Празник Светих преподобномученика игумана Пајсија и ђакона Авакума у Манастиру Трнави
Дана 30. 12. 2021. године, на празник Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, Преосвећени Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Благовештењу, који се налази у близини Чачка у селу Трнава, на обронцима планине Јелице. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Милан Тодорић, парох трнавски, протојереј Радиша Сеочанац, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, јереј Богдан Митровић, парох јежевички, ђакони Стефан Симић и Стефан Медар уз прислуживање ипођакона Дејана Камиџорца, чтечева Душана Арсенијевића, Филипа Нешковића и Душана Ивановића, ученика Богословије у Крагујевцу. Лепоти богослужења допринело је и појање господина Ивана Трајковића. Епископ Јустин се беседом обратио сабраном монаштву, свештенству и верном народу поучивши нас да је Господ ове велике подвижнике игумана Пајсија и ђакона Авакума, који су се подвизавала на овом светом месту, позвао на пут подвига, којим су пре њих ишли Свети архиђакон Стефан и многи други. Светитељи које данас прослављамо страдали су после Хаџи Проданове буне 1814. године од Агарјана. Сећамо се данас и речи ђакона Авакума, када га је мајка одговарала од страдања да би сачувао своју младост, који јој се захваљује на храни и на млеку којим га је дојила, али не и на савету – јер ако и читав свет задобијемо а души наудимо каква нам је корист? Христос је рекао да није дошао да донесе мир него мач, којим ће раздвојити лаж од истине, мржњу од љубави. Тако раздор настаје свуда где год неко Христа признаје, а неко не. Ми смо данас дошли на ово свето место да се напојимо истином и Духом, да се ободримо, да победимо све замке нечастивога, који хоће нашу душу да узме. Свети Јустин Мученик и Философ каже: „Ви нас можете убијати, али нам не можете наудити!” Господ нам даје да живимо слободно у Христу. Али ако нам је све слободно није нам све на корист, по речима Светог апостола Павла. Ми смо слободни али и одговорни људи, који имамо своју савест. У Христу нам је све слободно – Христос нас је ослободио од греха, смрти и ђавола. За Христа треба живети али и страдати када треба. То су показали данашњи Свети преподобномученици, наши преци. Подсећамо се да за нас хришћане увек траје борба, ако не спољашња онда унутрашња борба са грешним мислима и делима. Молимо се Господу да нас молитвама ових Светих мученика окрепи и дарује нам снаге да препливамо ово узбуркано море живота, да нас Он позна и прими у Царство Небеско, рекао је Владика. Након заамвоне молитве, Епископ Јустин је благословио славске дарове и пререзао славски колач. У наставку, отац Милан је са верним народом ове парохије уготовио трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић
Пред читалачком публиком је нови новембарско-децембарски 382. број „Православног мисионараˮ
У данима Божићног поста и наше молитвене припреме за празник Рождества Христова, изашао је из штампе нови новембарско-децембарски 382. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број посвећен је теми „Ако можеш веровати: Вера и чудаˮ. Према већ устаљеној концепцији, овај број почиње уредничким уводником у којем презвитер др Оливер Суботић чини осврт на тему броја, указујући на значај тврде и постојане вере која је дар Божји. Ако можеш веровати… Јака вера има силу да покреће чак и планине, и да их потом премеће у море (Мт 21, 21). Но, како нам то тумаче Светитељи Цркве и савремени богослови који им верно следују (попут поменутог лимасолског митрополита), најважније чудо које нам је свима и свагда потребно јесте „померање“ планина грехова са наше душе и њихово „потапање“ у море милосрђа Божијег. За то најважније чудо треба непрестано да се молимо, јер оно треба да се деси у животу сваког од нас, закључује презвитер др Оливер Суботић. Уводни део новембарско-децембарског броја доноси два катихетска текста који указују на правилно читање Светога Писма о којем пише схиархимандрит Аврам Рејдман, као и на смисао дивљења на које указује знаменити митрополит Калис Вер. О значају, смислу и богослужбеним особеностима празника Рождества Пресвете Богородице читаоци могу да читају у рубрици Материк, у оквиру које је објављен ауторски текст Митрополита Сервије и Козане Дионисија, који говорећи о Пресветој Богородици поучава: Душа хришћанска се увек са страхом и поверењем детета окреће Пресветој, јер је она мајка, и у њеном пресветом лицу сваки верник види своју мајку, ону која га је дојила, која га је у наручју држала, која га је штитила и грејала својим загрљајем. Поводом две деценије од упокојења знаменитог професора Православног богословског факултета у Београду, протопрезвитера-ставрофор др Лазара Милина, редакција „Православног мисионараˮ у овом броју доноси сведочење Бошка Јелачића, наставника математике и физике из Сомбора, који је почившег проту познавао. Према речима уредника „Православног мисионараˮ ово сведочење представља прилог сећању на неправедно заборављеног професора апологетике, који се није плашио да укрсти копља са перјаницама марксистичке мисли у време када се за „погрешну“ реч лако одлазило директно у затвор. Др Александар Милојков наставља са вођењем своје рубрике „У дијалогу са атеизмомˮ, а у овом броју наше читаоце је обрадовао текстом под насловом Онтологија и етика – кратке ноге натурализма. Аутор у тексту наглашава да човек јесте од праха земаљског (Пост 2, 7), али оживљен Духом Божијим, те укупно као биће створен по обличју Божијем (Пост 1, 27). И управо се због тога човек категоријално разликује од осталог живог света, иако са њима дели прах земаљски од којег је и сам створен. Тематски део 382. броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве својим ауторским текстом отвара протопрезвитер-ставрофор др Дарко Ђого. У свом тексту под насловом „Иди од мене, Господе, јер сам грешанˮ, указује да у свету између свеопште претплаћености на спасење и потпуне индиферентности ка спасењу, чудо врло често постаје само пожељни инструмент наше самоуверености. А тамо где има самоуверености, још се није родила вера, поучава прота Дарко Ђого. Ђакон Владимир Пекић пише о вери у чуда, уз указивање на правилан приступ чудима. Речи Јеванђеља упућују на то да је сваки трен постојања чудесан и по мери вере уводи човека у тајну коначне истине света, тј. Царства Божијег. Сходно томе, чуда и свети који их кроз векове чине, чак и већа од Христових, јесу стална потврда те стварности која треба да пробуди жудњу за блискошћу Божијом, истиче ђакон Владимир и додаје да: Нека чуда имају за циљ да покажу на који начин Бог исправља и исцељује људске недостатке, немоћи и болести. Друга, пак, за сврху имају да покажу силу и надмоћ Божију у односу на творевину. Тематски део овог броја нашег часописа доноси још неколико ауторски текстова чији је циљ да укажу да хришћански начин живота не подразумева веру у чуда, већ увек и искључиво чудо од вере. Из централног дела овог броја истичемо следеће наслове: Чудо као плод вјере; Трпљење је највеће чудо; Чудо као сусрет сапутника; Вера у чудесно оздрављење када је болест најтежа. На правилно читање и разумевање посланица Апостола Павла, указује схиархимандрит Аврам у интервјуу који је објављен у рубрици Хришћански живот. Редакција званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе у овом броју доноси интервју са Маријаном