Category: СПЦ

    Упућујемо позив дипломираним теолозима Епархије жичке, кандидатима за рукоположење, а који нису полагали испит, да дођу у понедељак  20. марта у 11 сати, у просторије Епархије жичке при храму Свете Тројице, Трг Светог Саве 4 у Краљеву, ради испита из Црквеног појања са познавањем типика.  

Градоначелник града Краљева др Предраг Терзић примио је у свом кабинету Његово Преосвештенство Епископа жичког господина Јустина са сарадницима. Епископ Јустин је том приликом изјавио: „Радујем се што смо у попразништву великог црквеног и државног празника Сретења уприличили моју узвратну посету градоначелнику града Краљева, који је као новоизабрани дошао у седиште Eпархије жичке да прими молитве и благослов Цркве Божије. Данас смо се сусрели и говорили о задацима и програмима који нас очекују у будућем периоду. Оно што је пред нама сада, као пред Црквом и државом, јесте прослава осам векова самосталности Српске Цркве. Наши преци поставили су нам висок стандард, што се тиче културе, духовности, па и историјског значаја нас на овим просторима. Говорили смо о томе да тај велики празник дочекамо онако како и приличи, јер је то једном у сто година понуђено нашој генерацији и ми смо сада актери који учествујемо у том великом догађају. Тај догађај биће значајан и за Цркву нашу, за нашу државу, а највише за наш народ који ће себе подсетити на оно ко смо, коме народу припадамо. Подсетићемо се наших славних предака, Светога Саве, Симеона Мироточивог, Светог Симона монаха. Пошто су Епархија жичка и град Краљево средиште тих догађања, ми смо почаствовани, ми смо радосни, али знамо да је та радост скопчана и са нашим великим трудом и ангажовањем. У циљу тога, Храм Светога Саве у Краљеву почео је припрему за осликавање, јер и то ће бити оно што ћемо принети великом јубилеју, осликани и потпуно изграђени Храм Светога Саве. То ће бити радост, то ће бити похвала, то ће бити оно чиме ће се наше генерације поносити. Захваљујем градоначелнику који је имао разумевања да у свему томе учествује и ми ћемо од данас до тога јубилеја бити стално у контакту, било непосредно, било преко својих сарадника. Надам се да ће Господ Бог милошћу својом дати снаге да заиста ово што је пред нама урадимо, на славу Божију и на радост свих наших грађана добре воље“. „ Данашња узвратна посета Владике, Градској кући у Краљеву, протекла је у међусобном разумевању и разговору о оним питањима која су од значаја и за Цркву и за град Краљево. Владика вам је већ рекао о чему смо разговарали и објаснио да ће град Краљево бити средиште не само Српске Цркве поводом осамсто година од њене аутокефалности, већ те године и средиште свег православног света и свих православних цркава. Ми ћемо се као град потрудити да помогнемо одржавање таквог јубилеја и да покажемо да смо, као и град и као епископија, спремни и способни да обележимо тако значајан догађај. Разговарали смо и о текућим питањима, о таквим стварима које се дешавају свакодневно и настојаћемо да у доброј вери сарађујемо на отклањању свих могућих проблема који настају. Надам се да ће сарадња између града Краљева и Епископије жичке бити и даље добра, као и да ће се наставити добра сарадња између Владике и мене као градоначелника града Краљева“, рекао је градоначелник града Краљева. Извор: www.kraljevo.org

