Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Коњевићима
Дана 24. новембра 2024. када наша Црква прославља Светог великомученика Мину и Светог краља Стефана Дечанског, у Цркви Цара Константина и Царице Јелене у Коњевићима служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин. Саслуживали су игуман вујански архимандрит Сава (Илић), јеромонах Авакум (сабрат Манастира Вујан), протонамесник Александар Пејовић, новорукоположени јерођакон Арон (сабрат Манастира Вујан) и владичански ђакон Стефан Симић. Певницу је водио појац Душан Дуњић уз хор Цркве Светих Цара Константина и Царице Јелене. Митрополит је у богонадахнутој беседи је подсетио на подвиг светитеља које данас прослављамо. које све светитеље прослављамо. Говорио је о личности Светог Стефана Дечанског, великог мученика и светитеља који почива у Манастиру Високим Дечанима. Био је велики страдалник који је много претрпео и све смирено носио до краја, према речима Господњим: „Који претрпи до краја, тај ће бити спасен.“ Митрополит Јустин је присутне подсетио да се на овај дан навршило четрдесет година од када је рукоположен за јеромонаха у Дечанима. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Светој Тајни Причешћа приступио је велики број верног народа и деце. Након Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави. Протонамесник Александар Пејовић
Слава параклиса при Храму Светог Ахилија у Ариљу
У 22. недељу по Духовима, када Света Црква прославља Светог Преподобног Урошицу Мироточивог кнеза српског, млађег сина краља Драгутина, литургијски је прослављена слава параклиса при Храму Светог Ахилија у Ариљу. Празнично богослужење је започето вечерњом службом са петохлебницом, коју је служио протојереј Давид Селаковић, први парох ариљски, уз молитвено присуство верног народа. Литургијским сабрањем началствовао је протојереј Давид Селаковић, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, намесника пожешко-ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма и парохијског ђакона Драгана Јанковића. У надахнутој беседи отац Давид нас је подсетио да би требало да се угледамо на наше Свете претке. Након Свете Литургије освећени су славски дарови, које је у име литургијске заједнице припремила породица Радовић и уприличена је славска трпеза све сабране. Братство храма
Аранђеловдан – крсна слава Архиепископа и Митрополита жичког Г. Јустина
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Храму Светог Саве у Краљеву прослављајући своју крсну славу – празник Светог архангела Михаила и осталих небеских сила. Високопреосвећеном Владици Јустину саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протосинђел Стефан (Чкоњевић), протојереј Иван Радовановић, новорукоположени јеромонах Авакум, као и братство овог Светог храма. Радости данашњег празника допринело је празновање крсне славе Митрополита Јустина, архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО-а, као и игуманије Манастира Благовештења мати Михаиле (Пантић). Још један повод за радост данашњег сабрања било је и рукоположење јерођакона Авакума (Проковића), сабрата Манастира Вујан, у чин јеромонаха. Благољепију Свете Литургије, поред певнице храма, допринело је и појање благовештењских монахиња на челу са игуманијом мати Михаилом. У току Литургије, а након прочитаног јеванђељског зачала, верном народу обратио се отац Љубинко, говорећи о поретку послушности који је Господ установио међу анђелима. Савршени поредак који твори и слави вољу Божију, уједно је и слика која се нама даје у овом свету да следимо њихов пример. На крају беседе, отац Љубинко је Митрополиту Јустину и свим свечарима пожелео да остану закриљени молитвама Светог архангела Михаила и осталих небеских сила, да их Господ укрепи на њиховом подвигу, да се заједно радујемо у незалазном осмом дану славе Божије. Беседу протојереја-ставрофора Љубинка Костића можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим Телом и Крвљу Христовом, освештано је славско жито и пререзан славски колач, који је припремио домаћин Архиепископ и Митрополит Јустин, а чије гостопримство је настављено на трпези љубави за свештенство и народ, у част Светог архангела Михаила, крсне славе Митрополита Јустина. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. информационих система
Промоција књиге “Чудотворац Свети Нектарије Егински“ у Матарушкој Бањи
На дан Светог Нектарија 22.11.2024. са благословом Митрополита жичког г. Јустина и Епископа ваљевског г. Исихија у организацији ЦО Матарушка Бања при Храму Светог Кнеза Лазара одржана је промоција књиге „Чудотворац Свети Нектарије Егински„ којој је претходило молитвено сабрање свештенства и народа у храму. Служен је Акатист Светом Нектарију уз резање славског колача. Поздравну беседу одржао је о. Милан Костић, док је све присутне на промоцији књиге у име домаћина поздравио старешина храма о. Слободан Глишовић. На промоцији књиге у препуној црквеној сали верног народа говорили су аутор о. Ненад Андрић и проф. Вишња Костић. Слава Богу и Његовим светитељима који свој народ сабирају у љубави орадошћују, а захвалност ЦО Матарушка Бања. Свештеник Ненад Андрић
Свети Нектарије Егински – слава храма при краљевачкој болници
