Category: Издања

У претпразничној радости објављујемо да је из штампе изашао нови број Жичког благовесника. Тематски ослоњен на Велику Тајну домостроја спасења нашег, васпостављања и испуњења назначења Лика Божијег у човеку, доноси Божићну посланицу Светог Николаја Жичког из 1930. године. Беседа Епископа жичког Г. др Јустина приликом дочека Антиохијског патријарха Јована X својим светосавским контекстом одговара празнику Светог Саве коме у сусрет идемо. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића под насловом “Бог је постао човек да бисмо ми постали богови – Људска права из другачијег угла“ разматра савремену тему људских права како из историјско-социолошког, тако и из теолошко-философског угла.   Изазове 21. века пред којима се налази наша Црква анализирао је јереј Слободан Глишовић. Професор др Петар Илић је у наставку описао занимљив живот и дело пијанисткиње Марије Јудине која је успела православном музиком да “отопи“ чак и срце Стаљиново, а новац који јој је поклонио да реши стамбено питање поклонила је Цркви са назнаком да се моле за опроштај Стаљинових грехова. Конкордатску кризу, веома драматичну и поучну, предочио нам је јереј др Слободан Јаковљевић. Овога пута, завршавајући својеврсан фељтон који смо пре три броја започели, описао је окончање кризе. Животну причу и голготски крст свештеника Вељка Танкосића кога су Аустријанци обесили у Ужицу 1916. године, описао је протојереј Милан Филиповић. Овим радом је учињен покушај да се још један од светлих ликова из историје наше Цркве и народа сачува од тмине заборава. Теолог Александар Јелић је читаоце упознао са необичном историјом Манастира Дубраве, који на златиборским обронцима сведочи о чудним путевима Божијим и благодати која се несебично излива на нас и у овим временима. Ђакон Немања Матејић је направио осврт на учења Православне и Римокатоличке Цркве о Светој тајни брака. Ту је и текст проф. др Драгољуба Даниловића о обележавању сто година од завршетка Великог рата. Протонамесник Дејан Марковић није дозволио да останемо без могућности да се осмехнемо читајући забелешке са Странице православног хумора. Поучне примере из парохијског живота доноси протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Из свог вишедеценијског и марљивог пастирског деловања он је сабрао искуства људи која углавном упозоравају на последице које следе за чињењем зла према другим људима. Човек који се подсмевао комшијама што немају струју, качећи на притке стаклене тегле и називајући их њиховим лампионима, доживео је да му ћерка погине сушећи феном косу. Текст др Драгана Хамовића о поезији Ђорђа Сладоја упознаје наше читаоце са још једним аутором који кроз стих сведочи истину о припадности и пореклу које је симболизовано сликом очевог зова са друге стране гроба. Рубрика Веронаука текстом вероучитеља Милоша Солдатовића упознаје читаоце са радом у Специјалној школи “1. новембар“ у Чачку. Ту је и рад Јасмине Стоисављевић о додели награда заслужним вероучитељима у школи “Вук Караџић“ у Краљеву. Мила Јевремовић, ученица из Љига, написала је диван текст о васпитној улози Светог Саве у историји и традицији српског народа. Протођакон Александар М. Грујовић је на страницама Летописа богослужења испратио догађаје и богослужбене активности којима је предстојао наш Епископ жички Г. Јустин. МИР БОЖИЈИ – ХРИСТОС СЕ РОДИ! Протонамесник Александар Р. Јевтић  