На празник Сретења Господњег, 15. фебруара 2017. године, манастир посвећен овом великом празнику у Овчару прославио је славу. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин. Преосвећеном Епископу саслуживали су високопреподобни архимандрит Венијамин, игуман манастира Преображење, Архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић,протојереј Србољуб Стојковић, протонамесник Горан Јанковић,  протођакон  Александар Грујовић и ђакон Бранислав Јоцић, из Архиепискпије београдско-карловачке. Ово торжествено славље увеличало је  мноштво верног народа, који је дошао да са својим Архипастиром прослави данашњи необичан и тајанствени празник. Учешће у евхаристијском сабрању узели су и представници општинских власти, председница Општине Лучани г-ђа Весна Стамболић, помоћник председника за економски развој и инвестиције г. Михаило Николић. У надахнутој беседи Владика је истакао да смисао  данашњег празника јесте да нас подсети на тајну спасења, на то да је све требало да се изврши по закону. Јерусалимски храм је праобраз оног храма у коме се остварује најдубљи загрљај у историји и простору, загрљај Бога и човека, вечности и времена. Владика је посебно говорио о Светом Симеону Богопримцу, којем је било обећано да неће окусити смрти док не види обећаног Месију. Свети Симеон је у време египатског цара Птоломеја Филаделфа био један од седамдесет преводилаца Светог Писма Старог Завета са јеврејског на грчки језик. Док је преводио део из Књиге пророка Исаије и дошао до пророчанства: „Ево дјева ће затрудњети и родиће сина“, он је хтео да избрише реч „дјева“ и замени је са речју „девојка“. Тада му се јавио Анђео Божји и спречио га у тој намери, објаснивши му да је пророчанство истинито, рекавши му  да неће умрети док не види обећаног Месију рођенога од Дјеве.  Пример Светог Симеона нас поучава да морамо бити дуготрпељиви , док чекамо да се изврши оно што је за наше спасење. Пресвећени је нагласио да је Господ  светлост истине и живота, а свако ко ходи у тој светлости неће ходити у тами, него ће имати светлост живота. Преосвећени Владика је преломио славски колач и честитао мати Аквилини и њеном сестринству храмовну славу, а након тога уприличена је трпеза љубави. Пригодним словом том приликом обратио се високопреподобни архимандрит Венијамин захваливши се Преосвећеном Владики на посети и служењу.                                                                                                                                 чтец                                                                                                                     Владан Макањић

Дана 12. фебруара 2017. године Господње, у другу припремну недељу пред почетак Великог и Часног поста, недељу Блудног сина, Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Пожеги поводом Света Три Јерарха, храмовне славе нове пожешке цркве. Његовом Преосвештенству су саслуживали Архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј-ставрофор Ненад А. Величковић, старешина Старе ужичке цркве протојереј-ставрофор Милић Драговић, парох косјерићки протојереј Радомир Трипковић, старешина пожешке цркве јереј Крста Лазић, парох ужички јереј Милан Луковић, парох ариљски јереј Бојан Милошевић, парох засељски јереј Дејан Војисављевић, парох горобиљски јереј Милан Ђокић, јереј Часлав Филиповић, као и пожешки пароси, јереј Милорад Козодер, јереј Милан Јордовић, јереј Божо Главоњић, уз саслуживање протођакона Александара Грујовића, ђакона ариљског Бранка Росића и ђакона пожешког Александра Каранца. Молитвеном сабрању у пожешком храму је присуствовао велики број верника који  су узели учешће у литургијској прослави црквене славе, уз присуство представника градске власти, Војске Србије и Полиције, као и монаштва из Овчарско-кабларских манастира Никоља и Успења. На малом входу је одликован господин Обрад Гавриловић за несебичну љубав и помоћ приликом градње цркве Сабора српских светитеља на Миљаковини. На предлог Епископа жичког Јуситна, Синод Српске Православне Цркве га је одликовао орденом Светог Краља Милутина. У својој архипастирској беседи Епископ Јустин је изразио радост што се наставља са изградњом Храма Света Три Јерарха, а што је видљиво кроз уградњу пода у овој цркви. Будући да су читане две јеванђељске перикопе, Епископ је посветио пажњу обема истичући значај величине данашњег празника и тројице светитеља који су били учитељи и утемељивачи догмата Цркве Христове. Говорио је о њиховом животу и значају, те да су они заједно пред Господом, па им је и празновање заједничко. Дајући поуку на причу о блудноме сину, Епископ је истакао величину дара слободног избора, која са собом повлачи одговорност, цитарајући Апостола Павла: „Све ми је дозвољено, али све не користи“ (1 Кор 6, 12). Огреховљена слобода разједа заједницу, тражи своје и чини да се укида истинска слобода у Христу. Ова је, пак, усмерена на изградњу односа, на радост боравка у Очевом Дому и стално славље пребивања у благодати. Ипак, пример заблуделог сина је показатељ истинског покајања. По речима Епископа, Отац наш Небески прихвата свакога ко Њему приступа са искреним покајањем у срцу. Велики број верника и деце је приступио Чаши Тела и Крви Господње, након чега је освећен и пререзан славски колач. Домаћин овогодишње славе је био пожешки привредник Славко Николић са породицом. Након Свете Литургије је уприличено послужење за све присутне.   Саво Величковић, дипл. теолог

