Света Архијерејска Литургија у Косјерићу
У недељу 29. по Духовима, када се наша Света Црква уз пост и молитву спрема за рођење Бога у телу, дана који је посвећен Преподобном Данилу Столпнику, посебна духовна радости и благослов Божији су се излили на варош Косјерић. Епископ Јустин нас је удостојио своје посете одслуживши Свету Архијерејску Литургију. Саслуживали су му архијерејски намесник пожешко-ариљски и в.д. намесника црногорског протојереј-ставрофор Ненад Величковић, пензионсани парох косјерски протојереј-ставрофор Слободан Марковић, пароси косјерски протојереј Радомир Трипковић и јереј Жељко Пантелић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Небојша Вукадиновић. Учешће у Литургији поред великог броја деце и верног народа косјерског краја узели су и председник општине Косјерић господин Жарко Ђокић, као и госпођа Милица Иркић, која је одлуком Светог Архијерејског Синода, а на предлог Епископа жичког, због своје велике љубави према Светој Цркви одликована Орденом Светог Краља Милутина који се додељује великим добротворима и ктиторима, будући да је и Свети Краљ за живота био велики добротвор и ктитор Цркве своје. По прочитаном Јеванђељу Епископ се беседом обратио вернима направивши паралелу између Старог и Новог Завета и нагласивши да је Господ Исус Христос тај који једини превазилази и болест и смрт, једини преко кога ми људи можемо да превазиђемо привремену смрт и да задобијемо вечни живот. По завршетку Литургије добитница Ордена је у свом дому са својом породицом уприличила трпезу љубави. После речи захвалности старешине храма у Косјерићу оца Жељка Пантелића у којима је истакао важност сабирања око Епископа, госпођа Милица се такође захвалила и Богу и Епископу што се удостојила да јој наш Епископ буде гост. ђакон Небојша Вукадиновић
Мама је глагол од глагола радити, Мошо Одаловић
Мама је глагол од глагола радити Радити, подојити, покрити, повити, Прићи, обићи, опет подојити; Стално је ту, нећеш се прехладити – Мама је глагол од глагола радити. Доручак, ручак, ужина, вечера, Двадесет слатких и пет без шећера; Минут надокнадити, несаницу зарадити – Мама је глагол од глагола радити. Посоли, досоли, замеси, подмеси, Добар дан, изволи, побогу, где си? Коприву вадити, ружу садити – Мама је глагол од глагола радити. А тата ништа неће па неће, Да бар понекад купи цвеће; Стално рецитуј, треба му досадити – Мама је глагол од глагола радити. Мошо Одаловић
Угледни час Верске наставе и Народне традиције на тему „Божић у мом дому“
У склопу припрема за један од најрадоснијих хришћанских празника Рођење Господа Исуса Христа, одржан је угледни час на тему „Божић у мом дому“. Час је одржан у учионици ОШ „Драган Маринковић“ у Адранима. Овакав вид часа је плод изузетно добре сарадње између учитељице Јасне Савић и вероучитеља Александра Јовића. Час је почео уводним излагањем вероучитеља о том најрадоснијем догађају, као остварење онога што је записано и најављено у Старом Завету. Такође, ученицима је појашњен и есхатолошки моменат рођења Господа Исуса Христа. Касније су, учитељица и вероучитељ, заједнички пренели ученицима обичаје које српски народ практикује од давнина до данашњег дана преношењем са колена на колено. Ученици су то пажљиво саслушали, након чега се приступило практичном делу часа, где је ученицима дато да научено из теорије пренесу у праксу. Припремљена је чесница, колач, со, вино, бадњак, свећа, сви они неизоставни елементи прослављања Бадње вечери и Божића код Срба. Циљ овог часа је испуњен. Ученици су повезали веру са традицијом и тиме схватили значај овог празника и нашу обавезу према нашим прецима. Вероучитељ Александар Јовић
Никољдан у селу Врби код Краљева
