Category: СПЦ

На празник Светих мученика Сергија и Вакха – Срђевдан, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин освештао је Часни Крст за новоизграђени Храм Светог Саве у Бајиној Башти. У порти новога храма Владику је дочекао велики број верног народа са својим свештеницима, као и представници локалне управе и јавних институција. У молитвеном чину су учествовали архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протoјерeј Горан Милинковић, протојереј Владимир Васиљевић, протосинђел Лука, игуман Манастира Карно у Републици Српској, протонамесник Владимир Малешевић, протонамесник Владимир Кораћ, јереј Мирко Крупниковић, јереј Стефан Ераковић, парох скелански, протођакон Александар Грујовић и ђакон Немања Матејић. О значају градње храма и освећења Крста, Владика је говорио у својој беседи сабраном народу. Нагласио је да је ово велики догађај за Бајину Башту, за наше комшије, за наше окружење и за све оне који пролазе овом улицом, која носи име нашег родоначелника Светог Саве коме је и посвећен новоподигнути храм. По речима Преосвештеног Владике, Крст који данас постављамо јесте круна храма, који ће штитити све житеље овога краја. Сми ми имамо благослов Божији да у овом времену и нараштају целивамо и поставимо Крст на куполу храма, на којој ће стајати у векове. По завршетку освећења, Преосвештени Владика уручио је грамате за донаторе и трудбенике око изградње Храма Светог Саве у Бајиној Башти.   За све присутне била је припремљена трпеза љубави, на којој се присутнима обратио протојереј Горан Милинковић, који по благослову Епископа Јустина води изградњу Храма Светог Саве, истакавши захвалност на доласку Епископу као и свим присутним гостима. У свом обраћању, протојереј Горан говорио је о току изградње храма, и изразио наду да ће се градња Цркве што пре завршити, и да ће се овде служити прве Литургије. Замолио је Владику да нас помиње у заједничким и личним молитвама уручивши му на поклон жезал као дар верног народа и свештенства и бројаницу исплетену од стране монахиња Манастира Градца. Ђакон Немања Матејић

Преосвећени Епископ жички Г. Јустин замонашио је искушеника Мицка Гајића у петак 19. октобра у Манастиру Рачи и дао му име Јулијан, по Светом мученику Јулијану Тарсанину, а у спомен првог послератног старешине Манастира Раче и дугогодишњег старешине Манастира Студенице чувеног архимандрита и великог духовника Јулијана (Кнежевића).   Мицко Гајић је рођен 31. јула 1985. године и дошао је за искушеника у Манастир Благовештење септембра 2014. године, где је упознао архимандрита Јована (Радосављевића), по чијем благослову је касније прешао у Манастир Јежевицу, који је највише утицао на његов манастирски живот и који га је као духовни старац привео на монашење. Искушеник Мицко је са са старешином манастира Јежевице јеромонахом Германом и братством манастирским 2016. године по благослову Преосвећеног Епископа Г. Јустина прешао у Манастир Рачу. Поред старешине манастира протосинђела Германа (Авакумовића) са братством, на монашењу су присуствовали: јеромонах Пајсије из Манастира Стјеника, протосинђел Урош из Манастира Увца, јеромонах Теодосије са братством из Манастира Рујна, јеромонаси Атанасије и Иларион из Манастира Преображења, игуманија Теодора и монахиња Агнија из Манастира Јовања, игуманија Агрипина са монахињама Магдалином и Харитином из Манастира Ковиља, игуманија Јована из Манастира Јежевице, монахиња Јелена из Манастира Каменца, архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић са свештенством бајинобаштанским, свештеник из Скелана (Епархија зворничко-тузланска) Стефан Ераковић, свештеник из Атенице Владе Капларевић, свештеник из Прањана Војислав Рисимић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Немања Матејић, као и бројни богољубиви и монахољубиви народ. У Манастиру Рачи ово је прво монашење после шеснаест година. У суботу 20. октобра Преосвећени Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Рачи, а саслуживали су му архимандрит Јован (Радосављевић), протосинђел Герман (Авакумовић), архијерејски намесник рачански протојереј Милинко Лукић, протосинђел Урош, јеромонах Пајсије, јереј Владе Капларевић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Немања Матејић. Владика Јустин је из Манастира Раче отишао у Бајину Башту на освећење и подизање крстова на новосаграђени Храм Светог Саве. Монах Игнатије (Марковић)  