Почетком октобра из штампе је изашао часопис Жички благовесник (октобар-децембар 2018). У овом броју заинтересовани могу прочитати наставке текстова који су објављени у претходном броју, а који својом разноврсношћу завређују пажњу љубитеља различитих области људског стваралаштва. Часопис је обогаћен и текстом др Петра Илића о Марији Јудиној, Јеврејки која је прешла у Православље. У време најтежих прогона верујућих под стаљинистичким режимом у Русији, она је неутрашиво сведочила Христа крстећи се пред почетак сваког концерта у дворанама препуним слушалаца ове необичне пијанистикиње. Поред речи поштовања врхунских музичких стваралаца, остају упамћене и њене речи: „За мене постоје само две звезде – Бог и музика.“   Протојереј Милан Филиповић пише о Вељку Танкосићу (1856–1916), пароху клисурском. Био је истакнути свештеник и народни прегалац, који је у селу Дивљаци посадио модеран велики расадник са шљивама, јабукама и орасима. Сматра се да је први из Будимпеште донео у ове крајеве сорту чувене јабуке “Будимке“, а сељацима бесплатно делио саднице и обучавао их калемљењу. Учитељи су доводили ђаке на огледне часове у Вељков расадник. У борбама за коначно ослобођење од Турака се истиче и бива одликован. Наставак у идућем броју ће донети и потресну приповест о његовом мученичком страдању 1916. године, издаји српској и егзекуцији аустријској. Својеврсан некролог  мати Аквилини, игуманији Манастира Вољавче, потписују архимандрит Јаков (Лазовић) и протојереј-ставрофор Љубинко Костић. Страница православног хумора, украшена пробраним догодовштинама из црквеног живота, трудом протонамесника Дејана Марковића уноси осмехе у странице нашег часописа. „Путници на лађи са још слободних места“ је текст којим је испуњена рубрика Парохијске приче. Протонамесник Александар Р. Јевтић овде износи три забележена случаја из парохијског живота, којима је присуствовао или о њима слушао. Они кроз упечатљиве ситуације констатују отуђење и формалну припадност Цркви многих који се изјашњавају као верујући. Закључна порука је да ми који смо ушли у Лађу спасења која плови морем овог живота, имамо хришћанску обавезу и позив на љубав да покушамо и друге у њу увести, без заустављања на оговарању и осуђивању. Др Драган Хамовић нам представља поетско стваралаштво Стевана Тонтића, овогодишњег добитника “Жичке хрисовуље“. Ана Гвозденовић нашој пажњи препоручује књигу Пут ка усправној земљи, аутора Драгана Хамовића. Рубрика Веронаука овога пута представља Основну школу “Краљ Александар I“ из Горњег Милановца. Ту је и текст протојереја Миломира Радића, који извештава о додели Светог Писма на дар гимназијалцима у Краљеву. Под насловом Радост налазе се кратки записи које су ученици Медицинске школе у Краљеву начинили на часовима Веронауке одговарајући на истоимену тему. На крају је Летопис богослужења Епископа жичког г. Јустина, који потписује протођакон Александар М. Грујовић. Протонамесник Александар Р. Јевтић

У сусрет празнику Видовдану изашао је нови број часописа Жички благовесник. На насловној страни је икона Свете новомученице Милице, испод које су чувене Његошеве  речи: Благо оном ко довијека живи, имао се рашта и родити. На задњој корици се налази божур. Тиме је и наговештена тема броја. Њој је посвећено пет текстова. Први је из пера Светог Николаја Жичког, О правом Србину. Затим следи литерарни рад Маријане Николић насловљен Вечне речи монахиње Јефимије. У њему се препознаје изузетан таленат ученице Медицинске школе из Ужица за писану реч, као и веома редак дар за разумевање тема средњовековне историје. Професор др Драгољуб Даниловић је изнео историјску анализу значаја Светог кнеза Лазара и Светог деспота Стефана Лазаревића за очување немањићког државног наслеђа. Текст је актуелан јер проблематизује поимање тезе о „поразу“, посебно кроз приказ прилика након Косовског боја које сведоче о цветању, а не растакању, свих аспеката живота у тадашњој Србији. Текст протонамесника Александра Р. Јевтића је Воштаница на светломе гробу, својеврсан некролог тројици браће Милића са Косова. Близанци Срђан и Бобан су 1999. погинули на Косову за само десет дана, а најстаријем Срђану је убрзо препукло срце. Овим се јавности предочава цела потресна прича о тројици дивних младића, о којима је у књигама Моји соколови и Соколови поломљених крила посведочио