Category: СПЦ

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина дана 31. маја 2022. године у Лучанима је извршено освећење звона Храма Успења Пресвете Богородице, у присуству великог броја свештенства и верног народа. Освећење су извршили архијерејски намесник драгачевски протојереј-ставрофор Милун Ивановић, игуман Манастира Вазнесење архимандрит Тимотеј (Миливојевић), парох лучански у пензији протојереј-ставрофор Милисав Вујовић, парох ариљски протојереј Мирчета Крупниковић, парох горачићки протонамесник Горан Јанковић, парох пожешки и старешина храма у Пожеги протојереј Божо Главоњић, парох лучански и старешина храма Спаљивања моштију Светог Саве у Лучанима јереј Раде Марић, парох лучански јереј Мирослав Миленковић и парох вички јереј Немања Матејић. На крају Светог обреда, присутнима се обратио архијерејски намесник, преневши благослов и поздраве Његовог Преосвештенства Епископа Јустина. Потом је нагласио значај постављења и освећења звона за нови храм и за све мештане Лучана, посебно с обзиром на то да су црквена звона одувек била позив на молитвена окупљања, пре свега на Свету Литургију. Апеловао је на верни народ да се редовно одазива позиву на приступање Светој Чаши, негујући притом дух литургијског заједништва. Звона у новом храму, који је у процесу изградње, први пут ће се огласити у недељу, 5. јуна, када ће бити организована литија. Након освећења, уприличен је пригодан ручак за све присутне. Дарко Стевановић, вероучитељ      

На обронцима Гледићких планина, као бисер скривен у лепоти сеоског пејзажа, налази се Црква Успења Пресвете Богородице у Годачици. Њену лепоту милује Гледићка река и преноси звук звона, која сабирају мештане Годачице и околине још од 1875. године. И овога јутра када Света Православна Црква обележава недељу шесту од Васкрсења Господњега – Недељу Слепога, а прославља свете богоугоднике Преподобну Теодору, Светог свештеномученика Теодора Вршачког, Светог мученика Вукашина, Светог Викентија и Свете мученике сурдуличке, црквена звона су се огласила да најаве долазак Епископа жичкога Јустина. Мештани су дочекали свога Архијереја да заједно са њим једнодушно уздигну молитву ка Престолу Творца. Епископу жичком су саслуживали: Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј Часлав Јовановић старешина храма у Врњачкој Бањи, јереји Слободан Глишовић и Ненад Јаковљевић, ђакони Стефан Симић и Синиша Јовановић. Литургиjско сабрање је увеличано појањем протопсалта Ивана Трајковића. Беседећи на јеванђелски одељак о исцељењу слепог, Епископ Јустин нам је скренуо пажњу на речи Господње „док сам у свету Светлост сам свету“ (Јн 9, 5), постављајући те стихове у центар размишљања да је Христос светлост наших живота. Он није лечио само тело, већ и душу, приводећи људе од греховног мрака ка светлости истине. Међутим, како је Епископ приметио не радују се сви спасоносном делу Христовом, јер више вреднују закон и стављају га изнад човека, док нам Христос доноси закон љубави. У току литургиjског сабрања у чин презвитера је рукоположен ђакон врњачки Синиша Јовановић.       Након литургијског сабрања уприличена је трпеза љубави од стране гостољубивих домаћина. Том приликом, присутнима се обратио отац Ненад Јаковљевић парох у Годачици речима добродошлице Епископу и свим гостима, истичући да је свака посета Архијереја једној црквеној заједници, велики догађај и пројава љубави на делу. Јереј Синиша Јовановић  