Након посете Манастиру Жичи Патријарси Јован и Иринеј са пратњама, свечано су дочекани у Манастиру Студеници. Мештани овог планинског краја заједно са својим свештенослужитељима и манастирском братијом уприличили су лепу добродошлицу. Још пре него што су манастирска звона најавила улазак драгих гостију у манастирску порту, сплетови народних песама и игара донели су свима ведро расположење и осмехе на лица. Деца су и овога пута били главни актери радости на коју нас је Господ позвао, указујући управо на пример деце. Уз појање песама Богородици, којој је и посвећен студенички храм, сабрање је кренуло на поклоњење моштима светитеља Симеона, Анастасије и Симона. Иако су у току опсежни  рестаураторски радови, скеле нису успеле да сакрију лепоту фресака и домете средњовековног сликарства којим су зидови украшени.   Обраћајући се присутнима, игуман студенички архимандрит др Тихон (Ракићевић) је изнео садржајну беседу коју преносимо: -Ваше Блаженство Патријарше велике Антиохије, Сирије, Киликије, Иверије, Месопотамије и свегa Истока, господине ЈОВАНЕ X, пастиру древне Цркве Светих првоврховних апостола Петра и Павла, Ваша Светости Патријарше српски г. Иринеје, Благодаримо на великој радости и благослову који сте нам учинили вашим доласком, у свету обитељ Манастира Студенице, чији је храм, ктитор Стефан Немања, посветио Успенију Пресвете Богородице. Сложени историјски догађаји, културни и духовни утицаји који су обележили Немањину владавину као и идеје водиље, добиле су свој израз у камену Манастира Студенице. Она је темељни храм за уметнички стил градитељства познате рашке школе на коме су истрајавали српски градитељи кроз читав наредни век. Немањин син краљ Стефан Првовенчани описао је свога оца у пословима изградње нашег манастира речима: „био је као неки небопарни орао који се истргао и у вис узлетео.“ Када је највећи део изградње Манастира Студенице завршен, 1186. године, Стефан Немања се одрекао власти и замонашио, те постао монах овог манастира са именом Симеон. Упокојио се на Светој Гори, а Свети Сава је пренео његове свете мошти овде у Студеницу. Када је Свети Сава, претходно ватопедски и хиландарски монах, постао игуман Студенице то је ојачало везе манастира са светогорском традицијом. Током периода када је Свети Сава био игуман, геополитичке прилике у региону удаљавале су Србију од источно-ромејског културног и духовног утицаја. Ипак, 1209. године у Студеничком храму, појавио се један детаљ чије ћемо ефекте тек касније да осетимо. Свети Сава је поставио ктиторски натпис испод куполе храма. На натпису, поред података о ктитору и изградњи манастира, поменуо је само једног цара – Алексија III. Алексије већ годинама није био на трону, а Константинопољом су владали западни господари. Истицањем његовог имена Свети Сава је указао да ће утицај на будуће владаре Србије ићи у смеру прихватања источноромејске традиције и наслеђа. После проглашења Србије краљевином западноевропског типа, ове идеје Светог Саве најзад су почеле да се остварују. Његова упорност и делатност у наредним годинама довела је до стварања самосталне српске Цркве. Он је дефинисао положај српског краља у хијерархијама западног и византијског света и подржао настојања Никејског царства да буде прихваћено као аутентично „Византијско” царство. Од тада је прошло осам векова. Манастир Студеница и даље сведочи непроменљивим стремљењима људског