Category: СПЦ

По благослову Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина, у биоскопској сали СКЦ Пожега, у недељу 10. априла одржано је добротворно вече гуслања, а сав прилог који је сакупљен намењен је наставку уређења Цркве Света Три Јерарха у Пожеги. Учеснике и сабрани народ пригодном беседом поздравио је старешина цркве отац Божо Главоњић након чега је уследило извођење старих српских епских песама на гуслама, инструменту који се помиње још у Старом Завету. Своју љубав према гуслама и гусларским песмама овог пута приказали су: Удружење за очување гусала и народне традиције ,,Право у жицу“ Ужице (гуслар Данило Томић, гуслар Бранимир Сретеновић, гуслар Стефан Томоњић), Удружење за очување песме из вика Прибој (Раденко Гордић и Мирољуб Ракетић), Друштво гуслара ,,Раде Јамина“ Вишеград Република Српска (гуслар Дарко Лечић), друштво гуслара ,,Војвода Лазар Сочица“ Плужине, Црна Гора (гуслар Здравко Кнежевић, гуслар Богдан Лазаревић). У име Црквене Општине Пожега захваљујемо се свима који су учествовали, присуствовали, дали свој прилог и на тај начин помогли даљу изградњу Храма Света Три Јерарха. Ђакон Михајло Живковић

Сва наша вера почива на Светом Јеванђељу, а Јеванђеље на грчком значи благу вест. Вера дакле, заснована на томе да све што Господ проповеда – јесте блага вест. Утемељено на Светом Писму и вековном искуству Свете Цркве, верујемо да  нема лоше вести, да је све на чудесан начин постало – добро веома. Чудесан је тај дан Благовести који обилује поукама и благодаћу и окупља изнова верни народ, то мало стадо Христово у своје богомоље.   Светом Архијерејском Литургијом коју је служио Епископ жички господин Јустин и ове године је, великим народним сабрањем, обележена слава Манастира Благовештење у Овчар Бањи. Епископу су саслуживали: архимандрити Тихон (Ракићевић), Дамјан (Цветковић), Сава (Илић) и Тимотеј (Миливојевић), затим јеромонах Иларион, протојереји Мирослав Петров, Александар Грујовић и Милан Филиповић, као и ђакон Стефан Симић. На овом молитвеном сабрању окупило се и бројно монаштво Епархије жичке из манастирâ: Студеница, Вујан, Преображење, Вазнесење, Сретење, Никоље, Јовање, Успење, Ваведење, Каменац, Јежевица, Вољавча. Литургијском благољепију је допринело и наизменично појање протопсалта Ивана Трајковића и сестара Манастира Благовештење. Након Свете Литургије, послужена је трпеза љубави коју је припремила игуманија са сестрама и овогодишњим колачарима. Молитвена жеља свих сабраних, је да се благослов и молитве Пресвете Богородице, излију на сваку душу која у помоћ призива име Божије. А  како нас светитељи опомињу, треба да се сећамо свакога дана да смо слуге Онога који нам је благовестио, Онога који нас је ослободио. Чули смо како Свети aрхангел Гаврило говори Пречистој Дјеви Марији: „Оно што ће се од Тебе родити, назваће се Син Божији.“  Господ жели да се променимо, да око нашег ума буде очишћено, да свуда видимо добро. Оно што треба увек да имамо пред собом, јесте да је Господ и највећег непријатеља победио – смрт. И то увек треба да имамо као мотив за нашу личну борбу, да никад не клонемо. У свима нама постоји сведочанство љубави Божије која је у Христу Исусу, и која нас стално сабира. Нека би живот наш био стално стајање пред Благовестима, стална свест о томе да нам је добра вест донесена, а ми да се потрудимо да сведочимо благовести другима и да наш живот буде блага вест свим људима, те да тако служећи Господу, постигнемо меру раста пуноће Христове, у заједници у Цркви и да га славимо и сада на земљи, а и у вечности заједно са Оцем и Сином и Светим Духом, кроза све векове, Амин. Монахиња Параскева (Парошки)