Удружење занатлија града Краљева традиционално је, као и сваке године, литургијски прославило славу Света Три Јерарха. Традиција одржавања занатске славе у Краљеву веома је дуга, и није прекидана ни у најгора времена ратовања и бројног страдања нашег народа, а своје корене вуче из времена када су свештеници почели да врше Службу Божију у храму Свете Тројице у Карановцу, сада Краљеву. Према еснафским обичајима, сваке године домаћин предводи литију испред које се прво носи славска икона, еснафски барјак, славски колач и славска свећа, и тако праћен осталим занатлијама стиже на Свету Литургију. По завршетку Литургије бива обред резања славског колача и молитва у којој свештеник чита имена свих живих чланова еснафа, а потом се посебно помињу имена преминулих чланова. Сваке године, на дан занатлијске славе, бива биран домаћин славе за наредну годину. Истог дана пригођена је занатска вечера којој су уз око двеста чланова овог удружења присуствовали и краљевачки свештеници. Нека би дао Благи Бог овим вредним људима да стоје и не одступају од пута Литургије, и да одатле црпе снагу за сваки свој посао и успех. Христос све зове:  “Ходите к мени сви који сте уморни и натоварени, и ја ћу вас одморити. Узмите jарам мој на себе, и научите се од мене; jер сам ја кротак и смирен у срцу, и наћићете покој душама својим. Јер је мој јарам благ, и бреме је моје лако“ (Мт. 11, 28-30). ђакон Милутин Балтић  

У петак 10. фебруара 2017. године, када наша Црква прославља Преподобне оце сиријске Јефрема и Исака, настојатељ манастира Моравци јеромонах Јефрем прославио је свој имендан. Евхаристијско сабрање је предводио Његово Преосвештенство Епископ брегалнички и Мјестобљуститељ битољски г. Марко, уз саслужење свештенства и ђаконства жичке и ваљевске епархије, учешће монаштва из Охридске Архиепископије и верног народа. Беседом на Светој Литургији, Владика Марко је честитао имендан оцу Јефрему, поздравио све који су узели учешћа у литургијском сабрању и изразио велику радост што, након неколико година, поново служи у Светоархангелској обитељи у Моравцима. Такође, нагласио је важност Свете Евхаристије као догађаја који превазилази категорије простора и времена, показује идентитет Цркве као Тела Христовог и пројављује долазеће Царство у историји. Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави, коју је припремило манастирско братство. Братство Манастира Моравци

На дан преноса моштију Светога Игњатија Богоносца (11.фебр/29.јан.) у капели Светога Николаја Мирликијског манастира Враћевшнице служена је Света Архијерејска Литургија на којој су Епископу жичком господину Јустину саслуживали архимандрит Тимотеј, игуман манастира Вазнесење, Архијерејски намесник  таковски  протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, парох бруснички јереј Владимир Воштић, парох мајдански јереј Владимир Дуканац и протођакон Александар Грујовић. Благољепију богослужења кроз појање допринели су протонамесник Божидар Бован заједно са сестринством ове обитељи и њиховом настојатељицом монахињом Ксенијом. У надахнутој беседи, након прочитаног Јеванђеља, Његово Преосвештенство г. Јустин је истакао да је овај манастир милошћу Божијом и трудом сестара и житеља овог места доживео да се и даље на овом месту приноси бескрвна жртва Господу Богу. А Господ наш Оваплоћени, понизно улази у овај свет, рађа се у пећини, у јаслама, одбачен од света,  Он, превечни Логос смирено иде на крстоваскрсну жртву, проливајући своју крв да  опере грехе читавог човечанства до дана данашњег, рекао је Епископ. Отуда се наша љубав мери жртвом, а највећу жртву приноси човекољубиви Господ наш безгрешни за грехе људске. У наставку беседе Епископ се позива на посланицу апостола Павла ученику Тимотеју у апостолском читању  које се имало читати, а које сведочи и о нашем времену, времену велике деобе у свету, у народу. Поучио је да се саберемо око Христа и призовемо кроз смирење наше благодат Божију, да подржавамо једни друге у добрим делима, и да завлада љубав, трпљење и све оно што је Господ Бог нама Својим примером показао. Вековима овај манастир је светлост овом народу који воли да овде доживи Реч Господа Исуса, да се овде духовно храни, јер свет је духовно осакаћен, нема љубави. Овде је радионица спасења које сви ми треба да посведочимо, да волимо Бога свим срцем својим и ближњега свога као самог себе. Отуда смо сви ми дужни да се потрудимо  да призовемо благодат и милост Божију на ово свето место, на наш народ, да градимо у љубави оно што је за живот вечни, јер спасавајући себе спасавамо хиљаде људи око нас. Након Свете Литургије уприличена је трпеза љубави где је верни народ са њиховим молитвеницима узео учешћа.  Парох мајдански јереј Владимир Дуканац