духа ка висини, у несигурним токовима времена. Свети Сава, иако је постао Архиепископ наше Помесне Цркве, остао је дубоко везан за овај свети манастир у коме леже мошти његовог оца, мајке и брата, родоначалника свете лозе Немањића. Благодарећи им на великом делу, целивамо њихове свете мошти и уједно целивамо свету десницу Вашег Блаженства и поклањамо се многонапаћеној и данас искушаваној древној Цркви Антиохије. Ваше блаженство, добро дошли са Вашом уваженом пратњом, Високопреосвећеним Митрополитима господом Василијем и Јосифом. Велика је наша радост, живели на многаја и благаја љета. Изражавајући захвалност на речима добродошлице, Патријарх Јован је сабране поучио значају светитеља и угодника Божијих у животу Цркве Христове. Указујући на пример Светог Симеона, приметио је да удубљење на његовој исцелитељној гробници показује љубав којом овај угодник Божији точи миро. Подвизавајући се током земног живота, он је наставио да чини добро и након престављења. Тиме нас подсећа који је наш пут и како да корачамо стазама светитељства на које смо позвани. У овом времену када хришћани у Сирији и на Истоку страдају потребно нам је јединство. Опасност која се надвила над Православљем оличена у сукобу Цариграда и Москве треба да буде разлог да појачамо молитве за јединство свих православних. Савремени човек и свет од нас очекује сведочење Христа, а не поделе и сукобе. Епископ и домаћин Епархије жичке Г. Јустин се захвалио двојици Патријараха што су нас у овом историјском дану удостојили посете и љубави која сведочи о нашем нераскидивом јединству. Патријарха антиохијског Г. Јована X одликовао је епархијским Орденом Светог Преподобног Симона Монаха. У порти је приређен културно-уметнички програм. Звуци песме и игре обрадовали су срца присутних и учинили овај дан још лепшим. Гости су имали прилику да се у иновативној дигиталној радионици кроз висока технолошка достигнућа, холограмски приказ и 3Д уређаје, упознају са историјом манастира и личностима које су је обележиле.   Присутни су уз послужење које је братија манастира припремила могли остатак дана да проведу у разгледању манастира и његове околине. На вечери којој су присуствовали Патријарси Јован и Иринеј са пратњама, игуман Тихон је свима уручио пригодне дарове захваливши се на посети. Патријарх српски Иринеј је у обраћању присутнима узвратио захвалност Епископу Јустину и игуману Тихону са братством на срдачном дочеку. Протонамесник Александар Р. Јевтић  

Дом Спасов у Жичи покрај Краљева је на дан свештеног спомена Светог Дионисија Ареопагита лета Господњег 2018. имао велику част и радост да дочека Патријарха антиохијског и свег Истока Г. Јована X и Патријарха српског Г. Иринеја. У пратњи Предстојатеља древне Антиохијске Цркве били су Митрополит Акре Г. Василије и Митрополит Њујорка и Северне Америке Г. Јосиф, а у пратњи Предстојатеља Српске Цркве били су Епископ бачки Г. Иринеј, Епископ шумадијски Г. Јован и Епископ мохачки Г. Исихије.   Овај историјски догађај остаће у незаборавном сећању свима који су се сабрали да са Предстојатељем светосавског трона Епархије жичке Његовим Преосвештенством Епископом жичким Г. Јустином срдачно дочекају уважене госте. Свештенство, монаштво и верни народ, као верна слика Цркве Божије, посведочили су и овог пута традиционално српско гостољубље. Деца у народним ношњама и ученици оближње школе учинили су да овај дан подсети на онај који је вековима раније описан речима: „Из уста мале деце и одојчади начинио си Себи хвалу“ (Пс 8,2; Мт 11, 25). Онај Који је исти јуче и данас и у векове, оприсутњен је у радости сусрета и препознавања Лика Божијег браће Православне. Чином Доксологије сабрање је молитвено заблагодарило Богу на овом великом дану. Након свечаног појања сестринства манастира, присутнима се обратио Епископ Јустин речима: -Ваше Блаженство Патријарше велике Антиохије, Сирије, Киликије, Иверије, Месопотамије