У четвртак 07. априла 2022. године на празник Благовести у Горњем Милановцу  у Музеју са почетком у 19. часова представљена је публикација  “Ризнице цркава рудничко-таковског краја“. Публикација је реализована благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Господина Јустина и уз финансијску подршку Министарства културе и информисања Републике Србије. На самом почетку госте је поздравио директор Музеја Александар Марушић, посебно се захваливши Епископу Јустину који је својим благословом омогућио вишегодишње истраживање Музеја. Иначе, представљању публикације је присуствовало свештенство Храма Свете Тројице у Горњем Милановцу на челу са архијерејским намесником таковским протојерејом Драганом Ђоремом. После уводне речи директора Музеја, присутне госте је поздравио отац Драган Ђорем, који је пренео духовне поздраве Епископа Јустина, а потом нагласио изузетну важност једног оваквог дела. Он се захвалио у име свих црквених општина и цркава директору музеја и свима који су радили на овом важном и великом пројекту изневши велике похвале за такав труд и дело. Аутори “Ризнице цркава рудничко-таковског краја“ су Ана Ранковић и Ана Цицовић. О самом делу говорио је историчар уметности др Вук Даутовић, иначе рецензент овог дела и професор Филозофског факултета. Истраживана област рудничко-таковског краја подразумева у географском смислу подручје које данас покрива општина Горњи Милановац. Њен назив одређен је спрам два препознатљива топонима, Рудника као највеће планине у Шумадији и Такова у коме је покренут Други српски устанак на Цвети 1815.године. Досадашња проучавања црквене уметности рудничко-таковског краја у раздобљу од 18. века до савременог доба, створила су темељ за нова шира сагледавања материјалне културе овог подручја. Обим истраживања условио је начин саопштавања резултата вишегодишњег теренског рада историчара уметности Ане Ранковић и археолога Ане Цицовић. Стога је први том приређен за публиковање посвећен ризницама парохијских цркава рудничко-таковског краја. Овај јединствени истраживачки напор резултирао је извесно првом сакралном топографијом материјалне културе одређене области. Материјалност цркава рудничко-таковског краја чине покретне иконе те уметнички израђени богослужбени предмети, текстилије, књиге, документи печати, а понекад и техничка помагала. Заоставштина првих десет цркава горњомилановачке општине веродостојно осликава динамику промена у визуелној култури и стварности Српске Цркве и целокупног друштва од краја 18. па све до 20. века. Сакупљена грађа из украшених Јеванђеља минеја, псалтира, требника и бројних других сачуваних књига штампаних претежно од 18. до 20. века уз поједине старије истовремено представљају аргументацију о писмености српскога свештенства у вековима туркократије. Нека од значајних открића су:  сребрна дарохранилица из цркве у Горњем Милановцу, филигранског крст митрополита Михаила из 19. века, ложица за Свето Причешће приложена Цркви Свете Тројице у Мајдану, престони крст од сребра и бројни други предмети. Проф. др Даутовић је указао на значај упознавања богослужбених прилика и културног материјалног наслеђа посебно за млађе свештенство. Први том је израђен са јако квалитетним илустрацијама свих богослужбених предмета из цркава са подручја рудничко-таковског краја. На крају свог излагања др Даутовић се срдачно захвалио ауторима, похваливши њихов труд и рад уз најаву другог тома који ће обухватити манастире и њихове знаменитости са њиховог подручја. Представници музеја на крају су се посебно захвалили на посети, помоћи и сарадњи свештенству горњомилановачког храма. По завршеној презентацији представници музеја су приредили пригодан коктел, док су присутни радосно евоцирали утиске у нади на поновно скорије дружење и објављивање другог дела “Ризнице рудничко-таковског краја“. Ђакон Миладин Милуновић

