Category: СПЦ

У суботу трећу по Васкрсу, када наша Црква прославља и преподобног Јована Ветхопештерника (19. април/ 2. мај), Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је свету архијерејску Литургију у храму Рођења Пресвете Богородице у Врњачкој Бањи. Епископу су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), протосинђел Сава (Илић), протојереј–ставрофор Дмитар Луковић, протојереј Саша Ковачевић, протонамесник Радован Ђорђевић, јереј Дејан Војисављевић, протођакон Александар Грујовић,и ђакони Младен Миливојевић и Ненад Јаковљевић. После прочитаног зачала из Светог јеванђеља, Епископ се обратио присутном сабрању пригодном беседом, поучавајући вери и указујући на пример Пресвете Богородице и њене вере, љубави и послушања према Господу као образац нашег живота. У току Свете Литургије Епископ је у свештени ђаконски чин рукоположио г. Александра Каранца, дипломираног теолога из Врнчана, вероучитеља у Гимназији „Свети Сава“ у Пожеги. Након евхаристијског уследило је и сабрање за трпезом љубави коју је приредило свештенство храма и новорукоположени ђакон са породицом. Саша Варагић, вероучитељ Фото: Марко Јокановић

Село Годовик је познато по манастиру из XIII века посвећеном Светом Георгију, који припада задужбини Немањића. Манастир је подигнут 8 км од Пожеге поред изворишног крашког врела Годовичке реке. У близини се налази храм Светог пророка Илије који са манастиром чини јединствен комплекс. Овај манастир заузима значајно место у мисији очувања вере, традиције и првих корака описмењавања у овом крају Пожеге. Године 1808. манастир је посетио вожд Карађорђе, па је касније, у знак сећања на тај догађај, испред улаза у олтар дозидан надвратник са натписом о његовој посети. У недељу трећу – Мироносица, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у Годовику, у храму посвећеном Светом Георгију. Преосвећеном владики су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереј – ставрофор Дмитар Луковић, протојереј – ставрофор Ненад Величковић, јереј Крста Лазић, јереј Небојша Вишњић и  протођакон Александар Грујовић. Свету Литургију су са певањем улепшали теолози и свештеници, а учествовао је и велики број верног народа који је дошао да дочека свога Епископа и да се причести духовним речима, молитвом и Телом и Крвљу Христовом. У току малог входа Епископ жички Г. Јустин је рукопроизвео јереја Небојшу Вишњића, пароха годовичког, у чин протојереја. Владика се после јеванђеља обратио верном народу пригодном беседом о женама мироносицама, пролазности земаљског живота у односу на Вечни живот у Царству Божијем и о објављивању, чуду и значају Христовог васкрсења за нас хришћане. Након богослужења, владика је са свештеницима посетио оронули храм Светог пророка Илије који је већ дуже време у веома лошем стању. Храм је саграђен у периоду од 1855. до 1858. године и представља богато историјско, културно и верско наслеђе из времена када је храм Светог Георгија био сувише мали за све вернике. Епископ је такође посетио и парохијски дом годовичке парохије. Након тога је уследила трпеза љубави, коју су домаћини приредили, на којој се протојереј Небојша Вишњић захвалио владики на доласку и благослову. Вероучитељ, мастер-теолог Немања Тимотијевић фото: Марко Јокановић

У суботу другу по Васкрсу, 25. априла, Епископ Јустин служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Жича уз саслужење монаштва и свештенства Епархије жичке. Након Свете Литургије, владика је извршио мали помен блаженопочившим епископима жичким и својој мајци, покојној монахињи Христини, која се упокојила на данашњи дан 1989. и почива у манастиру Месић, у Банату. Након заједничарења у храму, сестринство манастира је приредило пригодно послужење за све присутне. Из канцеларије Епископа жичког