“Дајте Богу сво своје срце, да бисте остали у љубави, а остајући у љубави Божијој и Бог остаје у вама.“ На дан када се молитвено сећамо успомене на овог дивног угодника Божијег мноштво народа се сабрало у капели посвећеној овом светитељу при Здравственом центру ‘’Студеница’’ у Краљеву. Светом Литургијом је началствовао протојереј ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик Епископа жичког, уз саслужење протојереја Дејана Марковића, старешине Храма Светог Саве у Краљеву и протојереја Мирољуба Попадића, старешине Храма Свете Тројице у Краљеву, у молитвеном присуству игуманије Манастира Вољавче мати Теодоре. Сам простор је био мали да прими све оне који су се сабрали да се сете овог великог Чудотворца Цркве Божије. Уз велики број народа који се причестио Светим Тајнама Христовим, посебну радост донело је присуство великог броја лекара који овај празник обележавају на посебан начин. Домаћин данашње славе била је др Татјана Брадић – кардиолог, начелница интернистичког блока, као и др Душица Александровић са одељења онкологије. Пригодну беседу одржао је отац Љубинко, говорећи о величини данашњег празника. У беседи је поменуо да тешко материјално стање малог Анастасија није омело да буде захвалан Богу за све што има. Трпећи поруге и ружења, он није падао у очајање, већ је као и његов Господ до крајњег смирења све подносио. Зато га је Свевишњи и наградио даром чудотворства још за живота. Честитајући свима данашњи празник, захвалио је свима који раде у овом лечилишту, због труда да помогну свима онима којима је потребна здравствена нега. У наставку, домаћини су припремили итрпезу љубави за све присутне. протојереј ставрофор Мирослав Јаковљевић, старешина капеле Светог Нектарија
У Атеници литургијски прослављен Свети Нектарије Егински
Силиврије изданак и Егине чувара који се у последње доба јави, врлине пријатеља искреног, Нектарија поштујмо верни као божанственог служитеља Христовог: јер точи многобројна исцељења онима који благочестиво кличу: слава Христу Који те прослави, слава Ономе Ко ти даде благодат чудеса, слава Ономе Који кроз тебе свима исцељење дарује. Тропар У Храму Свете великомученице Марине у Атеници свечано је прослављен спомен на Светог Нектарија Егинског. Уочи празника служен је Акатист новојављеној звезди на небу Цркве Христове, богоносном оцу нашем Нектарију, а на сам дан спомена свечано је служена Света Литургија. Литургијом је началствовао протојереј Вазнесењске Цркве у Чачку др Небојша Дабић, уз саслужење свештенства Храма Свете великомученице Марине – старешине храма протојереја Радише Сеочанца, протојереја Александра Грујовића, протонамесника из Храма Светог Ахилија у Ариљу Дарка Несторовића, јереја Богдана Митровића, пароха заблаћког, ђакона чачанских Душан Арсенијевић и Ђорђе Чоловић. Појали су јерођакон Василије (Старовлах) из Епархијe диселдорфске и немачке и Наташа Драговић. Сабрању је присуствовао велики број верника и свечара који су у храм донели колач и жито у спомен Светог Нектарија. Пригодном беседом сабранима се обратио протојереј Небојша Дабић, подсетивши све да је Дом Господњи место нашег боравка и остварења као хришћана, а да нас на то стално подсећају богоносни Оци и Светитељи наше цркве. Слушајући поучну проповед, велики број верника је приступио Светој Тајни Причешћа. Прослављајући спомен на Чудотворца, у храму је било свечара који су на најлепши начин прославили спомен на свог чувара – литургијски и причасно. Након резања славских колача, славари су организовали пригодну трпезу љубави. Храм Свете великомученице Марине у Атеници, међу бројним моштима, поседује и честицу моштију Светог Нектарија Егинског. Од када се редовно служи Акатист богоносном оцу сведочили смо многобројним чудима која су се десила вернима који су са вером и страхом Божјим приступали молитви пред овим Светим моштима. Свештенство храма у Атеници сваког четвртка служи Акатист Светом Нектарију, када се износе мошти вернима за молитву и целивање. Ђакон Ђорђе Чоловић
Ибарске новости: Вероучитељ Владимир Грујић, “Боже Димитријев, помози нам!“
Краљевчанима је још увек у свежем сећању догађај из новембра 2010. године, када је око 2 сата ујутру овај град на Ибру погодио јак земљотрес магнитуде 5,4 јединица Рихтерове скале. Овај разорни земљотрес је нажалост однео два живота, а многе људе је оставио у рушевинама својих домова. Случајно или не, овај земљотрес се десио свега 5 дана пре него што је календаром Цркве одређено обележавање Светог великомученика Димитрија Солунског. Истога дана, наизглед неуобичајено за Житије светих, али с разлогом, Црква обележава и Спомен великог земљотреса који је задесио Цариград 26. Октобра 740. године у време цара Лава Исаврјанина. Народ је тада, на библијски начин, схватио овај земљотрес као казну Божију за грех, те се молио Пресветој Богородици и Светом Димитрију са великим покајањем, све док се Бог не смилова и земљотрес не преста. Овај догађај је пресудно утицао на химнографски садржај службе овоме светитељу рођеном Солуњанину од високородних и побожних родитеља, коме је отац био и сам војвода Солунски у време цара Максимијана (285-305). Поред централне богослужбене слике Димитрија као „Христовог војника, страдалника, који је уништио Лијеву гордост, а за борбу из тамнице охрабрио Нестора“; који је мученички страдао „копљима прободен у ребра, ради прободеног у ребра на крсту Спаситеља“; велико место у Служби написаној њему у част заузима тема земљотреса. Тога дана певамо како се „земља збуњује страхом од гнева Божијег, те се тресу планине и море“; „потресају се темељи земље и дно океана од праведног гнева Створитеља“, а све то како би престали „да даље зло чинимо, јер ево Спас негодује и потреса земљу“. Треба напоменути да нас Служба Светом Димитрију поучава да се земљотрес догађа ради оног унутрашњег потреса, који епицентар има у самом срцу људском, а све то како би нас Господ утврдио у „истинитом страху“, „утврдио у добру“ и упутио на „пут правде Своје“. При састављању Службе Светом Димитрију писац је свакако имао на уму његово Житије, али и библијска сведочанства о земљотресима. Тако се у захвалној песми великог цара Давида, „због гнева Божијег земља затресе и поколеба, а темељи небесима се задрмаше и померише“ (2. Самуил. 