Category: СПЦ

На дан када Црква прославља и празнује Светог мученика Парамона и Светог Акакија Синајског (29. новембра /12. децембра 2014.г.), изненада у 04 и 30 часова упокојио се протојереј Момчило Стаматовић, који је пуне четири деценије  вршио свештеничку службу као активни парох у Жичкој епархији, у Миланџи (1 годину), у Белој Реци (8 година), Љубишу (6 година) и у свом родном месту у Сирогојну (25 година). Протојереј Момчило Стаматовић рођен је у Сирогојну 08. децембра 1949. г. у честитој и поштеној  породици,  завршио је богословију у Београду. По завршеној богословији остаје без мајке и као најстари брат од њих шесторо, заједно са оцем бори се како би браћу и сестре извео на прави пут. Убрзо  1971. г.  бива  рукоположен у манастиру Никоље од епископа Василија и постаје свештеник. Као свештеник красила га је одговорност  и сведочење Христа у време када је то било тешко, када је свештеник био омаловажаван и непоштован од народа. Али као неко, ко познаје менталитет народа успео се изборити и љубављу према своме народу надвисити га и тако му се приближити. Био је народни човек. Већину свештенопастирске службе провео је у свом родном месту у Сирогојну, са својим народом. Обновивши храм  Светих апостола Петра и Павла бива одликован у чин протојереја 1990. године од епископа Жичког Стефана. Одлази у пензију 17. децембра 2011. године. Са супругом Милојком има двоје деце, Милана и Биљану. Протојереј Момчило Стаматовић сахрањен је 30. новембра/13. децембра 2014. године у Сирогојну на дан Светог Андреја Првозваног. Заупокојену литургију у храму Светих апостола Петра и Павла служио је надлежни парох, опелом је началствовао архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић уз саслужење великог броја свештеника. По завршетку опела породици и присутнима обратио се намесник ужички пригодном беседом, подсетивши нас о Божијем позиву на свештеничку узвишену  службу, затим о одговорности проте и љубави према сваком човеку. Потом се обратио и протојереј-ставрофор Миљко Старчевић и говорећи о животу проте Момчила.   протојереј-ставрофор Иван Деспић

Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је на празник Светог пророка Наума и Светог Филарета Милостивог, у недељу 14. децембра 2014. године, Свету архијерејску Литургију у храму Светог Василија Острошког у Кованлуку код Краљева, уз саслужење свештенства жичке епархије. Након прочитаног Јеванђеља Његово Преосвештенство обратио се верном народу пригодном беседом. На Светој Литургији владика Јустин одликовао је Предрага Милашиновића са Берановца и Драгића Остојића из Краљева  добротворном граматом за несебичну помоћ и велику љубав према Цркви у Кованлуку. Евхаријстијском сабрању присуствовао је велики број народа и ученика основне школе „Вук Караџић“ из Краљева, који су заједно са својим вероучитељима Иваном Аврамовићем и Марком Јоргићем узели учешће и причестили се Светим Тајнама Христовим. Ученици су добили Божији благослов од Његовог Преосвештенства владике Јустина и данашњи празник увеличали заједничком фотографијом у порти Цркве. По завршетку Литургије уследила је трпеза љубави у којој су домаћини, јереј Марко Петровић и старешина храма протојереј Иван Радовановић, упутили речи захвалности и добродошлице владици Јустину. вероучитељ Марко Јоргић

У уторак, 9. децембра, на дан Светог Алимпија Столпника, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је Свету aрхијерејску Литургију у храму Свих Светих у Доњем Дубцу код Гуче, Архијерејско намесништво драгачевско. Преосвећеном Епископу саслуживали су Архијерејски намесник драгачевски, четворица презвитера и два ђакона. На Светој Литургији владика Јустин је правом ношења напрсног крста одликовао високопречасног протојереја Милуна Ивановића, Архијерејског намесника драгачевског, а чином протојереја, пароха каонског, јереја Љубинка Корићанца. Такође, владика се захвалио ктитору храма Свих Светих, хаџи Радимиру Милићу, на досадашњем труду и припремљеној трпези љубави, пожелевши да се градња храма ускоро доврши. Иако је први снег покрио драгачевска брда, то није спречило да мноштво верног народа узме учешћа у евхаристијском сабрању. вероучитељ Никола Ивановић Фото: вроучитељи Никола Ивановић и Марина Луковић

