Година: 2017

У недељу 27. по Педесетници, када наша Света Црква молитвено прославља Светога мученика Јакова Персијанца и Светога Јакова Ростовскога, припремајући се покајањем, постом и молитвом за Рођење Богомладенца Христа, свештенство и верни народ Горњег Милановца су у посебној духовној радости дочекали Архипастира наше Епархије Његово Преосвештенство Епископа жичког Господина Јустина.   Владика је свечено дочекан од великог броја верника, на челу са председником општине господином Дејаном Ковачевићем, комадантом касарне потпуковником Недељком Планојевићем, општинским руководством, директорима основних и средњих школа, делегацијом из музеја, директором Дома здравља, представницима свих друштвених институција града и привредницима. Пре почетка Свете Литургије Епископ је освештао горионик у порти храма и благословио га верном народу на коришћење. На Светој Литургији Преосвештеном Владики саслуживали су: протојереј-ставрофор Аранђел Даниловић, архијерејски намесник таковски, протојереј-ставрофор Јован Ђорем, старешина храма Свете Тројице у Краљеву, јереј Марко Мирковић, старешина храма Вазнесења Господњег у Чачку, протонамесник Драган Ђорем, старешина храма у Г. Милановцу са свом братијом храма Свете Тројице, протођакон Александар Грујовић и ђакон Александар Ђуричић. Надахнутом беседом након прочитаног јеванђелског одељка Епископ се обратио верном народу речима: „Данас смо дошли у овај храм да чујемо реч Божију, да се саберемо овде, да прославимо Бога, да чујемо шта то нама Господ Бог говори. У данашњем Светом Јеванђељу помиње се једна жена, која је боловала осамнаест година. Субота је била дан када се није радило по јеврејском закону. Господ је исцелио у суботу, па многи фарисеји и законици негодоваху што Господ исцели ћерку рода израиљскога, што по њима не држи закон. Када је Господ сабрао ученике своје и пороповедао им, они су остајали ту и заборављали су и да једу. Није им била потребна храна, него су се наслађивали истинитом речју Његовом, речју која има силу да васкрасава, да лечи, да учи, да васпоставља човека. Видео је Господ да су се неки одвојили од Њега и отишли. И то баш законици, фарисеји, књижевници, који гледају на спољашњу форму, а не гледају на суштину. Он зато пита ученике своје:  „Хоћете ли и ви да одете од мене?“, а Апостол Петар устима свих њих одговара: „Господе, куда да одемо од Тебе, Ти имаш речи вечнога живота.“ И заиста, Његова реч је истина, Његова реч оживотворава. Господ милостиви никога овде на земљи не кажњава одмах, дуго чека, дуготрпељив је, има љубави и милости према сваком човеку. Он хоће да се сви људи спасу и дођу у познање истине. Такође, Господ је рекао нама хришћанима да ко не узме крста свога, и не пође за Њим, нема му спасења. Он себе нуди и даје, и зато је дошао овде на земљу. И после свих чудеса Његових и дела која је учинио, када бисмо се запитали зашто је Господ Бог дошао, одговор би био: „Дошао сам да вас видим радосне, да вас видим испуњене, срећне, јер ја сам једном за свагда страдао за вас, да вам донесем слободу, да вас ослободим од греха, од смрти, од ђавола.“ То нам поручује данас, и не само данас, већ и док смо живи, јер је Он светлост живота нашега. Када су питали Гандија, учитеља и вођу индијскога народа какво он има мишљење о хришћанству и о Христу, рекао је да је Христос чудесна личност, његово јеванђеље је највеће чудо које је човек икада чуо. На питање какво мишљење има о хришћанима, рекао је да о њима нема такво мишљење, зато што не види радости на њиховим лицима. Они су изгубљени, замишљени, не брину за душе своје, брину за овоземаљско, западају због тога у велике невоље. Поред љубави треба да имамо и радост. Господ Бог, онај који је створио свакога од нас, коме ништа није тајно, све зна, дуго чека, дуго трпи да му приђемо, да га заволимо, да га примимо у душу своју, да обитава са нама. Када нам се то деси, не треба ничега да бојимо. „Ја вас не критикујем, него вас бодрим као и себе, да издржимо на овоме путу, на путу спасења, јер тај пут нам је Господ показао“, рекао је Владика. Након евхаристијског сабрања уприличена је и трпеза љубави за време које се присутнима обратио старешина храма Свете Тројице протонамесник  Драган Ђорем. Он је поздравио Владику речима да га данас и увек дочекујемо као духовног оца, као пастира словесног стада, као јединог домаћина нашег храма, као предстојатеља жртвеника Господњег свих храмова и манастира васцеле Богомспасаване Епархије жичке. Благодарност је исказао свима који су из свих институција града, власти, војске, полиције, школа, музеја и осталих, дошли да поделе ову нашу велику духовну радост. За време трпезе љубави појци су предвођени Иваном Трајковићем, протопсалтом катедралног храма Епархије жичке, духовним песмама оплеменили ово наше сабрање. ђакон горњемилановачки Александар Ђуричић