У дану када Православна Црква прославља почетак нашег спасења и објаву вечне Тајне Богочовека, празник Благовести, општина Пожега обележава свој Дан. Традиционално, а као посебан вид јавног признања за постигнуте резултате и достигнућа у свим областима стваралаштва од значаја за унапређење, развој и афирмацију општине Пожега, а поводом Дана општине Пожега, Скупштина општине Пожега додељује признања у виду: Повеља, Плакета са грбом Општине, Похвала и Награда у новчаном износу. Први пут од установљења ових признања, добитник једног од њих је свештеник. Пречасном протојереју Божу Главоњићу, старешини цркве у Пожеги,  додељена је Плакета са грбом Општине. Ова Плакета заслужена је неуморним трудом и залагањем оца Божа на унапређењу и изграђивању како храмова у Пожеги, тако и читаве црквене заједнице. Посвећеност сваком човеку, прикупљање помоћи за оне којима је најпотребнија, опремање кућа, па чак и обезбеђивање радних места и извора егзистенције за најугроженије, уз наравно старање да и сами храмови у граду Пожеги, буду на понос свих њених житеља и незаобилазни део сваке пожешке разгледнице, само су неке од врлина које су челници Општине препознали приликом делегирања лауреата. Да оваква посвећеност и истинско пастирско служење оца Божа нису само нешто тренутно и пролазно, већ основне карактерне црте његове личност сведочи и чињеница да је слично признање, опет поводом Дана општине,  добио и од Скупштине општине Рашка, 27. новембра 2012. Тада је отац Божо службовао на територији општине Рашка и био први одликовани клирик у историји те општине. Треба рећи да је рад Црквене општине Пожега и њених клирика препознат од Општине  Пожега и 2007. када је овој црквеној општини додељена Повеља општине Пожега. Ипак овога пута је препознат конкретан појединац и његово залагање и труд. Поносни смо и на нашу суграђанку, кћерку проте Крсте Лазића, Милицу, која је добитница Награде у новчаном износу коју је стекла марљивим учењем и пожртвованим радом у Пољопривредној школи са домом ученика „Љубо Мићић” у Пожеги, као најбољи ученик своје генерације. Добитницима, пречасном проти Божу и госпођици Милици честитамо на заслуженим признањима уз молитве Господу да им дарује снаге и мудрости да своје успехе наставе да нижу на добробит Цркве и славу Божију али и лични напредак у сваком добру. Саша Варагић, дипл. теолог  

Исповест свештенства и служење Литургије Пређеосвећених Дарова били су повод за окупљање свештеника црногорског намесништва 6. априла 2022. године у Цркви Светог Успења Пресвете Богородице у косјерском селу Ражани, чији је свештеник Благоје Гавриловић угостио свештенство и духовника задуженог за исповест, протосинђела Германа Авакумовића, настојатеља Манастира Раче. По завршетку Свете Тајне Исповести приступило се служењу Литургије Пређеосвећених Дарова коју је служио протојереј Мирослав Јанковић, парох маковишки, уз саслуживање ђакона Јована Стевановића. Атмосфера хришћанске љубави и заједништва настављена је и у просторијама парохијског дома где је братство топло дочекано од стране домаћина и његове породице. Архијерејски намесник протонамесник Жељко Пантелић овом приликом је повео разговор на теме које се тичу литургијског живота парохија. Јереј Благоје Гавриловић

Четврте недеље Часног поста, коју је Црква Христова посветила Светом Јовану Лествичнику, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин, служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Вољавчи код Краљева. Његовом Преосвештенству су саслуживали архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић, парох прељински, протојереј Саша Станишић, парох катршки, протонамесник Александар Пешић, парох мрчајевачки јереј Милован Вучковић, парох бреснички, као и ђакон Стефан Симић. Након прочитаног Светог Јеванђеља, Епископ се обратио сестринству манастира и верном народу беседом, у којој је истакао да смо, милошћу Божијом прешли половину поста, али да нам се још ваља трудити и борити, да са Господом сабирамо оно што нам недостаје. Епископ је подсетио да су богослужења у току Великог поста другачија, умилна и покајничка. – Када