Category: СПЦ

Испосница Светог Саве (из књиге „Живот св. Саве“ владике Николаја Велимировића) Ако желиш да видиш најчудније место које припада Студеници, али је ван ње, треба да пођеш северно од манастира, кроз предео звани Немањина кула. Иде се уз брзу жуборну реку Студеницу. На левој страни видећеш извор и каменолом белог мермера, који је Немања употребљавао за зидање своје Велике цркве. Мало даље идући кроз шуму, моћи ћеш да свратиш на обалу реке да се напијеш освежавајуће минералне воде, која је веома лековита. После отприлике једног сата хода, пређи реку преко једног узаног дрвеног моста и скрени лево, а затим узбрдо. Проћи ћеш најпре кроз предео са необично малим дрвећем, док не дођеш до границе светог земљишта са необично густом и лепом шумом, где је дрвеће поштеђено секире и где би било проклетство јести месо. Тако је правило Светог Саве – свако ће ти тако рећи. Та шума и земља припадају Савиној кући тишине (испосници). Иди још један сат кроз шуму док се пред тобом не укаже чаробна зелена долина. Пређеш мали, сребрнасти поточић и – ту си у Доњој испосници, одакле мораш да се пењеш отприлике још пола сата, док не стигнеш до Горње испоснице. У Доњој испосници ће те дочекати два до три монаха из братства Студенице. У њиховој једноставној кући, показаће ти малу капелу, у којој они строго, практикују молитвено правило које је прописао Свети Сава. Братија ће те примити веома љубазно, али ће ти само један од њих одговарати на питања. А на питања, која су исувише лична и световна нећеш уопште добити одговор. Јер, молитвена тишина је њихова атмосфера. Горња испосница Светог Саве Сада идеш узбрдо кроз борову шуму и убрзо ћеш се наћи изнад провалије. На десној страни стоји високи зид једноставне стене, кроз коју је просечен пролаз и на неким местима није шири од пола метра. На левој страни, видећеш готово вертикалну падину, покривену стенама великим као и колибе, побацане у нереду као да су их неки џинови разбацали у међусобној борби. На дну ове фантастичне панораме тече Студеница, не жуборећи већ грмећи. Посетиоци са слабим нервима враћају се назад, да би избегли несвестицу и губитак стабилности. На крају, дођеш до узаног полукружног отвора, и наћи ћеш испосницу Светога Саве, његову кућу тишине. Као ластино гнездо прилепљено за стену стоји конструкција од камена и храстових греда, сада скоро у распадању. Испод зграде налази се бунар са врло мало воде, која се носи болесницима. Бунар се зове каца. Ко је икада могао замислити да би краљевски син изабрао тако страшну литицу за своје пребивалиште радије него дворски живот? Сава је то изабрао за своје привремено повлачење у самоћу, док је био у Србији; исто као што је употребљавао испосницу у Кареји док је био у Светој Гори. Он је ово практиковао не само док је био монах или старешина манастира, већ и касније, када је био архиепископ. Занемаривао је своје тело да би дух господарио над њим. Он је своме телу ускраћивао готово све, што му је природно било потребно. Духовни резервоар је морао бити обновљен, а испосница му је најбоље служила за обнову духовне снаге. Он је био сувише дуго и много у народу, путујући, проповедајући, слушајући, поправљајући, радећи, зидајући, заиста претерано много са народом и природом. Потребан му је био директан и неузнемираван додир са Богом, додир његовог духа са Божјим Духом. Сваки љубавник воли самоћу. Савина љубав за Христа терала га је у самоћу. И шта је све он радио у својој усамљености, само је Богу познато. Претпостављамо да је ту поступао исто као и у својој првој испосници у Кареји. Другим речима, он је настојао да замени свој живот и мисли Христовим, следујући речи апостола: „Ја не живим, већ Христос живи у мени“ (Гал 2, 20). Живети у Христу, мислити као Христос, имати љубав Христову, чинити вољу Христа Бога, то значи бити као Христос у сваком погледу. Ово је био циљ подвига свих пустињских отаца на Истоку. Нема сумње да је то био и Савин циљ у његовом месту тишине. Тешко је претпоставити да се Сава повлачио у испосницу сваког поста, као што су чинили велики испосници у пустињи, већ је свакако ишао према приликама. У Србији није он могао бити обичан пустињак. Бог га је послао да ради у народу и за народ. У њему су се сретали Исток и Запад у пуној хармонији. Био је наклоњен дубоком размишљању као источњак, а енергичан у акцији као западњак. Обе ове особине или таленте је он развијао до савршенства. У суштини, међутим, ту је лежала велика духовна снага, употребљена једном за један, а други пут за други циљ. После извесног времена проведеног у испосници, Сава се, препорођен као и обично, враћао у Студеницу, да обрадује и учврсти целокупно братство својим присуством. Тада је поново полазио на своја уобичајена путовања по целој земљи, да као и раније проповеда, учи, зида и ради међу Србима. ————————————————————————————————————————————— У петак 6. маја када Православна Црква слави успомену на Светог великомученика Георгија, евхаристијско сабрање у Горњој испосници Светог Саве посвећеној овом светитељу је окупило верни народ студеничког и чачанског краја и њихове госте из Русије. Свету Литургију је служио јеромонах Виталије (Милошевић), сабрат манастира Студеница. Након Литургије, прекађивања и ломљења славског колача, братство манастира Студеница  је припремило за верне послужење  у славу Божију и част славног и победоносног светитеља. Вероучитељ Марина Луковић Ђурђевдан у Горњој испосници Светог Саве Георгија Светог слави Савина нам испосница, уз планинску стрму стену приљубљена к`о кошница. Уском стазом, па кроз шуму, у не тако малом броју, српски народ, уз њих руски, журно иде према строју. А у строју Светог Ђорђа службу служи Виталије, па уз народ што се сабра, молитва се к` небу вије. А Свети је Отац Сава пригрлио децу своју, мило му је што их види да у славу Бога поју. Па из своје испоснице српском роду поручује: „Дух прав и срце чисто, главно нек` вам је оружје“. „Уз молитву и пост часни и уз сваку сузу моју, уз Причешће Богом Живим У Божијем ви сте строју.“ Нела Мечанин, Чачак