На дан када Православна Црква прославља великог чудотворца Светог Николаја Мирликијског, чији култ се свечано прославља у српском народу, како литургијски тако и у многим хришћанским домовима кроз крсну славу, у нашем малом месту Врба, између Краљева и Врњачке Бање, уз посебну радост прослављен је овај светитељ. Евхаристијским сабрањем је началствовао Епископ жички Господин Јустин. Пре Свете Литургије мештани су са својим парохом протојерејом Добринком Топаловићем, радосно дочекали Архијереја у храму посвећеном Вазнесењу Господа Исуса Христа. У Литургији су саслуживали протејереј-ставофор Ненад Илић, ђакон Александар Грујовић и ипођакон Дејан Камиџорац. Јединство и пуноћа сабрања је остварена када је већи број верника приступио Светој Чаши. Епископ је, на крају, истакао важност проповеди, али и смисао и вредност порука коју нам шаљу и упућују светитељи у нашој Цркви. Посебно је нагласио да је Господ створио све што је живо под сунцем, да од Њега све добија живот, благодат и залог вечнога живота. Само је Он Свет, нико други нема никакву трајну силу. У наставку, Владика је јасно предочио да нико од светитеља, па ни Свети Никола, није нешто другачији од нас људи, чак и када су им извесне околности у животу наклоњене. Без обзира на то што је измољен од Бога преко знаменитих и имућних родитеља, као и то што је о вери учио од свог стрица Светог Николаја Епископа патарског, он се непоколебиво определио да живи благочестиво и усмерава себе према живом Богу. Кроз данашњицу смо сведоци, да без обзира што су некима наклоњене околности, где су преко родитеља на положају, или чак пореклом и из свештеничких породица, многи се нису посветили, чак су и застранили. Бог позива Николаја, пошто је живео благочестиво, да крене у свет међу људе и помаже. Чудом Божијим, би рукоположен за Епископа Мире ликијске и ту је живео и посветио се ево до данас. Он, велики чудотворац, помаже роду људском, на мору и у ваздуху и у свим опасностима, рекао је Епископ Јустин. Наш Архипастир је свим присутним верницима који славе овог светитеља честитао славу. У нашем месту Врба, првобитна црква брвнара, коју су подигли у најтежим временима мештани, желећи да искажу своју ревност према вери отаца и својој Цркви, управо је посвећена Светом Николају Мирликијском Чудотворцу. Зато и захваљујемо Богу и Његовој промисли да на дан овог светитеља, имамо част да нас посети и благослови наш Епископ. Вероучитељ Милан Милутиновић
Прослављена манастирска слава у Никољу
На празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, манастир Никоље је свечано прославио своју храмовну славу. Претпразничко вечерње са петохлебницом служио је протосинђел Давид (Васиљевић), служашчи у манастиру Никољу. Свету Литургију служио је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења. У славу и част светитеља сестринство је припремило славски колач и жито. Колач је заједно са многобројним сабраним народом преломљен на крају Свете Литургије. Честитавши празник присутнима, о. Тимотеј је честитао славу и хору ,,Вазнесењски“ из Чачка. Овај хор је својим молитвеним појањем улепшао богослужење. За трпезом љубави се поучним речима пуним љубави обратио протосинђел Давид. Благодаримо Господу за дивне људе који нас окружују. Сестринство манастира
У славу и част Стефана Првовенчаног
У години када се навршава осам векова од уздизања Србије на степен краљевине, у ОШ „Димитрије Туцовић“ на Златибору ученици су извели приредбу под слоганом „Стефан Првовенчани – први краљ Србије“. Ученици наше школе, предвођени професорима историје, књижевности, ликовне културе и веронауке потрудили су се да додатно осветле лик и дело човека, који је уз помоћ првог српског архиепископа Светог Саве учинио да Србија, Српска Црква и српски народ буду уписани златним словима на хришћанској мапи средњовековне Европе. Многобројни гледаоци могли су додатно да се упознају са свестраном личношћу Стефана Немањића. Поред тога што је био