У понедељак 30. маја 2022. године када наша Света Црква прославља успомену на Светог апостола Андроника и Свету Јунију, свештеници таковског намесништва сабрали су се у Храму Светог Вазнесења Господњег у Прањанима, где је одржан братски састанак и исповест намесништва. Црква Вазнесења Господњег у Прањанима, подигнута је 1903. године поред старије цркве брвнаре. Посвећена је великом празнику Вазнесења Христовог – Спасовдан, који се слави у 40. дан након Васкрса. Поред храма, налази се црква брвнара подигнута 1827. године на месту старије цркве брвнаре посвећене Светом Николи, освећене 1724. године. Представља непокретно културно добро као споменик културе од великог значаја, која је под заштитом Завода за заштиту споменика и културе Краљево. Света Тајна Исповести се вршила у цркви брвнари, а исповедник је био јеромонах Орсисије (Ивановић), настојатељ Манастира Свете Тројице на падинама планине Овчар. По традицији, након исповести, служена је Света Литургија, којом је началствовао Архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем уз саслуживање протонамесника Божидара Бована, јереја Владимира Воштића, јереја Часлава Филиповића, јереја Александра Пејовића и ђакона Миладина Милуновића. По причешћивању Светим Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, присутнима се беседом обратио протојереј Драган Ђорем. У својој надахнутој беседи о. Драган се на првом месту захвалио духовнику о. Орсисију на уложеном труду и љубави, као и поукама којима свесрдно помаже и поучава свештенство. Такође, говорио је о значају Свете Тајне исповести, те важности Свете Тајне Причешћа. Након Свете Литургије приступило се трпези љубави коју је са великим трудом припремио о. Војислав Рисимић, парох прањански. За време ручка присутнима се обратио Архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, који је присутнима упутио слово поуке ставивши акценат на значај оваквих братских састанака и братског служења Свете Литургије. Похвалио је свештенство на свесрдном труду и љубави који улажу у својим парохијама, али и указао својим саветима како да унапреде своје поверене им парохије. Отац Драган се још једном захвалио о. Орсисију на труду и молитви као и домаћину на указаном гостопримству. Ђакон Миладин Милуновић

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. Јустина, 16/29. маја 2022. године на дан Преподобног Теодора Освештаног и Св. вмч. Теодора Вршачког и Св. муч. Вукашина, на највишем врху планине Столови на надморској висини од 1375 метара на месту званом Камариште /Усовице/, освећен је Крст висине 33,5 метара израђен у челичној конструкцији, подигнут прилогом верних људи Краљева, околине и исељеника из матице Србије. Крст је подигнут иницијативом Планинарско-смучарског друштва „ГВОЗДАЦ“ из Краљева, и благословом Епархије жичке, у знак сећања на осмовековну самосталност Српске Православне Цркве и осмовековно постојање Манастира Жиче. То је знак уздарја ове генерације Срба, Светом Сави и задужбинарској породици Немањића. Истовремено овај Крст обележава и страдање српских војника Дринске дивизије, који су своје животе оставили на овим просторима штитећи одступницу српској војсци и народу, приликом повлачења 1915. године преко Косова, Црне Горе и Албаније.       Архијерејски заменик Епископа жичког, протојереј-ставрофор Љубинко Костић, и председник Одбора за подизање Крста је после освећења Крста, у име Њ.П. Епископа жичког Г. Јустина, поздравио све присутне на чину освећења, и пренео благослов Владике, представницима града и јавних предузећа и културних установа и представницима Удружења ратних војних инвалида града Краљева, и овде сабранима, захваљујући свима онима, који су на било који начин помогли овај подухват, било појединачно, или предузећима, који су се на тај начин прислонили на ово Крсно здање и постали заједничари у задужбинарском наслеђу Светих нам предака. Члан одбора и бивши председник Друштва “ГВОЗДАЦ“, Милутин Вукосављевић Вукас је поздравио све присутне са захвалношћу свима за помоћ у овом подвигу, наглашавајући као планинар значај овог Крсног знамења. Од сада је одредница за Столове означена као „Пут до Крста“. Помоћник градоначелника Краљева, Милош Милишић је нагласио значај новоподигнутог Крста, за град Краљево, као знак, по којем ће град бити познат. Крст је најбољи знак нашег међусобног препознавања! Наглашена је и потреба осветљења Крста у ноћним условима ради видљивости. Стога очекујемо и помоћ шире заједнице да се предвиђени посао заврши на општу радост и корист ! Сви сабрани су се разишли у саборној радости и жељи да нас сила Часног Крста руководи и чува у данима искушења и тешкоћама живљења. Протојереј-ставрофор Љубинко Костић