и свегa Истока, господине ЈОВАНЕ X, пастиру древне Цркве Светих првоврховних апостола Петра и Павла, Ваша Светости Патријарше српски г. Иринеје, Благодаримо на великој радости и благослову који сте нам Вашим доласком донели. У име свештенства, монаштва и верног народа желимо Вам добродошлицу у богомспасавану Епархију жичку и у Свету обитељ Манастира Жиче, која се налази на врховима српске историје, на изворишту српске духовности и државности. На овом светом месту, пре осам векова, утемељена је Српска Црква и Српска Држава. Свети Сава Српски и његов брат Стефан Првовенчани, у монаштву Симон, подигли су тада Дом Спасов, и украсили га светим иконама и фрескама, са намером да он буде седиште Српске Цркве и крунидбено место српских владара. Манастир је имао врло важну улогу у животу српског народа и Цркве. Један од најважнијих догађаја тога доба је добијање аутокефалности Српске Цркве. Жича постаје седиште Првог Српског Архиепископа. Одавде Архиепископ Сава, надахнут мудрошћу Духа Светога и богатим духовним опитом Свете Горе Атонске, уређује живот Српске Цркве! Већ 1220. године Сава је хиротонисао осморицу епископа, основао нове епархије, рукоположио свештенике и замонашио иноке. Донео је богослужбене књиге из Свете Горе, учинио да се препишу и умноже, те их је поделио манастирима и црквама. На Жичком Сабору 1221. године Архиепископ Сава је крунисао свога брата Стефана Првовенчаног именујући га за „краља свих српских и поморских земаља.“ Тога дана, у својој Беседи о Правој /Православној/ вери, која се може назвати Синодиконом Православља, Сава је потврдио пуноћу светопредањске апостолске вере и тиме заорао дубоку бразду из које су ницали свети плодови, и ископао дубоки кладенац воде живе, са кога се напајају поколења све до данас. У Жичи су крунисани и остали владари из лозе Немањића. Сава је уредио односе Цркве и Државе, које су дисале једним духом и једном дужношћу у служењу народу, водећи га кроз земаљско ка Небеском Царству. Наследник Савин, архиепископ Арсеније је из Манастира Жиче пренео седиште Архиепископа у Храм Светих Апостола у Пећи. Но Жича тиме није изгубила значај. Жича ће бити седиште Српске цркве све до пада Српске Деспотовине под османлијску окупацију, али остаје чувар националне свести и светосавске традиције. Судбина Жиче је истоветна са судбином српскога народа. Кад је страдао народ, страдала је и Жича. Кад се подизао народ, и Жича је васкрсавала из пепела. Пролазили су овуда многи завојевачи: са Запада на Исток, и са Истока на Запад. А Жича је увек била на путу! Најновије страдање, Жича је претрпела за време Другог светског рата, кад су је Немци бомбардовали и спалили. Братство је поубијано и растерано, а владика Николај је одведен у Дахау у заточеништво. Уништена је библиотека и ризница. Манастир је обнављан и изграђиван после рата, све до данашњих дана. На жичком трону су током векова столовали многи знаменити и свети Архијереји, истински чувари апостолског предања, непоколебиви стубови и учитељи Православља. Такав је и новопросијавши светитељ Епископ жички и охридски Николај, који каже да је „Жича, стара српска прича“. Још он каже да је „одавде наука блистала, одавде су краљеви добијали поуке, овде су долазили краљеви, архиепископи и епископи, овде се дају велики водећи примери, који су за морал, за јединство друштва и цркве.