  На подручју које обухвата Епархија жичка одиграли су се многи важни догађаји, који су оставили неизбрисив траг у завичајној и националној историји. Највећи сведок те богате историје ових крајева јесте управо веома богата архива Епархије жичке која је настала трудом и радом црквених јединица на подручју под њеном јурисдикцијом, а која је одавно потребовала заслужену пажњу. Потенцијал и количина архивских података је импозантна, а старост ове архиве превазилази и најстарију грађу музеја и архива на широком подручју. Како би ова архивска документа била доступна за употребу и како би се што више олакшало њихово коришћење, било је неопходно пажљиво сређивање. У том циљу ангажовани су дипломирани историчар Коста Дончић и мастер историчар Александар Пауновић, који напорно раде како би архива Епархије жичке била уређена онако како и доликује чуварима историје. Овај, веома значајан подухват отпочео је 6. маја 2016. године и подразумева три фазе, од којих су две приведене крају, док су радови на трећој још увек у току. Прва етапа се односила на чишћење и конзервацију грађе, након чега се, у другој фази, приступило периодизацији архивске грађе, када је пронађен и најстарији докумен који потиче из 1837. године. Трећа  и финална фаза обухвата поделу архивске грађе на фондове, што ће за последицу имати лакше проналажење и употребу података. Претпоставља се да ће целокупни радови бити завршени у току 2017. године када ће Епархија жичка моћи да се поноси непроцењивом и најстаријом архивом у окружењу. Из канцеларије ЕУО Епархије жичке

У недељу 5.2.2017. године, у 15:30 часова, упокојила се у Господу монахиња Анастасија (Ристић), мајка по телу Архимандрита рачанског Саве (Ристића). Сахрањена је у уторак 7.2.2017. г. на монашком гробљу у порти манастира Раче, уз присуство мноштва монаха, монахиња, свештеника, родбине, пријатеља и верног народа, који су јој на тај начин узвратили за искрену пажњу и љубав, коју је према свима годинама показивала. Монахиња Анастасија је рођена 17. октобра 1922. у Манастирици, код Петровца на Млави. Крштена је као Даница (девојачко презиме Вујић). У манастир Рачу је дошла 1986. године. Замонашио ју је Архимандрит Јован (Радосављевић) 1996. године, а привела на монашење монахиња Јелена, игуманија манастира Жиче. У манастиру је обављала своја послушања са радошћу и љубављу. Неколико последњих година биле је непокретна, па ју је неговала њена кћерка по телу Љубинка. Четрдесетодневни помен, упокојеној монахињи Анастасији биће обављен у суботу 18. марта 2017. године у манастиру Рачи. Управа Манастира Раче

Неизмерна радост била је присутна међу мештанима места Адрани, 3. и 4. фебруара текуће године. У сусрету годишњег концерта КУД „Моравац“ из Адрана, имали смо част да угостимо пријатеље из: КУД „Младост“ из Hamburg-а, Deutschland, Ниша, Новог Сада… Првога дана по доласку гостију, 3. фебруара, организовано смо посетили наше велике светиње манастире Студеницу и Жичу. Водио нас је наш свештеник Мирослав Андрић. Доласком у Студеницу, већини је био први пут, на лицима се примећивала радост и срећа. Упознали смо се са нашом историјом, животом који се одвија у манастиру, и најважнијим личностима: Светим Савом, Светим Симеоном Мироточивим, Светом Анастасијом и Светим Симоном. Велико гостољубље нам је учинио игуман Студенице отац Тихон, и овом приликом исказујемо му велику захвалност. После Студенице упутили смо се у манастир Жичу. Задовољство и срећа нису нас напустили из Студенице, а у Жичи нас је сусрела нова радост. Овде смо се обогатили знањем, историјом Цркве и српске државе. Обрадовала нас је љубав пројављена у овом сусрету са монахињама и игуманијом мати Јеленом. Пријатељи из Немачке били су пресрећни обиласком ових светиња и своје задовољство исказали су сутрадан 4. фебруара на концерту, који је био веома посећен и одржан у Дому у Адранима. КУД „Младост“ и КУД „Моравац“ извели су сплет народних игара на врхунском нивоу, тако да су срца свих присутних била испуњена и у ритму српских игара. Овај сусрет биће неизбрисив из наших сећања. Александра Васиљевић ученица Економско-трговинске школе Адрани-Краљево