Категорија: Православље

Од школе се очекује да прати природне путеве васпитања и образовања који су увек већ ту, када се школа са дететом сусретне. Те путеве први, постепено, откривају родитељи детета, остварујући са њим прве комуникације. Тако припремају своју децу за односе са светом који их окружује, па и са школом. Задатак школе је да те путеве наслути, провери, препозна и потом следи. Она мора да буде увек спремна да препозна у себи заблуду и погрешан избор, те да се, у ходу, исправи и да престроји своје програме рада са тим, погрешно вођеним дететом. Свака духовна лењост одраслих може да створи озбиљан неспоразум са дететом што може да буде кобно по његов даљи развој. Што се ова грешка догоди раније последице могу да буду далекосежније. Свети Григорије Палама је још у четрнаестом веку говорио да дечију недужност одрасли “огрехове“ својим немарним или недовољно контролисним односом.   Школа мора да води рачуна о том да је личност детета личност слободног људског бића, да му треба омогућити да доживи увек онај простор одговорности до кога је дорасло својом интелигенцијом и разгранатошћу својих осећања усмерених према спољњем свету. Исто се тако мора имати на уму да се сазнајни процеси и усавршавање сазнајних моћи одвијају упоредо са гранањем осећајности бића, при чему се одвија и процес узајамног подстицања и прожимања којим се заснива језгро човекове личности. Само хармонични развој ових функција остварује здраву личност која се испољава равнотежом способности и квалитета односа које она успоставља са окружењем.     Школа мора да води рачуна о битним потребама личности у развоју: за самодефинисањем, опонашањем и поистовећивањем, за акцијом тела и мисли, за креативношћу, као виталном потребом личности за тајном, као реалном појавом живота за свечаношћу, као радосном сабраношћу над учињеним.   Светомир Бојанин, Тајна школе, стр. 133

На лучезарни празник Надумне и Нетварне Светлости просијавше из Преображеног Богочовека Христа, овог лета Господњег у Манастиру Жичи, “пчелином чеду“ по наслову истоимене збирке песама, награда “Жичка хрисовуља“ је додељена песнику Момиру Моши Одаловићу. Својом поезијом за “децу и безазлене“, овај песник је један од  тихих штитоноша православног културног етоса који у простору дезоријентисане друштвене стварности указује одакле смо пошли и куда треба да идемо. Простор древног манастира је био аутентичан  амбијент у коме су се песник и песме могли препознати, осетити као свој на своме. Добитнику је награду уручио градоначелник Краљева др Предраг Терзић. Песника и све присутне, у име Његовог Преосвештенства Епископа жичког г. Јустина,  поздравио је Архијерејски заменик Епископа жичког протојереј-ставрофор Љубинко Костић. јереј Александар Р. Јевтић

Торжественом Литургијом је началствовао Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј а саслуживали су: Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије, Преосвећена господа Архијереји: нишки Арсеније, бачки Иринеј, жички Јустин, врањски Пахомије, шумадијски Jован, браничевски Игњатије, далматински Фотије, будимљанско-никшићки Јоаникије, рашко-призренски Теодосије, крушевачки Давид, славонски Јован,тимочки Иларион, полошко-кумановски Јоаким, викарни епископ стобијски Давид. Свјатјејшем је саслуживао и: Епископ белоградчишки Поликарп, викар Митрополита видинског (Бугарска Православна Црква), док су из Грчке Православне Цркве молитве са својом сабраћом Архијерејима узносили: Високопреосвећени Митрополити: Пантелејмон веријски,  Георгије китруски, Јустин каламаријски  и Епископ месаоријски Григорије из Кипарске Архиепископије, док је из Антиохијске Патријаршије саслуживао високопреподобни Прокопије Туфик. Торжественој Литургији су присуствовали Епископ зворничко-тузлански  Хризостом, новоизабрани Митрополит дабробосански, и високопреподобни архимандрит Никодим, новоизабрани Епископ (episcopus electus) далматински. У саборној Литургији саслуживали су високопреподобни архимандрити:  Георгије са Свете Горе, Доситеј из манастира Липовца, др Тихон из српске лавре Студенице, протојереји ставрофори: Милутин Тимотијевић, ректор Призренске богословије привремено у Нишу; др Зоран Крстић, ректор Богословије у Крагујевцу. Протођакон Игор Давидовић, ђакони  Владимир Руменић и Немања Ристић, ипођакон Мирослав Ракоњац и Дејан Накић из наше Свете Цркве, као и ђакон  Пантелејмон Папамануил (Грчка Православна Црква) налазили су се у ђаконском сословију. Архијерејски намесници Епархије нишке такође су узели учешће у торжественој Литургији: протојереј Марко Адамовић, први лесковачки; протојереј-ставрофор Слободан  Петровић, топлички; протојереј  Дејан Станковић, други лесковачки; јереј Славиша Смиљић, белопаланачки; јереј Душко Видачић, пиротски; протојереј-ставрофор Зоран Стојановић, власотиначки; протонамесник Ђорђе Мирковић, алексиначки; протонамесник Далибор Стефановић, јабланички; протојереј Душко Капларевић, косанички; протојереј Миодраг Павловић, први нишки; протојереј Саво Крчо, други нишки; протојереј Златко Василић, трећи нишки. Порту и Саборни храм испунило је часно свештенство Епархије нишке. Ангелским гласовима су појали на торжественој Литургији: Црквено-певачка дружина Бранко, хор Свети Прокопије из Прокупља, хор Свети Јован Златоустиз Пирота, хор Бранко из Лесковца, Вода жива из Ниша и хор Свети Никола из Алексинца, под изузетним диригентским вођством гђе Саре Цинцаревић. Делове свете Литургије појало је Дечји црквени хор Бранко вођен диригентском руком гђе Јоване Микић. Поздравно слово Свесрпског Патријарха Уводећи Епископа нишког Арсенија у трон Епископа нишких, Његова Светост Патријарх српски Иринеј је у препуном храму, испуњеном верним христољубивим народом са његовим пастирима, подсетио на историју Епархије и њене храмове и манастире, казујући и о епископској служби и њеним високим задацима. „Увели смо у трон Епископа нишких младог Епископа, пуног вере и љубави, пре свега према Богу и према Цркви својој и народу којем ће бити пастир и духовни вођа. Молим вас да га примите као духовног пастира и духовног оца, који ће се за вас Богу молити и све вас Господу приводити…“ казао је Првојерарх наше Цркве. Свјатјејши је честититао Епископу нишком Арсенију и  пренео сабраном народу да ће се Владика Арсеније старати о свем свештенству и пастви, будући руковођен једино интересима Цркве и пастве. Одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору владике Арсенија за Епископа нишког прочитао је Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански Порфирије. Благодарност Епископа Арсенија У приступној беседи устоличени Епископ нишки Арсеније је захвалио Патријарху Иринеју и свим Архијерејима наше Цркве на указаном поверењу кад му је у архипастирско старање дао Епархију нишку, затим Епископу рашко-призренском Теодосију за његово администрирање овом Епархијом, као и Архиепископији београдско-карловачкој у којој је службовао као викарни епископ Патријарха Иринеја. Посебно је Владика нишки заблагодарио браћи Архијерејима из Грчке Православне Цркве и  Епископу белоградчишком Поликарпу, викару Митрополита видинског (Бугарска Патријаршија). Устоличени  Епископ нишки г. Арсеније је подсетио на славну историје ове Епархије, још од апостолских времена, и на своје предшественике којих се и данас сећамо. Између осталог, Епископ Арсеније је истакао да ће се у свом архипастирском раду руководити Светим Писмом и  Светим Предањем и да ће највећа радост за њега као свештенопастира наше Свете Цркве и Епархије нишке бити ако сви будемо окупљени око Господа нашега Исуса Христа. Угледни гости У име Римокатоличке Цркве данашњем торжественом сабрању присуствовали  су Надбискуп Лучијано Суријани, апостолски нунције у Београду, монсињор Станислав Хочевар, Метрополит београдски, фра Леополд Рохнес, генерални викар и катедрални жупник београдски. Устоличењу су присуствовали: генерални секретар Председника Србије г. Никола Селаковић; г. Марко Николић, саветник  директора Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевића; амбасадор Републике Грчке г. Илијас Илијадис; архимандрит Доситеј, игуман манастира Гргетега са проф. достославне Карловачке богословије протојерејем Јованом Милановићем, и као и многобројне личности из јавног и културног живота Ниша и околине. Представници градских и локалних власти са градоначелником града Ниша г. Дарком Булатовићем, као и представници Војске Србије пуковник Владета Балтић, Начелник штаба Команде Копнене војске и пуковник Предраг Грбић, Командант 3. бр КоВ, такође су присуствовали данашњој торжественој Литургији и величанственом сабрању. Саборни храм је данас био испуњен благоверним народом који је стигао из појединих парохија Епархије нишке и из других епархија, као и из Архиепископије београдско-карловачке праћен свештенством из Спомен-храма Светог Саве, храма Сабора српских светитеља на Карабурми и из неколико београдских храмова. Из манастирā Нишке епархије својим присуством су увеличали данашње устоличење Владике нишког Арсенија: протосинђел Серафим (манастир Дивљана); високопреподобна игуманија манастира Ђуниса мати Марија; јеромонах Емилијан из манастира Јашуња; високопреподобни архимандрити: Серафим (манастир Суково), Рафаило (манастир Височка Ржана), Дионисије са мати Меланијом (манастир Липовац); протосинђели:  Дамаскин (манастир Светог Романа); Јован (манастир Матејевац), Мардарије (манастир Поганово) и Серафим  из манастира Дивљана; игуманије мати Арсенија из манастира Сићева и Ефросинија из Темске. Торжественом сабрању присуствовали су и начелници Управних округа, председници нишких општина, Нишке Бање као и многе уважене личности друштвеног и културног живота, пријатељи, дародавци, приложници, чланови Епархијског савета,  поклоници који су специјално овим поводом из Архиепископије београдско-карловачке аутобусима допутовали у Ниш да би својим присуством изразили благодарност Владици Арсенију за његово ревновање и духовно старање у време док је био викарни Епископ патријарха Иринеја. За све госте је припремљена трпеза у оквиру комплекса Саборног храма, током које су добродошлицу новом Епископу нишком пожелели  црквени делатељи из саме Епископије, званичници и представници власти. О свему се са братијом свештеницима старао протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић. Зорица Зец слике: ђакон Драган Танасијевић Извор: www.spc.rs  

У присуству више архијереја Српске Православне Цркве, представника државних власти, представника Исламске заједнице Србије и верног народа обављен је свечани чин устоличења Његовог Преосвештенства г. Атанасија (Раките) у трон Епископа милешевских. Његовој Светости Патријарху српском г. Иринеју саслуживали су Високопреосвећени Митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и Преосвећена господа Епископ  жички Јустин, рашко-призренски Теодосије, врањски Пахомије, банатски Никанор, будимљанско-никшићки Јоаникије, изабрани бихаћко-петровачки Сергије и брегалнички Марка. У Световазнесенском храму манастира Милешеве Патријарху српском г. Иринеју саслуживали су и архимандрити Нектарије из манастира Давидовице, Серафим из манастира Рмња, Теоктист из манастира Сопоћана, Исаија из манастира Бијеле, игуман Теофил из манастира Глоговца, протосинђел Павле из манастира Ораховице, протојереји-ставрофори Стојадин Павловић – директор Патријаршијске управне канцеларије, Милован Пузовић и Саво Ракита, протојереји Влатко Голић и Михаил Подолеј из Руске Православне Цркве, протојереј Милорад Милинковић – војни настојатељ Православног душебрижништва при Министарству одбране Оружаних снага Босне и Херцеговине, мајор протонамесник Слађан Влајић – главни војни свештеник Војске Републике Србије, ђакон Владимир Руменић, као и ипођакони Мирослав Ракоњац и Дејан Накић. Торжественој архијерејској Литургији присуствовали су изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић, министар одбране г. Александар Вулин, министар правде гђа Нела Кубуровић, директор Управе за сарадњу са Црквама и верским заједницама др Милета Радојевић, представници општина Златиборског округа, представници Исламске заједнице Србије – директор медресе Бакије-Хануме у Пријепољу др Надир еф. Дацић и Мустафа еф. Макић из Сјенице, ректор Универзитета одбране Србије генерал-мајор  Младен Вуруна, директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица Карапанџин, као и јавне личности из друштвеног и културног живота Епархије милешевске. Верни народ, који је од раних јутарњих сати стигао у манастир Милешеву да поздрави свог новог архипастира, испунио је храм и порту и одговарао на светој Литургији на којој су појали црквени хорови Свети кнез Лазар из Прибоја под вођством г. Будимира Гардовића и Свети краљ Владислав из Пријепоља под управом гђе Искрице Радоњић. Обраћајући се сабраном народу Патријарх српски г. Иринеј је позвао верне да новоустоличеном Епископу милешевском Атанасију пожеле добродошлицу и да га приме као свог оца и учитеља, бивајући му одани и послушни као свом архијерарху и архипастиру. Његова Светост је пожелео Епископу милешевском г. Атанасију да следи Светог Саву и све наше Божје угоднике, стара се о свештенству и пастви, буде им путоводитељ и чувар вере, традиције и обичаја. Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је прочитао одлуку Светог Архијерејског Сабора о избору Преосвећеног г. Атанасија за новог архијереја Епархије милешевске. У приступној беседи, којом се након устоличења обратио Свјатејшем Патријарху српском г. Иринеју, архијерејима, свештенству и верном народу први пут као епархијски архијереј милешевски, Преосвећени г. Атанасије је заблагодарио Свјатјејшем и присутној браћи архијерејима, као и Светом Архијерејском Сабору што му је указао поверење и упутио га на нову узвишену службу. Преосвећени Владика г. Атанасије је истакао да ће се у свом програму рада држати Божјег учења које је јасно и прецизно изложено у Светом Писму и Предању. За епископску службу владика Атанасије је казао да је то служба усклађивања времена, историје, личности и дела. – Сви ми треба да све чинимо да би обједињени кроз све делатности и сфере чинили  Цркву Христову целовитом и у пуноти Њеној, поручио је владика Атанасије. Након свете Литургије и свечаног увођења у трон новог Епископа, у манастирској порти за Епископе, бројне званице и верни народ приређена је трпеза љубави са пригодним програмом. Током трпезе љубави присутне је поздравио најпре Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије, који је захвалио свима на сарадњи у време његовог администрирања Епархијом милешевском током претходне две године, а потом је изасланик Председника Републике Србије г. Никола Селаковић пожелео Богом благословену епископску службу Преосвећеном г. Атанасију и у име Председника г. Александра Вучића уручио му архипастирски жезал. Министарка правде гђа Нела Кубуровић уручила је новоустоличеном Епископу милешевском панагију, а Владика жички г. Јустин – архипастирски штап. Председник Општине Пријепоље г. Драгољуб Зиндовић пожелео је новом Владици милешевском успешну епископску службу на славу Господњу и ползу свих људи пријепољског краја. Генерал Радован Илић из Оружаних снага Босне и Херцеговине пожелео је – у име свег војног свештенства, војних заповедника и војника – успешну службу новом Владици који је за време своје епископске службе у Богом спасаваној Епархији бихаћко-петровачкој био и војни епископ при Министарству одбране и Ораужаним снагама Босне и Херцеговине. У име свег свештенства и монаштва добродошлицу је изговорио и архијерејски намесник пријепољски протојереј-ставрофор Душан Јанковић. Посебно срдачну честитку упутио је представник Исламске заједнице Србије Мустафа еф. Макић из Сјенице, који је истакао да присуство представника Исламске заједнице данашњем слављу казује да су односи Српске Православне Цркве и Исламске заједнице Србије добри. -Користим прилику да, поред срдачне честитке новоустоличеном Епископу милешевском, изразим наду да ће владика Атанасије наставити да негује и унапређује добре односе Српске Православне Цркве и Исламске заједнице Србије, поручио је ефендија Макић и притом пожелео да живот свих житеља овог крајева буде све напреднији и успешнији. На самом крају Свјатјејши је поручио да сваки наш лични подвиг у Господу Исусу Христу и подвиг у животу, у љубави према ближњима и браћи нашој, јесте пут који треба да следимо. У богатом културно-уметничком програму наступили су женска изворна група Верем из Пријепоља, мушка изворна група Јабука из Јабуке код Пријепоља; КУД Дабар, КУД Дома културе у Пријепољу; изворна група при КУД Бели Анђео из Београда; певачка група Крајишници, гуслар Властимир Бараћ. Пркосну песму је врхунски казивала Тијана Спајић. Зорица Зец, фото: ђакон Драган Танасијевић Извор: www.spc.rs