22, 8); пророк Исаија нам казује како ће оне који „војују на гору Сионску Господ над војскама походити громом, трусом и хуком великом“ (Исаија 29, 6); предсказујући страдање и ропство јеврејско, пророк Амос говори како ће га „Господ затрести са земље“ (Амос 9,8); коначно, Свети Јован Богослов нам у новозаветном Откривењу предсказује да ће се у „великом дану гнева Божијег“, након отварања шестог печата догодити велики потрес (Откр. 6, 12). Ипак, много чешће се библијски земљотреси догађају као реакција творевине на присуство Створитеља, али и као пројава славе и силе Божије. Док је Мојсије примао заповести Божије гора Синај се тресла веома (Изл. 19,18); пророку Илији се на гори Хорив Бог обратио „гласом тихим и танким“, а Њему су претходили страшни ветар, земљотрес и огањ (1 Цар. 19,11-12). Важни догађаји у Домостроју спасења су праћени својеврсним потресима. Одмах пошто Спаситељ „испусти душу на Крсту земља се потресе и камење се распаде“ (Мт. 27, 51); у „први дан недеље“ Христово Васкрсење је учинило да се земља затресе врло, јер „анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему“ (Мт. 28,2); након једне заједничке молитве апостола у Јерусалиму, како нам бележи апостол Лука, „затресе се место где беху сабрани и напунише се Духа Светога“ (Дел.ап. 4, 31); а Божанско избављење од тамничких окова апостола Павла и Силе пратио је силан потрес услед кога су се померили темељи тамнице (Дел.ап. 16,26). Не доводећи у питање геофизичка сеизмолошка објашњења потреса, природне непогоде, па и земљотрес, треба најпре разумети у светлости тајанственог односа материјалне природе и греха људског, пре свега греха Адама и Еве. Кажњавање рода људског кроз разливање гнева Божијег у виду страшних природних непогода не треба разумети искључиво као јуридички однос злочина и казне, већ најпре као последицу првородног греха Адама и Еве услед чега је природа остала препуштена самој себи. Та богоостављеност и препуштеност, саме по себи јесу „казна Божија“, а наука их препознаје као законитости по којима се догађају природне непогоде, па и оне са катастрофалним последицама. Апокалиптичне природне непогоде које се догађају у континуитету нас непрестано подсећају колико смо велики, односно мали, спрам творевине Божије. Подморски земљотрес у Индонезији 2004. године је изазвао цунами који је однео преко 250000 људских живота. Земљотрес у јапанском граду Фукушими изазвао је експлозију нуклеарног реактора и цунами услед кога је животе изгубило преко 18000 људи. Истовремено, овакви потреси, као што смо и напоменули, редовно изазивају и духовне потресе, који некима буду на спасење, али некима и на суд или осуду. Земљотрес у Краљеву је, на пример, „потресао срца“ бројних доброчинитеља који су несебично помогли унесрећенима. Бројни појединци су тада што у новцу, што у грађевинском материјалу, помогли да се изгради порушено и надокнади изгубљено. Поред значајне помоћи коју је Српска црква тада упутила Краљеву, вероучитељи Архиепископије београдско- карловачке новчано су посебно помогли обнову оштећене Економско-трговинске школе. Ови примери доброчинстава кроз несебично приношење жртве су одувек градили Цркву Божију у којој заправо Богу приносимо свет који је Он створио „због свега и за све“, како то изговарамо на Светој Литургији. Онај коме се молимо у дане сваковрсних потреса је и сам живео за време великог друштвеног потреса у ери гоњења хришћана у Римској империји. На дистанци, далеко од епицентра потреса, Димитрије је, наследивши титулу војводе солунског од свога оца, могао мирно да сачека да гоњење хришћана прође. Међутим, видевши каква страдања подносе хришћани око њега, он се сам „стаде молити и постити, припремајући се за мученички венац“, одлучио је да се „не уплиће у послове обичног војника, да би угодио војводи, већ да се злопати као добар војник Исуса Христа“ (2 Тим. 2,3-4). Пре него што ће бити заточен од стране богоборног Максимијана, предао је сав наслеђени иметак слузи Лупу уз вероватно последње речи изговорене на слободи у чину војводе: „Раздај ово земаљско богатство, да потражимо себи небеско“! Ни тамновање није поколебало овог страдалника Христовог у истрајном исповедању Христове вере. За њега је тамница била попут лађе (=Цркве) на узбурканом мору из јеванђелске приче коју читамо у дану када га литургијски прослављамо. У тој лађи, не марећи на „валове“
Литургијска прослава јубилеја два века од оснивања Храма Свете Тројице у Краљеву
Дана 17. новембра 2024. у Цркви Свете Тројице у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин. Његовом Високопреосвештенству саслуживао је архимандрит Дамјан (Цветковић), као и бројно свештенство Епархије жичке. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор ,,Свети архиђакон Стефан“ из Цркве Свете Тројице наступао под диригентском палицом Милене Лабовић. Литургији је поред бројног верног народа, присуствовало и богољубиво монаштво наше Епархије, челници града Краљева, представници културних и јавних институција, представници војске, жандармерије и полиције. Ова Литургија остаће упамћена у историји наше цркве, јер нас је на светом сабрању Господ удостојио да дочекамо и прославимо велики јубилеј – два века од оснивања Цркве Свете Тројице у Краљеву. Цркву је 1824. подигао кнез Милош Обреновић, на месту где је победио турску војску у тадашњој вароши Карановцу. Његова задужбина стоји већ две стотине година на истоме месту и наставља да указује Пут, Истину и Живот грађанима Краљева и читавој Епархији жичкој. Митрополит је у богонадахнутој беседи честитао свима присутнима велики јубилеј и истакао непроцењив значај и есхатолошку улогу овога светога храма за град Краљево и Епархију жичку. ,,Много је људи зидало овај храм – и велика и мала сиротиња, не од сувишка свога, него је оно што је имао народ делио са својом црквом и уграђивао у њу. Кроз овај храм прошло је много архијереја и пастира на њиви Господњој, као и неколико светитеља. И пред нама је велики задатак—да сачувамо овај храм, као и храм наше душе“, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави. Нека би Господ сачувао наш храм до свршетка века непоколебљивим, а жртвеник који је у њему учини да буде Светиња над светињама, силом и дејством Пресветога Духа. Прослави га, Господе, још више по закону очишћења, да на њему савршавана свештенодејства достижу у свети и пренебесни и духовни жртвеник твој, и да нам отуда доносе благодат твога пречистог обасјања, јер се не уздамо на служење наших руку, но на твоју неисказану доброту. Амин! (Молитва за освећење храма) ђакон Филип Зеленовић