трудом у љубави, истини и честитости, душу своју предамо Истинитом Богу, онда Господ дарује да се испуњавамо Духом Светим. Када Њега задобијемо у овом животу, по речима Светих Отаца, онда нам није страно ниједно добро. Јер само оно што је добро нас поставља пред Господа и то остаје за вечност, рекао је Владика. – Ову недељу Црква је посветила великом светилу Цркве Божије Светом Јовану Лествичнику, који је на молбу и позив игумана Јована Раитског, написао књигу Лествица, што значи лестве, степенице, којима се ми уздижемо до неба. Прва од тридесет врлина јесте одрицање од мишљења и живота овога привременог света. Не одричемо се самог света, јер живимо у свету, али не прихватамо оно што свет истиче као вредно. Људи теже да се забаве, да стекну материјално да би лагодно живели, а наш живот овде на земљи, није зато да бисмо лагодно живели и завршили свој живот. У овом свету се морамо трудити да наш живот испунимо Богом, испунимо Истином, испунимо благочешћем. То је наш основни задатак, да се трудимо да задобијемо Царство Небеско, истакао је Епископ. Своју беседу Владика Јустин је завршио рекавши да свако од нас треба да се обрати Господу молитвом да нам дометне вере, да уђе у нас и да просветли нашу таму – то је философија нашег живота. Након причешћа верног народа и завршетка Свете Литургије, уследила је трпеза љубави, коју је сестринство манастира са игуманијом Теодором, припремило за све присутне. Милош З. Јелић, вероучитељ

Треће недеље Часног поста Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Преображење Господње на Овчару. Његовом Преосвештенству су саслуживали старешина манастира архимандрит Венијамин, јеромонах Иларион – сабрат Манастира Преображења, јеромонах Јулијан – сабрат Манастира Раче, јеромонах Кипријан – сабрат Манастира Вазнесења, као  и ђакон Стефан Симић. Литургијски догађај увеличала је и благодат призива Светога Духа на новорукоположеног јерођакона Теофана, сабрата Манастира Преображења Господњег.   Усред Четрдесетнице Света Црква предлаже прослављању и поклоњењу нашем Свети Крст Господњи. У томе се види Њена мајчинска брига о нама – она жели да окрепи оне који клону у подвизима поста и самоисправљања, ревносне да одушеви за веће подвиге и све наведе на мисао и намеру да до краја живота неодступно и непоколебиво иду за Господом под крстом који свако узима на себе у часу решености да угађа Господу.   Благочестивом монаштву и верном народу, Епископ се обратио беседом, коју преносимо у целости: Јеромонах Иларион, сабрат Манастира Преображења  

Друге недеље Часног поста Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Литургију у Храму Вазнесења Господњег у Манастиру Жичи, уз саслужење архимандритȃ Дамјана (Цветковића) и Јакова (Лазовића), Архијерејског намесника жичког протојереја Саше Ковачевића, пароха жичких протојерејȃ Драгана Глигића и Милоша Станисављевића, као и ђаконȃ Стефана Симића и Михајла Живковића. Владика Јустин се верном народу сабраном у храму обратио беседом о значају како телесног, тако и духовног поста и појачаног труда у овом благословеном периоду датом нам за очишћење душе. Осврнувши се на актуелну ситуацију у свету, нагласио је да је она потврда апостолске поуке да Господ, као чедољубиви отац, кажњава оне које воли, да би их вратио на прави пут и да су наше патње и невоље педагошка средства којима нас Бог очишћује, исправља и уводи у вечни живот.   – Божја педагогија за нас често остаје утајена. Ми, који се називамо хришћанима, будући крштени и миропомазани, волели бисмо да имамо неке привилегије код Господа, које се пре свега тичу ствари овога живота – желели бисмо нешто дужи живот на земљи, уместо да тежимо једином што вреди, да имамо добру жељу – да живимо вечно. Нас очекује живот у Господу, са светитељима и небеским силама – Престолима, Господствима, Началима и Властима, ту је наше битисање, одатле црпемо наш живот и светост нашег живота, рекао је Владика Јустин. Своју беседу Владика је закључио напоменом да је наш задатак да присвојимо све врлине Христове, а не само две или три које се нама допадају, и да се потрудимо да извршимо све заповести Светога Писма. Након Причешћа верног  народа и завршетка Свете Литургије, уследила је трпеза љубави. Сестринство манастира  