Вечерњом молитвом започело је торжествено прослављање  Светог Ахилија Лариског, заштитника ариљске светиње  и молитвеног заступника пред Богом свих православних. Вечерњом молитвом началствовао је протојереј-ставрофор Гојко Перовић, који је касније у порти храма својим предавањем на тему “Васкрсење Црне Горе кроз дело митрополита Амфилохија Радовић“, заокупио пажњу великог броја присутних Ариљаца. Речи о. Гојка којима је предочио живот и дело митрополита Амфилохија одјекивале су улицама Ариља, позвавши све присутне да се угледају и следују речи овог неуморног Христовог војника.   Празнична атмосфера пренела се и сутрадан на Свету Архијерејску Литургију коју је под сводовима овог храма служио Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин. Саслуживали су архимандрит Тимотеј (Миливојевић), протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, протојереј-ставрофор Гојко Перовић, архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић, архијерејски намесник рачански протојереј  Милинко Лукић, протојереј Милорад Козодер и ђакон Стефан Симић. У току Свете Литургије у чин ђакона рукоположен је дипл. теолог и вероучитељ из Бајине Баште Ненад Срећковић. По завршетку евхаристијског сабрања Епископ је осветио славске дарове које је са пуно љубави припремила Црквена општина Ариље. У беседи, којом се на крају великом броју верника обратио, Епископ Јустин је говорио о дивном лику Божијег угодника, Светог Ахилија. Честитао је славу свим Ариљцима, рекавши да они као народ овога краја имају част и привилегију да буду под заштитом и духовним вођством Светог Ахилија, који се непрестано пред престолом Вишњега моли за све њих. Јереј Александар Јелић

У суботу, 28. маја, након вечерње службе, у склопу циклуса предавања која се у Светосавском храму у Краљеву одржавају са благословом Епископа жичког Јустина, др Милутин Живковић научни сарадник Института за савремену историју у Београду  одржао je предавање на тему „Стара Рашка под италијанском окупацијом 1941-1943“. Предавач је пред присутне изнео драгоцене увиде из истоимене књиге која је 2021. објављена у издању Института за савремену историју у Београду и Catene mundi. Они се тичу дешавања на подручју које обухвата Полимље, данашњу југозападну Србију као и делове Црне Горе. Тешке ратне године на овим мултиконфесионалним просторима показале су сложеност односа месног становништва. Вешта дипломатска и војна улога Италије донела је многе неспоразуме међу становништвом. Утицаји и крвава делатност припадника НДХ узроковали су страдање Срба, али и позицију са којом ће Италијани вешто управљати поделама које су им биле потребне ради сопствених интереса. Резултат су прогони и уништавање свега што је сачињавало српски идентитет (СПЦ, шајкаче, ћирилице и др.), али и међусобни обрачуни Срба подељених на четнике и партизане који су увек каналисани на начин који је одговарао италијанској окупационој сили. Предавач је изнео мноштво детаља о организацији тадашње италијанске војске, указујући на погрешност тезе да је она била слабо обучена. Стратегија је била јасно осмишљења. Људима је ограничавано кретање, изгладњивани су, нису лечени, све у циљу изазивања психолошког изнуривања и приморавања на слепу послушност. На крају, као резултат свега што се дешавало, а иза чега је остало много крви на овим просторима, многи челници италијанске окупационе силе пролазе готово некажњено на међународним судским процесима. Иза њих остају продубљене поделе, али и могућност да комунистичко руководство новоформиране послератне Југославије (разматрајући чак и могућност да тзв. Санџак буде трећа аутономна покрајина у саставу Србије) од муслиманске заједнице са ових простора крене у креирање новог националног идентитета који ће и након распада Југославије покушавати да се позиционира као Бошњаци. Предавању је последовала жива дискусија, што је показатељ да је ова тема веома важна. Сматрамо да је допринос ове књиге и предавања управо у томе што нам омогућавају да на једном месту сазнамо оно за шта је аутору био неопходан изузетно напоран истраживачки рад по многим домаћим и иностраним архивама. Захвални смо аутору на дивном и поучном предавању коме смо присуствовали. Протонамесник Александар Р. Јевтић