Храм Светог кнеза Лазара на Љубићу: предавање протојереја Александра Јевтића о посту
У недељу 21. по Духовима у Храму Светог Кнеза Лазара на Љубићу Свету Литургију служио је протојереј Александар Јевтић (Храм Светог Саве у Краљеву), уз саслужење протојереја Слободана Јаковљевића (Храм Вазнесења Господњег у Чачку) и протојереја Бојана Сујића (Храм Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика на Љубићу). Светој Литургији је молитвено присуствовао велики број верног народа, у наставку се причестивши Светим Тајнама Христовим. На тему јеванђелске приче о сејачу и семену присутнима се обратио пригодном беседом о. Александар, поучивши верни народ да би требало да обратимо пажњу на моменат духовног слушања или ослушкивања онога што Господ жели да нам каже. То слушање треба да буде позив да непрестано гледамо ближњег и Бога, као и да у односу љубави са њима ослушкујемо непрестано шта је то што Господ свакодневно има да нас поучи. Након одслужене Литургије, у сали парохијског дома у Љубићу о. Александар је, како је и најављено, одржао предавање на тему: “Пост- пут од туге по човеку до радости у Богу.“ Предавању је присуствовао знатан број верног народа који је изузетно пажљиво слушао излагање. Најпре је народ могао да чује шта је то пост, како и када је настао, где су његови корени и то да је суштински смисао поста васпитног карактера. Њиме нас Господ путеводи од нас самих, кроз однос љубави и жртве према ближњима и творевини, према Богу Живом. Затим је о. Александар упознао верни народ са хришћанским и нехришћанским смислом туге и радости, исцрпно говорећи о оба стања духа у човеку. Најпре, туга нема никако негативан контекст у православном хришћанству. Она је осећање које човека ставља у положај осетљивости према сопственим сагрешењима и њен смисао је да у нама освести покајничко расположење. Радост, са друге стране, једина је и права онда када је човек озарен љубављу према Богу и ближњима. Праву радост једино даје Господ, а то знамо по томе што осећај овакве радости не оставља човека празним, већ испуњеним. Дакле, туга са осећајем кривице и рађање покајања је предуслов да се роди радост сећања на Христово оваплоћење, васкрсење, Његов други долазак и Царство Божије. Тиме се спасавамо од унинија и депресије. Сликовитим примерима су објашњене различите духовне стварности, па су присутни на примеру медицине и спорта могли да схвате како нас Господ припрема за духовни живот свакодневно, ако то покушавамо да сагледамо. Одгоцарајући на питања, предавач је рекао да родитељи врло често греше у васпитању деце поступајући на начин двеју крајности. Прва је да децу терају неизоставно на пост, а тиме врло често у њима рађајући револт који ће произвести да у каснијим годинама деца врло често бирају живот изван Цркве. Друга је крајње снисхођење којим се деца уче да у животу треба да иду линијом мањег отпора, те да се не уче подвигу који је духовна и телесна вежба. Требало би кроз постепеност и родитељску молитву тражити средину у којој би дете слободно прихватило пост као прави терен за вежбање врлинског живота. Са надом да ће континуитет предавања да се настави, али са довољном временском дистанцом између истих како би се будила чежња за новим сазнањима и надахнућима, благодаримо Богу Тројичном, Богу Живом за сва небоземна добра. Благодаримо Митрополиту Јустину на благослову, као и нашим оцима Александру и Слободану на великој љубави и радости коју су са нама поделили на Светој Литургији, као а и после ње. Протојереј Бојан Сујић
Гостовање ђака из Драгачева на радију „Слово љубве“
Дана 19. новембра, ученице из Драгачева, Милица Пајовић, ученица Средње школе „Драгачево“, и Лара Милетић, ученица Основне школе „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем, гостовале су у Јутарњем програму радија „Слово љубве“. Њихов пут у Београд омогућило је Удружење „Драгачевско Сунце“, које је финансирало ову посету. Током гостовања, ученице су говориле о значају верске наставе и бројним активностима које организују у својим школама. Посебно су истакнуте дебате, квизови, излети и позоришне представе, као и важност редовног учешћа у Светој Литургији. Милица је поделила своје искуство: „Када сам на Литургији, осећам мир и сигурност. Знам да је Господ уз нас.“ Лара је додала да верска настава оснажује заједништво међу ученицима и помаже у неговању хришћанских врлина. Након гостовања, ученице су са својим вероучитељем посетиле Музеј Српске Православне Цркве, где су се упознале са историјом и наслеђем наше Цркве. Уследиле су посете конаку Кнегиње Љубице и Цркви Ружици, која је оставила посебан утисак због своје лепоте и историјског значаја. Дан је завршен шетњом Калемегданом, што је употпунило духовно и културно обогаћење овог путовања. Овај дан остаће запамћен као пример сведочења вере и јачања духовног живота међу младима, уз захвалност Удружењу „Драгачевско Сунце“, као и директоркама обеју школа. Дарко Стевановић, вероучитељ
Света Архијерејска Литургија и рукоположење у Коњевићима