њихов отац Драгољуб Милић. Текст професора др Новака Недића је посвећен лику и делу Салиха Селимовића. Намера текста је да читаоце упозна са овим храбрим човеком који без страха пише о свом српском пореклу, о српском идентитету простора и људи у Рашкој области, а никако називаном “Санџаку“ о чему је Салих веома аргументовано писао у књигама које се овде препоручују. У делу посвећеном богословљу, историји Цркве и култури, настављен је истраживачки рад мр Александре Малешевић посвећен овога пута Хришћанском циљу постојања и прихватљивости БМПО-е. Настављен је и у претходном броју започети текст јереја Слободана Јаковљевића о Конкордатској кризи у Епархији жичкој (1936-1938). Ђакон Александар Ђуричић је кроз светописамску литературу предочио читаоцима важност разумевања Христове пророчке, свештеничке и царске улоге у домостроју спасења. Темом литургијског преображаја човека бавио се дипл. теолог Драган Стојишин. Следи текст под ауторовим иницијалима, а насловљен Савременом човеку од Браће Карамазов. У њему се актуализују теме великог писца, а бисери вере којима је украсио своја дела се сада упитно постављају пред савременог човека обремењеног сопственим егзистенцијалним дилемама. Историчар уметности Јасмина Златковић је написала текст о Цркви Светог Николе у Рамаћи, где ширу јавност упознаје са драгоценостима ове лепотице сакралне уметности, која је скоро па непозната иако се налази у срцу Шумадије. Протонамесник Дејан Марковић је и овога пута на Страници православног хумора покушао и успео да измами од наших читалаца оно што представља све већу реткост у савременом свету – осмех. Рубрика Парохијске приче овога пута носи казивање насловљено Чини добро и добру се надај. У њему аутор јереј Богољуб Симеуновић износи лично искуство када је уз Божију помоћ остао у животу само захваљујући једном и једином присутном човеку у тренутку можданог удара. Претходни део приче говори о прихватању човека у наручје Цркве, иако су се према њему почели и најближи сродници одосити са одбацивањем.   У Лирском благовеснику се налазе три песме Васка Попе, након којих следи текст др Драгана Хамовића под називом Тајна слова расута по пољу. У амбијенту поратног модернизма, Зоран Мишић оспорава надреалисте у разумевању Растка Петровића. Тема „Шта је то косовско опредељење“ (1961), како и гласи Мишићев текст, је веома актуелна и данас. Упечатљива је и упозоравајућа Мишићева реченица: „Ако се данас присећамо косовског опредељења, то је зато што смо, у својој превеликој журби да се приближимо европској култури, заборавили да и наша традиција чини део те културе. Отварајући се модерном свету, као да смо заборавили на себе.“ Лирски благовесник је обогаћен са четири песме Вере Илић, неуропсихијатра и песникиње из Краљева. У њима се назире дубина коју чисти стихови откривају, али ипак остављају само наслућеном док одјекују бићем посвећеног читаоца. Рубрика Веронаука садржи приказ о Основној школи „Сретен Лазаревић“ у Приликама код Ивањице, аутора вероучитеља Александра Пејовића. Следи текст вероучитеља Михајла Живковића о представи Свети Сава осам векова међу нама, а затим и текст вероучитељице Ане Црепуљаревић о промоцији Сликовног буквара Православља и ликовној радионици у Краљеву. Ови текстови сведоче о посвећености и труду који вероучитељи широм Епархије жичке улажу у рад са децом. Текстови које Жички благовесник обављују су само издвојени цветови тог великог букета пажљиво негованог цвећа Верске наставе у башти која се детињство зове. Летопис богослужења Епископа жичког је приредио протођакон Александар М. Грујовић, подсећајући читаоце на богослужбене активности нашег Епископа Господина Јустина. Сви текстови су праћени сликама и илустрацијама које улепшавају и визуелни доживљај који се уз текстове предлаже нашим читаоцима. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић