Месец јануар познат је као ризница хришћанских празника који хладне зимске дане чине топлијим и нежнијим. Тих дана људи у својим породицама више су на окупу, а садржаји хришћанских празника доприносе увећању породичне радости.
На самом почетку дочекујемо, славимо и обележавамо празник рођења Христовог. Најлепши празник наше свете Цркве који особито код деце изазива осећај радости, топлине, спокојства. Убрзо нам следи празник Светог ђакона Стефана, па нова година и Свети Василије Велики, Крстовдан, Богојављење, Св. Јован Крститељ да би на самом крају славили и певали у спомен Светог Саве нашег првог Архиепископа.
Ови дани су идеална прилика да ,,сумирамо резултате“ из претходне године, да погледамо у себе и видимо шта смо то добро учинили за себе и своје ближње, да одлучно решимо да изменимо оно што је лоше. Ови дани су прилика да се сетимо једни других и да не заборавимо оне који и у овим данима ипак немају кога да обрадују нити ко њих, који су сами и који се надају да ће их се неко сетити.
Српска Православна Црквена општина Пожега већ дуги низ година улаже максималан труд да у овим данима када треба да влада општа радост, управо та радост допре и до оних најугроженији, најсиромашнијих слојева нашег друштва. Покренувши низ акција овог типа мештани града Пожеге прикључили су се акцији прикупљања помоћ деци и одраслима нашег града. Захваљујући донацијама сакупљено је 110 пакетића од којих је 43 уручено центру за рад са децом оболелом од Дауновог синдрома док су остали подељени у два наврата – након Свете Литургије у Храму Света Три Јерарха за Божић и након дечије приредбе у истом храму на дан Светога Саве.
Посебну пажњу вреднују појединачне акције прикупљања помоћи за наше мештане Павла Рисимића из села Висибабе и самохрану мајку Бојану Јовановић. Живећи у крајње оскудним условима обратили су се за помоћ нашој Цркви. Црква је објавом на својој фејсбук страници призвала велики број људи да се укључи у прикупљање помоћи што је након кратког времена уродило плодом те су наши најугроженији мештани у потпуности збринути и обезбеђени. У ове акције укључило се на стотине несебичних људи. Помоћ је пристизала и из суседних градова Ариља, Косјерића, Чачка, Ужица, Краљева, Трстеника, Крагујевца… па чак и из Босне и Херцеговине. На тај начин наш народ је још једном показао своје саосећање са најугроженијима и да ниједан човек у нашој земљи не сме да остане сам.
Вера без дела је мртва говори Свети Апостол Павле. Човекољубива делатност наших мештана показала је на делу да је човекова доброта могућа и остварива и да свако од нас учинивши мало заправо доприноси много. Стара српска пословица каже да зрно по зрно чини погачу, у духовном смислу сви смо ми део Једне Свете Саборне и Aпостолске Цркве, који као најситније честице чинимо једно и јединствено Тело Христово.
Михајло Живковић, ђакон Цркве у Пожеги