“ Пошто смо се у најкраћем упознали са историјом старе „српске приче“ и постојаним истрајавањем у очувању хришћанског имена, целивамо и Вашу свету десницу којом сте нам донели благослов Ваше древне многонапаћене и данас искушаване Свете Цркве. Ваше блаженство, добро дошли са Вашом уваженом пратњом, Високопреосвећеним Митрополитима господом Василијем и Јосифом. Благословен који долази у име Господње! Велика је наша радост, живели на многаја и благаја љета. Епископ Јустин је гостима поклонио пригодне дарове, благодарећи им на посети којом су обрадовали нашу Епархију. Захваљујући на гостопримству и узвраћајући даровима, Патријарх антиохијски Јован је указао на важност улоге коју је Свети Сава имао у историји наше Помесне Цркве. Подсетио је да Црква којом предстоји вековима сведочи исту веру као и Свети Сава. Тачније, на тим темељима се изграђивао овај српски светитељ надахнут примерима Светог Јефрема Сиријског, Светог Исака Сиријског, Светог Јована Дамаскина и многих других подвижника и богослова са подручја Сирије и Истока. Данашње страдање кроз које пролази народ у Сирији нас све позива на молитвено јединство и љубав према Богу и према ближњима, како бисмо били светлост свету. Сестринство манастира се постарало да сви гости буду почашћени трпезом љубави. У обиласку манастира представници Антиохисјке Цркве су се упознали са лепотама околине манастира, трудољубљем и драгоценостима овог бисера немањићке Србије. Пут је даље у овом прелепом дану михољског лета водио Долином јоргована ка Мајци свих српских Цркава – древној Лаври студеничкој. Протонамесник Александар Р. Јевтић  

Датум, 13. 10. 2018. године ће, ако Бог да, у вековној историји овога краја остати упамћен по томе што је Светосавски храм у Краљеву постао дом величанствене иконе Богородице Тројеручице Краљевачке. Знамо за читав низ дивних и чудотворних икона Мајке Божије које се налазе посвуда по православном свету и које носе назив по месту свога обитавања и, како рече Владика Јустин у својој литургијској беседи изговореној у недељу 14. октобра, и ми који живимо у овоме граду и који смо део литургијских заједница краљевачких храмова се надамо да ће ова икона боравити са нама све до свршетка овога привременог века и времена и да ће точити благодат исцељења свима онима који јој са вером и надом притичу. Нека Господ услиши молитве нашега Владике. Пресвета Богородица је својом иконом већ даривала макар једно дивно чудо. Најпре је у суботу вече крај себе окупила Владику, свештенство, ђаконе и бројни народ жељан Њене заштите, а затим је и у недељно јутро у коме прослављамо Покров Пресвете Богородице, сводове храма испунила мноштвом људи који су похрлили да се поклоне Њеном лику и да се повере Њеној молитви. Тешко покретљиви народ Она је успела да покрене. Долазак иконе није био пропраћен помпезном и нападном медијском промоцијом, али Она се побринула да се вест о Њеном приспећу у наш град и у наш храм прошири и синоћ и јутрос смо могли видети колико је наш народ жељан вере и колико је Госпођа Небеска значајан лик у срцима наших људи. Уосталом тако је свуда где „кандило вере“ још увек гори. У својој, надахнутној и свечаној, беседи Владика је све нас подсетио да, тамо где се налази Мајка Божија и да тамо где је Она игуманија, да се тамо налази рај и рајски живот сладости, сасвим другачији од овога живота који свет води. И подсетио нас је да и ми који се трудимо да живимо по вољи Божијој и који своје животе поверавамо Покрову Пресвете Богомајке, да ми већ сада живимо у том рају и већ сада можемо да наслутимо и осетимо како је у рају у коме се Она налази, и светитељи Божији и сам Господ. Затим нам је, у једном дирљивом тону, исказао своју радост што је он, као Епископ овога стада, дочекао Њену Свечасну икону јер циљ и жеља свих је да уз материјалну изградњу храма упоредо тече и духовна изградња свих нас који се у њему окупљамо. Долазак иконе Мајке Божије је изузетно велика ствар на путу нашег сазревања, узрастања и изградње. Владика је говорио и о благослову мира који се даје свима који се клањају пред Свечасним ликом Мајке Божије и о томе како је тај благослов посебно битан у оклоностима садашњице када међу људима, па чак и међу онима који су најближи, готово да уопште нема јединства и јединомислија. Ево завршних Владикиних речи или још боље речено завршног Владикиног молитвеног вапаја: „Чак и они који су једно тело, мислим на супружнике, често пута нису у