Дана 19. марта 2022. године, у сали Дома културе у Гучи одржана је трибина под називом „Повратак генерала – 145 година од доласка руских добровољаца“. Са благословом Епископа Жичког Господина Јустина, на трибини су говорили и јереј Немања Матејић, парох вички, као и дипломирани теолог и вероучитељ Дарко Стевановић. Ова трибина организована је у сарадњи Православног спортског друштва Света Србија и удружења Драгачевско Сунце. Велики број ученика СШ „Драгачево“ узели су учешћа у овом догађају, а одабир учесника из школе су извршиле професорке српског језика и књижевности Неда Пуношевац и Јована Радоњић, у сарадњи са вероучитељем Дарком Стевановићем. Ученици су презентовали биографије важних добровољаца руског порекла, говорили стихове на руском језику (за шта их је припремао професор енглеског језика Иља Лимић, као и професорке српског језика и књижевности) и свирали на хармоници пригодне руске композиције. Програм је почео наступом полазника вртића “Наша радост“ из Гуче, који су извели кореографију за чувену Каљинку. Представница Свете Србије која је говорила на трибини је Винка Радовић. Након кратког обраћања и речи захвалности, она је надахнуто говорила поезију тематски везану за вишевековно братство српског и руског народа. Присутнима се обратио и пуковник Балканске козачке војске и председник Свесрпског сабора добровољаца Велиша Миљановић, који је одржао веома садржајно предавање о историји развоја пријатељства између српског и руског народа. Навео је мноштво примера из наше и руске ратничке историје у којима смо једни другима пружали помоћ и подршку. Јереј Немања Матејић је одржао веома систематично и надахнуто излагање на тему односа теологије и спорта. Наиме, он је предавање започео реченицом да спорт није ништа друго до љубав и чежња за игром, као и изношењем духовног аспекта спорта. Прави спорт би морао да даје велику личну срећу, али и највеће заједничко, колективно усхићење. То усхићење спортом може да буде шесто Христово блаженство: „Блажени чисти срцем, јер ће Бога видети“. Спортиста би требало да буде онај који воли Бога и људе, али и животиње и биљке, односно сву живу и неживу творевину. Такође, отац Немања је изнео став да је спортистима потребан духовнички надзор. Појаснио је да би сами спортисти требало да бирају духовника по личном и слободном избору као свог духовног лекара. Потом је навео библијске примере за афирмацију спорта у духовном животу. Наиме, Стари завет спомиње игру младежи и деце по трговима, игру одраслих, те и јавна места, улице и пропланке као попришта и борилишта „спортских“ надметања. Те старозаветне „Олимпијске игре“ на улицама су биле само део процеса сазревања у одрасле и друштвено одговорне људе. Навео је цитате из Књиге пророка Јеремије и Књиге пророка Захарије којима је поткрепио своје ставове. Такође, цитирао је и Прву посланицу Коринћанима, где се тело назива Храмом Духа светога. На крају, отац Немања је закључио ставом да је неопходно да се у литургијском животу Цркве полако обнавља хришћански појам о спорту као игри која слави Бога. Хришћански спортисти су прослављени, али и они прослављају Бога, расту у благодатној слободи и основни им је позив – васкрсење. У таквој игри стваралачког прочишћења, homo ludens постиже најслободније ново очовечење у Христу. Тако се спорт освештава, преображавајући се у свети чин, у обожење, односно у непрестано духовно-телесно урањање у смрт Христову и израњање у Васкресење, а крштени спортиста тако постаје једно биће са