велики владар, Стефан Првовенчани је био и значајан писац свога времена. Његов литерарни рад открива не само раскошан таленат, него и марљиву посвећеност писању и ерудицију аутора. Највећи број његових дела су правног карактера. Иако правни по суштини, списи садрже бројне детаље уметничког израза. Најзначаније дело Стефана Првовенчаног је Житије Светог Симеона, прво и целовито дело о родоначелнику светородне лозе Немањића. Поред књижевног, истакнут је и ктиторски рад првог краља Србије. Свакако, најзначајнија задужбина Стефана Првовенчаног је манастир Жича, која је постала симбол оснивања српске државе, аутономије српске цркве и националног идентитета српског народа. Иако судбина није увек била наклоњена овом светом месту, свест о његовој вредности никада није нестала у вртлозима српске историје. Личност Светог краља је један од симбола средњовековне симфоније цркве и државе у немањићкој Србији. Највећи плод те симфоније јесте аутокефалност Српске православне цркве, издејствована 1219. године. Дубока вера Првовенчаног краља није само потврђена у задужбинарству, већ и у томе што се при крају живота свог замонашио добивши име Симон. ђакон Ненад Ивановић
Канонска посета Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина Ивањици
У недељу 28. по Духовима, у данима поста који претходе радосном празнику Рођења Христовa и у недељи коју је народ српски посветио деци – Детињци, верујући народ у Ивањици имао је посебну духовну радост. Епископ жички Господин Јустин началствовао је Светом Евхаристијом. Преосвећеном Епископу на Светој Литургији саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, старешина храма протојереј Синиша Раденковић, протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић, протојереј Небојша Вишњић, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Душан Тодорић. Свету Литургију су улепшали својим пригодним појањем протопсалт Иван Трајковић и монахиње манастира Ковиље. Епископ је у надахнутој беседи протумачио јеванђелско зачало „О великој вечери“ (Лк. 14, 16- 24), нагласивши да је то управо праслика онога што је Господ припремио за све људе. Он је тај који је припремио вечеру и позвао све, а на нама је да ли ћемо се одазвати. Ипак, божанске награде онима који су верни не долазе одмах, већ нас Господ учи кроз искушења да будемо стрпљиви. Као што је некада Израиља, који је након бекства из египатског ропства 40 година лутао по пустињи очистивши себе од идолопоклонства, Господ увео на крају у обећану земљу, тако исто и нас учи да дуго чекамо, да се надамо, да имамо наду и веру да ће све што нам је обећао и испунити. Епископ се такође обратио и родитељима, рекавши да родитељи данас од деце не траже ништа друго осим послушности, а подразумева се да деца треба да имају кога да слушају. Након Свете Евхаристије, за присутне је уприличена трпеза љубави на ивањичком водопаду. Старешина храма протојереј Синиша Раденковић посебно се захвалио Епископу на доласку и честитао му на успешно одбрањеној докторској дисертацији. ђакон Душан Тодорић
О родитељској љубави према деци
Не треба сматрати да је родитељска љубав поклон детету које мора да буде захвално за доброчинство. Љубав мајке према детету испуњава њен властити живот, обогаћује га. То је љубав према неком другом него што је она, према нечему што њој не припада. Жртвени хришћански смисао родитељске љубави је управо у признању тога, у радосној сагласности са правом детета на независност. Ликови Авраама и Исака данас су пуни смисла за родитеље који желе да посвете живот детета Богу – да га потчине више Богу, него родитељима. По мом мишљењу, тај однос је дивно изражен на оним иконама Мајке Божије где Спаситељ седи у Њеном крилу, исправивши се, а Њене руке Га грле, али га не притискају уз Себе. Архиепископ ивановски и кинешемски Амвросије
Света Архијерејска Литургија у Косјерићу
У недељу 29. по Духовима, када се наша Света Црква уз пост и молитву спрема за рођење Бога у телу, дана који је посвећен Преподобном Данилу Столпнику, посебна духовна радости и благослов Божији су се излили на варош Косјерић. Епископ Јустин нас је удостојио своје посете одслуживши Свету Архијерејску Литургију. Саслуживали су му архијерејски намесник пожешко-ариљски и в.д. намесника црногорског протојереј-ставрофор Ненад Величковић, пензионсани парох косјерски протојереј-ставрофор Слободан Марковић, пароси косјерски протојереј Радомир Трипковић и јереј Жељко Пантелић, протођакон Александар Грујовић и ђакон Небојша Вукадиновић. Учешће у Литургији поред великог броја деце и верног народа косјерског краја узели су и председник општине Косјерић господин Жарко Ђокић, као и госпођа Милица Иркић, која је одлуком Светог Архијерејског Синода, а на предлог Епископа жичког, због своје велике љубави према Светој Цркви одликована Орденом Светог Краља Милутина који се додељује великим добротворима и ктиторима, будући да је и Свети Краљ за живота био велики добротвор и ктитор Цркве своје. По прочитаном Јеванђељу Епископ се беседом обратио вернима направивши паралелу између Старог и Новог Завета и нагласивши да је Господ Исус Христос тај који једини превазилази и болест и смрт, једини преко кога ми људи можемо да превазиђемо привремену смрт и да задобијемо вечни живот. По завршетку Литургије добитница Ордена је у свом дому са својом породицом уприличила трпезу љубави. После речи захвалности старешине храма у Косјерићу оца Жељка Пантелића у којима је истакао важност сабирања око Епископа, госпођа Милица се такође захвалила и Богу и Епископу што се удостојила да јој наш Епископ буде гост. ђакон Небојша Вукадиновић
Мама је глагол од глагола радити, Мошо Одаловић
Мама је глагол од глагола радити Радити, подојити, покрити, повити, Прићи, обићи, опет подојити; Стално је ту, нећеш се прехладити – Мама је глагол од глагола радити. Доручак, ручак, ужина, вечера, Двадесет слатких и пет без шећера; Минут надокнадити, несаницу зарадити – Мама је глагол од глагола радити. Посоли, досоли, замеси, подмеси, Добар дан, изволи, побогу, где си? Коприву вадити, ружу садити – Мама је глагол од глагола радити. А тата ништа неће па неће, Да бар понекад купи цвеће; Стално рецитуј, треба му досадити – Мама је глагол од глагола радити. Мошо Одаловић
Угледни час Верске наставе и Народне традиције на тему „Божић у мом дому“
У склопу припрема за један од најрадоснијих хришћанских празника Рођење Господа Исуса Христа, одржан је угледни час на тему „Божић у мом дому“. Час је одржан у учионици ОШ „Драган Маринковић“ у Адранима. Овакав вид часа је плод изузетно добре сарадње између учитељице Јасне Савић и вероучитеља Александра Јовића. Час је почео уводним излагањем вероучитеља о том најрадоснијем догађају, као остварење онога што је записано и најављено у Старом Завету. Такође, ученицима је појашњен и есхатолошки моменат рођења Господа Исуса Христа. Касније су, учитељица и вероучитељ, заједнички пренели ученицима обичаје које српски народ практикује од давнина до данашњег дана преношењем са колена на колено. Ученици су то пажљиво саслушали, након чега се приступило практичном делу часа, где је ученицима дато да научено из теорије пренесу у праксу. Припремљена је чесница, колач, со, вино, бадњак, свећа, сви они неизоставни елементи прослављања Бадње вечери и Божића код Срба. Циљ овог часа је испуњен. Ученици су повезали веру са традицијом и тиме схватили значај овог празника и нашу обавезу према нашим прецима. Вероучитељ Александар Јовић
Никољдан у селу Врби код Краљева