јединомислију ни по једној ствари. Дошао је тренутак да Пресвета Богородица све то измири, све то управи ка Царству Небеском. Јер, шта год овде прижељкивали и тражили и били незадовољни; шта ми заправо тражимо ако не Царство Небеско? Јесмо ли гладни или жедни или нисмо одевени? Господ се брине за све, па и за птице којима обезбеђује храну и воду, акамоли за нас. Ми треба да тражимо само Царство Небеско, да радимо што је до нас, да градимо мир међу људима и љубав и Цар Мира и Љубави биће са нама. Нека Господ Бог молитвама Пречисте Мајке Своје, ниспошље омофор Њен на нас. Нека Она по милости и љубави посредује за нас код Сина свога и нека нас измири са нама самима, са ближњима и са Господом Богом. Молитве и милост Пресвете Богородице нека буду са свима вама, у дому вашем, у отаџбини нашој и у целом свету. Амин!“ У једном разговору са нашим чтецом Бојаном, о. Неша је рекао да је ово што нам се догодило једно „усхићење“. „Усхићење“ је права реч за ове догађаје којима нас Господ благословио у ове дане овога лета Господњег.                                                                                                             Ђакон Стефан Милошевски

„Радујте се, сви свети, који су се у земљи Руској посветили “                                                                                   (Акатист Светим Русима) У години јубилеја, када Ивањички храм слави 180 година свог постојања, још једна велика духовна радост уприличена је у овом храму поводом доласка моштију 18 највећих светитеља из Русије. Милошћу Божијом, благословом Eпископа жичког господина Јустина и Митрополита јарославског и ростовског господина Пантелејмона, мошти светитеља стигле су у Ивањицу у 15 часова дана 13. октобра у пратњи руске делегације коју су чинили: игуман Августин, настојатељ спасојаковљевског манастира, свештеник Александар, Александар Николајевич Конаникин, старији саветник амбасадора Руске Федерације, Андреј Лос, градоначелник Великог Ростова, Вадим Јакунин, оснивач хуманитарног фонда „Свети Григорије Богослов“, Николај Шувалов, велики пријатељ и добротвор нашег народа, као и Наталија Шатиљина иницијатор братских односа. Свечани дочек моштију светитеља из Русије предводио је Његово Преосвештенство Епископ жички г. Јустин заједно са свештенством и верним народом који је долазио и из околних градова, након чега су мошти изложене у храму на поклоњење и целивање. Старешина храма протојереј Синиша Раденковић пожелео је добродошлицу гостима два побратимљена града Ивањице и Великог Ростова, захваливши се и рекавши да је ово велики дан и дар од Бога, јер је у Ивањицу дошла ризница благодати, најјачи састав Русије, осамнаест великих светитеља. У години када Црква у Ивањици обележава 180 година од изградње, обележено је недавно и 180 година српско-руских дипломатских односа. Радост је утолико већа што је први пут у дугој историји Цркве, један дипломатски званичник  икада посетио на овакав начин наш храм, истакао је старешина. У спомен овог тренутка, уручена је захвалница Руској амбасади коју је примио Његова екселенција Александар Николајевич Конаникин. Николај Шувалов власник ливнице,  ивањичкој Цркви поклонио је звоно на коме је приказан Спаситељ, Мамвријски дуб, на коме се моли са једне стране за српски, са друге за руски народ. Епископ  жички г. Јустин, поздравивши присутне, рекао је у беседи; „Велика је радост и благослов, што ме је Господ удостојио да данас дочекам мошти сведока Христових, у навечерје великог хришћанског празника Покрова Пресвете Богородице. Ово је велики догађај за оба народа, зато што Пресвета Богородица посредује, моли се, за све нас. Светитељске мошти које су данас дошле у Ивањицу сведоци су Васкрсења Христовог. То су сви они људи који су победили смрт. Баш онако како је Господ победио, и то је доказ истините вере наше. То су светитељи који вековима чувају руски народ и данас су дошли да се друже са српским светитељима. Данас ми чинимо братимљење преко светитеља Божијих. Има ли већег и богоугоднијег дела, него да ми људи који следујемо Христу, гледамо на светле примере у историји рода људскога. Најбоље је ћутати и молити се њима, да посредују да завлада мир и љубав међу људима. Да оно што је Господ хтео са родом људским, да се сви спасу и дођу у познање истине, да се то оствари и у овом веку и у овоме времену. Много је невоља али Господ каже: „Не бој те се јер ја победих свет.