Дана 15. априла 2015. године упокојио се у Господу протојереј-ставрофор Миљко Старчевић из Ужица. Прота Миљко је рођен 1947. године у Равнима. Најпре је изучио занат и завршивши за метало-стругара радио је једно време у „Првом партизану“ у Ужицу. Међутим промисао Господња водила га је ка узвишеном позиву свештенства. Богословију је завршио у Крки, а затим је завршио Богословски институт Српске Православне Цркве у Београду. Био је најпре парох у Карану где је служио 8 година, а затим долази на парохију у Ужице где је обављао свештеничку службу све до одласка у пензију. Док је био парох у Карану много је урадио на рестаурацији фресака каранске Беле цркве и обнови парохијског дома. Прота Миљко је био веома вољен у народу, коме је неизмерно помагао, најпре у Карану, а затим и током своје пастирске службе у Ужицу. Био је старешина храма Светог Великомученика Георгија у Ужицу пуних 15 година. Прота Миљко је био неизоставни део свих друштвених дешавања, на које је био увек позиван и радо виђен. О томе сведочи и велики број житеља Ужица и околине који су дошли да се опросте од овог дивног човека. Опело почившем проти у храму Светог Великомученика Георгија у Ужицу служило је око педесет свештеника који су дошли не само из Епархије жичке већ и из других епархија. Храм и порта су били мали да приме све оне који су желели да се опросте од проте Миљка који је својим животом заиста посведочио да је био неуморни пастир на њиви Господњој. На крају опела, пригодним речима, пуним љубави, породици покојног проте и окупљенима, обратио се Архијерејски намесник ужички, протојереј-ставрофор Милош Босић, који је у свом говору подсетио на животни пут проте Миљка и његову пастирску делатност у Цркви Божијој. Прота Миљко Старчевић је сахрањен у својим родним Равнима, у Раванском пољу, где се окупио огроман број мештана села Равни, Ужица и људи пристиглих са свих страна. На гробу проте Миљка окупљенима се обратио протојереј Милић Драговић, са речима које су дирнулe срца многих и подсетили их на личност и карактер овога дивног пастира Божијег од кога су дошли да се опросте. ипођакон Немања Спаловић

У Недељу другу – Томину, 19. априлa 2015. године, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин началствовао је светом архијерејском Литургијом у храму Рођења Светог Јована Крститеља, у Ратини код Краљева. Преосвећеном владики су саслуживали архимандрит Дамјан (Цветковић), протосинђел Сава (Илић), протојереј Небојша Дабић, протојереј Обрад Радојевић и протојереј Драган Туба. Том приликом владика Јустин  је рукоположио, у чин ђакона, Предрага Радојевића из Кушића. Епископ Јустин је присутним верницима у својој беседи, о „неверном“ Томи, скренуо пажњу да се кроз пост и молитву припремамо за сусрет са Господом, и да искористимо Томино привремено неверје, и да, као и свети Тома, осведочимо да је Исус Христос, заиста, Господ, Бог наш и једино спасење наше. Братство храма је за Епископа, свештенство, новорукоположеног ђакона, његову породицу и пријатеље и верни народ, приредило трпезу љубави. Љиљана Видаковић  