На дан када Православна Црква прославља великог чудотворца Светог Николаја Мирликијског, чији култ се свечано прославља у српском народу, како литургијски тако и у многим хришћанским домовима кроз крсну славу, у нашем малом месту Врба, између Краљева и Врњачке Бање, уз посебну радост прослављен је овај светитељ. Евхаристијским сабрањем је началствовао Епископ жички Господин Јустин. Пре Свете Литургије мештани су са својим парохом протојерејом Добринком Топаловићем, радосно дочекали Архијереја у храму посвећеном Вазнесењу Господа Исуса Христа. У Литургији су саслуживали протејереј-ставофор Ненад Илић, ђакон Александар Грујовић и ипођакон Дејан Камиџорац. Јединство и пуноћа сабрања је остварена када је већи број верника приступио Светој Чаши. Епископ је, на крају, истакао важност проповеди, али и смисао и вредност порука коју нам шаљу и упућују светитељи у нашој Цркви. Посебно је нагласио да је Господ створио све што је живо под сунцем, да од Њега све добија живот, благодат и залог вечнога живота. Само је Он Свет, нико други нема никакву трајну силу. У наставку, Владика је јасно предочио да нико од светитеља, па ни Свети Никола, није нешто другачији од нас људи, чак и када су им извесне околности у животу наклоњене. Без обзира на то што је измољен од Бога преко знаменитих и имућних родитеља, као и то што је о вери учио од свог стрица Светог Николаја Епископа патарског, он се непоколебиво определио да живи благочестиво и усмерава себе према живом Богу. Кроз данашњицу смо сведоци, да без обзира што су некима наклоњене околности, где су преко родитеља на положају, или чак пореклом и из свештеничких породица, многи се нису посветили, чак су и застранили. Бог позива Николаја, пошто је живео благочестиво, да крене у свет међу људе и помаже. Чудом Божијим, би рукоположен за Епископа Мире ликијске и ту је живео и посветио се ево до данас. Он, велики чудотворац, помаже роду људском, на мору и у ваздуху и у свим опасностима, рекао је Епископ Јустин. Наш Архипастир је свим присутним верницима који славе овог светитеља честитао славу. У нашем месту Врба, првобитна црква брвнара, коју су подигли у најтежим временима мештани, желећи да искажу своју ревност према вери отаца и својој Цркви, управо је посвећена Светом Николају Мирликијском Чудотворцу. Зато и захваљујемо Богу и Његовој промисли да на дан овог светитеља, имамо част да нас посети и благослови наш Епископ. Вероучитељ Милан Милутиновић
Прослављена манастирска слава у Никољу
На празник Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, манастир Никоље је свечано прославио своју храмовну славу. Претпразничко вечерње са петохлебницом служио је протосинђел Давид (Васиљевић), служашчи у манастиру Никољу. Свету Литургију служио је архимандрит Тимотеј (Миливојевић), игуман манастира Вазнесења. У славу и част светитеља сестринство је припремило славски колач и жито. Колач је заједно са многобројним сабраним народом преломљен на крају Свете Литургије. Честитавши празник присутнима, о. Тимотеј је честитао славу и хору ,,Вазнесењски“ из Чачка. Овај хор је својим молитвеним појањем улепшао богослужење. За трпезом љубави се поучним речима пуним љубави обратио протосинђел Давид. Благодаримо Господу за дивне људе који нас окружују. Сестринство манастира
У славу и част Стефана Првовенчаног
У години када се навршава осам векова од уздизања Србије на степен краљевине, у ОШ „Димитрије Туцовић“ на Златибору ученици су извели приредбу под слоганом „Стефан Првовенчани – први краљ Србије“. Ученици наше школе, предвођени професорима историје, књижевности, ликовне културе и веронауке потрудили су се да додатно осветле лик и дело човека, који је уз помоћ првог српског архиепископа Светог Саве учинио да Србија, Српска Црква и српски народ буду уписани златним словима на хришћанској мапи средњовековне Европе. Многобројни гледаоци могли су додатно да се упознају са свестраном личношћу Стефана Немањића. Поред тога што је био