Дана 4. 12. 2017. године Господње, на празник Ваведења Пресвете  Богородице, Његово Преосвештенство  Епископ  жички  Господин  Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице. Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намесник трнавски протојереј Мирослав Петров, протојереј Србољуб Стојковић, протојереј-ставрофор Момир Васиљевић из Митрополије дабробосанске, јереј  Владе Капларевић, протођакон Александар  Грујовић и јерођакон  Иларион из манастира Преображења. Преосвећени Епископ Јустин је у слову  архипастирске беседе честитао славу игуманији са сестринством. Преосвећени је рекао: “Бездетни родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана молили су се Господу да им подари плод утробе,  јер је у јеврејском народу била велика срамота да неко буде бездетан. Они су се усрдно молили и чинили све што је по закону да би угодили Господу Богу. Плод њихове вере и љубави је Пресвета Богородица. Они су обећали ако добију чедо да ће га посветити Господу. Како су обећали тако су и испунили. Када се напунило три године од рођења Пресвете Богородице они су одлучили да је посвете Богу тако што су је одвели у храм Соломонов“. Владика је нагласио да тиме што је била уведена у светињу над светињама, тамо где првосвештеник једном у години улази, Пресвета Богородица је свет довела у нови поредак ствари.  У јудејству је само храм у Јерусалиму био предвиђен за молитву, али је Господ Христос казао да ће се истински богомољци молити не ту, већ у Духу и Истини. Да ће се молити на сваком месту и да је Царство Божије у нама. Без обзира где живе, људи оно суштинско за душу могу увек наћи, ако трчећи у потрази за материјалним добрима не изгубе оно што је спасоносно. Владика је рекао да је пример бриге за вечно и непролазно управо празник Пресвете Богородице и да следујући Њеном примеру и ми сами положимо наду на Господа. Након заамвоне молитве Епископ је пререзао славски колач. После Свете Литургије приређена је славска трпеза. Филип Нешковић, студент теологије

На дан када наша Света Црква прославља Ваведење Пресвете Богородице, манастир Нова Павлица је прославио своју храмовну славу. Светом Литургијом, служеном под сводовима задужбине браће Мусића, началствовао је архијерејски намесник студенички Здравко Николић, уз саслуживње пароха павличког јереја Данила Петровића, пароха јошаничко-бањског јереја Владимира Јовановића, пароха градачког јереја Николе Ћурчића и ђакона Марка Ерића. Богољубиво монаштво градачке свете обитељи, са својом настојатељицом и љубављу према овом манастиру, употпунило је данашње прослављање празника. Домаћин овогодишње славе био је парох богомспасаване парохије павличке свештеник Данило са својом породицом. После Свете Тајне Причешћа, којој је приступила већина присутних који су се постом и молитвом за исту припремили, верницима се пригодном беседом обратио о. Владимир Јовановић, указујући на значај Пресвете Богородице у животу сваког крштеног човека. Након опхода око храма и резања славског колача уприличено је послужење за све присутне. Јереј Данило Петровић

У недељу 3. децембра 2017. године, на дан Преподобног Григорија Декаполита, Његово Преосвештенство Епископ жички Господин Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Храму Светих Јоакима и Ане у Прељини. Преосвећеном Епископу саслуживали су архијерејски намесник љубићки јереј Никола Вучетић, архијерејски намесник качерски протојереј Светолик Марковић, архимандрит манастира Вујана Јован (Никитовић), јереј Радоња Мирковић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Јован Тимотијевић. У надахнутој беседи Владика нас је подсетио да је Господ Исус Христос дошао на земљу, пролио крв своју да би се сви људи спасили и основао Цркву као заједницу са Богом и свима светима. Да би кроз Цркву као заједницу свих светих спознали Бога, потребно је спознати ближњега свога, јер ако не спознамо ближњега свога не можемо ни Бога спознати. Тако опхођење према ближњем треба да буде начин постојања нас хришћана. Јер смо ми у овом свету гости, а домаћин је Господ Бог наш. Бог као домаћин се стара о целом свету као својој творевини, а нарочито о човеку коме је дао слободну вољу да расуђује шта је добро а шта зло, шта је на спасење, а шта на погибао. Осврнувши се на речи Јеванђеља о безумном богаташу, Владика је управо скренуо пажњу да је тај богаташ  мислио само на своје благо и како да га сабере и умножи, не марећи уопште за ближњега коме је била потребна помоћ. Свакоме Бог даје различите дарове и у различитој мери, стога онима којима је више дато треба да помогну онима којима је мање дато и да све буде једно и једнако. Јер у овоме свету све је пропадљиво и привремено, али душу сачувати то је највредније. Живећи у овом свету треба мислити на оно вечно и највредније, а то је душа човекова. Да принесемо све на дар Богу и учинимо заједницу са Њим кроз примање Тела и Крви Христове, да би имали живот вечни. Тиме имамо залог вечног живота, јер се везујемо за вечног Бога. Зато треба да се одрекнемо себе и узмемо крст свој и кренемо за Христом. А крст наш јесте оно што нам је дато у овом свету да подносимо да би се уподобили Богу као светитељи. Увек старајући се о души која је претежнија у односу на тело. Преосвећени Владика пожелео је срећан и благословен почетак Божићног поста. После Свете Литургије уприличена је трпеза љубави, за време које се старешина храма Светих Јоакима и Ане јереј Никола Вучетић захвалио Његовом Преосвештенству Епископу жичком Господину Јустину на посети и благослову.                                                                                                             ђакон Јован Тимотијевић

У петак 30.11.2017 године у касним вечерњим часовима, после дуже болести, преставио се у Господу дугогодишњи пензионисани парох чајетински протојереј-ставрофор Слободан Ратковић. У недељу 2.12.2017 године у Цркви Светог Архангела Гаврила у Чајетини, где је отац Слободан био парохијски свештеник свих година своје службе, опело је служио архијерејски намесник ужички протојереј-ставрофор Милош Босић са још тринаест свештеника, како из ужичког тако и из других намесништава. Отац Слободан је сахрањен на гробљу у Чајетини. Јереј Петар Лазић

Сличност житија двојице царевића, српског Саве и индијског Јоасафа, учинила је да Храм Светог Саве у Краљеву на северној страни има параклис посвећен светитељима Варлааму и Јоасафу. Празнични спомен је обележен Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Епископ жички г. Јустин уз саслужење братства и верног народа при овом храму.   У беседи Епископ је светитеље Божије Саву и Јоасафа означио као примере правог вредновања земаљских привремених и небеских вечних блага. Они су добро знали меру свему и зато нам могу помоћи да не залутамо у савременом шаренилу праваца и улица које се нуде као могућност живљења. Позивајући се на новозаветне светописамске поуке, Епископ је сабране поучио да сви истрајавамо у хришћанском звању на које смо од Бога призвани. После приступања Светом Причешћу, заједница је у радости празника учествовала и у чину освећења жита и резања славског колача који су преломили Епископ Јустин и старешина храма протојереј Радоја Сандо. За све присутне, који су у великом броју дошли да почетак поста утврде причасним јединством у заједници са Богом и свима Светима, припремљено је пригодно послужење. јереј Александар Р. Јевтић  

На дан Светог апостола и јеванђелисте Матеја служена је Литургија у 9 часова. Њом је началствовао протојереј Радован Стевановић, старешина храма Светог архангела Гаврила у Гучи. Уснули прота Милош Љ. Јовановић рођен је 1937. године  у Гусињу где му је отац службовао као граничар. Основну школу завршио је у Приликама, а богословију Светих Ћирила и Методија у Призрену. Себи животног сапутника налази у Младомирки Лазовић од поштоване и богомољачке породице. Са њом изроди две ћерке и сина, а дочека и четворо унучади. Најпре је служио је у Брекову, затим у Вичи, а своју парохијску службу завршава у Гучи. Важио је за цењеног и поштованог свештеника, вољеног од стране својих парохијана. Красиле су га праве хришћанске врлине. Скупштина општине Лучани га награђује звањем почасног грађанина ове општине. Одликован је златном плакетом Пчеларског савеза Србије. Био је добар супруг и отац, вољени деда. Опело је служено испред храма Светог архангела Гаврила у Гучи. Началствовао је архимандрит Јаков из манастира Жиче  уз саслужење архијерејског намесника драгачевског протојереја-ставрофора Милуна Ивановића и многобројног свештенства из наше епархије. Од проте, у име братства храма и присутног свештенства, опростио  се протојереј Радован Стевановић. Опелу и испраћају до гробног места је присуствовало много пријатеља, парохијана и поштовалаца почившег проте Милоша. Молимо се Васкрслом Господу да прими и настани душу његову где нема бола, плача и уздисаја. Братство храма Светог архангела Гаврила у Гучи