Дана 24. новембра 2024. када наша Црква прославља Светог великомученика Мину и Светог краља Стефана Дечанског, у Цркви Цара Константина и Царице Јелене у Коњевићима служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин. Саслуживали су игуман вујански архимандрит Сава (Илић), јеромонах Авакум (сабрат Манастира Вујан), протонамесник Александар Пејовић, новорукоположени јерођакон Арон (сабрат Манастира Вујан) и владичански ђакон Стефан Симић. Певницу је водио појац Душан Дуњић уз хор Цркве Светих Цара Константина и Царице Јелене. Митрополит је у богонадахнутој беседи је подсетио на подвиг светитеља које данас прослављамо. које све светитеље прослављамо. Говорио је о личности Светог Стефана Дечанског, великог мученика и светитеља који почива у Манастиру Високим Дечанима. Био је велики страдалник који је много претрпео и све смирено носио до краја, према речима Господњим: „Који претрпи до краја, тај ће бити спасен.“ Митрополит Јустин је присутне подсетио да се на овај дан навршило четрдесет година од када је рукоположен за јеромонаха у Дечанима. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Светој Тајни Причешћа приступио је велики број верног народа и деце. Након Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави. Протонамесник Александар Пејовић
Слава параклиса при Храму Светог Ахилија у Ариљу
У 22. недељу по Духовима, када Света Црква прославља Светог Преподобног Урошицу Мироточивог кнеза српског, млађег сина краља Драгутина, литургијски је прослављена слава параклиса при Храму Светог Ахилија у Ариљу. Празнично богослужење је започето вечерњом службом са петохлебницом, коју је служио протојереј Давид Селаковић, први парох ариљски, уз молитвено присуство верног народа. Литургијским сабрањем началствовао је протојереј Давид Селаковић, уз саслуживање протојереја Драгана Стевића, намесника пожешко-ариљског, јереја Бојана Милошевића, старешине храма и парохијског ђакона Драгана Јанковића. У надахнутој беседи отац Давид нас је подсетио да би требало да се угледамо на наше Свете претке. Након Свете Литургије освећени су славски дарови, које је у име литургијске заједнице припремила породица Радовић и уприличена је славска трпеза све сабране. Братство храма
Аранђеловдан – крсна слава Архиепископа и Митрополита жичког Г. Јустина
Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Храму Светог Саве у Краљеву прослављајући своју крсну славу – празник Светог архангела Михаила и осталих небеских сила. Високопреосвећеном Владици Јустину саслуживали су архимандрит Дамјан (Цветковић), архимандрит Сава (Илић), Архијерејски заменик протојереј-ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски намесник жички протојереј Саша Ковачевић, протојереј-ставрофор Мирослав Јаковљевић, протосинђел Стефан (Чкоњевић), протојереј Иван Радовановић, новорукоположени јеромонах Авакум, као и братство овог Светог храма. Радости данашњег празника допринело је празновање крсне славе Митрополита Јустина, архимандрита Дамјана (Цветковића), секретара ЕУО-а, као и игуманије Манастира Благовештења мати Михаиле (Пантић). Још један повод за радост данашњег сабрања било је и рукоположење јерођакона Авакума (Проковића), сабрата Манастира Вујан, у чин јеромонаха. Благољепију Свете Литургије, поред певнице храма, допринело је и појање благовештењских монахиња на челу са игуманијом мати Михаилом. У току Литургије, а након прочитаног јеванђељског зачала, верном народу обратио се отац Љубинко, говорећи о поретку послушности који је Господ установио међу анђелима. Савршени поредак који твори и слави вољу Божију, уједно је и слика која се нама даје у овом свету да следимо њихов пример. На крају беседе, отац Љубинко је Митрополиту Јустину и свим свечарима пожелео да остану закриљени молитвама Светог архангела Михаила и осталих небеских сила, да их Господ укрепи на њиховом подвигу, да се заједно радујемо у незалазном осмом дану славе Божије. Беседу протојереја-ставрофора Љубинка Костића можете послушати ОВДЕ. Након причешћивања Светим Телом и Крвљу Христовом, освештано је славско жито и пререзан славски колач, који је припремио домаћин Архиепископ и Митрополит Јустин, а чије гостопримство је настављено на трпези љубави за свештенство и народ, у част Светог архангела Михаила, крсне славе Митрополита Јустина. Душан Дуњић, дипл. теолог и мастер инж. информационих система
Промоција књиге “Чудотворац Свети Нектарије Егински“ у Матарушкој Бањи
На дан Светог Нектарија 22.11.2024. са благословом Митрополита жичког г. Јустина и Епископа ваљевског г. Исихија у организацији ЦО Матарушка Бања при Храму Светог Кнеза Лазара одржана је промоција књиге „Чудотворац Свети Нектарије Егински„ којој је претходило молитвено сабрање свештенства и народа у храму. Служен је Акатист Светом Нектарију уз резање славског колача. Поздравну беседу одржао је о. Милан Костић, док је све присутне на промоцији књиге у име домаћина поздравио старешина храма о. Слободан Глишовић. На промоцији књиге у препуној црквеној сали верног народа говорили су аутор о. Ненад Андрић и проф. Вишња Костић. Слава Богу и Његовим светитељима који свој народ сабирају у љубави орадошћују, а захвалност ЦО Матарушка Бања. Свештеник Ненад Андрић
Свети Нектарије Егински – слава храма при краљевачкој болници
“Дајте Богу сво своје срце, да бисте остали у љубави, а остајући у љубави Божијој и Бог остаје у вама.“ На дан када се молитвено сећамо успомене на овог дивног угодника Божијег мноштво народа се сабрало у капели посвећеној овом светитељу при Здравственом центру ‘’Студеница’’ у Краљеву. Светом Литургијом је началствовао протојереј ставрофор Љубинко Костић, Архијерејски заменик Епископа жичког, уз саслужење протојереја Дејана Марковића, старешине Храма Светог Саве у Краљеву и протојереја Мирољуба Попадића, старешине Храма Свете Тројице у Краљеву, у молитвеном присуству игуманије Манастира Вољавче мати Теодоре. Сам простор је био мали да прими све оне који су се сабрали да се сете овог великог Чудотворца Цркве Божије. Уз велики број народа који се причестио Светим Тајнама Христовим, посебну радост донело је присуство великог броја лекара који овај празник обележавају на посебан начин. Домаћин данашње славе била је др Татјана Брадић – кардиолог, начелница интернистичког блока, као и др Душица Александровић са одељења онкологије. Пригодну беседу одржао је отац Љубинко, говорећи о величини данашњег празника. У беседи је поменуо да тешко материјално стање малог Анастасија није омело да буде захвалан Богу за све што има. Трпећи поруге и ружења, он није падао у очајање, већ је као и његов Господ до крајњег смирења све подносио. Зато га је Свевишњи и наградио даром чудотворства још за живота. Честитајући свима данашњи празник, захвалио је свима који раде у овом лечилишту, због труда да помогну свима онима којима је потребна здравствена нега. У наставку, домаћини су припремили итрпезу љубави за све присутне. протојереј ставрофор Мирослав Јаковљевић, старешина капеле Светог Нектарија
У Атеници литургијски прослављен Свети Нектарије Егински
Силиврије изданак и Егине чувара који се у последње доба јави, врлине пријатеља искреног, Нектарија поштујмо верни као божанственог служитеља Христовог: јер точи многобројна исцељења онима који благочестиво кличу: слава Христу Који те прослави, слава Ономе Ко ти даде благодат чудеса, слава Ономе Који кроз тебе свима исцељење дарује. Тропар У Храму Свете великомученице Марине у Атеници свечано је прослављен спомен на Светог Нектарија Егинског. Уочи празника служен је Акатист новојављеној звезди на небу Цркве Христове, богоносном оцу нашем Нектарију, а на сам дан спомена свечано је служена Света Литургија. Литургијом је началствовао протојереј Вазнесењске Цркве у Чачку др Небојша Дабић, уз саслужење свештенства Храма Свете великомученице Марине – старешине храма протојереја Радише Сеочанца, протојереја Александра Грујовића, протонамесника из Храма Светог Ахилија у Ариљу Дарка Несторовића, јереја Богдана Митровића, пароха заблаћког, ђакона чачанских Душан Арсенијевић и Ђорђе Чоловић. Појали су јерођакон Василије (Старовлах) из Епархијe диселдорфске и немачке и Наташа Драговић. Сабрању је присуствовао велики број верника и свечара који су у храм донели колач и жито у спомен Светог Нектарија. Пригодном беседом сабранима се обратио протојереј Небојша Дабић, подсетивши све да је Дом Господњи место нашег боравка и остварења као хришћана, а да нас на то стално подсећају богоносни Оци и Светитељи наше цркве. Слушајући поучну проповед, велики број верника је приступио Светој Тајни Причешћа. Прослављајући спомен на Чудотворца, у храму је било свечара који су на најлепши начин прославили спомен на свог чувара – литургијски и причасно. Након резања славских колача, славари су организовали пригодну трпезу љубави. Храм Свете великомученице Марине у Атеници, међу бројним моштима, поседује и честицу моштију Светог Нектарија Егинског. Од када се редовно служи Акатист богоносном оцу сведочили смо многобројним чудима која су се десила вернима који су са вером и страхом Божјим приступали молитви пред овим Светим моштима. Свештенство храма у Атеници сваког четвртка служи Акатист Светом Нектарију, када се износе мошти вернима за молитву и целивање. Ђакон Ђорђе Чоловић
Ибарске новости: Вероучитељ Владимир Грујић, “Боже Димитријев, помози нам!“
Краљевчанима је још увек у свежем сећању догађај из новембра 2010. године, када је око 2 сата ујутру овај град на Ибру погодио јак земљотрес магнитуде 5,4 јединица Рихтерове скале. Овај разорни земљотрес је нажалост однео два живота, а многе људе је оставио у рушевинама својих домова. Случајно или не, овај земљотрес се десио свега 5 дана пре него што је календаром Цркве одређено обележавање Светог великомученика Димитрија Солунског. Истога дана, наизглед неуобичајено за Житије светих, али с разлогом, Црква обележава и Спомен великог земљотреса који је задесио Цариград 26. Октобра 740. године у време цара Лава Исаврјанина. Народ је тада, на библијски начин, схватио овај земљотрес као казну Божију за грех, те се молио Пресветој Богородици и Светом Димитрију са великим покајањем, све док се Бог не смилова и земљотрес не преста. Овај догађај је пресудно утицао на химнографски садржај службе овоме светитељу рођеном Солуњанину од високородних и побожних родитеља, коме је отац био и сам војвода Солунски у време цара Максимијана (285-305). Поред централне богослужбене слике Димитрија као „Христовог војника, страдалника, који је уништио Лијеву гордост, а за борбу из тамнице охрабрио Нестора“; који је мученички страдао „копљима прободен у ребра, ради прободеног у ребра на крсту Спаситеља“; велико место у Служби написаној њему у част заузима тема земљотреса. Тога дана певамо како се „земља збуњује страхом од гнева Божијег, те се тресу планине и море“; „потресају се темељи земље и дно океана од праведног гнева Створитеља“, а све то како би престали „да даље зло чинимо, јер ево Спас негодује и потреса земљу“. Треба напоменути да нас Служба Светом Димитрију поучава да се земљотрес догађа ради оног унутрашњег потреса, који епицентар има у самом срцу људском, а све то како би нас Господ утврдио у „истинитом страху“, „утврдио у добру“ и упутио на „пут правде Своје“. При састављању Службе Светом Димитрију писац је свакако имао на уму његово Житије, али и библијска сведочанства о земљотресима. Тако се у захвалној песми великог цара Давида, „због гнева Божијег земља затресе и поколеба, а темељи небесима се задрмаше и померише“ (2. Самуил. 