Category: СПЦ

На данашњи дан 15. децембра на празник Светог пророка Авакума, Светог цара Уроша и преподобног Јоаникија Девичког одслужена је Света заупокојена Литургија у Храму Рођења Светог Јована Крститеља у Горобиљу са почетком у 9 часова. Евхаристијским сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Милутин Стефановић уз саслужење протојереја Мирчете Крупниковића, протојереја Дејана Војисављевића и јереја Немање и Александра Тимотијевића. По завршетку Божанствене Литургије одржан је парастос протојереју Милинку Тимотијевићу којим је началствовао његов разредни старешина из богословије протојереј-ставрофор Радич Радичевић уз саслужење двадесетак свештенослужитеља. У дирљивој беседи окупљеном свештенству, породици и верном народу се обратио породични кум, протојереј-ставрофор Милан Алексић који је истакао животни пут протојереја Милинка који је увек био христоносан и привржен цркви.  Након парастоса породица блажене успомене протојереја Милинка уприличила је и трпезу љубави у црквеној сали. Јереј Немања Тимотијевић се захвалио свима што су издвојили време да сви заједно узнесемо молитве пред Престо Господњи за покој душе протојереја Милинка, истакавши колико је велику празнину оставио за собом у срцима и душама свих који су га познавали, а нарочито своје породице која свакога секунда мисли о њему и угледа се на његов хришћански животни пут.                                                 јереј Александар Тимотијевић

У недељу после примања светих Христових тајни, отишао је Њему у наручје осведочени слуга његов, умировљени парох драгојевачки, прота Михаило – Микан Станић. У горобиљском Храму Светог Јована Крститеља јутрос су Литургију крај његовог одра служили протојереј Мирчета Крупниковић, парох ариљски, који је пред протино пензионисање помагао њему у опслуживању парохије, јереј Дејан Ракић из Пожеге и јереј Милан Ђокић, парох горобиљски. Опело испред храма служили су: умировљени парох пожешки протојереј ставрофор Дмитар Луковић, који је началствовао и проповедао, затим протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, протојереј Првослав Буквић, парох драгојевачки, протојереј Милан Поповић из Прилипца, пароси ариљски протонамесник Дарко Несторовић и јереј Бојан Милошевић, као и јереј Милан Ђокић, парох горобиљски. Прота Дмитар је као човек који је  најбоље  познавао оца Михаила говорио о његовом животу и раду у Цркви Божијој. Михаило је рано остао без оца, а мајка Стана као предузимљива жена га одвела у Призрен да стасава у меру раста Христовог и меру раста српског свештеника. Било је много притиска на њега да одустане од свог призива, и у време када су многи скидали мантију и одлазили у државну службу, он је натоварио на своја плећа Крст Часни и у душу благодат Духа светога и ступио у свештени сабор у ком је остао до издиханија. На парохију драгојевачку дошао је 1965. године . Тамо је са својом супругом Видом затекао парохијски дом у изградњи, озидан и неомалтерен, а они су се у њега уселили и дан по дан га изградили са верним народом, у оно страшно комунистичко доба – парохијску салу, звоник, припрату. Но већу грађевину саздао је прота Микан у душама својих парохијана, којих је данас било пуно на сахрани. Вољени свештеник, због болести ногу и немоћи да опслужује парохију отишао је превремено у мировину 1999. године. Живео је у свом родном селу Горобиљу у окружењу породице свога сина.  Од проте Михаила смо се опростили за привремено, чекајући са њим Васкрсење мртвих. Протонамесник Дарко Несторовић