“ Нека је благословен ваш долазак. Нека је благословен дан када су мошти руских светитеља походиле нашу благословену земљу. И нека Господ милости и љубави буде са свима нама у све векове и сву вечност. Амин“. У ивањичком Дому културе у организацији града Ивањице и Цркве у вечерњим сатима уприличена је академија у част српско-руских односа. Мошти осамнаест руских светитеља пребиваће у ивањичкој Цркви од 13. до 20. октобра. Свакодневно након Свете Литургије биће вршена богослужења за разне животне потребе верних.   Крај моштију током целог дана свештеници бде и помазују, тако да свако ко дође у храм може се помолити и целивати Свете мошти са вером да ће молитвама руских светитеља њихове молитве бити услишене пред престолом Цара Славе. Ђакон Иван Ћурчић

У Храму Светог Саве у Краљеву верници града Краљева и околине имали су радост да уочи празника Покрова Пресвете Богородице изобилно приме благослов који се на све излио доласком иконе Богородице Тројеручице. Икона је рад иконописца Весне Савић, украшена руком г. Горана Ристовића у радионици “Покимица“, техником филиграна у духу старе традиције призренских мајстора. Икона је из Храма Светог Василија Острошког на Кованлуку, у пратњи старешине овога храма протојереја Ивана Радовановића, протонамесника Дејана Марковића, протонамесника Александра Јевтића и протонамесника Марка Петровића, кренула ка Храму Светог Саве. Тамо је дочекана у свечаној литији коју је предводио Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин, а коју су чинили старешина храма протојереј Радоја Сандо са братством храма, свештенство из оближњих храмова, хор Храма Свете Тројице из Краљева, као и верни народ Божији. Уистину је дивно и радосно било гледати овај призор богочежњивих душа које у потпуном миру и међусобном поштовању приступају светињи икони Мајке Божије. Бројност сабрања је још једном посведочила да “гори кандило вере у души Србиновој“, како је то говорио и молио се некадашњи Архипастир жички Свети Владика Николај.     Вечерња служба и Акатист су молитвено окрепили срца верујућих уочи заступничког празника Пресвете Богородице – Покрова којим победитељно војује за хришћане кроз векове у борби са сваким видом зла и душегубља. Надахнутом беседом сабрању се обратио архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић. Отрежњујуће је подсетио на опасности које нам овај свет нуди и којима нас вара, а потом охрабрујуће указао на помоћ Пресвете Владичице наше којом смо чувани и којој сада молитвено прибегавамо. Целивање иконе Богомајке и помазивање освештаним јелејем трајали су до касних вечерњих сати, када је река верног народа са благословом отишла својим домовима у ишчекивању литургијског славља којим ће на празник Покрова Пресвете Богородице у Храму Светог Саве у Краљеву предстојати наш Архипастир Јустин. Протонамесник Александар Р. Јевтић