Монах Мелхиседек је рођен од простих но благочестивих родитеља у селу Честину 1923. године. У манастир Јошаницу је отишао са 25 година, 1948. године. После смрти тадашњег игумана јошаничког, оца Христифора, одлази у манастир Својиново, у коме остаје до 1989. године, одакле прелази у манастир Каменац. Био је и остао пример трудољубља и испосништва до последњег издисаја. Сахрана ће се обавити сутра, 6. маја, у 12 часова. Манастир Каменац

 Многострука радост је данас 3. маја на Васкрсни Уторак сијала на лицима народа Божјег у селу Трешњевици код Ариља. Испунило се време да њихова светиња посвећена светом Николају охридском и жичком буде освећена благодаћу Светога Духа, а руком Епископа жичког г. Јустина. Владика је овом приликом освештао нове антиминсе за Епархију жичку. У освећењу цркве и Светој Архијерејској Литургији Првопредстојатељу Епархије жичке саслуживали су: Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад А. Величковић, старешина цркве Светог Ахилија протојереј Драган Стевић, месни парох протојереј Миле Спасојевић, јереј Марко Петровић, протођакон Александар Грујовић и ђакон ариљски Младен Миливојевић. Богослужење су својим појањем увеличали чланови хора „Свети Пророк Илија“ из Мачката. Владика је оца Мила Спасојевића произвео у чин протојереја, подаривши му „мач духовни“ обрадовавши га и подстакавши га да се још више предаје Цркви Божјој ради вечног спасења како сопственог, тако и оних који су му духовно поверени. У беседи након Свете Литургије Епископ је појаснио јеванђелски одељак који говори о путу апостола Луке и Клеопе за Емаус где су срели Господа Христа Васкрслога. Они Га нису умом препознали, што говори да и ми својим ограниченим умом не можемо појмити узвишене божанске тајне, већ само путем дела. Протекло време поста смо се трудили да својим делима (одрицањима, метанијама, подвизима) проживимо тајну Крста Христовог и страдања, а сада након Његовог Васкрсења треба да у сваком дану свога живота носимо у својим бићима Бога Кога опет делом препознајемо – у ломљења Хлеба – а то је заправо Света Литургија, заједничко дело нас и самога Бога, јер је то залог нашег вечног живота. Приликом заједничке празничне трпезе љубави упућене су речи неизмерне захвалности од стране оца Мила Спасојевића свим парохијанима који су део свога живота и свога бића уградили у ову светониколајевску светињу и подељене су грамате добротворима: Скупштини Општине Ариље Месној заједници Трешњевица Месној заједници Ступчевићи Тому Петровићу, приватном предузетнику из Трешњевице Михајилу Алексићу, професору у пензији из Трешњевице Ради Илић, пезнионерки из Београда Стојанки Алексић, пензионерки из Београда Томиславу Лукићу, приватном предузетнику из Сан Дијега Радославу Раковићу, пензионеру из Чикага Драгану Радојичићу, електоинжењеру из Новог Сада Миловану Вучићевићу, приватном предузетнику из Добрача Владану Богдановићу, приватном предузетнику из Ариља Слободану Весовићу, приватном предузетнику из Трешњевице Пантелији Радојичићу, приватном предузетнику из Београда Јовану Радаковићу, пензионеру из Новог Сада Стоји Димитријевић, пензионерки из Ариља Посебна захвалност је указана и господину Велимиру Илићу из Чачка, министру у Влади Србије због изузетних материјалних средстава подарених овој светињи. Црква је са изградњом почела 2006. године, да би већ следеће године били освећени њени темељи. У међувремену је сређен простор око цркве, а ове године је отпочела изградња парохијског дома. Црква је делимично живописана рукама академских сликара Милосава Миша Младеновића и његове супруге Данице Младеновић из Ариља. Младен Миливојевић, ђакон и катихета ариљски

Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин благоизволео је да радост Васкрсења Господњег литургијски прослави и у свом родном граду Чачку. Владика је служио Свету Архијерејску Литургију на Васкрсни Понедељак у храму Вазнесења Господњег у Чачку. Богомудри ава Јустин Ћелијски казује: „Васкрсење Господа Христа потиснуло је сва дела, сва чуда, сву доголготску биографију Христову, и силом своје неизмерне вредности наметнуло себе за центар Хришћанства. Ако се Хришћанство може свести на догађај, онда је тај догађај – Васкрсење Христово. Ако се Хришћанство може сабрати у један дан, онда је тај дан – не дан рођења Исусовог, већ дан васкрсења Исусовог.“ Прослављајући највећи од свих Догађаја у Цркви верници су се окупили у Саборном храму да са својим Владиком прославе „Једину Нову Ствар под сунцем – Васкрсење Господње“. Са Владиком су, у пуној Цркви, служили Архијерејски намесник трнавски протојереј мр Небојша Дабић, старешина храма Вазнесења Господњег протојереј Мирослав Петров и бројно свештенство и ђаконство уз појање хора „Вазнесењски“ из Чачка. У беседи Епископ нас је подсетио на смисао нашег живота који није у пролазностима овога света, позвао на молитву и присаједињење са једином извесном будућношћу, будућношћу у загрљају са Христом. Кличемо са целом Христовом Црквом „Христос Васкрсе!“, „Ваистину Васкрсе!“ Вероучитељ Ђорђе Чоловић  

Велика духовна радост распламсала се ове вечери у срцима православних верника у Рашки! Светлост Васкрсења обасјала је лица, а топлина пламене љубави Божије угрејала је срца, па и промрзле руке хришћана из крајева древне Немањићке државе! На Васкрсни Понедељак, 2. 5. 2016. године, у 17 часова, у Храму Светог Архангела Гаврила у Рашки уприличен је молитвени дочек Светог и Благодатног Огња. По Благодатни Огањ, у Чачански храм Вазнесења Господњег отишли су старешина храма, јереј Александар Суботић и чланови Црквеног одбора г. Ђорће Даниловић и г. Никола Матовић. Свети Огањ је предао је старешина Вазнесењског храма, протојереј Мирослав Петров. У Рашки су их дочекали парох трнавски, јереј Милован Вучковић и парохијски ђакон Марко Ерић, уз присуство великог броја верног народа, од којих су многи активно помогли у одржавању ове свечаности. У наставку, одмах по дочеку, служена је Вечерња молитва, која је протекла у посебно трепетној и благодарној молитвеној атмосфери. Раздељен је, затим, народу Свети Огањ, а старешина храма, отац Александар обратио се присутнима у надахнутој беседи, поучивши их притом о историји и смислу појаве таквог чуда Божијег као што је Благодатни Огањ из Гроба Господњег у Јерусалиму. ђакон Марко Ерић  

Христос Васкрсе! На Вечерњем богослужењу Пасхалног дана, у Саборном Храму Епархије жичке, око нашега Епископа се окупило свештенство из Краљева и ближе околине. У оквиру овога богослужења, према предањском обичају, читано је Васкрсно Јеванђеље на разним језицима. На многим језицима смо објављивали славу Васкрслога Господа сведочећи да је ово спасење донето свима народима и свима људима. Наша радост има васељенски карактер и тиче се васколиког рода људског, јер је Христом смрт претрпела смрт и ми смртни смо добили живот. Најпре је наш Архијереј произносио јеванђелске речи на грчком језику (који је изворни језик Јеванђеља), затим су следили о. Љубинко са благовешћу на енглеском језику, па о. Дамјан са објавом радости на руском језику, па о. Миломир на јеврејском језику – језику народа из кога је Христос потекао, па о. Мирослав на црквенословенском језику, па о. Ивица на немачком језику, па о. Дејан на француском језику, па ђакон Милутин на латинском језику, па ђакон Стефан на мађарском језику, и на крају протођакон Александар свечано и узвишено на српском језику. У овим тренуцима наш Храм је осликавао Вишње Царство у коме ће бити сабрани свети из свих народа који ће вечно славити нашега Господа. Господе, даруј свима нама и свим људима радост тога Царства! ђакон Стефан Милошевски

Свештенство града Краљева и околине је на дан Васкрсења Господњег, са благословом Епископа жичког г. Јустина, посетило болеснике у краљевачкој болници. Њима и запосленима који их негују су подељења васкршња јаја, а као скроман дар болници уручено је 50 постељина.