22, 8); пророк Исаија нам казује како ће оне који „војују на гору Сионску Господ над војскама походити громом, трусом и хуком великом“ (Исаија 29, 6); предсказујући страдање и ропство јеврејско, пророк Амос говори како ће га „Господ затрести са земље“ (Амос 9,8); коначно, Свети Јован Богослов нам у новозаветном Откривењу предсказује да ће се у „великом дану гнева Божијег“, након отварања шестог печата догодити велики потрес (Откр. 6, 12). Ипак, много чешће се библијски земљотреси догађају као реакција творевине на присуство Створитеља, али и као пројава славе и силе Божије. Док је Мојсије примао заповести Божије гора Синај се тресла веома (Изл. 19,18); пророку Илији се на гори Хорив Бог обратио „гласом тихим и танким“, а Њему су претходили страшни ветар, земљотрес и огањ (1 Цар. 19,11-12). Важни догађаји у Домостроју спасења су праћени својеврсним потресима. Одмах пошто Спаситељ „испусти душу на Крсту земља се потресе и камење се распаде“ (Мт. 27, 51); у „први дан недеље“ Христово Васкрсење је учинило да се земља затресе врло, јер „анђео Господњи сиђе с неба, и приступивши одвали камен од врата гробних и сеђаше на њему“ (Мт. 28,2); након једне заједничке молитве апостола у Јерусалиму, како нам бележи апостол Лука, „затресе се место где беху сабрани и напунише се Духа Светога“ (Дел.ап. 4, 31); а Божанско избављење од тамничких окова апостола Павла и Силе пратио је силан потрес услед кога су се померили темељи тамнице (Дел.ап. 16,26). Не доводећи у питање геофизичка сеизмолошка објашњења потреса, природне непогоде, па и земљотрес, треба најпре разумети у светлости тајанственог односа материјалне природе и греха људског, пре свега греха Адама и Еве. Кажњавање рода људског кроз разливање гнева Божијег у виду страшних природних непогода не треба разумети искључиво као јуридички однос злочина и казне, већ најпре као последицу првородног греха Адама и Еве услед чега је природа остала препуштена самој себи. Та богоостављеност и препуштеност, саме по себи јесу „казна Божија“, а наука их препознаје као законитости по којима се догађају природне непогоде, па и оне са катастрофалним последицама. Апокалиптичне природне непогоде које се догађају у континуитету нас непрестано подсећају колико смо велики, односно мали, спрам творевине Божије. Подморски земљотрес у Индонезији 2004. године је изазвао цунами који је однео преко 250000 људских живота. Земљотрес у јапанском граду Фукушими изазвао је експлозију нуклеарног реактора и цунами услед кога је животе изгубило преко 18000 људи. Истовремено, овакви потреси, као што смо и напоменули, редовно изазивају и духовне потресе, који некима буду на спасење, али некима и на суд или осуду. Земљотрес у Краљеву је, на пример, „потресао срца“ бројних доброчинитеља који су несебично помогли унесрећенима. Бројни појединци су тада што у новцу, што у грађевинском материјалу, помогли да се изгради порушено и надокнади изгубљено. Поред значајне помоћи коју је Српска црква тада упутила Краљеву, вероучитељи Архиепископије београдско- карловачке новчано су посебно помогли обнову оштећене Економско-трговинске школе. Ови примери доброчинстава кроз несебично приношење жртве су одувек градили Цркву Божију у којој заправо Богу приносимо свет који је Он створио „због свега и за све“, како то изговарамо на Светој Литургији. Онај коме се молимо у дане сваковрсних потреса је и сам живео за време великог друштвеног потреса у ери гоњења хришћана у Римској империји. На дистанци, далеко од епицентра потреса, Димитрије је, наследивши титулу војводе солунског од свога оца, могао мирно да сачека да гоњење хришћана прође. Међутим, видевши каква страдања подносе хришћани око њега, он се сам „стаде молити и постити, припремајући се за мученички венац“, одлучио је да се „не уплиће у послове обичног војника, да би угодио војводи, већ да се злопати као добар војник Исуса Христа“ (2 Тим. 2,3-4). Пре него што ће бити заточен од стране богоборног Максимијана, предао је сав наслеђени иметак слузи Лупу уз вероватно последње речи изговорене на слободи у чину војводе: „Раздај ово земаљско богатство, да потражимо себи небеско“! Ни тамновање није поколебало овог страдалника Христовог у истрајном исповедању Христове вере. За њега је тамница била попут лађе (=Цркве) на узбурканом мору из јеванђелске приче коју читамо у дану када га литургијски прослављамо. У тој лађи, не марећи на „валове“
Литургијска прослава јубилеја два века од оснивања Храма Свете Тројице у Краљеву
Дана 17. новембра 2024. у Цркви Свете Тројице у Краљеву служена је Света Архијерејска Литургија којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит жички Господин Јустин. Његовом Високопреосвештенству саслуживао је архимандрит Дамјан (Цветковић), као и бројно свештенство Епархије жичке. Певницу је водио протопсалт Иван Трајковић, док је хор ,,Свети архиђакон Стефан“ из Цркве Свете Тројице наступао под диригентском палицом Милене Лабовић. Литургији је поред бројног верног народа, присуствовало и богољубиво монаштво наше Епархије, челници града Краљева, представници културних и јавних институција, представници војске, жандармерије и полиције. Ова Литургија остаће упамћена у историји наше цркве, јер нас је на светом сабрању Господ удостојио да дочекамо и прославимо велики јубилеј – два века од оснивања Цркве Свете Тројице у Краљеву. Цркву је 1824. подигао кнез Милош Обреновић, на месту где је победио турску војску у тадашњој вароши Карановцу. Његова задужбина стоји већ две стотине година на истоме месту и наставља да указује Пут, Истину и Живот грађанима Краљева и читавој Епархији жичкој. Митрополит је у богонадахнутој беседи честитао свима присутнима велики јубилеј и истакао непроцењив значај и есхатолошку улогу овога светога храма за град Краљево и Епархију жичку. ,,Много је људи зидало овај храм – и велика и мала сиротиња, не од сувишка свога, него је оно што је имао народ делио са својом црквом и уграђивао у њу. Кроз овај храм прошло је много архијереја и пастира на њиви Господњој, као и неколико светитеља. И пред нама је велики задатак—да сачувамо овај храм, као и храм наше душе“, истакао је Митрополит Јустин. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави. Нека би Господ сачувао наш храм до свршетка века непоколебљивим, а жртвеник који је у њему учини да буде Светиња над светињама, силом и дејством Пресветога Духа. Прослави га, Господе, још више по закону очишћења, да на њему савршавана свештенодејства достижу у свети и пренебесни и духовни жртвеник твој, и да нам отуда доносе благодат твога пречистог обасјања, јер се не уздамо на служење наших руку, но на твоју неисказану доброту. Амин! (Молитва за освећење храма) ђакон Филип Зеленовић