Христом. Дипломирани теолог и вероучитељ Дарко Стевановић је говорио о историји српско-руских теолошких односа. Почео је са освртом на историју руског богословља од периода примања хришћанства. Наиме, година која је кључна у процесу покрштавања руског народа јесте 988, када је хришћанство постало званична религија Кијевске Русије, у време чувеног кнеза Владимира. Процес христијанизације је већ трајао одређено време, пре свега ради контаката са Византијским Царством, али су до поменуте године већина племства али и обичног народа били чврсто везани за политеистичку, паганску традицију. Вероучитељ је подсетио на причу из чувеног летописа „Повијест времених љет“, где се говори о томе како су на двор кнеза Владимира долазили представници јудаизма, ислама, западног хришћанства и источног хришћанства, али је свети кнез на крају одлучио за хришћанску веру источног обреда (православну), дубоко ганут духовношћу присутном у источно-православној традицији. Период средњег века је у руском богословљу био веома турбулентан. Теолог је навео примере сукоба између стјажатеља и нестјажатеља и реформе патријарха Никона као веома значајне догађаје из историје руског богословља. Потом је говорио о Петру Могили и његовом чувеном Исповедању, састављеном по западним моделима. Детаљно је описао токове којима је овакав модел теологије стигао до Карловачке Митрополије. Такође, разрадио је и школовање Срба на руским духовним академијама, али и Руса на Православном богословском факултету, те је донео кратку биографију Кипријана Керна и Светог Јована Шангајског. На крају, закључио је да управо ова сарадња и конекција међу народима испуњава суштину хришћанства, суштину Јеванђеља, а то су заповести о љубави. Захваљујући љубави и поштовању које наша два народа гаје један према другом, кроз историју смо остварили доста плодних дела и изнедрили бројне великане, који су деловали као радници на њиви Господњој, а ово заједништво се манифестује и кроз Евхаристију и Литургијско заједништво, у којој смо сви Једно, и сви смо Христос. Потом је Милан Парезановић говорио о томе када су нам све Руси заправо помогли. Осврнуо се на целокупну историју односа наших двају земаља, истакавши мноштво аргумената који иду у прилог ставу да кад год је Русија била јака, била је јака и Србија. Председник удружења Драгачевско Сунце, музички теоретичар и педагог, наставник музичке културе Слободан Сретеновић се пре свега свима појединачно захвалио за учешће у програму, а потом је говорио о композицији „Словенски марш“ Петра Иљича Чајковског. Наиме, велики композитор је своје дело компоновао инспирисан Српско-турским ратом из 1876. године, у коме је учествовао велики број руских добровољаца. Атмосферу трибине, поред ученика средње школе и поменутих говорника, обогатио је и хор „Свети цар Константин и царица Јелена“, који су предивним појањем изазвали утисак неисказиве духовности. На крају, програм је затворио трубачки оркестар Драгана Павловића из Гуче. Дух заједништва између организатора трибине осликава заједништво између српског и руског народа. Евхаристија је најважнији кохезивни фактор, те с обзиром на то да се причешћујемо из исте Чаше, припадамо најсавршенијој заједници која може постојати – Светој, Саборној и Апостолској

У суботу, 19. марта Светом Архијерејском Литургијом обележена је слава придворног параклиса Светих 40 мученика севастијских, у дому Епископа жичких у Краљеву. Литургијским сабрањем началствовао је домаћин, Епископ жички Јустин уз саслужење секретара ЕУО Епархије жичке архимандрита Дамјана (Цветковића) и ђакона Стефана Симића, док је за певницом била игуманија Михаила са својим сестрама из Манастира Благовештење кабларског. Молитвама Светих севастијских мученика нека нас Господ укрепи да благословено време поста проведемо у миру како бисмо радосно дочекали Васкрсење Господа нашег. Из канцеларије Епископа