У ове дане, када Црква прославља Ваведење и покајањем, постом и молитвом се припрема за рођендан Богочовека и Спаситеља Христа, свештенство и верни народ Горњег Милановца обитава у посебној и узвишеној радости, поводом доласка и служења прве Литургије  Његовог Преосвештенства Господина  Г. Јустина. Владика је свечано дочекан од верног народа, на челу са председником општине, господином Милисавом Мирковићем, комадантом касарне, потпуковником Недељком Планојевићем, општинским руководством, директорима основних и средњих школа, делегацијом из музеја, директором електродистрибуције, представницима свих друштвених институција града и привредницима. По целивању свете деснице Његовог Преосвештенства сви су свечано владику испратили у храм где је служена прва архијерејска Литургија нашег епископа, владике Јустина. Преосвећеном Владици на светој Лирургији су саслуживали: архимандрит Јован Никитовић игуман манастира Вујан, протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић архијерејски намесник таковски, протојереј-ставрофор Јован Ђорем старешина храма Св. Тројице у Краљеву, протојереј-ставрофор Милан Мирковић свештеник у пензији, јеромонах Партеније игуман манастира Савинац, јереј Владимир Воштић парох бруснички, и протонамесник Драган Ђорем старешина храма у Г. Милановцу са свом братијом храма, ђакони: Александар Грујовић и Владимир Вулета. Хор „Свети архиђакон Стефан“  из Краљева, увеличао је данашње сабрање и духовно славље својим појањем. Преосвештени владика се пригодном беседом после прочитаног Јеванђеља обратио верном народу, у којој је нагласио важност савременог исповедања вере у складу са речима данашњег Јеванђеља. Владика је нагласио да је исповедништво у  ствари мучеништво Христа ради, Кога сведочимо на сваком месту и у свако време. Иако су времена бурна и често опасна, хришћани су позвани да буду спремни свакога часа живот свој положити за Онога Који је страдао и васкрсао за све нас. Ако хоћемо да се назовемо ученицима Његовим не смемо заборавити да то значи сведочити Господа животом и добрим делима. Заиста, гоњена Црква је она која је на исправном путу јер ако Господа гонише и нас ће гонити, јер свет овај у злу лежи и не трпи истину и светлост. У томе нам светли примери данас јесу Света великомученица Екатерина и мученик Меркурије… На трпези љубави старешина храма је поздравио владику речима да данас и увек владику дочекујемо као духовног оца, као пастира словесног стада, као јединог домаћина нашег храма, као јединог првосвештеника жртвеника Господњег свих храмова и манастира васцеле Богоспасаване Епархије жичке. Благодарност је исказао свима који су из свих институција града, власти, војске, полиције, школа, музеја и осталих, дошли да поделе радост првог служења литургије нашег епископа у нашем храму. На трпези љубави црквени хор нашег храма и хор из Краљева су појањем оплеменили сабрање.                                                                     ђакон Владимир Вулета

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, у четвртак 4. децембра (21. новембра) 2014. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице служио је Свету Литургију у манастиру Ваведење у овчарско-кабларској клисури. Велики благослов за сестринство манастира је то што је наш Првојерарх евхаристијски Принос извршио на дан славе манастира Ваведење. На овом Сабрању Пресвећеном су саслуживали протојереј-ставрофор Милорад Цицовић, протојереј Иван Пауновић, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, јереј Богдан Митровић, јереј Слободан Јаковљевић и ђакон Александар Грујовић. Мноштво народа из Чачка и околине се слило да дочека свог Епископа и да молитвено учествује у манастирској слави. Већина присутних је примила Христове тајне, напојивши се на тај начин са Извора Воде Живе. У беседи, Владика је поздравио присутни народ и сестринству честитао славу, осврнувши се на светопредањски празник Ваведења, који је назвао „почетком нашег спасења.“ Владика је почео од предањске истине да је Пресвете Богородица као девојчица од три године Божијим Промислом остављена у храму где се васпитавала и образовала. Посебно се у том контексту осврнуо на ова два термина рекавши да васпитање (питање = храњење) и образовање у суштинском смислу значе успостављање тј. образовање Лика Божијег у човеку да би човек на тај начин извршио оно због чега је и створен- сјединио се са Богом. Након Свете Литургије Епископ жички Г. Јустин је преломио славски колач да би се потом заједно са народом упутио на Трпезу љубави.                                                                                             јереј Слободан Јаковљевић