Храм Светог кнеза Лазара на Љубићу: предавање протојереја Александра Јевтића о посту
У недељу 21. по Духовима у Храму Светог Кнеза Лазара на Љубићу Свету Литургију служио је протојереј Александар Јевтић (Храм Светог Саве у Краљеву), уз саслужење протојереја Слободана Јаковљевића (Храм Вазнесења Господњег у Чачку) и протојереја Бојана Сујића (Храм Светог Кнеза Лазара и свих српских мученика и новомученика на Љубићу). Светој Литургији је молитвено присуствовао велики број верног народа, у наставку се причестивши Светим Тајнама Христовим. На тему јеванђелске приче о сејачу и семену присутнима се обратио пригодном беседом о. Александар, поучивши верни народ да би требало да обратимо пажњу на моменат духовног слушања или ослушкивања онога што Господ жели да нам каже. То слушање треба да буде позив да непрестано гледамо ближњег и Бога, као и да у односу љубави са њима ослушкујемо непрестано шта је то што Господ свакодневно има да нас поучи. Након одслужене Литургије, у сали парохијског дома у Љубићу о. Александар је, како је и најављено, одржао предавање на тему: “Пост- пут од туге по човеку до радости у Богу.“ Предавању је присуствовао знатан број верног народа који је изузетно пажљиво слушао излагање. Најпре је народ могао да чује шта је то пост, како и када је настао, где су његови корени и то да је суштински смисао поста васпитног карактера. Њиме нас Господ путеводи од нас самих, кроз однос љубави и жртве према ближњима и творевини, према Богу Живом. Затим је о. Александар упознао верни народ са хришћанским и нехришћанским смислом туге и радости, исцрпно говорећи о оба стања духа у човеку. Најпре, туга нема никако негативан контекст у православном хришћанству. Она је осећање које човека ставља у положај осетљивости према сопственим сагрешењима и њен смисао је да у нама освести покајничко расположење. Радост, са друге стране, једина је и права онда када је човек озарен љубављу према Богу и ближњима. Праву радост једино даје Господ, а то знамо по томе што осећај овакве радости не оставља човека празним, већ испуњеним. Дакле, туга са осећајем кривице и рађање покајања је предуслов да се роди радост сећања на Христово оваплоћење, васкрсење, Његов други долазак и Царство Божије. Тиме се спасавамо од унинија и депресије. Сликовитим примерима су објашњене различите духовне стварности, па су присутни на примеру медицине и спорта могли да схвате како нас Господ припрема за духовни живот свакодневно, ако то покушавамо да сагледамо. Одгоцарајући на питања, предавач је рекао да родитељи врло често греше у васпитању деце поступајући на начин двеју крајности. Прва је да децу терају неизоставно на пост, а тиме врло често у њима рађајући револт који ће произвести да у каснијим годинама деца врло често бирају живот изван Цркве. Друга је крајње снисхођење којим се деца уче да у животу треба да иду линијом мањег отпора, те да се не уче подвигу који је духовна и телесна вежба. Требало би кроз постепеност и родитељску молитву тражити средину у којој би дете слободно прихватило пост као прави терен за вежбање врлинског живота. Са надом да ће континуитет предавања да се настави, али са довољном временском дистанцом између истих како би се будила чежња за новим сазнањима и надахнућима, благодаримо Богу Тројичном, Богу Живом за сва небоземна добра. Благодаримо Митрополиту Јустину на благослову, као и нашим оцима Александру и Слободану на великој љубави и радости коју су са нама поделили на Светој Литургији, као а и после ње. Протојереј Бојан Сујић
Гостовање ђака из Драгачева на радију „Слово љубве“
Дана 19. новембра, ученице из Драгачева, Милица Пајовић, ученица Средње школе „Драгачево“, и Лара Милетић, ученица Основне школе „Академик Миленко Шушић“ из Гуче, заједно са својим вероучитељем Дарком Стевановићем, гостовале су у Јутарњем програму радија „Слово љубве“. Њихов пут у Београд омогућило је Удружење „Драгачевско Сунце“, које је финансирало ову посету. Током гостовања, ученице су говориле о значају верске наставе и бројним активностима које организују у својим школама. Посебно су истакнуте дебате, квизови, излети и позоришне представе, као и важност редовног учешћа у Светој Литургији. Милица је поделила своје искуство: „Када сам на Литургији, осећам мир и сигурност. Знам да је Господ уз нас.“ Лара је додала да верска настава оснажује заједништво међу ученицима и помаже у неговању хришћанских врлина. Након гостовања, ученице су са својим вероучитељем посетиле Музеј Српске Православне Цркве, где су се упознале са историјом и наслеђем наше Цркве. Уследиле су посете конаку Кнегиње Љубице и Цркви Ружици, која је оставила посебан утисак због своје лепоте и историјског значаја. Дан је завршен шетњом Калемегданом, што је употпунило духовно и културно обогаћење овог путовања. Овај дан остаће запамћен као пример сведочења вере и јачања духовног живота међу младима, уз захвалност Удружењу „Драгачевско Сунце“, као и директоркама обеју школа. Дарко Стевановић, вероучитељ