Пилиповић писцем духовне поезије, са којом је разговарао катихета Бранислав Илић. Шта год радили носите Господа у срцу. Питајте родитеље како су. Реците им да их волите док их имате. Поздравите комшију. Осмехните се продавачици на каси. Поклоните јакну коју не носите некоме коме је потребна. Читајте књиге. Имајте хоби. Негујте пријатељства, поручила је Маријана Пилиповић у овом надахнутом и поучном разговору. У рубрици Хришћански живот објављен је текст о великом угоднику Божјем Светом Јовану Шангајском, чији живот и подвиг је био неодвојив од нашег народа. Др Ђорђе Вуковић пише о чудесном виђењу Светог цара Уроша. Уз подсећање на болне околности 1371. године приликом битке на реци Марици. У оквиру рубрике Из острошке ризнице, доносимо наставак приче о рукописном наслеђу манастира Острога. У другом делу текста мр Раде Булајић подсећа на телеграм који је послат од стране свештеника Михаиловића, по налогу Епископа Кирила, на име игумана Нинковића, Острог–Никшић од 23. априла 1913. године, у којем пише: „Победоносна Црногорска војска срећно заузела Скадар: Благодарност Богу и Чудотворцу узнесите“. На завршним страницама овог броја представљамо књигу под насловом Душе Христове: Старац Јаков Цаликис Преподобни Давид Старац. Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs. Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима Извор: branislavilic.blogspot.com
Божићне харитативне делатности и стваралачка радионица ученика О.Ш. „Сретен Лазаревић“ у Приликама
Дани поста су време у коме човек треба да покуша себе да надогради и усаврши, да учини неко добро дело и стекне неку позитивну особину, односно време када постајемо бољи. А деца приличке О.Ш. „Сретен Лазаревић“ су баш у овим благим данима у акцији коју је покренуо њихов вероучитељ парох радаљевски Аранђел Петровић, и показала како мале ствари чине живот срећнијим, и колико је мало потребно да би се другом осмех вратио на лице. Следујући Христовим речима да је „блаженије давати него узимати“, као и оним да „ко помогне једном од ових малих овде на земљи, тај ће се велики назвати у Царству Божијем“, покренута је акција са циљем да се у данима припреме за најрадоснији хришћански празник унесе мало радости и у домове неколико вишедетних породица у нашој околини, који живе у оскуднијим материјалним условима. Деца од првог до осмог разреда, којих наша школа броји око 250 су заједно са својим породицама, за неколико дана скупили велики број слаткиша, играчака, нове и половне гардеробе за око петнаест малишана којима је то било преко неопходно. Старији ученици су учествовали и у сортирању прикупљеног, распоређивању и паковању, док је вероучитељ у сарадњи са директором и Црвеним крстом наше школе и општине Ивањица, однео прикупљено у дечије домове. Радост на лицима тих малишана свима нам је дала снагу и веру да будемо захвални на свему што имамо, али и да се трудимо и даље да живимо јеванђелским начином живота. А у школи, на часовима веронауке у свим одељењима направљене су божићне радионице. Прваци су радили различите цртеже за поклон родитељима о својој слави – празнику Детињци, док су другаци и трећаци од пластелина правили све оно што их асоцира на пост. Ученици четвртог, шестог, седмог и осмог разреда су такође на различите начине, у зависности од градива које им се предаје имали тематске ликовне и литерарне радионице у којима су показивали своје стваралачке способности. Ипак, најупечатљивија је била радионица ђака петака, који су радили ликовне и од пластелина вајарске радове на тему „Стварање света“. Будући да је ово и тематика са којом су се ова деца сусретала кроз скоро цело полугодиште, интересовање деце је било на невероватно високом нивоу. Настали радови сведоци су не само њихових креативних способности и талената, већ и што је много битније – сопственог доживљаја вере и разумевања оног како нас Свето Писмо учи да је Бог створио свет. Зато је њихова радионица у школи која има редовне седмичне и месечне радионице из различитих предмета и проглашена за једну од најуспешнијих у току ове школске године. Јереј Аранђел Петровић
Божићна изложба у О.Ш. ,,Јован Цвијић“ у Сирчи
Последње седмице пред зимски распуст, у холу школе ,,Јован Цвијић“ у Сирчи код Краљева, традиционално је постављена божићна изложба. На њој су представљени ликовни радови са божићним и новогодишњим мотивима, честитке и украси, које су на часовима ликовне културе и верске наставе израдили ученици свих разреда. Бадње дрво усекли су и поставили помоћни радници наше школе, а окитили ученици од првог до осмог разреда. Већину украса ученици су направили сами, на часовима ликовне културе и верске наставе, а неке су и понели од куће. Поред украса, ученици су од куће донели и поставили и остале елементе: сламу, пшеницу и бомбоне. Осим бадњака који већ трећу годину заредом краси нашу школу, посебност ове године чини макета Витлејемске пећине. Макету су израдили ученици 6. разреда на часовима верске наставе и на њој је представљена библијска прича о Христовом Рођењу. У Граду Витлејему новорођени Исус лежи у јаслама уместо у колевци и у пећини уместо у дому. Крај Исуса стоји Његова мајка, Дјева Марија и домаће животиње, док су испред пећине праведни Јосиф (обручник и чувар Дјеве Марије), затим тројица мудраца, анђели и пастири, који су дошли да се поклоне маломе Христу Богу. Кроз израду ликова и макете, ученици су на занимљив и креативан начин стицали нова знања из предвиђене наставне теме ,,Богочовек Исус Христос“. Исто тако су и ученици осталих разреда научили много тога о Божићу посматрајући макету и постављајући питања вероучитељу. Занимљиво је и то што је ове године при изради макете и украса за бадњак највише коришћен рециклажни материјал: пластични балони, боце и чаше, стиропор, АЛУ фолија, картонске основе од кухињских убруса, кутије шибица, слама, вуница, суве гранчице, чачкалице. Фигурице за макету ученици су направили од глине, пластелина и клеј-масе. Син Божији постао је човек и родио се у пећини да би нама показао истински пример љубави и давно заборављене врлине—скромности. По речима Светог Николаја Жичког: ,,Спаситељ се рађа у слами и тиме хоће да покаже силнима и богатима овога света, који се величају над ближњим силом и богатством, да он неће правити разлике у рођењу људи, да ће пред Њим бити сви једнаки: они из палата и они из пећина.“ ,,Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци… Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају, маги са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима, угледајући се на анђеле, хвалу му одајемо: Слава на висини Богу, а на земљи мир.“ Бадње дрво као символ Дрвета Живота, Господа Исуса Христа, остаће у холу школе до краја распуста, загревајући наша срца радошћу наступајућег празника. Мир Божји, Христос се роди! Вероучитељ Филип Зеленовић
Недеља Праотаца и празник Материце у Светосавском храму у Краљеву
