„Господом сачувасмо живот свој и земљу нашу нерасипану од непријатеља. Спасавамо се уздајући се не на лук или на мишицу него вером у Оца и Сина и Светога Духа утврђени и силом крста укрепљени побеђивасмо непријатеље наше. А дајемо заповед, ако који иступи из оног што сам узаконио, гнев Божији нека прождре њега и потомство његово.“
Речи су које ће дуго одзвањати у срцима ученика пожешке средње школе „Љубо Мићић“ са домом ученика који су претходних недељу дана од 12. 2. до 19. 2. 2023. године провели на Светој Гори у царској лаври манастиру Хиландар. Њихов сваки дан започињао је молитвом, колено преклоним метанијама испред иконе Мајке Божије Богородице Тројеручице и кивотом Светог Симеона на којем горе наведене речи и налазимо, затим Литургијом и ручком у манастирској трпезарији, како са монаштвом овог манастира тако и са мирјанима и поклоницима ове свете обитељи, слушајући за то време разне духовне поуке. Овако надахнути одлазили су на разна послушања која су углавном била везана за манастирску економију, конкретно рад у винограду и воћњаку око орезивања и слушања разних савета и смерница, како њиховог професора Милована Вуксановића тако и професора са Пољопривредног факултета. Он их је детаљно упутио о појединостима везаним за најстарију и најјединственију лозу на свету – Свету лозу Симеона Мироточивог, а причу су допунили монаси који својим вишевековним радом брину о врту Мајке Божије, а све у циљу да се оно научено кроз досадашње школовање имплементира у пракси.
Како је мудро промишљао Свети Сава са осталим Немањићима и свима онима који су владали српским народом и помагали Светогорске светиње сведоци смо и ми који смо се кроз овај наш мали принос, попут оне две лепте сиромашне удовице, тако снажно напојити благодати Божије. Тако је првим радним даном након распуста и повратком настави цела школа одисала тим миром и духовним даровима донетим са овог светог места. У тих недељу дана задесили смо се када се слави празник Сретења Господњег који је величанствено прослављен а и сви ученици по први пут у животу приступили су Светој тајни исповести, а након тога и причешћу, након чега су и сами признали да њихов живот после недељу дана у Хиландару више неће бити исти. Да наши славни Оци и Светитељи не требају да буду забринути над нама сведочи и боравак Председника општине и његових блиских сарадника, који су највећим делом ову нашу експедицију и финансијски подржали, али и разговор са игуманом Методијем на крају нашег боравка који је показао благодарност на труду ђака уручивши им и пригодне дарове уз предлог да ово буде образац и за остале генерације како наше тако и осталих школа.
Благодарни што се удостојисмо ове посете, слажемо у срцу духовне дарове које нам је Пресвета Богородица дала, а које по нашој моћи никада небисмо могли стећи!
Ђакон пожешки Дарко Глукчевић