На празник Ваведења Пресвете Богородице манастир Нова Павлица прославио је храмовну славу. Ове године домаћини славе заједно су били павлички парох, јереј Данило Петровић и сестринство манастира Градац. Литургију су служили градачки парох јереј Ненад Рогић и отац Данило. Након опхода око цркве преломљен је славски колач а парохијани и други гости послужени су у манастирском конаку. Манастир Павлица је задужбина браће Мусића и налази се на западном делу Копаоника, тамо где се рудоносна планина спаја са Ибром, у насељу Павлица, 10км од Рашке. Павличко насеље је некад припадало средњовековној жупи, чије је средиште био град Брвеник, подигнут на стени изнад ушћа реке Брвенице у Ибар. У народној песми за Стефана Мусића се каже да је из “Мајдана чисто сребрнога“. Отац Стефана и Лазара, војсковођа цара Душана, Муса, добио је ову богату жупанију у замену за Звечанску, захваљујући покровитељству кнеза Лазара, чијом сестром Драганом је био ожењен. У периоду између 1381. и 1387. године Стефан и Лазар су подигли Нову Павлицу, са својом мајком, кнегињом Драганом, а у том периоду је и живописана црква. Кнегиња Драгана је замонашена у Новој Павлици као монахиња Теодосија где је основала женски манастир. Предпоставља се да је мати Теодосија сахрањена у јужном делу до певнице, на шта упућују скраћене фигуре светитеља на том делу зида. Стефан и Лазар су пострадали у великом боју на Косову, 1389. године,и сахрањени су у западном делу павличке цркве, испод ктиторске фреске.

У недељу, 30. новембра, на дан Светог Григорија Чудотворца и Никона Радоњешког, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, служио је Свету архијерејску Литургију у храму Светог архангела Гаврила у Гучи. Преосвећеном епископу су саслуживали протојереј-ставрофор Мирослав Јовановић, протојереј Милун Ивановић, Архијерејски намесник драгачевски, протојереј Радован Стевановић, старешина цркве Светог архангела Гаврила, протонамесник Горан Јанковић и ђакони Александар Грујовић и Момчило Славковић. У евхаристијском сабрању учествовало је мноштво верног народа и деце са веронауке са својим вероучитељима. На самој Литургији Преосвећени владика Јустин се обратио верном народу пригодном беседом о животу по Јеванђељу и испуњавању заповести које нам је Господ оставио да, као народ Божији, извршавамо. Након Литургије домаћини су уприличили трпезу љубави у сали парохијског дома, где се протојереј Радован Стевановић, старешина цркве Светог архангела Гаврила, обратио речима добродошлице и захвалности владици Јустину. ипођакон Немања Спаловић

Установљавање Божићног поста, као и других вишедневних постова, датира се у прве векове хришћанства. Већ од IV века Свети Амвросије Милански, Филистрије, блажени Августин помињу у својим делима Божићни пост. У V веку је о Божићном посту писао Лав Велики. Првобитно је Божићни пост трајао за једне хришћане седам дана, а за друге – мало дуже. На Сабору 1166. године који је одржан у време константинопољског патријарха Луке и византијског цара Мануила свим хришћанима је било наређено да поштују 40-дневни пост уочи великог празника Христовог Рођења. Антиохијски патријарх Валсамон је писао да „је сам Свјатијеши Патријарх рекао да иако дани тих постова (Успењског и Божићног) нису одређени правилом, потрудимо се међутим да следимо неписано црквено предање и дужни смо да постимо… од 15 дана новембра“. Божићни пост је последњи вишедневни пост у години, траје четрдесет дана и због тога се у црквеном уставу назива и Четрдесетницом, као и Велики пост. Божићни пост је установљен ради тога да бисмо се пре дана Христовог Рођења очистили покајањем, молитвом и постом, како бисмо чиста срца, душе и тела могли са страхопоштовањем да дочекамо Сина Божјег Који се јавио свету, и да би Му, поред обичних дарова и жртви, принели наше чисто срце и жељу да следимо Његово учење. Утемељитељем хришћанскога подвига сматра се сам Господ наш Исус Христос, који је уочи ступања у