Category: СПЦ

На дан када Црква Литургијски прославља Преображење Господње на гори Тавору, под сводовима Манастира Придворице, древне немањићке светиње из 12. века која овај празник прославља као своју славу, сабрао се верни народ око предстојатеља свештеног трона жичког. Високопреосвећеном Архиепископу и Митрополиту Г. Јустину су саслуживали архимандрит Тихон (Ракићевић), игуман Манастира Студенице и изабрани Епископ моравички, Архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, умировљени протојереји-ставрофори Мирољуб Маринковић и Мирослав Поповић, умировљени парох ужички протојереј Павле Марковић, сабрат Храма Свете Тројице у Краљеву јереј Ненад Ивановић, владичански ђакон Стефан Симић и ђакон ивањички Тихомир Костић. У својој беседи, Митрополит Јустин нас је поучио о великој тајни која се догодила на Тавору, притом истакавши да је Господ наш Исус Христос успео да у своје мало људско тело смести све божанске снаге, силу и истину Божију. Господ који се преобразио указао је на значај тела за све нас, јер управо то тело за које ми сматрамо да је ништавно и безначајно у себи носи дух Божији, који је залог будућег вечног живота. Једино ако у себи задржимо светлост којом светле хаљине Преображеног Господа моћи ћемо да победимо грех као нашег јединог непријатеља и да се приклонимо под моћну руку Божију, славећи и хвалећи Његово Свето име, истакао је Митрополит Јустин.  Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. У току Свете Литургије, Високопреосвећени Митрополит Јустин је у свештени чин ђакона рукоположио г. Слободана Поледицу, вероучитеља из Ужица. Литургијско славље настављено је трпезом љубави, која је уготовљена трудом домаћина славе овог Светог храма. Давид Ивановић, мастер теолог

Свештеним евхаристијским сабрањем на дан храмовне славе на Златибору началствовао је архимандрит Дамјан (Цветковић). Саслуживали су: протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, протојереј-ставрофор Слободан Јокић, Архијерејски намесник никшићки (Епархија будимљанско-никшићка), протојереј-ставрофор Велимир Јововић, парох никшићки (Епархија будимљанско-никшићка), протојереј-ставрофор Милић Драговић, старешина Храма Светог Марка у Ужицу, протојереј-ставрофор Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву),  протојереј-ставрофор Александар Средојевић, свештеник у пензији из Београда, протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма Преображења Господњег на Златибору, протојереј Миодраг Тодоровић, парох златиборски, протојереј Давид Селаковић, парох ариљски, протонамесник Петар Лазић, старешина Храма Светог архангела Гаврила у Чајетини и ђакон Ненад Срећковић. Након читања јеванђелског зачала, литургијску проповед произнео је архимандрит Дамјан (Цветковић). Говорећи о празнику Преображења Господњег, истакао је речи тропара празника да је Господ приказао своју светлост ученицима онолико колико су они могли да прихвате. Човек је од Адамовог пада ограничен својим сопственим немоћима и слабостима. Већина наших сила, тежњи и трудова састоји се од тога да убедимо себе, а онда и сав остали свет, у своју супериорност, снагу, лепоту, брзину и моћ. То је оно што нас највише ограничава и зато Свезнајући Господ даје нам онолико колико можемо, а ми можемо онолико колико смо оставили места за Бога у себи. Неопходно је да се преображавамо у свесне људе који признају своју слабост да би је тако препознату могли искоренити из себе. Само таквим приступом моћи ћемо да привучемо бескрајну милост Божију и да уз помоћ Његове благодати уђемо у Царство Небеско, истакао је архимандрит Дамјан. Протојереј-ставрофор Милош Босић, Архијерејски намесник ужички, освештао је славско жито и преломио славски колач са домаћинима храмовне славе и верним народом. Литургијска радост пренета је и на трпезу љубави коју је уприличио овогодишњи свечар и домаћин славе г. Владета Илић са породицом. Ђакон Ненад Срећковић

У среду  21. августа 2024. на дан када наша Света Црква прославља Преподобне Зосиму Туманског и Јакова Новог Жичког и Туманског, у селу Кушићи код Ивањице, родном месту Преподобног Јакова, свечаним литургијским сабрањем је обележен овај  празник. Свету Литургију су у Храму Успења Пресвете Богородице у Кушићима служили:  јереј Зоран Стевлић, некадашњи парохијски свештеник у селу Кушићи, свештеник ивањички јереј Огњен Јузбашић и јереј Ненад Дукић, парох миланџански, док је за певницом појао протојереј Ненад Бајић, свештеник  ивањички. У беседи упућеној верном народу током Свете литургије, јереј Огњен Јузбашић истакао је да су  Свети Зосима и Јаков сведочили примером и животом Јеванђеље, како и ми данашњи хришћани  треба да чинимо. Зато су и стекли дарове Светог Духа: мир, радост, љубав о којим се говори у Библији.  После сечења славског колача, парохијски свештеник, јереј Ненад Дукић, захвалио је свештеницима и присутном народу на молитвеном учешћу  и честитао празник, позвавши да се још у већем броју окупе на Литургији на храмовној слави Кушића, Успење Пресвете Богородице. Свечано сабрање је настављено ручком у храмовној порти. јереј Ненад Дукић

Дана 18. августа 2024. године, на Претпразништво Преображења Господњег, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Успења Пресвете Богородице у Чачку, уз саслуживање: протојереја Мирослава Петрова, архијерејског намесника трнавског, протојереја-ставрофора Милића Драговића, старешине Цркве Светог Марка у Ужицу, протојереја Николе Вукобрата, старешине храма Успења Пресвете Богородице у Чачку, протојереја Војислава Рисимовића, пароха успењског, протојереја Бојана Сујића, старешине Храма Светог Лазара Косовског на Љубићу, протонамесника Александра Стјепановића, пароха ужичког,  ђакона Стефана Симића, ђакона Бојана Мијаиловића и ђакона Марка Милошевића. У слову своје архипастирске беседе Високопреосвећени Владика нам је протумачио данашње јеванђелско читање. Поучио нас је како да духовно узрастамо, како да се свако од нас спасава кроз љубав према Богу и ближњима. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Великој радости данашњег сабрања допринело је и рукоположење ђакона ужичког Бојана Мијаиловића, у свештени чин презвитера. Након Свете Литургије братство овог Светог Храма је приредило трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић

У суботу 17. августа 2024. године, у парохијском дому Храма Преображења Господњег на Златибору, одржана је промоција издавачке делатности Епархије жичке. На промоцији су говорили: протојереј-ставрофор др Дарко Ђого, професор Православног богословског факултета у Фочи (Универзитет у Источном Сарајеву), протојереј др Слободан Јаковљевић, парох при Храму Вазнесења Господњег у Чачку и протојереј Александар Јевтић, парох при Храму Светог Саве у Краљеву. Поред свештенства златиборског краја, представљању су присуствовали мештани и гости Златибора. Обраћајући се верном народу, госте предаваче је представио протојереј Дејан Војисављевић, старешина Храма Преображења Господњег. О историји издавачке делатности Епархије жичке говорио је отац Слободан, истакавши да је оснивач и утемељитељ овог подвига Свети Сава. Српски народ кроз векове је опстајао захваљујући богослужењу, а богослужење се одржало захваљујући богослужбеним књигама које су преписиване. Уводни део духовне вечери, отац Слободан је завршио речима да је смисао пројекта издаваштва да реч Божија и искуство Цркве дође до православних хришћана. Протојереј-ставрофор Дарко Ђого је најпре говорио о књизи проф. Василија Васиљевича Болотова Историја Цркве у периоду Васељенских Сабора. Да бисмо схватили како је дошло до никејско-цариградског Символа вере, неопходно је да знамо историју Цркве пре Првог и након Другог васељенског сабора. Говорећи о аутору овог дела, истакао је да је Болотов живео свега 47 година и да је за то време поред грчког, јеврејског и латинског језика говорио и арамејски језик у свим његовим дијалектима. Дакле, говорио је сваки стари језик који је био потребан црквеним историчарима. На крају свог излагања отац Дарко се осврнуо на књигу Вера пуна светлости ђакона Стефана Милошевског, препоручујући је за једну врсту помоћног уџбеника за Верску наставу у средњим школама. Свако ко жели да спозна дубину никејско-цариградског Символа вере требало би да се упозна са овим катихизисом. Протојереј Александар Јевтић је говорио о књизи редовног професора Факултету политичких наука у Београду др Зорана Кинђића Суочавање са (зло)духом нихилизма. Аутор критички приступа и преиспитује позиције и дела Ничеа, цитирајући Св. Владику Николаја, Светог Серафима Роуза, старца Рафаила Карелина, Достојевског и многе друге. Посебно су драгоцена два текста о абортусу. Говорећи о дару живота и здравља, истакао је и благослов болести код детета кроз коју се може спасити цела породица. Позива се на старца Порфирија који је рекао да ће се у Царству Небеском и светитељи, који су на себе узимали велике подвиге, зацрвенети од стида пред подвигом деце са менталним и другим проблемима у развоју. Такође, отац Александар нам је представио књигу оца Слободана У светом и свечасном храму овом. Дугогодишња посвећеност аутора изродила је једно вредно поглавље које говори о поменутом храму и чачанском свештенству. Други део књиге говори о Конкордатској кризи и чврстом ставу Цркве у том периоду великих искушења. Из трећег поглавља ове књиге можемо се упознати са историјом српског богослужења. Духовно вече је завршено захвалним и поздравним речима протојереја Слободана, који је препоручио друго допуњено издање књиге оца Александра Господе где станујеш. Читајући ову књигу можемо извући закључак да је теологија молитвени, али и интелектуални израз мисије Цркве. У књизи су приказани одговори на актуелне животне и црквене теме. Ђакон Ненад Срећковић

На дан када Света Црква празнује Пренос моштију Светог архиђакона Стефана, Његово Високопреосвештенство Митрополит жички г.  Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Жичи чији је параклис посвећен овом светитељу. Као и сваке године, у храм се стекао велики број верних, којима је Митрополит Јустин након прочитаног Јеванђеља, говорио о првом међу мученицима Христовим. Он је, по речима Митрополита, био у броју првих ђакона чија је  дужност била, осим да служе за трпезом љубави, и да својом спасоносном речју теше народ. Он је то свим срцем чинио све до своје мученичке кончине, пред којом је последњи пут изговорио реч поуке. Излажући окупљенима стари закон, он им је предочио Нови закон као испуњење старога, али поглавари народни, оковани светоотачким обичајима, нису били у стању  да приме спасоносну реч. Зато су погубили сведока Истине који је, предајући душу Господу, оставио вернима своју последњу поуку о праштању непријатељима и љубави према онима који нас прогоне. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Литургије, за све присутне уготовљена је трпеза љубави у част Светог архиђакона Стефана. Сестринство манастира

У недељу 7. по Педесетници, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и митрополит жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Катрзи, у Храму Светог архангела Гаврила. Саслуживали су Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, протојереј-ставрофор Обрад Стевановић, протојереј Владимир Вулета, јереј Јован Стевановић, ђакон Стефан Симић и новорукоположени ђакон Никола Стевановић. Имали смо част и благослов да Митрополит Јустин рукоположи у нашем храму у чин ђакона Николу Стевановића. Старешина храма отац Владимир Вулета рукопроизведен је у чин протојереја. Литургији и трпези љубави присуствовало је мноштво верног народа.Литургију је улепшао појањем протопсалт Иван Трајковић уз помоћ неколико богослова и верног народа.По благослову Митрополита Јустина, Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић обратио се пригодном беседом верном народу.У парохијском дому, захвалном беседом обратио се домаћин и старешина Храма Светог архангела Гаврила, отац Владимир Вулета. Студент ПБФ-а Лука Поповић  