У недељу 26. по Духовима Владика Јустин је служио у Храму Светог архангела Гаврила у Чајeтини. Епископу су саслуживали: архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић, старешина храма у Чајетини протонамесник Петар Лазић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору протојереј Дејан Војисављевић, парох чајетински протонамесник Милан Мијаиловић, старешина храма на Љубићу јереј Бојан Сујић, старешина храма у Лучанима  јереј Раде Марић, ђакони Стефан Симић и Милан Босић. Беседу Епископа Јустина можете послушати: ОВДЕ Преосвећени Владика је на почетку извршио мало освећење фрескописа. У току Литургије Општини Чајетина и градским предузећима уручене су грамате за несебичну љубав и помоћ свом храму. После Литургије уприличена је трпеза љубави. У току ручка отац Петар Лазић се захвалио Преосвећеном на доласку и благослову који нам је донео.  Ђакон Милан Босић

Црква Светог апостола и јеванђелисте Марка у Ужицу традиционално организује божићни циклус предавања који се одржавају у сали парохијског дома. Назив овогодишњег циклуса гласи „Бог је са нама и у нама“, а први предавач био је старешина поменуте Цркве, протојереј – ставрофор Милић Драговић, који је говорио на тему „Исус Христос је исти(нит) јуче, данас и сутра“. У попуњеној сали парохијског дома, отац  Милић је предавање започео јеванђелским описом Христовог рођења уз напомену да нам информације о некој особи или нечему не гарантују познање истих, већ је потребно да имало личносно искуство које ће нас довести до познања. Познање Исуса Христа остварује се у Цркви кроз сједињење са Њим приступајући Светој Чаши, и у заједници љубави које имамо не само према хришћанима већ према сваком човеку као творевини Божијој. Дакле, Личност Исуса Христа нас води на Пут на коме треба да занемаримо овоземаљске димензије економског, социјалног, интелектуалног, националног категорисања која нас раздвајају; доводи нас Истини да нас Бог својом љубављу види онакви какви треба да будемо а не онакви какви јесмо; дарује нам Живот украшен боголиким елементом слободе који нам омогућава  да пригрлимо Господа без икакве условљености. Отац Милић дефинише хришћанство као веру максималног човекољубља, не као религију, не као фојербаховску слику Бога какав је нама потребан, већ као директну личносну комуникацију Бога и човека. Наводи као пример Аврамово „да“ Богу приликом жртвовања, као искорак у једнобоштво када настаје права вера у живог Бога. У Аврамовом потомству рађа се Господ Исус Христос, од Богородице и Духа Светога, опет после једног личносног искуства и слободног пристанка заручнице Јосифове, Дјеве Марије. Човек као слободно биће који у својој слободи може и да негира Бога, наводи отац Милић, има у свом карактеру тежњу да укалупи друге људе, па и Бога. Слобода често буде претешка за људе, најбоље објашњено у „Великом Инквизитору“, из пера апостола православног реализма, па човек приступа Богу кроз робовски и најамнички однос, својеврсно тргујући са Њим. Истински приступ је синовски, љубавни приступ, на који нас наводи наш Господ, који љубав према тварном запечаћује страдањем на Крсту, касније Васкрсењем и превазилажењем смрти. Он нам доноси посебну димензију радости, живота, љубави и самопознања. На крају предавања, отац Милић се захвалио народу Божијем који је са пажњом слушао богонадахнуте речи нашег старешине, и најавио наставак предавања следеће седмице када ће бити речи о песницима боготражитељима. Ђакон Бојан Мијаиловић