подвиг искупљења рода људскога укрепио себе дуготрајним постом. И сви подвижници, почињући да служе Господу, наоружавали су се постом и нису друкчије ступали на пут Крста но спроводећи пост. * Мојсије после поста од четрдесет дана усудио се да се попне на врх горе Синаја, и да прими од Бога плоче са десет заповести. * Пророк Самуило био је плод поста. Његова мајка Ана, пошто је постила, помолила се Богу: „Господе сила, помилуј ме и подари ми дете, па ћу га посветити Теби“. * Великог јунака Сампсона је пост учинио непобедивим. Преко поста је зачет у утроби матере своје. Пост га је родио. Пост га је одојио. Пост га је одхранио. Онај пост којег је одредио анђео: „Дете које ћеш родити, не треба да окуси ништа од плодова винограда. Неће пити вина нити било које друго опојно пиће“. Док је Сампсон живео са постом, побеђивао је на хиљаде Филистејаца, рушио врата утврђених градова, задавио рукама лава. Међутим када је напустио пост и Далилда га навела на пијанство и у блуд, био је заробљен, ослепљен и исмејан од својих непријатеља. * После поста од четрдесет дана удостојио се пророк Илија да се сретне са Господом лицем у лице. После поста васкрсао је умрло дете и показао се јачим од смрти. После поста затворио је небо да не пада киша за три и по године. То је учинио да би омекшао тврдокорност срца Израиљаца који су се били предали разврату и безакоњу. Тако је изазвао принудни пост у целом народу, док се не покају и исправе своје грехе, који су проистекли од удобног и разнеженог живота. * Пророк Данило, који за двадесет дана није окусио хлеба нити пио воде, поучио је чак и лавове да посте. Гладни лавови нису га растргли, као да је имао тело од камена или бакра или неког другог тврдог материјала. Пост је ојачао тело Пророка и учинио га неповредивим за зубе звери, као што боја чини гвожђе неповредивим за рђу. * Живот Светог Јована Крститеља био је непрекидни пост. Није имао ни кревета, ни трпезе, ни имања, ни стоке, ни магацине хране, нити било шта друго од онога што се сматра неопходно за живот. Но управо због тога Господ је посведочио да је он „највећи од рођених од жене“. * Пост је подигао до трећег неба и Апостола Павла. Њега чак убраја у невоље и страдања која је поднео у своме мисионарском раду за славу Божију и спасење људи. * Ниневљани, да нису постили и они сами и њихова стока, не би избегли катастрофу. * Пост је моћно оружје против демона. „Овај род (демонски) не изгони се ничим другим, до само молитвом и постом“, рекао је Исус након истеривања демона који је био обузео једног младића. Ми не треба да умртвљујемо своје тело, него своје страсти. Пост не значи да се само уздржавамо од мрсне хране, већ је то првенствено одрицање од злочестивих мисли, жеља и дела. Телесни пост је свакако неопходно помоћно средство у борби против страсти, нарочито против гордости која се сматра кореном сваког даљег зла. Стваран пост је првенствено уздржавање од сваке похоте. Без духовног поста, кажу оци, сам телесни пост Бог не прихвата. Пост има у првом реду духовни смисао и он је органски повезан са целокупним духовним животом. Стварни пост приводи човека смирењу. А у смирењу човек стиче сазнање, да за човека спасење лежи једино у Богу, у његовој милости. Код стицања свих врлина и код испуњења свих заповести, свети оци придају врлини расуђивања највећу важност. Расуђивање значи дар разликовања онога што је корисно, и онога што је штетно – тамо где је истина, и тамо где је лаж. Лав Велики пише: „Само поштовање уздржања је одређено у четири временска периода, како бисмо у току године спознали да нам је непрестано неопходно очишћење и да при расејаности живота увек треба да се трудимо да постом и милостињом чистимо грех, који се умножава због телесних слабости и нечистоте жеља“. Према речима Лава Великог, Божићни пост је жртва Богу за сакупљене плодове. „Као што је нама Господ подарио овоземаљске плодове, – пише светитељ – тако и ми у време тог поста треба да будемо дарежљиви према сиромашнима“. Према речима Симеона Солунског, „пост Божићне Четрдесетнице изображава пост Мојсија, који је постивши четрдесет дана и четрдесет ноћи добио на каменим таблицама Божје заповести. А ми, постећи четрдесет дана, созерцавамо и примамо живу Реч од Дјеве, не нацртану на камену, већ оваплоћену и рођену, и присаједињујемо се Његовој Божанској плоти“. Свети Фотије патријарх цариградски каже: „Пост благопријатан Богу је онај који подразумева поред уздржања од хране и удаљење од сваког греха, мржње, зависти, оговарања, неумесних шала, празнословља и других зала. Онај који пости само телесно не трудећи се у врлини личи на човека који је саградио

