– Нека нам Христос буде у средишту нашег живота. Нека нам Он буде на првом месту, јер ако поставимо Христа на прво место у свој живот, у своје срце, све ће доћи на своје место – беседио је Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије на светој Литургији којом је началствовао 14. октобра 2026. године, на празник Покрова Пресвете Богородице, у храму Светог Саве у манастиру Нови Каленић у месту Валару код Канбере.
Посебну лепоту богослужењу дало је појање хора при Саборном храму Светог Георгија у Кабрамати (Сиднеј), под управом протинице Јелене Ћећез.
Патријарашка Литургија у манастирском храму посвећеном Светом Сави у Новом Каленићу наставила је низ сабрања у славу Божју која потврђују чрвсто заједништво у молитвеној љубави у коме пребива српски народ на Петом континенту. У литургијској проповеди, Патријарх г. Порфирије је подсетио на речи: Добро нам је овде бити, које Господ Христос изговара у часу Преображења на Гори Тавор, у које стаје осећање побуђено у човеку у светињама које је овдашња српска дијаспора принела Христу Господу у славу, а у аманет долазећим генерацијама.
– Црква наша света православна, којој је глава сам Христос, обухвата сва времена и све просторе. Црква наша је царство, али не било какво царство, већ Царство Оца и Сина и Светог Духа, Једног у Тројици Бога. То је, дакле, држава која нема свој почетак и нема свој крај. Има ли већег благослова и дара од тога да управо ми међу другима по категоријама ни по чему нисмо велики, осим по добру, по светитељима? Управо ми јесмо житељи тог Царства Божјег, ми – Срби православни – указао је Патријарх Порфирије на редак благослов изливен на српски народ молитвама, покајањем и милосрђем Светог Саве, чије име носе светиње у Аустралији, земље далеке од његове родне земље, али врлине и прегалаштво у славу Божју учинило је његов лик и дело распрострањеним широм света.
– Ми Срби смо, неко ће рећи, мали народ. Многи можда нису чули за њега, али важно је да је он записан у књигу живота. Тај наш народ је благословен јер је Христов и зато се ничега не боји, ни смрти, нити било каквог непријатеља. То значи да носи у себи снагу победе и онда када се острве на њега много јачи од њега, онда када је прогањан и када га одбацују. Унапред је победник и унапред је добитник и то сведочи читава наша историја – принео је поглавар Српске Цркве хвалу свом народу који је опстајао и опстаје упркос бројним страдањима и искушењима, јер је на њему сила и благодат Божја.
Говорећи о велелепном храму Светог Саве у Новом Каленићу, српски првојерарх је истакао да је он не само место на које ми долазимо да осетимо ко смо и шта смо и да се подсетимо да нам је Бог потребан, него је и украс читавог Петог континента, као и свака православна светиња.
– Овде (у манастирском храму) се сведочи љубав, љубав према свима и свакоме. Овде се молимо за мир, за мир у читавом свету. Без молитве Богу за мир, нема мира! Чињеница да га још увек нема, показује да треба да се молимо још више. Долазимо овде, у ову светињу, која својим постојањем поручује да будемо једно са Господом, да имамо заједницу са Њим кроз молитву и наш труд, да живимо по Његовим заповестима. Али, долазимо и да будемо једно међу собом! Без Бога нема живота. Без Христа живот је бесмислен. Христом и Његовом победом над смрћу, предокушамо живот вечни и знамо да живот има смисла – нагласио је Патријарх Порфирије значај и смисао опредељења човека да живи хришћански будући да, како је навео, нема већег проклетства за човека од тога да „има проблем са Христом и не слуша Га“.
– Нема већег проклетства за човека од тога да је далеко од Христа. Нема већег проклетства за један народ да се одвоји од Христа поготово ако му је корен и ако му је отац Свети Сава. Зато је Срб Христов и не боји се смрти. Кад си Христов, онда си јединствен. Брату, који те увредио и нешто ти нажао учинио, труди се да не узвратиш истом мером, него се помоли Богу за њега да буде бољи – посаветовао је Патријарх Порфирије, уз подсећање на речи Светог ђакона Авакума, запечаћене мученичким страдањем у време Хаџи Проданове буне.
Дирнут вером и љубављу домаћина, Патријарх Порфирије је поручио да су аустралијски Срби подстрек браћи и сестрама у матици како да чувају веру у Христа Господа, да Њега увек имају за меру и садржај живота. Данашња јеванђељска перикопа о сестрама Марти и Марији којима у дом долази Господ (Лука, зачало 4) говори да треба да се бринемо једни за друге, али уз молитву Христу Господу, јер без тога је сваки труд узалудан. Такође, поручио је Патријарх, не сме нам мањкати вере, морамо прихватити да нам се све збива по вољи Божјој, а не по вољи нашој.
У име верног народа Аустралије, Митрополит аустралијско- новозеландски г. Силуан је захвалио Патријарху Порфирију и браћи архијерејима на части и молитвеној радости које су им пружили.
– Овај континент доживљава велико озарење, велику топлину која се излива из сабрања литургијског, благодаћу Божјом на овај сабрани народ и шире. Поред много обавеза, Његова Светост је нашао времена да посети своју духовну децу на овим просторима, који се колоквијално називају крај света, мада овде, на простору наше Митрополије, најпре сија Свето Васкрсење и поздрав Христос воскресе! Слава Господу, ово је велики дан, велика радост да осетимо присуство патрона ове светиње Светог Саве, да осетимо љубав оца и пастира према својој деци и саборност која се овде пројављује присуством архијереја, који представљају овде своје епархије, нашу помесну Цркву – рекао је Митрополит Силуан, пожелевши још једном добродошлицу Патријарху Порфирију и свим архипастирима и сарадницима који чине делегацију у његовој пратњи.
После свете Литургије одслужен је помен блажене успомене Епископу Петру, некадашњем архипастиру Митрополије аустралијско-новозеландске, који почива у храму Светог Саве, посађено дрво храста и освећен крст у порти манастира на месту предвиђеном за градњу капеле. За свечаном трпезом, Патријарх Порфирије је уручио сестри Гаврили, настојатељици манастира, икону Светог Саве.
Јадранка Јанковић, специјални дописник из Аустралије.
Извор: СПЦ