У селу Доња Црвица, покрај Дрине 9. августа 2024. године обележена је слава Храма Светог великомученика Пантелејмона. Како је храм посвећен једном од Светих лекара који се прославља у нашој Цркви, сада већ традиционално, уочи самог празника, служена је Света Тајна Јелеосвећења којом је началствовао протојереј-ставрофор Милинко Лукић, Архијерејски намесник рачански, а саслуживало је свештенство храма Светог Пророка Илије у Бајиној Башти – протојереј-ставрофор Горан Милинковић, протојереј Владимир Васиљевић, протојереј Боро Ћутило, протојереј Владимир Малешевић, протонамесник Мирко Крупниковић, парох дубски јереј Владимир Јовановић и ђакон Милан Попадић. Велики број верног народа се окупио у овом Светом храму. На сам дан празника, служена је Света Литургија којом је началстовао протојереј-ставрофор Милинко Лукић, а саслуживали су му протојереј – ставрофор Тодор Томић, пензионисани свештеник, протојереј Владимир Васиљевић, протонамесник Славко Шарац, клирик Епархије банатске, и ђакон Милан Попадић. Након заамвоне молитве, уследио је опход око храма, а затим је обављен чин освећивања славских дарова и ломљење славског колача. Овогодишњи домаћини Драган Филиповић и Александар Марковић предали су део славског колача браћи Марку и Владимиру Лукићу, који ће организовати прославу храмовне славе наредне године. Отац Милинко се обратио свима присутнима беседом, а надлежни парох, протојереј Владимир Малешевић, захвалио се свештенству, овогодишњим домаћинима и свима присутнима што су уприличили да се данашњи празник прослави са великом љубављу. Ђакон Милан Попадић

Велика је радост и велика благодат сваки нови храм – то је још један прозор ка небу и место сусрета Господа и верног народа. И управо је данас била велика част наћи се у Храму Светог архангела Михајла у селу Петропољу, који је данашњом Светом Архијерејском Литургијом, коју је служио Митрополит жички г.г. Јустин уведен у богослужбену употребу и предат вернима на утеху. Овај храм је на свом имању подигао г. Драгиша Пантелић 2011. године, а неколико година касније, са свим околним имањем предао Епархији жичкој на старање и употребу. У својој беседи, Митрополит је најпре рекао: „Нека је на здравље и на спасење прво служење у овом храму чији је ктитор слуга Божији Драгиша. Као што видите, драга браћо и сестре, ово је заиста дар од Бога – толико пространство и толико нетакнуте природе у овоме веку у коме живимо, који је оптерећен са свих страна.“ Владика се затим осврнуо на Житије Свете мученице Христине, нагласивши: „Када узмемо крст Господњи на себе, са Њим добијамо и славу Његову, али и све оно што је Он претрпео за нас и за наше спасење: и пљување, и цепање хитона, и шамарање, и распеће, и смрт, и тридневно погребење, али и Васкрсење… И сви ми морамо да прођемо испод Крста. Сви ми хришћани, који смо кренули за Христом морамо да осетимо Крст! Морамо да осетимо и славу, али и патњу, и тегобе, и тешкоће…“ Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Митрополиту су саслуживали архимандрити Дамјан (Цветковић) и Сава (Илић), као и ђакон Горан Вучковић уз молитвено присуство Архијерејског намесника гружанског Александра Јаћовића и ђакона Стефана Симића, док су за певницом биле сестре Манастира Благовештења и Успења. На крају Литургије Митрополит је пререзао славски колач монахињи Христини, након чега је приређена трпеза љубави за све присутне. Из канцеларије Митрополита жичког