У Недељу Праотаца, 26. децембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протонамесници Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Милошевски и Стефан Симић. На Литургији је певао и хор нашег храма под диригентском палицом Драгане Манојловић, док је певницу водио протопсалт Иван Трајковић. Друге недеље пре Божића Света Црква се молитвено сећа Светих Праотаца – старозаветних праведника од Адама до Јосифа, заручника Маријиног, као и свих пророка који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. Овај празник у народу је познат и као дан мајки – Материце. У складу са данашњим Јеванђељем и наступајућим празником Рођења Христовог, Владика Јустин је своју беседу започео говорећи о Цару Царева и Господу Господара који смирено долази у овај свет од Дјеве Марије са циљем да ослободи људски род од греха, смрти и ђавола. Данашње Јеванђеље о исцељењу згрчене жене јасно нам говори да искушења и кризе у које често упаднемо, Господ попушта на нас да би нас ободрио и спасао. Често нам говоре да живимо у тешким и смутним временима, о ,,тешким данима“, али то не треба да нас смућује, јер је Христос победио свет. Све што је у времену то пролази, али речи Христове неће проћи. На нама је да искористимо пролазност времена за наше спасење, а то не можемо уколико не обратимо пажњу на ближње око нас, истакао је Владика. У наставку Литургије уследило је причешћивање Телом и Крви Господа Исуса Христа. Беседу Владике Јустина преносимо у целости: Вероучитељ Филип Зеленовић
Краљево: Протојереј-ставрофор Љубинко Костић одржао предавање на тему “Улога мајке у српској поезији“
У сусрет Материцама које подсећају мајку на њене дужности, обавезе и улогу, Народна библиотека Стефан Првовенчани у Краљеву, угостила је протојереја-ставрофора Љубинка Костића који је говорио на тему “Улога мајке у српској поезији“. Надахнутим говором, отац Љубинко је на диван и емотиван начин учинио осврт на оне ствараоце који су у средиште свог уметничког израза ставили мајку – исходиште нашег телесног и духовног бића. О храбрости, љубави и величини срца српске мајке, улози да у срце своје деце утисне веру, обичаје, родољубље и слободу, отац Љубинко је говорио подсетивши нас да не треба да заборавимо њену величину и значај. Публика, у којој се тражило место више, огромним аплаузом се захвалила предавачу. Предавање су својим присуством увеличали ученици VI разреда Основне школе “ Светозар Марковић“. Вероучитељ Драгана Терзић
Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Кротост није слабост“
С времена на време имам обичај да се пожалим на посао. Не знам из ког разлога, али често осећам незадовољство различитим стварима које се тичу атмосфере у колективу и организације рада на коју још увек покушавам да се прилагодим. Имајући у виду да заиста имам посао о ком сам пре нешто више од две године могао само да сањам, схватам да ми осим захвалности Богу недостаје и особина кротости. Наравно, не мислим да ову драгоцену особину која се стиче уз доста муке, али и представља изузетну силу испољавам у другим ситуацијама, али тек ми је на послу постало јасније на који начин ме страсти смућују и како лако падам – гневим се и губим смирење. Трагајући тако за искуствима светитеља који су благодаћу Духа Светога успели да стекну ову особину наишао сам и на речи Свете Мученице царице Александре Романов које су ме окрепиле и оснажиле. Један младић сматрао је неиздрживим своје радно место. Био је једини хришћанин кога су ометали да сачува своју веру. Света царица је на овакав начин размишљала о њему: ,,можда му је Бог одредио да буде управо на таквом месту, и овом човеку је и потребна тако непријатељска околина како би се испољиле његове најбоље црте. Или је можда Богу потребан ради сведочења на овом месту. Свест о томе да је ту он једини веран Господу ставља велику одговорност на овог човека. Он не може да напусти то место, његова дужност је да ту остане и да претрпи сва искушења ради очишћења сопственог живота, или ради Христа, да би био Његов исповедник.“Не мислим да сам попут овог младића једини хришћанин на послу, већ желим да истакнем део царичиног одговора у ком наглашава дужност младића да упркос искушењима, зарад стицања благодати остане на послу. Да бисмо одговорили на питање шта је то кротост, можда је добро да кренемо од онога шта она није. Особине које никако не можемо асоцирати са кротошћу биле би следеће: гневљивост, агресивност, истеривање правде, склоност започињању свађа и расправа, злопамћење, враћање зла злим, хвалисање и истицање својих а ниподаштавање туђих квалитета и сличне. Свети Јован Лествичник кротост дефинише као непокретно стање душе које се не мења било да трпи разноврсна понижења или да слуша похвале. Додаје и ово: ,,Почетак безгневља је ћутање уста када је срце узбуђено. Средина је, ћутање мисли при тананом узнемирењу душе. Ако је знак најдубље кротости у томе, да и у присуству онога који нас изазива сачувамо спокојство у срцу и љубав према њему, онда је свакако знак крајње гневљивости ако се сами са собом, речима и покретима, свађамо и беснимо на онога који нас је увредио.“Кротки су они који смирено подносе све недаће које живот доноси. На њима се лако уочава благост, доброта Божија. Кротост је благо расположење нашег духа, спокојство, смиреност, безгневље, радост због успеха ближњег, трпељиво подношење неправди и оговарања, тражење опроштаја од свих…У палом свету у каквом живимо ова особина се не сматра цењеном, пре се опажа као слабост, чак се сматра и непожељном. Кротост се мора суочити са неразумевањем других, са ругањем таквом животном ставу, кротки ће неретко бити извргнути порузи. Зашто би онда неко требало да се труди да задобије једну овакву особину? По мом мишљењу, а такво мишљење деле и неки западни психолози, кротост представља снагу, а не слабост. Уколико је неко у стању да у ситуацијама које код других изазивају страх и немир остане смирен и сталожен и у таквом расположењу изнађе решење, значи да је у стању да управља својим осећањима, односно да је кротак. Лако је разгневити се, испољити агресију, напити се или окривити другог, док је знатно теже укротити нарав, избрусити своје оштрице и неравнине и борити се са бројним страстима које нас смућују. Још једна значајна карактеристика кротких је да су скромни, немају високо мишљење о себи, отворени су за нова знања и искуства јер не мисле да све знају. Сигурно би вам било пријатније у друштву некога ко је спреман да опрости и каже ,,извини“. Кротак је управо такав. Свестан је да је и сам грешан и да Господ њему опрашта сваког дана. Такође их краси послушност и жеља да служе другима. Због свега тога на њих се излива благодата, помирени су са собом и другима и у стању су да воле онако како је заповеђено. Снага кротости посебно се уочава у невољама. У Петрограду је пре Октобарске револуције живела надалеко позната монахиња Марија Гатчинска. Револуцију је дочекала на болесничкој постељи. Након прележане упале мозга, оболела је од Паркинсонове болести. Била је непокретна, док јој је тело било као оковано, а бледолико лице је подсећало на маску. Могла је да говори али са полузатвореним уснама, кроз зубе, споро и једнолично. Међутим, мати Марија, будући потпуни физички инвалид, не само да се није психички изобличила, већ је у потпуности пројавила необичне црте личности и карактера, несвојствене таквим болесницима. Постала је изузетно блага, скромна, повучена, посвећена непрекидној молитви, и своје тешко стање подносила је без роптања. Будући кротка и трпељива, Господ јој је низпослао дар утешитељства. Тако су почели да је посећују потпуно непознати људи, опхрвани тугом, жалошћу, депресијом и крајњим очајањем. После разговора са њом, свако је проналазио утеху, осећао олакшање од сопствене боли, стишавање туге, смиривање страхова, нестанак депресије и очајања. Проглашена је светитељком којој се посебно моле они који пате од депресије. Оно што можемо да урадимо како бисмо стекли кротост је да се трудимо да и добро и лоше примамо са захвалношћу, имајући на уму да нам Господ увек шаље оно што нам је потребно. Најтачнији одговор на питање зашто нам је потребна особина кротости налази се у речима самог Господа нашег Исуса Христа: ,,Блажени кротки јер ће наследити земљу (Мт. 5, 5).“ Свети Теофилакт Охридски сматра да се у овом стиху под земљом подразумева духовна земља тј. небо. Дакле, Царство Божије, Небеса, се отварају кроткима! То је више него довољан разлог да покушавамо да будемо такви… Психолог Милош Благојевић Ибарске новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 24. децембар 2021. године
