ускликнимо с љубављу,” свечано смо осветили славски колача са оцем Добрицом. У наставку су се смењивали текстови, савети, поруке… А онда је уследило извођење, за сада јавности непознате, песме ,,Хиландар” коју је написао и компоновао чувени ужички професор музичке културе Славко Гајић. Свечани програм смо завршили играма фолклорне секције наше школе. Поред саме приредбе, ученици првог разреда су учествовали у радионици где су од природних материјала правили икону Светог Саве. Вештим прстима, маштом и уз лепак, склапали су мозаик од пшенице, кукуруза, бибера и других ситница. Зрно по зрно и рад је био спреман за изложбу. На сам дан празника Светог Саве, педагог Катарина Карановић, припремила је излoжбу у холу школе са темом ,,Школа некада и сада.” Ученици су могли да погледају и заиста искусе својим опитом развој школства у Србији. Од дрвене скамије, малих таблица, рачунаљки, пера и хартије, полако смо прелазили у двадесети век. Прегршт старих ствари које описују дух једног времена красили су хол наше школе. Писаћа машина, фиксни телефон на окрет, били су ученицима права загонетка… А онда са друге стране поставке имамо савремену школу. Рачунари, дронови и роботи су нас вратили у садашњост. Данашња приредба и прослава су нас подсетили на вредности заједништва, породице, на љубав, бригу, слогу и веру. Томе сведоче и речи са завршнице приредбе где ученица гласно изговара: ,,Зато ви драга децо никада не заборавите на своје родитеље, посебно не онда када буду стари и немоћни. Не заборавите да су вам исти ти родитељи дали крила да се винете у свет, али и корене да знате одакле сте поникли!” Вероучитељ Ненад Вукајловић

Дана 29. децембра 2022. у сали Културног центра у Гучи, одржана је приредба ученика ОШ ,,Академик Миленко Шушић“ посвећена предстојећим божићним и новогодишњим празницима.  Приредбу су припремили ученици млађих разреда, чланови музичке, литерарне, плесне и литургијске секције. Учитељице Зорица Обрадовић и Драгана Митровић припремиле су новогодишњи рецитал, док су вероучитељ Дарко Стевановић и учитељица Марица Станишић са ученицима осмислили Божићни игроказ. Концепт игроказа је подразумевао приказ приче о Христовом рођењу у Витлејему, а пропраћен је извођењем пригодних песмица од стране хора чији чланови су све време били на сцени. У игроказу су учествовали ученици другог и четвртог разреда, док чланови хора похађају други и трећи разред ове школе. Циљ игроказа био је да се прикаже значај оваплоћења Христовог за људски род, као и суштина Његове поруке човечанству. Приредба је закључена речима наратора Вишње Марковић, ученице 4. разреда: ,,После овог догађаја, више ништа није било исто. Читав ток историје се променио. Исус Христос, Син Божији, победио је грех и смрт и учио је људе да буду добри. Говорио је о љубави. Рекао је да је најважније да волимо једни друге и да волимо Бога. Зли људи су га убили, јер га нису разумели. Али он је оживео, васкрсао и тако је поново победио! Ускоро ће Божић, празник када се сећамо Христовог рођења. Радујмо се, јер је Бог дошао међу људе, радујмо се, јер: Христос се роди!“ Узносимо молитве Оваплоћеном Богомладенцу да наши ученици наставе ходити стопама праведности, у складу са светосавским завештањима наших предака, како бисмо сви били Једно у Христу Исусу. Вероучитељ Дарко Стевановић

Нисам могао ни замислити да у нашој школи ове године имамо необичну божићну причу и то ону у вечитом леду испод поларне светлости. Као идеја сасвим случајно се јавила у нашем одељењу на часу веронауке. Када смо са наставником Миланом имали кратко обнављање пређеног градива, наставник је час завршио са посебним закључком. Он нам је објаснио да се Божија љубав и Божије дело у стварању врста огледа у томе што је и на најдаљим крајевима земље, где су услови за живот немогући, Бог ипак прилагодио неке врсте па и ту постоји живот. Ми смо заједно навели неке примере. Другарица из одељења је описала живот у Сахари, друг живот у најтамнијим дубинама океана. Неко се сетио и примера Северног и Јужног пола као и вечите зиме која тамо траје. Онда смо се сетили да ту живе и људи које називамо Ескими. Вероучитељ нам је испричао како на Аљасци већ више векова постоји православна црква и да су Ескими већином православни. Сазнали смо да је њихов Епископ Николај српског порекла. Потом смо имали много питања о томе како они воде верски живот. Дошли смо до теме о божићном приказу који би ове године поставили и приказали у школи. Тада смо добили идеју да прикажемо љубав природе, Бога и човека баш на Северном полу. У одељењу смо имали неколико радионица, а помогла нам је и учитељица. Сваки ученик добио је задатак да напише о одређеној врсти животиња Северног пола и да кроз истраживање наведе нешто о Ескимима и њиховом животу. Вероучитељу смо дали наш цртеж Христовог рођења на Северном полу и како Ескими виде божићни приказ. Сазнали смо доста тога и тако најбоље разумели како Бог својим моћима проговара и у најудаљенијим деловима планете Земље. Петар Станков, ученик 3. разреда ОШ „Доситеј Обрадовић“ Врба

