Category: Издања

Овај број пред читаоце доноси занимљив садржај из неколико различитих области. На почетку је текст протонамесника Александра Р. Јевтића под насловом „Епархија жичка – домаћин Светог Архијерејског Сабора 08-10. мај 2019. године“, којим се по угледу на стогодишњу традицију овог часописа од заборава теже отргнути значајни догађаји из живота наше Епархије. Наставља се казивање мр Маријане Матовић о Светом Јоасафу Метеориту, првом српском књигохранитељу, као и текст проф. др Драгољуба Даниловића посвећен историјским изворима о Жичкој архиепископији. Поводом близине празновања Видовдана, овај број доноси и део текста Иве Андрића који је код аутора изворно насловљен „Његош као трагични јунак косовске мисли“, а код нас у изабраном одломку као „О Његошу, Косову и Црној Гори (Подсетник за једно актуелно стање)“. Текст нам нуди веома важне увиде које је једини наш нобеловац имао у вези са историјом српског народа, као и ставове које је овде изнео као нигде друго. Они који знају колико је писац био опрезан у ставовима о националној историји, свестан система у коме живи, знаће колико је овај текст драгоцен. Следи и текст „Вољени песник и философ Халил Џубран о борби између спољашњег и истинског бића, о ослобађајућем лудилу одбацивања маски“, који у преводу са енглеског читалачкој публици нуди упознавање са стваралаштвом овог мало познатог либанско-америчког писца. Стил и дух извода који се овде налазе сигурно ће код љубитеља квалитетне литературе побудити жељу да се о Џубрану више сазна. Дипл. психолог Милош Благојевић пише текст „Ауторитет и љубав у васпитању деце“. У њему износи научне ставове у вези са овом важном и савременом темом. Друштвени контекст у коме живимо потребује једно дубоко промишљање, које овај текст несумњиво поседује. Јереј Владимир Јовановић у тексту „Млади и хришћанство – Један аспект савремених изазова“ разматра питање односа савременог европског друштва и хришћанства. Често позивање на хришћанске темеље Европе може бити варљиво, уколико се под опрезну критику не поставе многи савремени параметри. Овај текст се држи таквог путоказа. Страница православног хумора, коју потписује протонамесник Дејан Марковић, чува могућност да поред размишљања, упитаности и закључивања, уз овај број пронађете кутак за осмех. О Бећковићевој песми „Богородица Тројеручица“, писаној поткрај седамдесетих година, др Драган Хамовић између осталог пише: „Компримовани исказ о најдоњем камену на којем стоји и појединачно и колективно трајање заједнице којој припада читамо у Бећковићевој, већ чувеној песми, ‛Богородица Тројеручица’. Приспеће пред икону заштитнице Хиландара час је за свеобухватно самопреиспитивање. У слику Хиландара и његове тројеруке игуманије песник уграђује представу о јединој постојаности, осамстогодишњем континуитету који је одржала заветна заједница у име које се обраћа: ‛И кад би ми земљу и језик збрисали, / Све, сем ове стопе на којој сад стојим, / Знам: још се из људи нисмо исписали, / А док тебе има да и ја постојим.’“ Рубрика Веронаука доноси текст ђакона Томислава Гајића о Основној школи „Симо Игумановић“ у Косјерићу, са упечатљивим сећањем некадашње ученице на школске дане. Вероучитељ Горан Вучковић пише о употреби савремених технологија у извођењу верске наставе, сведочећи о настојању наших вероучитеља да иду у корак са напретком времена и савременим средствима која се користе у извођењу наставе. Вероучитељ Слађана Петровић пише лепе стихове на тему „Видовдан“. Пратећи ток реке Ибра од студеничког краја кроз Долину векова, краљева и јоргована и трагајући за заборављеним причама, ученици старијих разреда ОШ „Ђура Јакшић“ у Конареву су са својим вероучитељем Миланом Милутиновићем осмислили јединствен пројекат. Три месеца они су трагали за подацима и изворима везаним за поједине знаменитости, локалитете и центре духовности, користећи материјал прикупљен посетама Градском музеју, оближњим манастирима и другим установама од значаја. Тако је настало 16 експоната који причају о Долини јоргована на свој веома даровит начин, о чему сведоче и слике неких од њих које у часопису уз извештај вероучитеља објављујемо. Протођакон Александар М. Грујовић као сапутник Епископа жичког Г. др Јустина на страницама Летописа богослужења верно сведочи о архипастирској делатности нашег Епископа. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа

На дан када наша Света Црква слави Светог Јована Владимира, кнеза српског, у параклису Саборне цркве Вазнесења Господњег у Чачку промовисана је књига „Приче из Великог рата“ посвећена сећањима чачанских свештеника који су били сведоци ратних дешавања у току Великог рата, рата који је требало да оконча све ратове. Историја је исписана ратовима. Од првог рата који је вођен, када је Луцифер подигао побуну против Бога, овај свет исписивао је странице историјских књига, алманаха, енциклопедија… статистикама, различитим војним тактикама, невероватним постигнућима генерала… На крају би се све свело на статистику. Данас учимо о Првом светском рату, Великом рату, из књига, документарних емисија, филмова, серија. Ретко се деси да акценат историјског тренутка буде на некој одређеној личности простог човека, човека који овај свет насељава и прави промене у њему. А, управо је тај човек на својим плећима изнео бреме страдања. Одлазио је у непознато сведочећи своју љубав према породици, земљи и славећи Господа за преживљавање. Тај прост човек би био наш комшија, познаник, пријатељ, пролазник… Када се макроцелине рата сведу на појединце који су у њему учествовали дођемо до правих извора мудрости, истинитих и страшнијих прича од оних колико је људи страдало, колико је рањено, повређено или нестало. Тек када добијемо име тог човека, када га упознамо и чујемо његову причу, тек тада осетимо прави ужас рата. Свештеници Саборне цркве Вазнесења Господњег у Чачку су на разне начине преживели окупацију али су се, сигурно, у време Великог рата присећали Нерона и његове мржње, сећали су се арена, смеха публике, али остајали су поносни и испуњени Божјим благословом да смирено и дуготрпељиво уздахну и подигну поносно главе. Свештеник чачанске цркве Живојин Алексић интерниран је у логор Нежидер и тамо сведочи суманутост оних који су себе називали „шириоцима културе“. Он је имао ту срећу да преживи ропство и дочека Светло, многа друга његова браћа нису имали ту прилику. Страдали су од бајонета, пушчаних зрна, бичевања, изгладњивања… само зато што су сведочили име Христово и служили Му часно, служећи Њему и свом народу. У великом рату нестала је трећина свештенства и монаштва Српске Православне Цркве и манастири су уништавани, цркве су биле похаране и девастиране. Они оци, вичнији перу и папиру, свој дар искористили су и у току рата писали о оним, обичним, људима, неважним за историјске статистике. Писали су о њима, њиховим животима, трагедијама, поносу, слави и части и у најтежим тренуцима њиховог живота. Захваљујући свештеницима чачанске цркве Велимиру Белопавловићу, Живојину Алексићу, Сретену Ј. Михајловићу, ми имамо сведочанство о страдању наших суграђана и сународника, о мученичком вавилонском ропству нашег народа у Нежидеру, али и у великом логору „Србија“ током целог рата, јер они који су остали под окупацијом сурове власти аустроугарске и бугарске били су робови у својој земљи. Текстови споменутих свештеника скромно су објављивани кроз различита црквена гласила, али никада, до сада се нису нашли на једном месту сабрани и сачувани од заборава. Велики труд и жеља вероучитеља Милоша Живановића да од потпуног заборава спаси ове вредне и непроцењиве приче о страдању нашег човека, народа, и цркве овековечена је у овој вредној књизи. Приређивач Милош Живановић провео је неколико година на потрази, преписивању, записивању и истраживању живота и дела свештенослужитеља цркве чачанске. Управо је његова замисао и била да се и наша црква издавачки огласи и понуди једну књигу која сведочи о састрадалној улози српског свештеника са својим народом. У књизи срећемо ликове из народа који су били учитељи, свештеници, војници, мајке несталих војника, децу бораца који су у туђини и за које се и не зна да ли су живи. Пошто су свештеници чији радови су сакупљени и објављени у књизи били свештенослужитељи цркве чачанске, било је сасвим примерено да издавач књиге буде Саборни храм у Чачку. Захвалност дугујемо Његовом Преосвештенству Епископу жичком Г. Јустину који је дао благослов да се замисао и спроведе у дело. Посебно разумевање за овај пројекат показао је јереј др Слободан Јаковљевић који је на себе преузео улогу уредника и писца исцрпног предговора. Техничку припрему, опрему књиге, дизајн и лектуру издања урадио је вероучитељ Ђорђе Чоловић, док је дизајн корице дело уметнице Сање Живановић. На овај начин целокупни труд око издања цркве урађен је симболично, унутар цркве. Такође, сама штампа књиге не би била изводљива без помоћи и подршке старешине саборног храма у Чачку, протојереја Марка Мирковића. Вредан рад на књизи урадила је и магистар Маријана Матовић која је неуморним ишчитавњем давала вредне савете на стилском уобличавању текста, а помоћ су пружили и архивски саветник у МИАЧ-у и архивист Архива СПЦ Милош Матијевић. Такође, помоћ да ова књига угледа светло дана дали су и манастири Студеница и Рача који су у наше време постали оно што су увек и били: центри у којима се издају и пишу књиге. На самој промоцији књиге „Приче из Великог рата (сећања чачанских свештеника)“ сабрало се мноштво свештенства, монаштва и народа и испунило Параклис Цркве Вазнесења Господњег у Чачку. Програм промоције отворио је хор „Вазнесењски“, а након њих окупљенима се обратио професор српског језика и књижевности чачанске Гимназије Слободан Николић који је укратко изнео сам историјат настајања споменуте књиге. Посебну драж промоцији дало је читање одломака из књиге које је извео академски глумац и директор Градског позоришта у Чачку Братислав Јанковић. Уредник издања јереј др Слободан Јаковљевић у кратким цртама изложио је значај самог дела за Чачак, али и за Српску Православну Цркву и историју нашег народа уопште. Идејни творац књиге, вероучитељ Милош Живановић, надовезао се објашњавајући своју жељу да од заборава отргне толико важне тренутке везане за наш народ и страдање у Првом светском рату, које је изузетно запостављено како у нашој, тако и у светској историји. На самом крају обратила се и сарадник на издању мр Маријана Матовић која је кроз научни осврт на рат, хришћанство и културу приказала значај дела за културу нашег народа. Вероучитељ Ђорђе Чоловић

