Година: 2024

Када се Пресветој Дјеви Марији навршише три године од рођења, Свети праведни родитељи њени Јоаким и Ана одлучише да је предају Богу на службу према ранијем обећању своме. Стога они сазваше у Назарет, где живљаху, све своје сроднике из царског и архијерејског рода – јер сам праведни Јоаким бејаше из царскога рода, a cyпруга његова Света Ана бејаше из архијерејскога рода – а исто тако и хор беспрекорних девица. Притом, они спремише много свећа и украсише Пречисту Дјеву Марију царским благољепијем, као што о томе сведоче свети Оци. Овако сведочи Слово о празнику и значају данашњег дана и празника. Данас, на овај велики празник, удостојени смо служења Митрополита жичког господина Јустина у Светој обитељи студеничкој. Митрополиту Јустину саслуживали су братија Манастира Студенице, архимандрити др Дамјан (Цветковић) и Тимотеј (Миливојевић), протосинђел Урош (Васиљевић), јеромонаси Виталије (Милошевић), Орсисије (Ивановић), Паладије (Вукшић), Авакум (Проковић), јерођакон Теофан (Пауновић) и ђакон Стефан Симић. Данашњи празник врло је поштован у српском народу, прослављају га многе Свете обитељи, међу којима и Манастир Хиландар. У благољепију Свете Архијерејске Литургије учешће је узео велики број верног народа и деце, који су приступили Светом Причешћу. Митрополит Јустин се сабранима обратио пригодном беседом, осврнувши се на догађај који прославља данашњи празник и његову важност. Тумачећи прочитано зачало Светог Јеванђеља, Високопреосвећени је честитао празник братству манастира и верном народу. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. По завршетку Свете Архијерејске Литургије приређена ја трпеза љубави у манастирској трпезарији. Чтец Петар Ђерковић

У недељу 01. децембра  2024. године  након вечерњег богослужења у сали парохијског дома Цркве Светог Марка у Ужицу, започет је годишњи циклус предавања насловљен надахнутим речима псалмопојца Давида: “Окусите и видите јер је благ Господ“. Поменути циклус је тако осмишљен да се кроз предавања, поуке и разговоре, током целе године на петнаестодневном нивоу омогући додатна прилика свима заинтересованим чују реч о православној вери. Један од мотива за овај подухват је и чињеница да све више православних хришћана доживљај Цркве и знање о вери генеришу са разних интернет страница и друштвених мрежа, те су стога и присутне многе недоумице по питању исте. Смисао ових сусрета биће прилика за решавање управо тих недоумица, као и додатно упознавање са основама православне вере, а све у циљу увођења у централну и основну Свету Тајну Цркве – Литургију, истакао је протојереј Душан Томић. На тему “Живот у вери или вера у животу“, о Душан одржао је и прво-уводно предавање поменутог циклуса.  Иако на први мах иста, ова два начина пројављивања вере у нашем животу се итекако разликују. Између њихпостоји дијаметрална разлика, разлика између религиозног схватања вере и Бога  и  црквеног схватања вере и односа са Богом. Наш однос са Богом и вера у Њега не треба да полази од људског разума, јер на тај начин ми несвесно имамо жељу да Бога  ставимо у други план и потчинимо га нашим жељама  које су првенствено засноване на нашем самољубљу. Ако дубље анализирамо људе који себе називају  „великим“ верницима можемо доћи до неколико типова верника: користољубиви или утилитарни тип, интелектуални, морални, социјални, национални, естетски и аскетско духовни тип. Вера не треба да буде извор овоземаљске користи: друштвених награда, угледа, успеха и признања. Она није теоријска философија живота која задовољава људски разум, али се не дотиче срца. Вера не  представља један морални систем уоквирен системом забрана и казни у коме се Бог представља као џелат, тиранин и сурови судија. Са друге стране многе људе занесене социјалним утопијама посебно привлачи хришћанско учење о љубави и солидарности. На тај начин они веру своде на решавање  нагомиланих друштвених проблема и противречности. Веру и Бога не треба сужавати и калупити  само у оквиру једног народа и једне земље. На тај начин подложни смо етнофилетизму. На жалост све више верника не жели да преузме одговорност у духовном животу и ступи у борбу са својим слабостима и искушењима. Тада траже у Цркви мистични темељ ауторитета (духовника) који  ће за њих дати одговор пред Господом. Духовни живот почиње тек онда када смо спремни да претрпимо губитке, да трпимо искушења, да се жртвујемо, да се дамо једни другима искрено и када научимо да прихватимо Бога Који „ћути“, који не одговара одмах на наше очајничке вапаје. Тек када прихватимо ношење сопственог крста и страдања која нас воде у загрљај Христу постајемо прави хришћани и ту је предокус Царства Небеског. Вера је у правом смислу лични однос са Богом. Требало би да будемо свесни да љубав и однос према Богу захтевају посвећеност, постојаност и верност. Вера је принос (даривање) и онај ко највише верује, тај себе највише даје. На самом крају предавања, отац Душан је истакао да је вера стил и начин свакодневног  живота, а не  само један његов део који се повремено и по потреби активира. Ђакон ужички при Цркви Светог Марка, Слободан Поледица