Пасхалне седмице, у петак, 17. априла 2015. године, прослављен је празник Живоносног Источника Пресвете Богородице у манастиру Стјеник, подно Јелице планине. Сабрање је отпочело у јутарњим часовима у порти манастира, одакле се, стазом кроз шуму, кренуло путем Извора свете воде стјеничке, око километар удаљене. Верни народ је за својим пастирима молитвено кренуо путем извора уз васкршњи тропар и химне Богородици. Божанствену Литургију предводио је протосинђел Сава (Илић) из Епархије жичке, а саслуживали су архимандрит Јован (Радосављевић) и јеромонах Герман (Авакумовић) из манастира Јежевица, протојереј Милорад Милидраг из Чачка, јереј Војислав Рисимовић из Прањана, као и јеромонах Пајсије, игуман манастира Стјеник. Појање је величанствено произносио верни народ и монаштво Богом чуване Епархије жичке, предвођени Ђорђем Милидрагом, студентом Богословског факултета. Уз хуке изворске воде, шумских птица и благог ветра, све што дише величало је Господа, као што нам и говоре богослужбене химне! Сјединивши се у причешћу са самим Христом, народ је пришао на благослов код извора, одакле смо, опет молитвеним песмама пошли назад пут манастира Стјеника, где је игуман јеромонах Пајсије уготовио трпезу љубави за свештенослужитеље, монаштво и верни народ. На трпези се беседом присутнима обратио о. Јован Радосављевић, говорећи о данашњем празнику и његовом значају, а чију беседу преносимо у целини. презвтер Владе Г. Капларевић БЕСЕДА НА ИСТОЧНИ ПЕТАК (Источник манастира Светог Јована – СТЈЕНИК, 17. април 2015. године) На данашњи петак по Васкрсу, сједињује се служба „на Пресвету Богородицу – Живоносни Источник“. Због тога се у Триоду меша данашња служба Васкрса и служба Живоносном Источнику, храму посвећеном Пресветој Богородици код Цариграда. Слично овом Источнику и светињи, и овај стјенички манастир је прво био посвећен Пресветој Богородици (Мала Госпојина). Ову службу храму Живоносном Источнику написао је Христифор Калист – Ксантопул у 14. веку, на успомену његовог обновљења и ради великих надприродних чуда која су се догодила у овоме храму, како стоји у Синаксару овог дана, у коме се износи историја ове цркве и болести које су лечене при извору у овој цркви и ко се ту све исцелио. Ову цркву подигао је цар Лав Велики, звани Макел, следећим поводом: На овом месту шумовитом са разним дрвећем, недалеко од Цариграда, где је била црква Живопријемног Источника, нашао је Лав пре но што је постао цар једног слепог човека, који није знао куда да иде. Лав га је повео са собом, и после неког времена слепи је молио воде од Лава, који пође у дубину шуме да нађе воде, али је није могао наћи. Тада је Лав чуо глас: „Лаве, не малаксавај, јер је вода коју тражиш близу тебе. Окрени се да је нађеш.“ Лав се окренуо, али воде није нашао. Поново је чуо глас: „Царе Лаве, уђи у унутрашњи део ове шуме и узми својим рукама ове мутне воде и утоли жеђ слепога и помажи његове помрачене очи, и одмах ћеш познати ко сам и одавно живим на овом месту.“ Лав тако учини и слепи одмах прогледа. За кратко време Лав је постао цар и на том месту код извора, подигао је цркву. Пошто су се тамо догађала чуда, цар Јустинијан је после много година, пошто се тамо исцелио од водене болести, обновио, проширио и украсио прву цркву јер је страдала од многих земљотреса. Затим су је опет подигли цареви Василије Македонац и син му Лав Мудри. Синаксар даље наводи лица која су се исцелила пићем воде од Живопријемног Источника, и о од ових болести: задржање воде, бесноћа, суха болест, рак, течење крви, разне грознице и врућице, неизлечиве ране, неплодство, болови утробе, проказа, скорбут, женски тумори, душевне и очне болести, оспе и камен у телу. Ово што је Никифор Калист написао у Синаксару је само извод из његовом опширнијег дела о Живоносном Источику (ЗОДОХУ ПИГИ), што га је 1802. године штампао Амвросије јеромонах, у коме се расправља о самом Извору, његовим лековитим дејствима и чудесним исцељењима (54 на броју, толико смо нашли од времена Лава Маркела и даље). Интересантно је приметити да је Живоносни или Живопријемни овај Источник са храмом описан и објављен 1802. године, дакле, исте године када је наш Источник, ова светиња и манастир Стјеник порушен од турака, са познатим јањичарем Кучук Алијом. А затим, одмах, народ је српски обновио и светињу и манастир, али је незнано: зашто је обновљени из основа манастир Стјеник тада променио своју црквену славу. До тада манастир Стјеник славио је Рођење Богородице – Малу Госпојину, а од тада манастир слави на Ивањдан, Рођење Пророка, Претече и Крститеља Јована. Црква Живопријемног Источника приписује се Цару Јустинијану. Данас је то капела Балуклу иза Златних врата, са својих легендарних красних рибица, удаљена један стадиј од градских зидова. Заузима место цркве Богородичине, Живопријемног Источника и старог двора Пиги у Цариграду где се налазе лугови са растињем и великим кипарисима за шетање и излетиште истамбулских турака. Вук Врчевић помињући српске народне свечаности 1888. године овако каже о данашњем празнику: „Источник исцељенија народ зове светли петак (први по Васкрсу). Тога дана, верни народ излази на најближи извор живе воде са вером, где умивају образ, очи и главу (од главобоље). Том приликом понесе се јело и пиће и у своје време породице поседају око воде. После ручка бива игра и песма, скромна и безазлена и народне игре. А када се пође при заласку сунаца кући, женскиње успут беру цвеће да се не врате кући празних руку“. Врчевић је питао старе људе: „Од куда овај обичај“, а они су му овако одговорили: „У Цариграду има једна вода, која се зове Балуклија, у којој живе некакве рибе, полупригане и полунепригане, и да на овај дан иду болесници те се овом водом купају“. О овим рибама, каже Вук Врчевић, овако народ приповеда: „Кад су јавили Цару Константину Драгашу (српског порекла) да су турци опколили Цариград, а он потрчао на прозор од кухиње да турке види, па виде да кувар прига (пржи) неколико риба у тигању, иронично је рекао: „Кад ове рибе опет у воду побегну, онда ће и турци у Цариград ући.“ Ово је историја овог празника. Васкрсли Господ Исус Христос, као Бог и Син Божији појавио се ваплоћењем међу људима кроз пресвету Богородицу Дјеву Марију и показао се као човек међу људима, да