Молитвени испраћај протојереја Милинка Тимотијевића
На дан када наша Света Православна Црква прославља Свету великомученицу Варвару и Преподобног Јована Дамаскина, 17. децембра 2021. године, у порти Цркве Рођења Светог Јована Претече у Горобиљу на пут ка вечном Царству Божјем испраћен је наш брат протојереј Милинко Тимотијевић, пети парох ивањички. Свету заупокојену Литургију у поменутом храму служили су протојереј Ненад Бајић, који је началствовао сабрањем, протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, јереј Милан Ђокић, јереј Немања Тимотијевић и јереј Александар Тимотијевић. У опелу које је почело у 12 часова учествовао је велики број свештеника из скоро свих намесништава Епархије жичке. Поред породице оца Милинка, његове супруге, родитеља, синова, брата, родбине, молитвеном испраћају су присуствовали и његови бивши парохијани из свих парохија где је прота службовао и сведочио живу веру у Живога Бога. Након опела свима се најпре обратио архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић који је прочитао телеграм Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина и додао речи захвалности због свега што је честити отац Милинко учинио за Цркву Божју, али и за многе свештенике и парохијане. У име братства свете цркве ивањичке, у којој је прота Милинко служио од 2013. године, по благослову старешине цркве, протојереја Ненада Бајића, обратио се утешним речима јереј Младен Миливојевић. Он је присутне подсетио на страдалнички пут одлазећег литурга Божјег од самог почетка његове свештеничке службе у Јелен Долу, где је од 1985. изгарао ради стварања услова да се црквени живот одвија редовно, али и у погледу изградње парохијског дома како би његова породица која је била тек у формирању имала макар пристојне услове живота. Труд и рад га је одвео у Горобиље 1999. године, где је опет од почетка морао да ствара, подигавши црквену кућу, обновивши парохијски дом, али и обновивши цркву брвнару од темеља, тако да се може сматрати другим ктитором горобиљске светиње. Говорник је истакао да стога с правом бива удостојен да се у Горобиље поново врати и да до Другог доласка Христовог почива поред цркве у коју је уложио сав свој живот. У свему томе му је Господ слао помоћ преко богољубивих људи, али ништа мање му подршку није пружила ни његова породица која је заједно са њим носила сва искушења, изазове и сав терет свештеничке службе. Поменуто је и то да је блажене успомене, прота Милинко, у једном дугом периоду добровољно, без икакве материјалне надокнаде, сваке суботе из Горобиља ишао за манастир Никоље како би служио Свету Литургију. Беседник није пропустио да помене и период у коме је отац Милинко дао значајан допринос развоју црквеног живота у Ивањици у својству старешине цркве. Али и након његовог разрешења са те дужности трудио се да редовно служи, помаже браћи свештеницима, али и да својом духовитошћу крепи све људе око себе. Упркос тегобном парохијском и породичном животу, прота није скидао осмех са лица. Дочекао је да своје синове Немању и Александра види у свештеничком достојанству, јер је трудећи се да предано служи Богу у њих двојицу уградио сав свој живот. „Одлазећи од нас, данас са Христом бива победник, јер свако ко се са Христом рађа, са Христом и за Христа страда, са Христом умире и са Христом се прославља. Узлази у простор вечне Литургије, где ћемо се поново срести! Христос Васкрсе!“ Након ових речи, старији син оца Милинка, јереј Немања Тимотијевић, заблагодарио је свима који су све учинили да прота што дуже поживи на земљи, било молитвено било у својству пружања лекарске помоћи, затим свима који су по хладном времену дошли да се у порти горобиљске цркве помоле заједно за протину блажену кончину у вечности. Оно што је дирнуло све присутне то су речи које је отац Немања из срца изнедрио указавши да ће прота свог молитвеног заштитника, Светог Николаја Мирликијског, за два дана уместо у свом земаљском дому, прославити у небеским дворовима. Братство Цркве Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици
Представљање часописа “ПАВЛЕ патријарх српски“ у Чачку
У издању „Дани патријарха Павла“ у Чачку штампан је први број часописа ПАВЛЕ патријарх српски. У понедељак, 13. децембра 2021. године у 19.00 часова, у сарадњи са градском библиотеком „Владислав Петковић Дис“ промовисана је ова изузетна публикација посвећена патријарху Павлу и његовом јеванђеоском животу. Пола сата пре почетка промоције, у галерији градске библиотеке отворена је изложба крстова из фондације манифестације односно колоније „Крст патријарха Павла“ и визуелног идентитета манифестације (штампани материјал). Изложбу је отворила Ана Ранђић, професор српског језика и књижевности. Текстове за часопис, по молби, написали су његова светост патријарх српски Порфирије, Душан Ковачевић, Матија Бећковић, Жарко Требјешанин, Војислав Коштуница, Владимир Димитријевић, Милан Ружић, Драган Драгојловић, Миладин Вукосављевић, Предраг Ђоковић и Гвозден Оташевић. Часопис је богато илустрован фотографијама чији су аутори хаџи Драган Танасијевић, хаџи Марко Вујичић, Имре Сабо, Зоран Петровић, Драган Јевремовић, Слободан Пајић, Гвозден Оташевић и фотографијама из архива СПЦ и дневних новина „Политика“. У програму промоције учествовали су Владимир Димитријевић, професор српског језика и књижевности, протојереј Драган Гаћеша, парох кућаначки и Драго Милошевић, оснивач. Одабране текстове је читао Слободан Николић, професор српског језика и књижевности. Модератор је била Маријана Лазић. Свечаност је увеличало појање хора Слово љубве из Чачка. У име покровитеља, града Чачка, скуп је поздравио помоћник градоначелника Мирослав Петковић. Главни и одговорни уредник часописа је Драго Милошевић, а графички уредник Зоран Јуреш. Покровитељ манифестације и часописа је град Чачак. Овом приликом је представљена и веб презентација манифестације „Дани патријарха Павла“ која најављује и извештава о свим садржајима манифестације, у Чачку и огранцима – местима која су прихватила да буду део заједничког пројекта (Кућанци, Гацко и Никшић). Са свечаности је упућен позив свима који желе да пишу о патријарху Павлу да шаљу своје прилоге за наредне бројеве часописа као и ауторима фотографија за илустрацију часописа на адресу danipatrijarhapavla@gmail.com. “Дани патријарха Павла“
Празник Светих преподобномученика игумана Пајсија и ђакона Авакума у Манастиру Трнави