У недељу, 1. децембра 2024. године, када наша Света Црква слави спомен на Свете мученике Платона, Романа и Варула Отрока, Свету Архијерејску Литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит жички Г. Јустин. Митрополиту су саслуживали: архијерејски намесник таковски протојереј Драган Ђорем, протојереј – ставрофор Миодраг Анђелић, протојереј – ставрофор Аранђел Даниловић, протонамесник Божидар Бован и ђакон Стефан Симић. Митрополита је дочекало мноштво верног народа на челу са свештенством и монаштвом. У својој надахнутој беседи Митрополит је најпре упутио речи утехе игуманији и сестринству због пресељења из привременог у вечни живот монахиње Ирине. Истакао је да је мати Ирина Богу и светињи служила преко шездесет година показујући пример праве монашке послушности. Потом је беседио о значају данашње јеванђелске приче у којој је описано како је Господ Исус Христос излечио бесомучног у коме се налазило мноштво демона. У том светлу, говорио је о палим анђелима и њиховом деловању у свету. Акцентовао је да је гордост извор пада првих анђела, као и људи. Такође, говорио је како Господ жели да се сви људи спасу, али будући да је оставио слободну вољу људима не врши силу и агресију. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Након Свете Литургије, Високопреосвећени је осветио обновљени конак који је прошле године изгорео у великом пожару. Митрополит се том приликом свесрдно захвалио председнику општине Горњи Милановац г. Дејану Ковачевићу, као и верном и благочестивом народу који је пожртвовано приступио обнављању светиње која је душа и срце Горњомилановчана. Обновљени конак је израђен по најсавременијим стандардима, што је Високопреосвећени посебно нагласио. Након тога, сестринство манастира је уприличило трпезу љубави за све присутне. По трпези љубави, Митрополит је пред полазак из манастира благословио народ, свештенство и сестринство манастира. Вероучитељ Милорад М. Васиљевић

Благословом Његовог Високопреосвештенства Архиепископа и Митрополита жичког Г.Г. Јустина у парохијском дому ивањичке црквене општине у недељу 1. децембра 2024. године протојереј – ставрофор Љубинко Костић одржао је предавање на тему „Крсна слава код Срба“. Део верника литургијске заједнице при Храму Светог цара Константина и царице Јелене имали су прилику да се упознају са свим расположивим претпоставкама које су везане за време и разлоге настанка Крсне славе. Прота Љубинко је сасвим разложно издвојио литургијско извориште и утемељење прослављања хришћанских светитеља у српским домовима, нарочито од времена Светога Саве, насупрот мишљењима који појаву Крсне славе тумаче као христијанизацију негдашњих домаћих богова. Избор да нека породица слави одређеног светитеља лежи у чињеници да је тај дом примио хришћанство можда управо када се тај светитељ прославља. Слушаоцима је било интересантно да чују примере прослављања Крсне славе из литературе, нарочито из наших епских песама, са посебним освртом на традиционалне здравице. И поред општег сазнања да само православни Срби имају Славу, отац Љубинко је поменуо и примере из историје где је забележено да је и код других етничких група, чак и у римокатоличким срединама постојао неки сличан обичај. У другом делу предавања предавач је веома темељно разјаснио и протумачио све елементе Славе (славски колач, жито, вино, свећу), као и потребу достојанственог и светотајинског прослављања славе од стране савремених српских домаћина. Указано је и на поједине неправилности, што је отац Љубинко сликовито поткрепио примерима из своје пастирске праксе. Неколико слушалаца је поставило одређени број питања на која је прота Љубинко одговорио употпунивши и закључивши задату тему. Братство ивањичке Цркве

Дана 26.11.2024. када наша Света Црква прославља велико светило целе васељене, Светог Јована Златоустог, Његово Високопреосвештенство Архиепископ и Митрополит Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у Манастиру Преображења Господњег под Овчаром. Високопреосвећеном Митрополиту Јустину су саслуживали протосинђел Стефан (Чкоњевић), протојереј Србољуб (Стојковић), јеромонах Евстатије (Бабић), јеромонах Иларион (Богојевић), јерођакон Теофан (Пауновић) и ђакон Стефан (Симић). Овој свечаности додатну радост је причинило рукоположење монаха Херувима (Новаковића) у чин јерођакона. Молитвено је учествовало монаштво Манастира Никоља, Благовештења, Сретења, Ралетинца, Згодачице, Липовца, као и благоверни народ. Благољепију литургијског сабрања је допринело и умилно појање хора Светог Николаја Жичког под диригентским вођством Теодоре Зеленовић. Након прочитаног Јеванђеља, Високопреосвећени Митрополит Јустин је у богонадахутој беседи, обраћајући се високопреподобном архимандриту Венијамину, братству ове Свете обитељи, благочестивом монаштву и верном народу, честитао празник и протумачио прочитано јеванђелско зачало. Дотакао се живота и дела великог оца цркве Светог Јована Златоуста. Новорукоположеном јерођакону Херувиму је поручио да ће му од сада живот бити потпуно другачији, јер ће га Господ водити и руководити благодаћу свештенства, те је неопходно да потпуно преда у руке Доброга Пастира. Беседу Митрополита Јустина можете послушати ОВДЕ. Високопреосвећени Митрополит је истакао важност наступајућег поста за наше спасење и очишћење, јер су пост и молитва два крила која нас воде ка Царству Небеском. Након Свете Литургије за све присутне је уприличена трпеза љубави. Братство манастира