Дана Господњег 17.04.2015. године, у Храму Христа Спаситеља у Доњем Брезику у Брчком, Епархија зворничко – тузланска прославила је своју Крсну славу Животворни Источник – Источни Петак. Ове године велику част и радост указали су својом посјетом и присуством Крсној слави Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, као и Високопреосвећени Митрополит загребачко – љубљански Г. Порфирије, Преосвећени Епископ Жички Г. Јустин и Преосвећени Епископ рашко – призренски Г. Теодосије. Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј началствовао је Светом Архијерејском Литургијом уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита, Преосвећених Владика и Његовог Преосвештенства Епископа зворничко – тузланског Г. Хризостома духовног архипастира вјерног стада Епархије зворничко – тузланске. На Светој Литургији је учествовао и црквени хор „Србадија“ из Бијељине. Светој Архијерејској Литургији је присуствовао велики број вјерног народа, као и званица из политичког, културног и привредног живота града Брчког и Републике Српске. На крају Свете Литургије у својству домаћина ове прославе, Владика Хризостом је поздравио Његову Светост Патријарха Иринеја, Високопреосвећеног Митрополита Порфирија и Преосвећене Епископе Јустина и Теодосија.  „Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство и Ваша Преосвештенства, дозволите  ми да Вас поздравим  у име свог свештенства и вјерног народа славне Епархије зворничко – тузланске. Неизмјерно Вам хвала што сте нас почаствовали Вашим доласком на нашу Епархијску Славу. Ово је за нас и нашу Епархију и Брчко Дистрикт од огромног и историјског значаја. Празник Живоносног Источника посвећен је Пресветој Богородици која је рођењем Господа Исуса Христа постала Благодатни извор вјечнога живота, тј. Самога Господа Исуса Христа. Ваша Светости благословите нас и добро нам дошли и поучите нас ријечи Божијој. Хвала Вам и Христос Васкрсе“. У пригодној бесједи свештенству и свим Епархиотима обратио се и Његова Светост Патријарх Српски Г. Иринеј, рекавши: „ Дозволите ми да све Вас поздравим највећим и најрадоснијим хришћанским поздравом који зна овај свијет, поздравом који слушамо не само на дан Васкрса него све до празника Спасовдана и у току цијеле године током недјељних дана, јер су и Недјеље мали Васкрси, Христос Васкрсе. Велика ми је радост и захвалност Господу што ми се данас дала прилика да радост Васкршњег празника подијелим са свима вама, да вам се обратим овако дивно и свечано окупљеним око овог предивног храма посвећеног Христу Спаситељу. Мило је Господу Богу да се овако саберемо око својих светиња, цркава и манастира, да се заједнички Богу помолимо. Не само ми, него да се помолимо са свима Светима, који са нама учествују у сваком слављењу имена Божијег. Када би нам Господ отворио духовне очи видјели би безброј Светих Анђела и светитеља који се заједно са нама моле и заједно славе име Божије. Васкрсење Христово је централни догађај мисије Христове овдје на земљи. То је суштина наше Хришћанске вјере. Није узалуд Свети Апостол Павле рекао ако Христос није васкрсао узалуд је проповијед наша, узалуд је и вјера наша. Он је схватио смисао и суштину Христовог Васкрсења. Христос је рекао основаћу Цркву своју и врата паклена неће је надвладати. Када кажемо Цркву браћо и сестре не мислимо на зидове црквене, већ мислимо на вас, живу Цркву, народ хришћански, народ православни, народ вјере. И ево 2000 година гоњена је Црква, проливала се хришћанска крв. Прва три вијека потоци крви су текли у име Христово. Данас смо се сабрали поводом овог дивног догађаја, односно свештеничке Славе Епархије, а када кажемо свештеничке мислимо на сав народ Божији са својим свештенством. Зато наша дјецо Васкрсења, дјецо наша духовна, чувајмо вјеру у Господа Христа, али не само језиком, него и животом својим. Нека би Благослов Божији био на свима нама у све дане живота нашег. Амин“. Након Свете Литургије уприличен је и богат културно – умјетнички програм, гдје су наступили млади гуслар Огњен Окиљ, пјевачке групе „Вијенац“ и „Лира“, те културно – умјетничка друштва из Карановца и Доњег Брезика. Послије молитвеног дијела у храму и порти Христа Спаситеља, славска трпеза уприличена је у ресторану „Тесла“ у Брчком, гдје је присуствовало сво свештенство и монаштво Епархије зворничко – тузланске са свим званицама и гостима. Присутне је поздравио домаћин Владика Хризостом, захваливши се Његовој Светости на доласку и посјети нашој Епархији, као и Митрополиту Порфирију и Епископима Јустину и Теодосију уручивши им пригодне поклоне на успомену на овај празник и посјету Епархији зворничко-тузланској. Преосвећени Владика Хризостом се захвалио и свима који су се потрудили и организовали прославу Крсне Славе. Изражавамо захвалност и благодаримо Господу Богу за овај диван дан и ово духовно славље, и да се уз Божију милост и благослов овим поводом окупљамо још много година и љета. Амин. Извор: Епархија зворничко-тузланска