У оквиру редовног обиласка и упознавања богомспасаване Жичке епархије, Његово Преосвештенство Г. Г. Јустин посетио  је  град Рашку, служивши Св. архијерејску Литургију у недељу, 23. новембра 2014. г. у храму Св. архангела Гаврила, када Света Православна Црква прославља успомену на Св. апостоле Олимпа, Ераста и Родиона. Саслуживало му је свештенство Жичке и Рашко-призренске Епархије: Архимандрит студенички Тихон Ракићевић, Архијерејски намесник новопазарски, протојереј-ставрофор Томо Миленковић, Архијерејски намесник студенички протонамесник Здравко Николић, парох павлички јереј Данило Петровић, парох студенички јереј Александар Бојовић, парох рашки јереј Александар Суботић, ђакон краљевачки Александар Грујовић и ђакон рашки Бојан Сујић. Одговарали су на Св. Литургији дипл.теолог Милан Ђоковић и хор Св. Василија Острошког, кога води Божана Рашковић, мр методичко-дидактичких наука, музички педагог. Епископа су дочекали: сестринство манастира Кончул, свештенство Архијерејског намесништва студеничког, парох никољачки Мирко Јеремић Архијерејско намесништво новопазарско, мноштво верног народа на челу са председником Општине Рашка г. Игњатом Ракитићем и другим представницима општинских институција, представници Војске Србије, потпуковник Саво Вучковић, помоћник комаданта за подршку у команди 2. бригаде Копнене Војске и потпуковник Ђорђе Белић, комадант касарне „Стефан Немања“ у Рашки. Након службе приређена је трпеза љубави у црквеној сали парохијског дома при храму Св. архангела Гаврила у Рашки. Беседа Његовог Преосвештенства Г. Г. Јустина, која је уследила после читања Св. Јеванђеља одисала је једноставном јеванђелском  вером и мудрошћу блаженопочившег Патријарха Српског Павла, са којим је, по речима Њега самога, провео трећину живота бивајући монах у ман. Црна река и касније као Епископ тимочки. Чувене речи Патријарха Павла „да будемо људи“, су основна нит беседе. Епископ је нагласио  пример болесне Јаирове кћери из данашњег Јеванђеља, која осликава немоћ и пролазност људскога рода, али и пример велике љубави Господа према своме створењу. Наводи даље речи Св. Григорија Паламе: “Смисао стварања овога света је да творевина упозна Творца, а да се упознавањем Њега обожи“. Да бисмо упознали смисао нашега живота и шта Господ намерава са нама, потребно је да уђемо у заједницу са Њим, да постанемо Његови сутелесници. То значи да будемо људи једни према другима, да се разумемо, да будемо браћа. Прво морамо упознати Бога, а онда говорити о љубави. Ње данас нема ни у породици, ни међу народима. Љубав није психолошко стање, није сентимент. Она се остварује у заједници са Богом, када човек  држи Његове заповести, тада Дух Свети улази у човека, Господ долази у његов ум и срце. Човек онда упознаје шта је истинска љубав. Велике несугласице међу људима, које можемо видети где год  да пођемо, су последица немања правога односа са Богом. Божији промисао је да се сви људи спасу и дођу у познање истине. О томе нам сведоче заповести Старог и Новога Завета. Све заповести Божије могу се свести на две највеће: 1.Љуби Господа Бога својега свим срцем својим и свом душом својом, свим умом својим и свом снагом својом. 2.Љуби ближњега својега као самога себе. Држимо заповести и кренимо путем обожења. За неколико дана ће благословени пост, Божићни пост, у коме се ми хришћани припремамо врлином, трудом и молитвом да задобијемо Истинитога Господа Исуса Христа, који би требао да уђе у биће наше и да нас освети, да нам благодаћу Духа Светога да силе да препливамо недаће овога живота. Да би пост био делотворан потребно је да посту придодамо молитву. Пост и молитва су два крила човечије душе, која нас воде у Царство Божије. Све је на овоме свету једноставно за онога, који хоће да верује у све оно што у Св. Писму пише, а када верује онда почиње да твори оно што Св. Писму пише, а потом да сагледава, шта Господ хоће од њега да чини у овоме свету. Онда разуме одакле недаће и питање светитеља, ко се може спасити у овоме свету, када су замке нечастивог свуда расуте и лове неутврђене? Преостаје нам само једно, да позовемо Господа Христа Исуса да се усели у нас, утврди нас и да нам слоге и љубави молитвама свих светих и благодатном силом Духа Светога. Амин. Епископ је завршио посету граду Рашки у 12 часова, благословивши верни народ и са вером и надом да ћемо се поново сабрати ускоро у заједници истине и љубави. старешина храма Св. архангела Гаврила у Рашки, јереј Александар Суботић