Ове године сусрела су се два важна јубилеја за Српску Православну Цркву: 800 година аутокефалије СПЦ и 100 година традиције часописа Жички благовесник. Тако је број април-јун 2019. Жичког благовесника, часописа Епархије жичке, добио леп и захтеван задатак да два велика јубилеја представи својим читаоцима. Труд на остварењу овог задатка видљив је већ на корицама. Предња корица је лепим дизајнерским решењем објединила фреску првог српског архиепископа Светог Саве из 1315. године, која краси зидове Краљеве цркве у Студеници, затим фреску Жичког сабора на којој се виде Свети Симеон Мироточиви и Краљ Стефан Првовенчани, као и две најзначајније задужбине ових владара: Манастире Жичу и Студеницу. Задња корица је украшена великом сликом Манастира Жиче, док је на њеном унутрашњем делу корица првог броја Прегледа Цркве Епархије Жичке из 1919. када је започета традиција епархијског часописа који ће 1938. понети име Жички благовесник. Са предње унутрашње корице, из простора садржаја часописа, посматра нас лик Светог Николаја Жичког, као оснивача часописа. Овај број часописа проширен је на 80 страна са квалитетним корицама са прошивом, а тираж је повећан на 2.500 примерака. На почетку се налази запис Са уредничког стола, кроз који се уводи у предстојећи садржај часописа. Посебан део заузима осврт на време од пре сто година када отпочиње традиција Жичког благовесника. За читаоце су издвојена три поглавља из првог броја, где је непотписани аутор (највероватније владика Николај Велимировић) изнео поређење како се недеља прославља у Енглеској, Норвешкој и Србији. Паралела са данашњицом се намеће и упозорава да већ одавно треба да се упитамо да ли као народ заиста идемо путем Светог Саве? Богат садржај је тематски. Прва два текста су посвећена Васкрсу и догађајима који му претходе. Различите аспекте догађаја око добијања аутокефалности расветљавали су проф. др Драгољуб Даниловић и протојереј мр Миломир Радић. Архимандрит студенички др Тихон (Ракићевић) је изнео веома занимљиве и за науку значајне детаље око историјата Студеничког типика. Овај типик је недавно у тројезичном издању (српски, енглески и руски) објављен при Манастиру Студеници, па се тако овде нашао и приказ истог од стране студеничког монаха Силуана. Ксенија Радојичић је приказала пут којим су дела Светог Саве доспела у Русију и утицала на тамошње црквено и државно уређење. Милоје Радовић је приредио приказ књиге “Манастир Жича, центар Архиепископије, Епархије и сабора у средњем веку“, аутора др Драгољуба Даниловића. Надахнутом беседом о Светом Сави и почетку наших сећања читаоцима се обраћа др Драган Хамовић, а оглед о Светом Сави у светлу традиције и савремености изнео је протонамесник Александар Р. Јевтић. Мр Маријана Матовић је представила лик и дело Светог Јоасафа Метеорита – првог српског књигохранитеља. Храм Светог Саве у Грачацу, као један од првих храмова посвећених дивном светитељу, јереј Милан Костић и Вишња Костић предочавају на основу предања као задужбину Светог Саве. Жељко Јеж је написао текст о цркви и некрополи у Дићима, које имају изузетан значај и заузимају важно место међу средњовековним задужбинама наших предака. Александар Јелић је у овом броју приредио наставак текста о Манастиру Дубрави,који сведочи несвакидашњу причу о Божијем промислу и људској ревности да се ова светиња подигне. У рубрици Парохијске приче, протојереј-ставрофор Милић Драговић је кроз текст Будимо људи! Подсетио на изворне људске вредности које би требале да красе све нас који се зовемо верујућим људима. Протонамесник Дејан Марковић нам са Страницом православног хумора поново доноси паузу за осмех. Рубрика Веронаука представља школу “Свети Сава“ у Бајиној Башти, као и поетске и прозне радове које су деца широм наше Епархије писала спремајући се за прославу великог светосавског јубилеја. У Летопису богослужења Епископа жичког Г. Јустина, протођакон Александар М. Грујовић је забележио богослужбене и пастирске посете којима је наш Архијереј испунио претходни временски период настављајући духовни пут који је у Епархији жичкој започео још од времена Светог Саве. Веома смо радосни и захвални свима који су на било који начин учествовали и допринели да овај број Жичког благовесника, надамо се, заиста може без стида да се назове јубиларним. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић

…

…

Кликни: Текст на сајту Манастира Студенице

Са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, поводом обележавања стогодишњице од завршетка Великог рата из штампе је изашла публикација Албум сећања на наше претке из Првог светосг рата. Публикација-каталог представља резултат четворогодишњег рада на пројекту „Албум сећања на наше претке из Првог светског рата“ и приказ је прворазредних сведочанстава – фотографија, ратних дневника, војничких писама, дописних карти, споменица и остале историографске грађе учесника Првог светског рата које су поносни потомци послали у част својих предака – учесника Великог рата. То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Публикацију су уредили Александар Василић, Роксанда Алексић и Душан Младеновић, а рецензенти овог по свему јединственог штампаног дела су проф. др Мира Радојевић и др Јана Алексић. Својим ауторским текстовима  из личног али и стручног погледа на Велики рат публикацију су оплеменили др Милош Ковић, потпуковник др Далибор Денда, проф. др Владислав Пузовић и Александар Гаталица писац романа Велики рат. Сaиздавачи публикације су Издавачка фондација Српске Православне Цркве, Савез потомака ратника Србије 1912-1920 и Издавачка кућа Прометеј. Публикација је двојезична / српско-енглеска. Публикацију је могуће поручити: Издавачка фондација СПЦ Арх.беог-карловачке  тел:011/30 25 210 Продавница 1 (Теразије бр. 22): +381 64 / 800 1803 Продавница 2 (Краља Петра I бр. 5): +381 11 / 3025 118 Продавница 3 (Нушићева бр. 5): +381 11 / 3034 242 e-mail: izdavackafondacija@spc.rs Пројекат Албум сећања на наше претке из Првог светског рата покренуо је Савез потомака ратникаСрбије 1912–1920. и резултат је жеље да се данас, сто година касније, ода дужна почаст појединцу – српском војнику, том малом човеку из Великог рата за цивилизацију, његовом несебичном жртвовању за правду, слободу и истину. Увидом да је обичан, анонимни ратник-сељак био онај који је равноправно са војсковођама, краљевима и државницима, обликовао српску историју, започет је Јавни позив грађанима Србије и Србима у региону и дијаспори за достављање фотографија и осталих докумената из Првог светског рата и учешће у стварању Албума сећања на наше претке из Првог светског рата. У Галерији Албума сећања налази се преко 4000 јединица, прворазредних сведочанстава -фотографије, ратни дневници, војничка писма, дописне карте, споменице и остала историографска грађа учесника Првог светског рата.То су јединствена сведочанства о ратним авантурама и страдањима српског војника у ратним годинама, потиснутог са страница светске историје. Историја нас позива да покажемо „умеће памћењаˮ и преузмемо личну одговорност за будућност наших потомака. Историја нас обавезује да испричамо велику причу о нашим славним прецима и да се њихово велико жртвовање не избрише из нашег цивилизацијског памћења, већ постане културна баштина. Пројекат се реализује са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја и благословом Његове Светости Патријарха московског и све Русије г. Кирила. Извор: www.spc.rs