Данас када празнујемо спомен увођења Пресвете Владичице наше Богородице у старозаветни храм у Светињу над Светињама удостојени смо благослова и служења Епископа жичког Јустина у Манастиру Ваведењу. Епископу су на Светој Архијерејској Литургији саслуживали: Архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, игуман Манастира Згодачице протосинђел Стефан (Чкоњевић), јереј Радоња Мирковић и ђакон Стефан Симић. Данас овај празник славе многе свете обитељи, а једна од њих је и царска лавра Хиландар. На око осам километара од Чачка, испод планине Овчар, а на обали Мораве, налази се Манастир Ваведење. Поводом славе овог манастира сабрао се верни народ на Литургији, а славу манастира благољепијем појања увеличали су протопсалт Иван Трајковић и монаштво наше Епархије. По прочитаном Светом Јеванђељу  Владика Јустин се обратио беседом у присутнима. Он се осврнуо на живот Владичице наше Богородице и на њену неизмерну помоћ и жртву пред Својим Сином, пред Којим излива сузе за читав свет. Такође, протумачио је прочитану јеванђелску перикопу која је говорила о сестрама Марти и Марији (целу беседу можете послушати ОВДЕ). У току Свете Литургије причестио се велики број монаштва, деце и верног народа. По заамвоној молитви, Владика Јустин је пререзао славски колач и честитао славу настојатељици манастира мати Ангелини са сестринством, као и празник верном народу. По завршетку Литургије уготовљена је пригодна трпеза у трпезарији манастира. Чтец Петар Ђерковић

Данас када празнујемо Светог апостола Филипа (на божићне покладе), Епископ Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. Саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), секретар ЕУО-а, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина Цркве Свете Тројице протонамесник Мирољуб Попадић, јереји Радован Парезановић и Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. На овај дан у нашем Светом храму излила се радост благодати Божије на свештенике Мирољуба Попадића и Милутина Балтића, које је Владика Јустин наградио протојерејским чином за несебични труд на њиви Господњој. Владика Јустин се у својој пригодној беседи на Литургији обратио верном народу и пожелео срећан и благословен почетак поста осврнувши се на прочитано зачало из Јеванђеља, на сам празник и почетак поста. Велики број народа и деце приступили су Светој Тајни Причешћа. По завршетку Свете Литургије Владика Јустин је крстио ћерку протојереја Милутина Балтића, дете Божије Илинку, а потом је послужена пригодна трпеза. Чтец Петар Ђерковић

Прота Мијаило Милосављевић рођен је 17. 01. 1935. године у месту Бучје код Трстеника. Богословију Светог Кирила и Методија у Призрену уписује после Другог светског рата. Уписати се у богословску школу у та смутна послератна времена није било нимало лако, јер је читава породица због тога била на маргини комунистичког друштва. По завршетку богословије у Призрену жени се са Зорком Малићанин, а потом бива рукоположен од стране блаженопочившег Епископа жичког Василија (Костића). Са протиницом Зорком добио је сина Славољуба. По рукоположењу у чин свештеника Владика Василије га шаље на парохију Влајковићи код Бруса, а после годину дана добија премештај 1968. године у село Годачица код Краљева. После пар година проведених на парохији у Годачици добија премештај у Саборни Храм Свете Тројице у Краљеву, где бива постављен за старешину а касније и за намесника архијерејског намесништва жичког, одакле одлази у пензију. Прота је иза себе оставио велики број унука и праунука којима се са веома радовао. Протојереј-ставрофор Мијаило Милосављевић важио је за једног угледног проту који је својим господственим изгледом красио градске улице где год би се појавио. Уснуо је у Господу на празник Светог апостола Филипа уочи почетка Божићњег поста у својој 87. години. У понедељак, 28. новембра, у 9 часова служена је заупокојена Литургија у Храму Свете Тројице где је и било изложено тело покојног проте. У 11 и 30 часова извршено је опело у којем је учествовао велики број свешетника, верног народа, родбине и пријатеља.Опелом је началствовао архијерејски заменик Епископа жичког Јустина протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Прота Љубинко се на крају опела обратио пригодном беседом рекавши: да свештенички позив и пут није нимало једноставан и лак, а да је прота Мијаило важио за свешетника који се млађим свешетеницима налазио на помоћи у вођењу администрације. На крају како и сам црвени песник каже „Вечан ти помен и пут којим идеш данас душо, јер ти је уготовљено место покоја.“ Чтец Петар Ђерковић

У суботу, 26. новембра, на празник Светог Јована Златоустог, Његово Преосвештенство Епископ жички господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светог Саве у Краљеву. Епископу су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић) секретар ЕУО-а, протојереји-ставрофои Мирослав Јаковљевић, протојереј-ставрофор Ненад Илић, протојереј Радоја Сандо, протонамесници Дејан Марковић, Александар Јевтић и  Новица Благојевић,као и ђакони Стефан Симић и Стефан Милошевски. На самом крају евхаристијског славља Његово Преосвештенство је поучио верни народ рекавши: – О великом светитељу тешко је говорити, јер речи о њему у сами свет не би могле да стану. Сва његова дела, сви списи, сва борба, сви подвизи, читав опус и његова личност не могу да стану у реч. Свети Јован се одувек гнушао незнабоштва, а Господ Милостиви посадио је у душу његову љубав према самом Богу. Иметак који је његова мајка за живота очувала, светитељ је након њене смрти раздао невољнима и ништима, и слободан отишао да служи Господу. Иако је његов живот био скопчан са многим невољама и потешкоћама које изазива непомјаник рода људскога, Свети Јован Златоусти је остао достојан имена Христовога и постао светило васељене, као земаљски анђео и небески човек. Такође, Владика је позвао верни народ на читање житија светих, не би ли смо се сви ми тако, ближе упознали са животом овог светитеља. Честитао је и пожелео благослов Божији верницима који овај дан прослављају као своју крсну славу.                                                                                           Вероучитељ Дејан Драмићанин

Обележавање годишњица значајних догађаја у животу свештенослужитеља јесте подсетник на положене завете и својеврсна ретроспектива свега проживљеног кроз године које се броје од тог тренутка. Управо је зато прослављањем Светог Краља Стефана Дечанског, литургијским славословљем у Манастиру Благовештење кабларско, обележено 38 година од рукоположења у свештенички чин епископа жичког Јустина у Манастиру Дечани, 1984. године. Уз монашко појање сестринства овог манастира и присуство верног народа, празник је прослављен у духу монашке радости и благодарности Господу и Светом Стефану Дечанском за све дарове и заступништво.  Из канцеларије Епископа

У дану када се широм Србадије слави дан Светога Краља Стефана Дечанског, литургијска заједница у Ариљу слави и његовог брата од стрица, Светог Урошицу Мироточивог, млађег сина Светог Краља Драгутина. Његове мошти су по предању чуване у Храму Светог Ахилија, али су   услед освајачких похoда однете некуда преко Дрине, и данас о њима не знамо ништа. Но то нас није спречило да му саградимо параклис, у порти ахилијевског храма, и да га славимо као нашег заштитника, покровитеља, молитвеног оца и заступника. Празнично вечерње су служили протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник пожешко-ариљски, јереј Александар Каранац, парох брековачки и јереј Бојан Милошевић, старешина нашега храма. На крају вечерње беседом се обратио отац Александар, честитајући славу нашој литургијској заједници. Говорећи о подвизима светитеља, подсетио нас је да смо сви позвани на светост. Светом Литургијом началствовао је прота Драган уз саслужење оца Бојана, протонамесника Несторовић Дарка и ђакона Срећковић Ненада.  У беседи отац Дарко је рекао да је данашња слава, као и све остале, наше славље због тога што је један човек, један од нас, рођен као и ми од оца и мајке, са свим жељама, потребама, слабостима људске природе, достигао меру раста Христова и постао светац. Због тога и ми морамо бити свесни да је и нама дато да исто постигнемо, и то само од нас зависи. Свети принц је био краљевић и имао је на располагању сва блага овога света и могућност да удовољи свим својим слабостима, али се он уздигао изнад тога и победио смртност, поставши пример живота свима нама и након 724 године од упокојења. Овај најмлађи храм у Ариљу полако постаје место у које се са радошћу срца сабирамо и поштовање његовог заштитника из године у годину све је веће у нашем месту. На крају, славље смо наставили у нашој трпезарији, за трпезом љубави, коју су припремили наши парохијани. Братство храма