велики владар, Стефан Првовенчани је био и значајан писац свога времена. Његов литерарни рад открива не само раскошан таленат, него и марљиву посвећеност писању и ерудицију аутора. Највећи број његових дела су правног карактера. Иако правни по суштини, списи садрже бројне детаље уметничког израза. Најзначаније дело Стефана Првовенчаног је Житије Светог Симеона, прво и целовито дело о родоначелнику светородне лозе Немањића. Поред књижевног, истакнут је и ктиторски рад првог краља Србије. Свакако, најзначајнија задужбина Стефана Првовенчаног је манастир Жича, која је постала симбол оснивања српске државе, аутономије српске цркве и националног идентитета српског народа. Иако судбина није увек била наклоњена овом светом месту, свест о његовој вредности никада није нестала у вртлозима српске историје. Личност Светог краља је један од симбола средњовековне симфоније цркве и државе у немањићкој Србији. Највећи плод те симфоније јесте аутокефалност Српске православне цркве, издејствована 1219. године. Дубока вера Првовенчаног краља није само потврђена у задужбинарству, већ и у томе што се при крају живота свог замонашио добивши име Симон. ђакон Ненад Ивановић
Канонска посета Његовог Преосвештенства Епископа жичког Господина Јустина Ивањици
У недељу 28. по Духовима, у данима поста који претходе радосном празнику Рођења Христовa и у недељи коју је народ српски посветио деци – Детињци, верујући народ у Ивањици имао је посебну духовну радост. Епископ жички Господин Јустин началствовао је Светом Евхаристијом. Преосвећеном Епископу на Светој Литургији саслуживали су архијерејски намесник моравички протојереј-ставрофор Гмитар Милуновић, старешина храма протојереј Синиша Раденковић, протојереј-ставрофор Славиша Стјепановић, протојереј Небојша Вишњић, као и протођакон Александар Грујовић и ђакон Душан Тодорић. Свету Литургију су улепшали својим пригодним појањем протопсалт Иван Трајковић и монахиње манастира Ковиље. Епископ је у надахнутој беседи протумачио јеванђелско зачало „О великој вечери“ (Лк. 14, 16- 24), нагласивши да је то управо праслика онога што је Господ припремио за све људе. Он је тај који је припремио вечеру и позвао све, а на нама је да ли ћемо се одазвати. Ипак, божанске награде онима који су верни не долазе одмах, већ нас Господ учи кроз искушења да будемо стрпљиви. Као што је некада Израиља, који је након бекства из египатског ропства 40 година лутао по пустињи очистивши себе од идолопоклонства, Господ увео на крају у обећану земљу, тако исто и нас учи да дуго чекамо, да се надамо, да имамо наду и веру да ће све што нам је обећао и испунити. Епископ се такође обратио и родитељима, рекавши да родитељи данас од деце не траже ништа друго осим послушности, а подразумева се да деца треба да имају кога да слушају. Након Свете Евхаристије, за присутне је уприличена трпеза љубави на ивањичком водопаду. Старешина храма протојереј Синиша Раденковић посебно се захвалио Епископу на доласку и честитао му на успешно одбрањеној докторској дисертацији. ђакон Душан Тодорић
О родитељској љубави према деци
Не треба сматрати да је родитељска љубав поклон детету које мора да буде захвално за доброчинство. Љубав мајке према детету испуњава њен властити живот, обогаћује га. То је љубав према неком другом него што је она, према нечему што њој не припада. Жртвени хришћански смисао родитељске љубави је управо у признању тога, у радосној сагласности са правом детета на независност. Ликови Авраама и Исака данас су пуни смисла за родитеље који желе да посвете живот детета Богу – да га потчине више Богу, него родитељима. По мом мишљењу, тај однос је дивно изражен на оним иконама Мајке Божије где Спаситељ седи у Њеном крилу, исправивши се, а Њене руке Га грле, али га не притискају уз Себе. Архиепископ ивановски и кинешемски Амвросије