Верници Црквене општине Бајина Башта, благословом Епископа жичког Господина Јустина 14. октобра 2018. у јутарњим сатима кренули су на поклоничко путовање у Манастир Острог. Прва светиња ка којој смо се упутили био је Манастир Куманица. Ту смо узели учешће на Светој Литургији. Као и сваке године, отац Николај, настојатељ Манастира Куманице, нас је угостио, нагласивши да осећа духовну везу са нама, јер му враћамо сећање на Манастир Рачу, у којој је боравио као монах пре пар деценија. Следећа светиња био је Манастир Морача. О значају свих манастира као и о њиховим историјским и духовним вредностима излагао је током путовања, парохијски ђакон Немања Матејић, који је ове године и био вођа пута. У Подгорици, вернима је било омогућено да виде један од најлепших храмова наше Цркве, а то је Саборни Храм Христовог Васкрсења. Његова раскош и величина стварала је код наших верника одушевљење. У вечерњим сатима стижемо у Манастир Острог где смо целивали мошти дивног Божијег угодника Светог Василија. Свако од нас могао је да принесе своје молитве овом светитељу. Сутрадан, наше  молитве смо употпунили учешћем на Светој Литургији причестивши се Светим и Животворним Христовим Тајнама. Ове године били смо спречени због радова на путу да обиђемо Манастир Ждребаоник и да се поклонимо и затражимо благослов од Светог Арсенија Сремца, наследника Светог Саве, те смо се упутили Манастиру Дајбабе. У светој обитељи целивали смо мошти Светог Симеона Дајбабскога, који је и покровитељ и заштитник овага манастира. Из Манастира Дајбабе, упутили смо се Манастиру Милешеви, који је био и последњи циљ нашег поклоничког путовања. Ту смо направили кратак предах, у коме смо били пријатно дочекани и угошћени од особља манастира. Испуњени благодаћу Божијом, вратили смо се својим домовима славећи и хвалећи Бога, изражавајући жељу за још неким скоријим поклоничким путовањима.                                                                                                   Ђакон Немања Матејић

Верници и стотину ученика Основне школе „Вук Караџић“ дочекали су икону Пресвете Богородице Тројеручице испред Храма Светог Василија Острошког у Кованлуку. Ученици су са својим наставницима физичког васпитања Стеваном Стојановићем и Маријом Обрадовић и наставницима верске наставе Михајлом Живковић и Марком Јоргићем направили шпалир којим је икона прошла, ношена од стране протојереја-ставрофора Ненада Илића, архијерејског намесника жичког и протонамесника Марка Петровића, који су је унели у храм.   Акатист Пресветој Богородици Тројеручици служили су протојереј – ставрофор Ненад Илић, протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Светога Саве, протојереј Иван Радовановић, старешина Храма Светог Василија Острошког, протанамесник Марко Петровић и Милутин Балтић, ђакон при Цркви Свете Тројице из Краљева.   Марко Јоргић

У Манастиру Студеници, у недељу 7. октобра 2018. године, прослављен је спомен Преподобнога Симона Монаха, краља Стефана Првовенчаног. У суботу, са почетком у 21 час служено је свеноћно бденије, а сутрадан, у недељу, Свету Архијерејску Литургију служио је Епископ жички Г. Јустин. Саслуживали су му архимандрит Студеничке  лавре Тихон (Ракићевић), протосинђел Сава (Илић), јеромонах Виталије (Милошевић), свештенослужитељ из Антиохијске Патријаршије, протојереј-ставрофор Миро Маринковић, протојереј Иван Радовановић, протојереј Радоја Сандо, и гости из Епархије шумадијске свештеници Саша Антонијевић и Милош Ђурић. На славу су дошле сестре из Манастира Благовештења Овчарског на челу са игуманијом Михаилом, а било је присутно око 250 верника. Владика се на крају Литургије обратио верном народу и подсетио да се на овом месту десило велико чудо. Овде су се измирила рођена браћа Вукан и Стефан, захваљујући молитвама Светог Симеона и Саве „и Господ се смилова на молитву праведника“. Љубав, истину и милост човек може наћи само у Господу, а Он нас  учи „узмите јарам мој на себе и научите се од мене, јер јарам је мој благ и бреме је моје лако, и наћићете покој душама вашим“. „Господ хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине“, тако што ћемо бити милостиви једни према другима. Свима нама који смо у Њему, који се трудимо да задобијемо благодат Божију, Господ даје силу, поучио је присутне Епископ Јустин. На крају Свете Литургије пререзан је славски колач, а потом приређено послужење и празнична трпеза. Из: Манастира Студенице