Светла седмица у манастиру Успење Кабларско. Окупљања и дружења у радости Васкрсења Господа нашег Исуса Христа. фотогалерија

Трећи дан празновања Христовог Васкрсења свечано је прослављен у цркви Свете Тројице у Краљеву. Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преовештенство Епископ жички господин Јустин уз саслужење свештенства овога храма. Уз верни народ учешће у евхаристијском сабрању узели су и начелник Рашког округа г. Небојша Симовић, заменик градоначелника г. Милун Јовановић, начелник полицијске управе г. Горан Тодоровић, начелник саобраћајне полиције г. Радован Чурлић, начелник школске и просветне управе г. Жарко Милосављевић, директор Опште болнице ,,Студеница” г. др. Зоран Мрвић и директор Интернистичке болнице г. др. Тања Илић. На свечаној трпези присутнима се обратио старешина храма протојереј-ставрофор Јован Ђорем са речима благодарења Створитељу који нас је данас удостојио вишеструке радости, првенствено радости прославе празника над празницима, а затим и доласка Епископа, чијим служењем и присуством су ови дани још узвишенији и лепши. Старешина се захвалио и одборницима, свештеницима и свима вернима који су дошли да служе и саслужују на Светој Литургији, а затим и да поделе ову трпезу љубави, ради крепљења тела, а на радост и слављење Бога.

На Васкрсни понедељак, 13. априла 2015. године, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у храму Вазнесења Господњег у Чачку, уз саслужење архимандрита Дамјана (Цветковић) и братства овог храма. Многобројни верници из Чачка и околине причестили су се Телом и Крвљу Господа и Спаса нашег Исуса Христа а молитвено је присуствовао и председник Општине Чачак, г. Војислав Илић са сарадницима. У току свете Литургије, владика Јустин је рукопроизвео јереја Небојшу Дабића, пароха краљевачког, у чин протојереја а богослова Душана Арсенијевића у чин чтеца. За Епископа, градске челнике, монаштво, свештенство и верни народ, братство храма је приредило трпезу љубави.