У среду 28. децембра 2022. у ОШ “Јован Цвијић“ у Сирчи одржан је угледни час на тему ,,Божић“. Час су у холу школе у присуству директора школе, колега, родитеља и ученика свих разреда, реализовили ученици 3. и 4. разреда са својим учитељицама Данијелом Девеџић и Татјаном Терзић и вероучитељем Филипом Зеленовићем. Овај час интегративне наставе обухватио је предмете верска настава, музичка култура и пројектна настава. Циљ заједничког часа био је схватање суштине самога празника Христовог Рођења, као и упознавање са народним обичајима и традицијом обележавања овог празника. Ученици су кроз разне активности били веома мотивисани за рад. Најпре су уз адекватну костимографију и сценографију усклађену са временским периодом, извели драмски текст о Христовом Рођењу, казујући одломке из песме Божићна прича, познатог дечјег песника Дејана Алексића. Улоге су биле као из библијске повести: Марија са лутком детета у рукама, Јосиф, анђели, пастири, мудраци. Ученице са улогом анђела отпевале су песму Светог Николаја Жичког Звезда се засја. Након ове песме, уследио је драмски текст у којем су представљени традиционални обичаји из краја везани за обележавање Бадње вечери: Уношење и дочекивање бадњака у кућу, џарање огњишта бадњаком, постављање трпезе уз молитву. Сви учесници су хорски отпевали народну песму Ој бадњаче, бадњаче. Евалуацију часа колеге и ученици су извршили на занимљив начин: колеге којима се допао час даривали су малога Исуса и Марију чоколадним дукатом, док су ученици самоевалуацију вршили тако што су дукатима и бомбонама окитили бадњак. На крају, сви присутни су се послужили са богате посне трпезе коју су припремили учитељице и родитељи ученика 3. и 4. разреда. Главне поруке упућене ученицима кроз овај угледни час јесу: не заборавите традицију и обичаје свога народа, поштујте своје и обичаје других народа, и кончно, славите на висинама Бога, градите мир на земљи, а међу собом имајте добру вољу, јер је Син Божији постао човек да би нас учинио бољима него што јесмо. Вероучитељ Филип Зеленовић

У суботу 17.12.2022 године, ученици ОШ „Прељина“ су посетили Манастир Вујан са својим вероучитељем Бојаном Кнежевић, узимајући учешће у Светој Литургији, након чега је реализована ликовна радионица. На литургијском сабрању су присуствовали ученици од петог до осмог разреда, који су, припремајући се постом, приступили Светој Тајни Причешћа. Након тога, љубазношћу вујанских монаха, на челу са настојатељем манастира архимандритом Савом (Илићем), ученици су имали прилику да учествују у ликовној радионици. Идеја је била да се ураде цртежи икона, који би могли да користе у школској приредби поводом прославе Светог Саве. У консултацији вероучитеља са наставницима српског језика и ликовне културе, ученици су цртали по моделу иконе Пресвете Богородице. У том подухвату их је усмеравао о. Сава, наводећи их да уоче благост боја и покрета којим је иконописана Богородица, изражавајући Њен лик док у наручју држи Господа Исуса Христа. На овај начин је тематизован Божићни пост, Богородичини празници и ишчекивање рођења Христовог- Божић, што је и била тема школских часова. Сву атмосферу је употпунио амбијент манастира и послужење које је братство припремило. На овај начин ученици су могли искуствено да доживе евхаристијску заједницу радости, јединство труда и лепоте у самом раду, као и да науче значај и смисао иконе. На крају нашег боравка, ученици су од о. Саве добили на дар крстиће. Надамо се да ће овај боравак ученицима бити водиља и у осталим животним трудовима, те да ће се сједињујући се са Телом и Крвљу Христовим благодат излити и на сваки њихов животни труд. Вероучитељ Бојан Кнежевић