На дан када Света Православна Црква прославља успомену на свету мученицу Гликерију у четвртак, 26. маја 2022.г. у Храму Покрова Пресвете Богородице у Миоковцима, одржан је братски састанак и исповест намесништва љубићког. Храм Покрова Пресвете Богородице  је саграђен 1815.г, првобитно као храм од дрвета и подигнут је част победе српске војске на брду Љубићу, а подигла га је књегиња Љубица, како би се одужила храбрим устаницима. На његовом месту подигнут је већи храм од чврстога материјала 1890. Нови храм је освештао 1839. тадашњи Епископ Жички Николај. Блаженопочивши Патријарх српски Герман Ђорић је од 1927. до 1931. службовао као парохијски свештеник при овоме храму.   Светом Литургијом је началствовао протојереј Милинко Стојковић, парох други мрчајевачки, а саслуживао му је парох рожачко-пријеворски протонамесник Александар Суботић. На Светој Литургији је беседио протонамесник Александар Суботић, парох рожачко-пријеворски. Обратио је се браћи свештеницима  речима љубави и благодарења Богу „Све што створи Бог, добро бејаше веома“ (Пост 1,31). Оваплоћени Богочовек у свему може бити и јесте нама близак сем у греху. Бог као Света Тројица је заједница слободе и љубави ничим условљене, образац Кога следимо. Познавши Сина спознајемо и Бога Оца и Духа Светога. Пад човеков представља одрицање од истинског живота и иступање из заједнице са Богом. У наставку су изнете основе хришћанског живота који је утемељен у Светим Тајнама Цркве. За време трпезе љубави присутном свештенству обратио се старешина храма Покрова Пресвете Богородице  парох миоковачки јереј Иван Босић, исказавши захвалност што му је указана част да у његовоме храму  буде  братски састанак и свештеничка исповест. Потом се свештенству обратио духовник архимандрит Давид (Васиљевић) сабрат Манастира Никоље, подсетивши да смо посленици на њиви Господњој, да је жетва спремна, будући да смо сами слаби, а вршимо службу узвишенију од ангелске, морамо имати љубави и разумевања за верне, које руководимо. Архијерејски намесник љубићки протојереј Никола Вучетић парох прељински захвалио се духовнику на указаној љубави и на примљеним поукама, а свештенство похвалио за досадашњи труд приликом вршења пастирске службе. Речи захвалности упутио је јереју Ивану Босићу пароху миоковачком на богоугодном труду исказном у припреми братског састанка и поздравио је том приликом будућег домаћина братског састанка пароха мојсињског протојереја Милорада Величковића. Поред парохијских свештеника на свештеничкој исповести су били присутни пензионисани пароси: протојереј-ставрофор Милорад Ђорем, протојереј-ставрофор Милан Мирковић и јереј Јован Вуковић. Протонамесник Александар Суботић