Празновање Светлог Васкрсења Христовог – Пасхе започело је у Саборном храму Светог Саве у Краљеву у поноћ Васкршњим јутрењем уз присуство бројног народа града Краљева. Током јутрења чули су се громогласни радосни поздрави: “Христос Воскресе!“ који се непрестано понављају током празновања Пасхе. По свршетку јутрења Епископ жички г. Јустин началствовао је торжественом Васкршњом Литургијом уз саслужење братства овога храма. У току Литургије прочитана је и Васкршња посланица Његове Светости патријарха српског Иринеја и пренети су поздрави свих архијереја наше свете Цркве из васцелог света. Васкрсење Христово називамо Празником над празницима, даном нашег новог саздања, преласком из смрти у живот. Свеукупност овога празника можда је најбоље исказао Свети Јован Златоусти знаменитим речима: ,, …Аде, где ти је победа? Васкрсе Христос, и ад се стропошта! Васкрсе Христос, и падоше демони. Васкрсе Христос, и радују се анђели! Васкрсе Христос, и живот живује! Васкрсе Христос, и ниједног мртвог у гробу! Јер Христос, уставши из мртвих, постаде првина преминулих. Њему слава и власт кроза све векове. Амин!“ (Васкршње слово)   ХРИСТОС ВАСКРСЕ! ВАИСТИНУ ВАСКРСЕ! Стеван Минић, чтец  

Неисказана је милост Господња, која нам сваке године шаље благодат Нествореног Огња, сведочећи Васкрсење Христово и доказ Његовог вечног присуства. И ове године милошћу Божијом Благодатни Огањ стигао је у храм Рођења Пресвете Богородице у Горачичима  неколико минута након почетка празновања Христовог Воскресења-Пасхе. Свету  Литургију служио је старешина  храма протонамесник Горан Јанковић  уз умилно појање три теолога Ненада Вукајловића,Милоша Јанаковића и Марка Јанковића. У току Литургије прочитана је и Васкршња посланица Његове Светости Патријарха српског Иринеја и пренети су поздрави свих архијереја наше свете Цркве из васцелог света. На Светој литургији се причестио и велики број деце и верног народа  који су  са радошћу дочекали Васкрсење Христово. После освећења васкршњих  јаја, свештеник  је честитао верном народу  најрадоснији  хришћански празник хришћански поздрав “Христос  Васкрсе“- “Ваистину  Васкрсе“. Окупљеној дечици наша Црквена општина дала је скромне поклоне и на тај начин испунила радошћу срца малишана. Управа Храма

Не тајећи усхићење и неизрециву духовну радост преносимо и делимо утиске ариљске литургијске заједнице поводом учествовања у догађају над догађајима и слављу над слављима – Васкрсењу Христа Бога нашег! Најпре смо кроз светострадалне напоре богослужбено проживели тајну Христовог успињања на Голготу. У тим данима било је организовано украшавање васкршњих јаја са циљем да она буду на Васкрс продавана по слободној цени, а да се скупљена средства усмере за децу која живе у материјалној оскудици. Уз децу су континуирано били њихови вероучитељи, као и професори ликовне културе Лидија Сатарић и академски сликар Александар Тодоровић који су им давали стручну подршку Захваљјујући могућностима црквене заједнице у Ариљу поред Пасхалног јутрења и поноћне Свете Литургије, служена je и друга Литургија ујутру у осам часова. На првој је началствовао старешина цркве протојереј Драган Стевић, уз саслуживање оца Бојана Милошевића и ђакона Младена Миливојевића, а другој је предстојао протојереј Мирчета Крупниковић, уз саслуживање умировљенога проте Милоша Спасојевића. Велики број ариљских парохијана је примио свете и непролазне Дарове, али и учествовао у постлитургијском заједничењу уз звуке најмлађег трубачког оркестра у Србији (оркестра Мирослава Ђунисијевића). А да радост Васкрсења Христовог буде потпуна, учинили су чланови дечјег црквеног хора „Свети краљ Драгутин“, али и друга деца из чијих су се грла ориле радосне литургијске и васкршње песме.   Младен Миливојевић, ђакон и катихета ариљски