Дана 30. 12. 2021. године, на празник Светих преподобномученика ђакона Авакума и игумана Пајсија, Преосвећени Епископ жички Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Манастиру Благовештењу, који се налази у близини Чачка у селу Трнава, на обронцима планине Јелице. Преосвећеном Епископу саслуживали су: протојереј Мирослав Петров, Архијерејски намесник трнавски, протојереј Милан Тодорић, парох трнавски, протојереј Радиша Сеочанац, старешина Храма Свете великомученице Марине у Атеници, јереј Богдан Митровић, парох јежевички, ђакони Стефан Симић и Стефан Медар уз прислуживање ипођакона Дејана Камиџорца, чтечева Душана Арсенијевића, Филипа Нешковића и Душана Ивановића, ученика Богословије у Крагујевцу. Лепоти богослужења допринело је и појање господина Ивана Трајковића. Епископ Јустин се беседом обратио сабраном монаштву, свештенству и верном народу поучивши нас да је Господ ове велике подвижнике игумана Пајсија и ђакона Авакума, који су се подвизавала на овом светом месту, позвао на пут подвига, којим су пре њих ишли Свети архиђакон Стефан и многи други. Светитељи које данас прослављамо страдали су после Хаџи Проданове буне 1814. године од Агарјана. Сећамо се данас и речи ђакона Авакума, када га је мајка одговарала од страдања да би сачувао своју младост, који јој се захваљује на храни и на млеку којим га је дојила, али не и на савету – јер ако и читав свет задобијемо а души наудимо каква нам је корист? Христос је рекао да није дошао да донесе мир него мач, којим ће раздвојити лаж од истине, мржњу од љубави. Тако раздор настаје свуда где год неко Христа признаје, а неко не. Ми смо данас дошли на ово свето место да се напојимо истином и Духом, да се ободримо, да победимо све замке нечастивога, који хоће нашу душу да узме. Свети Јустин Мученик и Философ каже: „Ви нас можете убијати, али нам не можете наудити!” Господ нам даје да живимо слободно у Христу. Али ако нам је све слободно није нам све на корист, по речима Светог апостола Павла. Ми смо слободни али и одговорни људи, који имамо своју савест. У Христу нам је све слободно – Христос нас је ослободио од греха, смрти и ђавола. За Христа треба живети али и страдати када треба. То су показали данашњи Свети преподобномученици, наши преци. Подсећамо се да за нас хришћане увек траје борба, ако не спољашња онда унутрашња борба са грешним мислима и делима. Молимо се Господу да нас молитвама ових Светих мученика окрепи и дарује нам снаге да препливамо ово узбуркано море живота, да нас Он позна и прими у Царство Небеско, рекао је Владика. Након заамвоне молитве, Епископ Јустин је благословио славске дарове и пререзао славски колач. У наставку, отац Милан је са верним народом ове парохије уготовио трпезу љубави за све присутне. Чтец Филип Нешковић
Пред читалачком публиком је нови новембарско-децембарски 382. број „Православног мисионараˮ
У данима Божићног поста и наше молитвене припреме за празник Рождества Христова, изашао је из штампе нови новембарско-децембарски 382. број „Православног мисионараˮ, званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе. Наведени број посвећен је теми „Ако можеш веровати: Вера и чудаˮ. Према већ устаљеној концепцији, овај број почиње уредничким уводником у којем презвитер др Оливер Суботић чини осврт на тему броја, указујући на значај тврде и постојане вере која је дар Божји. Ако можеш веровати… Јака вера има силу да покреће чак и планине, и да их потом премеће у море (Мт 21, 21). Но, како нам то тумаче Светитељи Цркве и савремени богослови који им верно следују (попут поменутог лимасолског митрополита), најважније чудо које нам је свима и свагда потребно јесте „померање“ планина грехова са наше душе и њихово „потапање“ у море милосрђа Божијег. За то најважније чудо треба непрестано да се молимо, јер оно треба да се деси у животу сваког од нас, закључује презвитер др Оливер Суботић. Уводни део новембарско-децембарског броја доноси два катихетска текста који указују на правилно читање Светога Писма о којем пише схиархимандрит Аврам Рејдман, као и на смисао дивљења на које указује знаменити митрополит Калис Вер. О значају, смислу и богослужбеним особеностима празника Рождества Пресвете Богородице читаоци могу да читају у рубрици Материк, у оквиру које је објављен ауторски текст Митрополита Сервије и Козане Дионисија, који говорећи о Пресветој Богородици поучава: Душа хришћанска се увек са страхом и поверењем детета окреће Пресветој, јер је она мајка, и у њеном пресветом лицу сваки верник види своју мајку, ону која га је дојила, која га је у наручју држала, која га је штитила и грејала својим загрљајем. Поводом две деценије од упокојења знаменитог професора Православног богословског факултета у Београду, протопрезвитера-ставрофор др Лазара Милина, редакција „Православног мисионараˮ у овом броју доноси сведочење Бошка Јелачића, наставника математике и физике из Сомбора, који је почившег проту познавао. Према речима уредника „Православног мисионараˮ ово сведочење представља прилог сећању на неправедно заборављеног професора апологетике, који се није плашио да укрсти копља са перјаницама марксистичке мисли у време када се за „погрешну“ реч лако одлазило директно у затвор. Др Александар Милојков наставља са вођењем своје рубрике „У дијалогу са атеизмомˮ, а у овом броју наше читаоце је обрадовао текстом под насловом Онтологија и етика – кратке ноге натурализма. Аутор у тексту наглашава да човек јесте од праха земаљског (Пост 2, 7), али оживљен Духом Божијим, те укупно као биће створен по обличју Божијем (Пост 1, 27). И управо се због тога човек категоријално разликује од осталог живог света, иако са њима дели прах земаљски од којег је и сам створен. Тематски део 382. броја званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве својим ауторским текстом отвара протопрезвитер-ставрофор др Дарко Ђого. У свом тексту под насловом „Иди од мене, Господе, јер сам грешанˮ, указује да у свету између свеопште претплаћености на спасење и потпуне индиферентности ка спасењу, чудо врло често постаје само пожељни инструмент наше самоуверености. А тамо где има самоуверености, још се није родила вера, поучава прота Дарко Ђого. Ђакон Владимир Пекић пише о вери у чуда, уз указивање на правилан приступ чудима. Речи Јеванђеља упућују на то да је сваки трен постојања чудесан и по мери вере уводи човека у тајну коначне истине света, тј. Царства Божијег. Сходно томе, чуда и свети који их кроз векове чине, чак и већа од Христових, јесу стална потврда те стварности која треба да пробуди жудњу за блискошћу Божијом, истиче ђакон Владимир и додаје да: Нека чуда имају за циљ да покажу на који начин Бог исправља и исцељује људске недостатке, немоћи и болести. Друга, пак, за сврху имају да покажу силу и надмоћ Божију у односу на творевину. Тематски део овог броја нашег часописа доноси још неколико ауторски текстова чији је циљ да укажу да хришћански начин живота не подразумева веру у чуда, већ увек и искључиво чудо од вере. Из централног дела овог броја истичемо следеће наслове: Чудо као плод вјере; Трпљење је највеће чудо; Чудо као сусрет сапутника; Вера у чудесно оздрављење када је болест најтежа. На правилно читање и разумевање посланица Апостола Павла, указује схиархимандрит Аврам у интервјуу који је објављен у рубрици Хришћански живот. Редакција званичног мисионарског гласила Српске Православне Цркве за младе у овом броју доноси интервју са Маријаном Пилиповић писцем духовне поезије, са којом је разговарао катихета Бранислав Илић. Шта год радили носите Господа у срцу. Питајте родитеље како су. Реците им