У храму Свете Тројице у Краљеву, 21. новембра 2014. одине, свечано је прослављен празник Сабора светог архангела Михаила. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин уз саслужење Епископа брегалничког г. Марка из Охридске архиепископије и Епископа тимочког г. Илариона.  Око Свете Трпезе још су саслуживали и игуман манастира Студеница, архимандрит Тихон, игуман манастира Буково (Тимочка епархија), архимандрит Козма, као и свештеномонаси и свештеници Жичке епархије. Многобројни верни народ учествовао је у овој великој празничној радости која је увеличана са три духовна догађаја. У току Свете Литургије, владика Јустин је рукопроизвео у чин архимандрита, протосинђела Дамјана, секретара Епархијског Управног Одбора,  а ђакона Новицу Благојевића, епархијског координатора за верску наставу, рукоположио је у чин свештеника. На крају евхаристијског сабрања, прослављајући  своју Крсну славу, владика Јустин је преломио славски колач са владиком Марком и свима присутнима. У поздравном говору Епископ брегалнички Марко је, обраћајући се  присутнима изразио осећање благодати која се на све присутне излива молитвама владике Јустина који је принео жртву Богу за све њих. Та благодат рађа велику радост због присуства обележавању празника у најсветијој Епархији жичкој. Прослава Светог арханђела Михаила и осталих небесних сила празник је који сведочи јединству свега створеног, видљивог и невидљивог света, јединству небоземне Цркве које се уприличава на светој Литургији где вечност продире у времену, где сам Бог силази и освећује дарове хлеба и вина и претвара их у Крв и Тело Христово чиме се православни верници причешћују и сједињују са Богом. – „Постајемо једно и са бестелесним силама, постајемо једно као што је Бог заповедио. То јединство треба чувати а и ове иконе око сведоче да смо у Христу једно и са људима који живе на земљи, и који се причешћују Христом,и са небесном Црквом која је за нас невидљива, али се то на светој Литургији остварује и вечност продире у време. Драги владико, дозволите да пренесем поздраве нашег утамниченог Епископа Јована са којим смо се чули пре него што смо кренули на славу. Он Вам честита славу и моли, као што сте и до сада чинили, да се и даље молите за њега и све нас, да нас Бог Вашим молитвама окрепи. Наш архиепископ страда због јединства јер је желео, и жели, да народ у Македонији приведе Богу, да буде у јединству са целом православном црквом и Господом Исусом Христом који је наш Спаситељ. Нема другог начина него да се држимо Цркве, да се држимо тог јединства, јер ван Цркве нема спасења. Не може нико да се спашава без Христа јер је он једини Спаситељ а ми, ако хоћемо по тој слободној вољи да се спасемо, треба да будемо у јединству са њим – поручио је владика Марко„. Преносећи поздраве и честитке епископа Јоакима и Давида уз жељу за добро здравље и дуговечност, Епископ Марко је пожелео да, Епископу Јустину, свети архангел Михаил, и остале Силе бестелесне, и даље буду сапутници који ће чувати њега и Епархију, а Бог подари мудрост да води словесно стадо до истинитог јединог Извора који је сам Христос. Епископу жичком је упућен позив да чешће долази и охрабри  све православне вернике у Македонији. – „Надамо се да ће Бог ускоро да помогне Вашим молитвама да се тај проблем код нас реши, да можемо чешће и велелепније да прослављамо светитеље, да се молимо Богу, да приносимо жртве, да заједничаримо са нашим Богом и да се радујемо вечности која продире у времену. Нека вам Бог даје снагу на путу којим сте пошли да идете за Христом, да носите крст који сте примили и нека се сви ми радујемо са Вама на многаја лета. Нека вам је срећна и Богом благословена Крсна слава“ – поручио је брегалнички владика Марко.