На позив месног свештеника братство Храма Светог Ахилија из Ариља посетило је 5. и 6. августа Пребиловце и учествовало у прослави дана Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких. Са благословом Митрополита жичког господина Јустина, Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, протонамесник Дарко Несторовић, јереј Александар Каранац и ђакон Драган Јанковић започели су прославу дана Светих мученика пребиловачких и доњохерцеговачких празничном вечерњом у Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима. Молитвено сабрање предводио је Архиепископ михаловско-кошички из Чешке. Гост из сестринске православне цркве Словачке и Чешке је по завршетку вечерње службе, у пригодној беседи, изразио духовну радост што је дошао у Пребиловце – место натопљено крвљу сведока Васкрслог Господа. Након вечерње службе молитвени скуп отишао је у центар Пребиловаца где је у просторијама некадашње школе отворен музеј пребиловачких жртава. Трудом и љубављу месног пароха Игора Мастиловића и стручним ангажовањем Института за проучавање геноцида у Другом светском рату отворено је ово место које треба да негује трајно сећање на учитељицу Стану Арнаут, њене ученике, малу децу, одојчад, жене и старце који су се 1941. године суочили са до тада невиђеним злом. Свечаности отварања присуствовали су Архијереји Цркве, председник Републике Српске Милорад Додик, представници влада Републике Српске, Србије и Црне Горе. У уторак 6. августа, на дан Светих новомученика, храм у Пребиловцима био је недовољно велики да прими све мноштво народа. Свету Архијерејску Литургију служио је Митрополит црногорско-приморски Јоаникије уз саслуживање архиепископа михаловско-кошичког Георгија, Митрополита дизелдорфско-немачког Григорија, Митрополита захумско-херцеговачког Димитрија, Епископа буеносаиреског Кирила и Епископа будимљанско-никшићког Методија. Митрополит Григорије указао је у литургијској беседи да су у Пребиловце, у том часу таме који је надвио целу Европу, дошли вукови да покољу јагањце и да је остао жив само онај ко није био ту. А онда су затрпани у јаму и ту су чекали скоро пола века да буду сахрањени као људи. Потом је тама и лудост, најчешће лудост светских и домаћих политичара, довела до тога да се људи поново кољу. Кости пребиловачки мученика биле су разасуте у бомбардовању и нељудима који су то учинили, а и нама, деловало је да су свој посао довели до краја и да су постигли циљ. А онда је драги Бог наредио да јагањци победе вукове, да Васкрсење победи смрт, да живот победи ад и пакао. Митрополит је истакао да је за нас као хришћане важно да се покажемо достојни празника који прослављамо. А бити достојан мученичког спомена значи следити пут на који су мученици својим подвигом указали. Они су својим давањем живота посведочили да постоји нешто и од живота претежније, а то је оно што животу даје смисао. Ако смо хришћани, то је Бог и његово дејствовање у нама које се пројављује кроз врлине и следовање Његовим спасоносним речима. Круна свих врлина је љубав, која ако је савршена по речима Христовим, онда је и љубав према непријатељима. Владика Григорије је нагласио да се варају сви они који ове речи виде као неко „љубичасто хришћанство“ и подсетио на Онога који се са крста моли за своје непријатеље као и на то да је љубав према онима који нас мрзе подвиг и то озбиљнији од сваког другог, јер значи стремљење да се вољно и разумно поступа супротно импулсима и страстима. На крају Литургије извршено  је благосиљање славског жита и колача. Након службе уследило је укрепљење за трпезом љубави у порти храма. Приликом повратка из Пребиловаца братство је посетило и родно место Светог Василија Острошког у селу Мркоњићу и поклонило се моштима Свете Ане, мајке острошког чудотворца. Јереј Александар Каранац