да их волите док их имате. Поздравите комшију. Осмехните се продавачици на каси. Поклоните јакну коју не носите некоме коме је потребна. Читајте књиге. Имајте хоби. Негујте пријатељства, поручила је Маријана Пилиповић у овом надахнутом и поучном разговору. У рубрици Хришћански живот објављен је текст о великом угоднику Божјем Светом Јовану Шангајском, чији живот и подвиг је био неодвојив од нашег народа. Др Ђорђе Вуковић пише о чудесном виђењу Светог цара Уроша. Уз подсећање на болне околности 1371. године приликом битке на реци Марици. У оквиру рубрике Из острошке ризнице, доносимо наставак приче о рукописном наслеђу манастира Острога. У другом делу текста мр Раде Булајић подсећа на телеграм који је послат од стране свештеника Михаиловића, по налогу Епископа Кирила, на име игумана Нинковића, Острог–Никшић од 23. априла 1913. године, у којем пише: „Победоносна Црногорска војска срећно заузела Скадар: Благодарност Богу и Чудотворцу узнесите“. На завршним страницама овог броја представљамо књигу под насловом Душе Христове: Старац Јаков Цаликис Преподобни Давид Старац. Православни мисионар – званично мисионарско гласило Српске Православне Цркве за младе, можете купити у храмовима Српске Православне Цркве и црквеним продавницама и књижарама, а о начину претплате могуће је информисати се путем имејл адресе pretplata@spc.rs или путем наше интернет странице на адреси http://misionar.spc.rs. Катихета Бранислав Илић, члан уређивачког одбора „Православног мисионараˮ задужен за односе са медијима Извор: branislavilic.blogspot.com
Божићне харитативне делатности и стваралачка радионица ученика О.Ш. „Сретен Лазаревић“ у Приликама
Дани поста су време у коме човек треба да покуша себе да надогради и усаврши, да учини неко добро дело и стекне неку позитивну особину, односно време када постајемо бољи. А деца приличке О.Ш. „Сретен Лазаревић“ су баш у овим благим данима у акцији коју је покренуо њихов вероучитељ парох радаљевски Аранђел Петровић, и показала како мале ствари чине живот срећнијим, и колико је мало потребно да би се другом осмех вратио на лице. Следујући Христовим речима да је „блаженије давати него узимати“, као и оним да „ко помогне једном од ових малих овде на земљи, тај ће се велики назвати у Царству Божијем“, покренута је акција са циљем да се у данима припреме за најрадоснији хришћански празник унесе мало радости и у домове неколико вишедетних породица у нашој околини, који живе у оскуднијим материјалним условима. Деца од првог до осмог разреда, којих наша школа броји око 250 су заједно са својим породицама, за неколико дана скупили велики број слаткиша, играчака, нове и половне гардеробе за око петнаест малишана којима је то било преко неопходно. Старији ученици су учествовали и у сортирању прикупљеног, распоређивању и паковању, док је вероучитељ у сарадњи са директором и Црвеним крстом наше школе и општине Ивањица, однео прикупљено у дечије домове. Радост на лицима тих малишана свима нам је дала снагу и веру да будемо захвални на свему што имамо, али и да се трудимо и даље да живимо јеванђелским начином живота. А у школи, на часовима веронауке у свим одељењима направљене су божићне радионице. Прваци су радили различите цртеже за поклон родитељима о својој слави – празнику Детињци, док су другаци и трећаци од пластелина правили све оно што их асоцира на пост. Ученици четвртог, шестог, седмог и осмог разреда су такође на различите начине, у зависности од градива које им се предаје имали тематске ликовне и литерарне радионице у којима су показивали своје стваралачке способности. Ипак, најупечатљивија је била радионица ђака петака, који су радили ликовне и од пластелина вајарске радове на тему „Стварање света“. Будући да је ово и тематика са којом су се ова деца сусретала кроз скоро цело полугодиште, интересовање деце је било на невероватно високом нивоу. Настали радови сведоци су не само њихових креативних способности и талената, већ и што је много битније – сопственог доживљаја вере и разумевања оног како нас Свето Писмо учи да је Бог створио свет. Зато је њихова радионица у школи која има редовне седмичне и месечне радионице из различитих предмета и проглашена за једну од најуспешнијих у току ове школске године. Јереј Аранђел Петровић
Божићна изложба у О.Ш. ,,Јован Цвијић“ у Сирчи
Последње седмице пред зимски распуст, у холу школе ,,Јован Цвијић“ у Сирчи код Краљева, традиционално је постављена божићна изложба. На њој су представљени ликовни радови са божићним и новогодишњим мотивима, честитке и украси, које су на часовима ликовне културе и верске наставе израдили ученици свих разреда. Бадње дрво усекли су и поставили помоћни радници наше школе, а окитили ученици од првог до осмог разреда. Већину украса ученици су направили сами, на часовима ликовне културе и верске наставе, а неке су и понели од куће. Поред украса, ученици су од куће донели и поставили и остале елементе: сламу, пшеницу и бомбоне. Осим бадњака који већ трећу годину заредом краси нашу школу, посебност ове године чини макета Витлејемске пећине. Макету су израдили ученици 6. разреда на часовима верске наставе и на њој је представљена библијска прича о Христовом Рођењу. У Граду Витлејему новорођени Исус лежи у јаслама уместо у колевци и у пећини уместо у дому. Крај Исуса стоји Његова мајка, Дјева Марија и домаће животиње, док су испред пећине праведни Јосиф (обручник и чувар Дјеве Марије), затим тројица мудраца, анђели и пастири, који су дошли да се поклоне маломе Христу Богу. Кроз израду ликова и макете, ученици су на занимљив и креативан начин стицали нова знања из предвиђене наставне теме ,,Богочовек Исус Христос“. Исто тако су и ученици осталих разреда научили много тога о Божићу посматрајући макету и постављајући питања вероучитељу. Занимљиво је и то што је ове године при изради макете и украса за бадњак највише коришћен рециклажни материјал: пластични балони, боце и чаше, стиропор, АЛУ фолија, картонске основе од кухињских убруса, кутије шибица, слама, вуница, суве гранчице, чачкалице. Фигурице за макету ученици су направили од глине, пластелина и клеј-масе. Син Божији постао је човек и родио се у пећини да би нама показао истински пример љубави и давно заборављене врлине—скромности. По речима Светог Николаја Жичког: ,,Спаситељ се рађа у слами и тиме хоће да покаже силнима и богатима овога света, који се величају над ближњим силом и богатством, да он неће правити разлике у рођењу људи, да ће пред Њим бити сви једнаки: они из палата и они из пећина.“ ,,Бог се јави у телу онима који седе у мраку и сенци… Пећина и јасле Га прихватају, пастири чудо разглашавају, маги са Истока у Витлејем даре доносе, а ми, недостојним устима, угледајући се на анђеле, хвалу му одајемо: Слава на висини Богу, а на земљи мир.“ Бадње дрво као символ Дрвета Живота, Господа Исуса Христа, остаће у холу школе до краја распуста, загревајући наша срца радошћу наступајућег празника. Мир Божји, Христос се роди! Вероучитељ Филип Зеленовић
Недеља Праотаца и празник Материце у Светосавском храму у Краљеву
У Недељу Праотаца, 26. децембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Светог Саве у Краљеву. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архимандрит Дамјан (Цветковић), протојереји-ставрофори Мирослав Јаковљевић и Ненад Илић, протонамесници Александар Јевтић и Новица Благојевић, ђакони Стефан Милошевски и Стефан Симић. На Литургији је певао и хор нашег храма под диригентском палицом Драгане Манојловић, док је певницу водио протопсалт Иван Трајковић. Друге недеље пре Божића Света Црква се молитвено сећа Светих Праотаца – старозаветних праведника од Адама до Јосифа, заручника Маријиног, као и свих пророка који су проповедали о Христу, од Самуила до Јована Крститеља. Овај празник у народу је познат и као дан мајки – Материце. У складу са данашњим Јеванђељем и наступајућим празником Рођења Христовог, Владика Јустин је своју беседу започео говорећи о Цару Царева и Господу Господара који смирено долази у овај свет од Дјеве Марије са циљем да ослободи људски род од греха, смрти и ђавола. Данашње Јеванђеље о исцељењу згрчене жене јасно нам говори да искушења и кризе у које често упаднемо, Господ попушта на нас да би нас ободрио и спасао. Често нам говоре да живимо у тешким и смутним временима, о ,,тешким данима“, али то не треба да нас смућује, јер је Христос победио свет. Све што је у времену то пролази, али речи Христове неће проћи. На нама је да искористимо пролазност времена за наше спасење, а то не можемо уколико не обратимо пажњу на ближње око нас, истакао је Владика. У наставку Литургије уследило је причешћивање Телом и Крви Господа Исуса Христа. Беседу Владике Јустина преносимо у целости: Вероучитељ Филип Зеленовић
Краљево: Протојереј-ставрофор Љубинко Костић одржао предавање на тему “Улога мајке у српској поезији“
У сусрет Материцама које подсећају мајку на њене дужности, обавезе и улогу, Народна библиотека Стефан Првовенчани у Краљеву, угостила је протојереја-ставрофора Љубинка Костића који је говорио на тему “Улога мајке у српској поезији“. Надахнутим говором, отац Љубинко је на диван и емотиван начин учинио осврт на оне ствараоце који су у средиште свог уметничког израза ставили мајку – исходиште нашег телесног и духовног бића. О храбрости, љубави и величини срца српске мајке, улози да у срце своје деце утисне веру, обичаје, родољубље и слободу, отац Љубинко је говорио подсетивши нас да не треба да заборавимо њену величину и значај. Публика, у којој се тражило место више, огромним аплаузом се захвалила предавачу. Предавање су својим присуством увеличали ученици VI разреда Основне школе “ Светозар Марковић“. Вероучитељ Драгана Терзић
Ибарске новости: Психолог Милош Благојевић, “Кротост није слабост“
С времена на време имам обичај да се пожалим на посао. Не знам из ког разлога, али често осећам незадовољство различитим стварима које се тичу атмосфере у колективу и организације рада на коју још увек покушавам да се прилагодим. Имајући у виду да заиста имам посао о ком сам пре нешто више од две године могао само да сањам, схватам да ми осим захвалности Богу недостаје и особина кротости. Наравно, не мислим да ову драгоцену особину која се стиче уз доста муке, али и представља изузетну силу испољавам у другим ситуацијама, али тек ми је на послу постало јасније на који начин ме страсти смућују и како лако падам – гневим се и губим смирење. Трагајући тако за искуствима светитеља који су благодаћу Духа Светога успели да стекну ову особину наишао сам и на речи Свете Мученице царице Александре Романов које су ме окрепиле и оснажиле. Један младић сматрао је неиздрживим своје радно место. Био је једини хришћанин кога су ометали да сачува своју веру. Света царица је на овакав начин размишљала о њему: ,,можда му је Бог одредио да буде управо на таквом месту, и овом човеку је и потребна тако непријатељска околина како би се испољиле његове најбоље црте. Или је можда Богу потребан ради сведочења на овом месту. Свест о томе да је ту он једини веран Господу ставља велику одговорност на овог човека. Он не може да напусти то место, његова дужност је да ту остане и да претрпи сва искушења ради очишћења сопственог живота, или ради Христа, да би био Његов исповедник.“Не мислим да сам попут овог младића једини хришћанин на послу, већ желим да истакнем део царичиног одговора у ком наглашава дужност младића да упркос искушењима, зарад стицања благодати остане на послу. Да бисмо одговорили на питање шта је то кротост, можда је добро да кренемо од онога шта она није. Особине које никако не можемо асоцирати са кротошћу биле би следеће: гневљивост, агресивност, истеривање правде, склоност започињању свађа и расправа, злопамћење, враћање зла злим, хвалисање и истицање својих а ниподаштавање туђих квалитета и сличне. Свети Јован Лествичник кротост дефинише као непокретно стање душе које се не мења било да трпи разноврсна понижења или да слуша похвале. Додаје и ово: ,,Почетак безгневља је ћутање уста када је срце узбуђено. Средина је, ћутање мисли при тананом узнемирењу душе. Ако је знак најдубље кротости у томе, да и у присуству онога који нас изазива сачувамо спокојство у срцу и љубав према њему, онда је свакако знак крајње гневљивости ако се сами са собом, речима и покретима, свађамо и беснимо на онога који нас је увредио.“Кротки су они који смирено подносе све недаће које живот доноси. На њима се лако уочава благост, доброта Божија. Кротост је благо расположење нашег духа, спокојство, смиреност, безгневље, радост због успеха ближњег, трпељиво подношење неправди и оговарања, тражење опроштаја од свих…У палом свету у каквом живимо ова особина се не сматра цењеном, пре се опажа као слабост, чак се сматра и непожељном. Кротост се мора суочити са неразумевањем других, са ругањем таквом животном ставу, кротки ће неретко бити извргнути порузи. Зашто би онда неко требало да се труди да задобије једну овакву особину? По мом мишљењу, а такво мишљење деле и неки западни психолози, кротост представља снагу, а не слабост. Уколико је неко у стању да у ситуацијама које код других изазивају страх и немир остане смирен и сталожен и у таквом расположењу изнађе решење, значи да је у стању да управља својим осећањима, односно да је кротак. Лако је разгневити се, испољити агресију, напити се или окривити другог, док је знатно теже укротити нарав, избрусити своје оштрице и неравнине и борити се са бројним страстима које нас смућују. Још једна значајна карактеристика кротких је да су скромни, немају високо мишљење о себи, отворени су за нова знања и искуства јер не мисле да све знају. Сигурно би вам било пријатније у друштву некога ко је спреман да опрости и каже ,,извини“. Кротак је управо такав. Свестан је да је и сам грешан и да Господ њему опрашта сваког дана. Такође их краси послушност и жеља да служе другима. Због свега тога на њих се излива благодата, помирени су са собом и другима и у стању су да воле онако како је заповеђено. Снага кротости посебно се уочава у невољама. У Петрограду је пре Октобарске револуције живела надалеко позната монахиња Марија Гатчинска. Револуцију је дочекала на болесничкој постељи. Након прележане упале мозга, оболела је од Паркинсонове болести. Била је непокретна, док јој је тело било као оковано, а бледолико лице је подсећало на маску. Могла је да говори али са полузатвореним уснама, кроз зубе, споро и једнолично. Међутим, мати Марија, будући потпуни физички инвалид, не само да се није психички изобличила, већ је у потпуности пројавила необичне црте личности и карактера, несвојствене таквим болесницима. Постала је изузетно блага, скромна, повучена, посвећена непрекидној молитви, и своје тешко стање подносила је без роптања. Будући кротка и трпељива, Господ јој је низпослао дар утешитељства. Тако су почели да је посећују потпуно непознати људи, опхрвани тугом, жалошћу, депресијом и крајњим очајањем. После разговора са њом, свако је проналазио утеху, осећао олакшање од сопствене боли, стишавање туге, смиривање страхова, нестанак депресије и очајања. Проглашена је светитељком којој се посебно моле они који пате од депресије. Оно што можемо да урадимо како бисмо стекли кротост је да се трудимо да и добро и лоше примамо са захвалношћу, имајући на уму да нам Господ увек шаље оно што нам је потребно. Најтачнији одговор на питање зашто нам је потребна особина кротости налази се у речима самог Господа нашег Исуса Христа: ,,Блажени кротки јер ће наследити земљу (Мт. 5, 5).“ Свети Теофилакт Охридски сматра да се у овом стиху под земљом подразумева духовна земља тј. небо. Дакле, Царство Божије, Небеса, се отварају кроткима! То је више него довољан разлог да покушавамо да будемо такви… Психолог Милош Благојевић Ибарске новости – рубрика „Жички благовесник“ петак, 24. децембар 2021. године
Молитвени испраћај протојереја Милинка Тимотијевића
На дан када наша Света Православна Црква прославља Свету великомученицу Варвару и Преподобног Јована Дамаскина, 17. децембра 2021. године, у порти Цркве Рођења Светог Јована Претече у Горобиљу на пут ка вечном Царству Божјем испраћен је наш брат протојереј Милинко Тимотијевић, пети парох ивањички. Свету заупокојену Литургију у поменутом храму служили су протојереј Ненад Бајић, који је началствовао сабрањем, протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, јереј Милан Ђокић, јереј Немања Тимотијевић и јереј Александар Тимотијевић. У опелу које је почело у 12 часова учествовао је велики број свештеника из скоро свих намесништава Епархије жичке. Поред породице оца Милинка, његове супруге, родитеља, синова, брата, родбине, молитвеном испраћају су присуствовали и његови бивши парохијани из свих парохија где је прота службовао и сведочио живу веру у Живога Бога. Након опела свима се најпре обратио архијерејски намесник пожешко-ариљски протојереј Драган Стевић који је прочитао телеграм Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина и додао речи захвалности због свега што је честити отац Милинко учинио за Цркву Божју, али и за многе свештенике и парохијане. У име братства свете цркве ивањичке, у којој је прота Милинко служио од 2013. године, по благослову старешине цркве, протојереја Ненада Бајића, обратио се утешним речима јереј Младен Миливојевић. Он је присутне подсетио на страдалнички пут одлазећег литурга Божјег од самог почетка његове свештеничке службе у Јелен Долу, где је од 1985. изгарао ради стварања услова да се црквени живот одвија редовно, али и у погледу изградње парохијског дома како би његова породица која је била тек у формирању имала макар пристојне услове живота. Труд и рад га је одвео у Горобиље 1999. године, где је опет од почетка морао да ствара, подигавши црквену кућу, обновивши парохијски дом, али и обновивши цркву брвнару од темеља, тако да се може сматрати другим ктитором горобиљске светиње. Говорник је истакао да стога с правом бива удостојен да се у Горобиље поново врати и да до Другог доласка Христовог почива поред цркве у коју је уложио сав свој живот. У свему томе му је Господ слао помоћ преко богољубивих људи, али ништа мање му подршку није пружила ни његова породица која је заједно са њим носила сва искушења, изазове и сав терет свештеничке службе. Поменуто је и то да је блажене успомене, прота Милинко, у једном дугом периоду добровољно, без икакве материјалне надокнаде, сваке суботе из Горобиља ишао за манастир Никоље како би служио Свету Литургију. Беседник није пропустио да помене и период у коме је отац Милинко дао значајан допринос развоју црквеног живота у Ивањици у својству старешине цркве. Али и након његовог разрешења са те дужности трудио се да редовно служи, помаже браћи свештеницима, али и да својом духовитошћу крепи све људе око себе. Упркос тегобном парохијском и породичном животу, прота није скидао осмех са лица. Дочекао је да своје синове Немању и Александра види у свештеничком достојанству, јер је трудећи се да предано служи Богу у њих двојицу уградио сав свој живот. „Одлазећи од нас, данас са Христом бива победник, јер свако ко се са Христом рађа, са Христом и за Христа страда, са Христом умире и са Христом се прославља. Узлази у простор вечне Литургије, где ћемо се поново срести! Христос Васкрсе!“ Након ових речи, старији син оца Милинка, јереј Немања Тимотијевић, заблагодарио је свима који су све учинили да прота што дуже поживи на земљи, било молитвено било у својству пружања лекарске помоћи, затим свима који су по хладном времену дошли да се у порти горобиљске цркве помоле заједно за протину блажену кончину у вечности. Оно што је дирнуло све присутне то су речи које је отац Немања из срца изнедрио указавши да ће прота свог молитвеног заштитника, Светог Николаја Мирликијског, за два дана уместо у свом земаљском дому, прославити у небеским дворовима. Братство Цркве Светог цара Константина и царице Јелене у Ивањици
Представљање часописа “ПАВЛЕ патријарх српски“ у Чачку
У издању „Дани патријарха Павла“ у Чачку штампан је први број часописа ПАВЛЕ патријарх српски. У понедељак, 13. децембра 2021. године у 19.00 часова, у сарадњи са градском библиотеком „Владислав Петковић Дис“ промовисана је ова изузетна публикација посвећена патријарху Павлу и његовом јеванђеоском животу. Пола сата пре почетка промоције, у галерији градске библиотеке отворена је изложба крстова из фондације манифестације односно колоније „Крст патријарха Павла“ и визуелног идентитета манифестације (штампани материјал). Изложбу је отворила Ана Ранђић, професор српског језика и књижевности. Текстове за часопис, по молби, написали су његова светост патријарх српски Порфирије, Душан Ковачевић, Матија Бећковић, Жарко Требјешанин, Војислав Коштуница, Владимир Димитријевић, Милан Ружић, Драган Драгојловић, Миладин Вукосављевић, Предраг Ђоковић и Гвозден Оташевић. Часопис је богато илустрован фотографијама чији су аутори хаџи Драган Танасијевић, хаџи Марко Вујичић, Имре Сабо, Зоран Петровић, Драган Јевремовић, Слободан Пајић, Гвозден Оташевић и фотографијама из архива СПЦ и дневних новина „Политика“. У програму промоције учествовали су Владимир Димитријевић, професор српског језика и књижевности, протојереј Драган Гаћеша, парох кућаначки и Драго Милошевић, оснивач. Одабране текстове је читао Слободан Николић, професор српског језика и књижевности. Модератор је била Маријана Лазић. Свечаност је увеличало појање хора Слово љубве из Чачка. У име покровитеља, града Чачка, скуп је поздравио помоћник градоначелника Мирослав Петковић. Главни и одговорни уредник часописа је Драго Милошевић, а графички уредник Зоран Јуреш. Покровитељ манифестације и часописа је град Чачак. Овом приликом је представљена и веб презентација манифестације „Дани патријарха Павла“ која најављује и извештава о свим садржајима манифестације, у Чачку и огранцима – местима која су прихватила да буду део заједничког пројекта (Кућанци, Гацко и Никшић). Са свечаности је упућен позив свима који желе да пишу о патријарху Павлу да шаљу своје прилоге за наредне бројеве часописа као и ауторима фотографија за илустрацију часописа на адресу danipatrijarhapavla@gmail.com. “Дани патријарха Павла“