У четвртак 26/13. маја 2022. године, када наша Света Црква прославља Свету мученицу Гликерију, у Цркви Сабора Светих дванаест апостола у Штавици, одржан је братски састанак и исповест свештенства качерског Архијерејског намесништва. Свету Тајну Исповести извршио је, као и годинама уназад, јеромонах о. Виталије (Милошевић). Светој Тајни Исповести приступили су сви активни свештеници намесништва. По традицији , након исповести, одслужена је Света Литургија, којом је началствовао архијерејски намесник протојереј Светолик Марковић, уз саслуживање протонамесника Драгана Мијаиловића и ђакона Слободана Пејовића.   По причешћивању Светим Телом и Крвљу Господа нашег Исуса Христа, присутнима се беседом обратио јереј Горан Џопалић. У својој надахнутој беседи изложио је појам и значај мучеништва у Цркви, са акцентом на живот Свете мученице Гликерије и других Светих мученика. Домаћини, отац Милорад Вујовић и његова супруга су након Свете Литургије припремили трпезу љубави, на којој се у братској љубави разговарало о актуелним дешавањима у животу наше Свете Цркве. Свештенству се обратио и отац Виталије упутивши духовну поуку. Отац Светолик се захвалио оцу Виталију на труду и молитви, те домаћинима на указаном гостопримству. Ђакон Слободан Пејовић  

Дана 25. маја 2022. године, када Света Црква обележава сећање на Светог Кирила и Методија, равноапостолне просветитеље словенске, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Свете Тројице у Краљеву. На литургијском сабрању, Његовом Преосвештенству саслуживали су секретар ЕУО-а архимандрит Дамјан (Цветковић), Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, старешина Храма Светог Василија Острошког на Берановцу протојереј Иван Радовановић, старешина Храма Светог Саве у Краљеву протојереј Радоја Сандо, старешина Храма Свете Тројице у Краљеву протонамесник Мирољуб Попадић, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, протојереј Миломир Радић, јереј Радован Парезановић, јереј Ивица Тадић, јереј Владимир Јовановић, протођакон Милутин Балтић, ђакони Стефан Симић и Горан Вучковић. Након читања Светог Јеванђеља, верном народу се обратио Преосвећени Владика беседом коју је започео најрадоснијим хришћанским поздравом “Христос воскресе“. Богочовек Исус Христос се оваплотио од Пресвете Богородице, сишао са Неба на Земљу да нас људе узведе на Небо. То је најбољи и најприснији начин да спасе нас људе Божански закон тражи од нас да се променимо. Господ је страдао за нас и све што нас је учио дао је нама, заједно са Божанском науком јер жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине, рекао је Владика Јустин. У другом делу беседе, Владика  се осврнуо на житије Светих Кирила и Методија, на њихову мисију у превођењу свештених књига на старословенски језик. Истакао је да су данас књиге преведене и на српски језик, па они који хоће имају отворена врата да уче, све је приступачно.   Преосвећени Владика је поменуо да се данас у Скопљу служи Света Литургија којом се измирује дугогодишњи раскол у Цркви Божијој, исцељује се рана Цркве. Још једна радост у нашој Епархији је та да данашњи свечари које славимо, Свети Кирило и Методије, добијају свој храм на Копаонику. У наставку Свете Архијерејске Литургије уследило је причешћивање Светим Телом и Крвљу Христовом, где је приступила већина присутних верника. Вероучитељ Милан Попадић

Нови храм на Копаонику посвећен равноапостолној браћи, Светим Кирилу и Методију, трећу годину за редом прославља своју славу. Светом Литургијом началствовао је архијерејски намесник студенички протонамесник Данило Петровић уз саслужење протојереја Радована Радосављевића, јереја Милована Крупниковића, јереја Немање Тимотијевића и старешине храма јереја Бранка Росића. У надахнутој беседи, отац Данило нас је подсетио на житије ових Божијих угодника и њихов допринос у просвећењу Словена. Такође је изразио захвалност нашем духовном оцу, Епископу Јустину, на благослову да Копаоник добије величанствен храм. Старешина храма се захвалио свима присутнима, а посебно ученицима ОШ „Јошаничка Бања“ који су својим радовима на тему „Света браћа Кирило и Методије“ и пригодним програмом након Свете Литургије улепшали прославу празника. Овогодишњи домаћин Милан Кнежевић, члан ЦО Јошаничка Бања је за присутни верни народ уприличио трпезу љубави испред храма.   Угоститељски објекти „Хотел Путник“ , „Рио“ и „Олга Дедијер“ пружили су свесрдну подршку у организацији прославе храмовне славе. Јелена Росић