“Мали повод дај да примиш сјајни опроштај. Јер једно произилази од Бога, а друго морамо ми да придодајемо – и Он своју милост јавља. И премда је Бог оно што је до њега – као сунце и месец – одавно дао – и као што је утврдио разна сазвежђа звезда, ваздух пролио, земљу простро, мора опасао копном, горе, долине, брежуљке, изворе, језера, реке, и дрвеће и траве безбројних врста и све остало изнео – потребно је да се и ти постараш, да ти се небеска блага не учине недоступним“. Свети Јован Златоусти, Беседа трећа (о покајању)

Замислите један круг, његов центар, и праве линије које полазе из центра. Претпоставите сада да је тај круг – свет, центар круга – Бог, а праве линије које иду од периферије ка центру – путеви живота људских. Уколико светитељи, желећи да се приближе Богу, улазе у унутрашњост круга, утолико постају ближи Богу и један другоме. И уколико се приближују Богу, утолико се приближују један другоме; и уколико се приближују један другоме, утолико се приближују Богу. Тако исто треба разумети и удаљавање: када се удаљују од Бога и окрећу ка спољашњости, ка периферији круга, јасно је да уколико се удаљују од Бога, утолико се удаљују и један од другога; и уколико се удаљују један од другога, утолико се удаљују од Бога. Таква је природа љубави: уколико смо ван и не љубимо Бога, утолико је сваки удаљен и од ближњег. А ако љубимо Бога, онда уколико се приближујемо Богу кроз љубав према Њему утолико се љубављу сједињујемо и с ближњима; и уколико се сједињујемо са ближњима, утолико се сједињујемо са Богом. Нека би нас Бог удостојио да слушамо оно што је корисно и да то творимо, јер уколико се ми старамо да испуњавамо оно што смо чули, утолико нас Бог просвећује и упућује да разумемо Његову свету вољу. Њему слава у векове. Амин. Преузето из: Авва Доротеј, Поуке

“Не плашим се да умрем. Нисам рођена за овај живот!“   Смрт објашњена од стране дјевојчице која болује од карцинома у терминалном стадијуму Могу вам потврдити да сам као онколог са двадесет девет година професионалног ис­куства одрастао и промијенио се уз драме које преживљавају моји пацијенти. Ми и не познајемо нашу праву димензију све док, су­очени са несрећом, не откријемо да смо способни да идемо даље. Сусрет са анђелом Са тугом се сјећам Онколошке болнице у Пернамбуку, у Бразилу, у којој сам започео своје прве про­фесионалне кораке. Почео сам да обилазим дјечије одјељење и врло брзо сам се заинтересовао за онко­педијатрију. Преживљавао сам драме мојих малих пацијената, невиних жртава рака. Када ми се родила прва кћерка почео сам да дрхтим при самом погледу на дјечију патњу. Све док једног дана један анђео није прошао по­ред мене! Мој анђео је узео лик једанаестогодишње дјевојчице, која је годинама била изложена разним третманима, инјекцијама и непријатностима про­узрокованим хемио и радио терапијом. Али никада нисам видио мог анђела да посустаје. Често сам је гледао како плаче; видио сам и страх у њеним оки­цама; али, то је људски! Једнога дана, пошто сам стигао раније у болни­цу, нашао сам мог малог анђела самог у соби. Питао сам је гдје јој је мајка. Ни дан-данас не успијевам да испричам шта ми је одговорила а да не осјетим ду­боку тугу. „Знаш, рекла ми је, моја мајка понекад изиђе из собе да би кријући плакала у ходнику… Кад ја умрем, она ће бити тужна, носталгична. Али ја се не бојим смрти. Ја нисам рођена за овај живот!“ „А шта је за тебе смрт, злато моје?“ „Знаш, када смо мали, понекад спавамо у кревету наших родитеља и сјутрадан се пробудимо у нашем кревету, зар не? (Сјетио сам се мојих кћерки које су тада имале шест и двије године и са којима сам ра­дио управо исту ствар). То је исто. Једнога дана ћу заспати и мој Отац ће доћи да ме узме. Пробудићу се у Његовој кући, у мом правом животу!“ Носталгија је љубав која остаје Био сам запрепаштен, нисам знао шта да кажем. Био сам потресен том раном зрелошћу окованом па­тњом, визијом и духовношћу ове дјевојчице. „И моја мајка ће бити веома тужна, носталгична“, наставила је она. Потресен, задржавајући сузе, питао сам је: „А шта за тебе значи носталгија, злато?“ „Носталгија је љубав која остаје!“ Данас чикам било кога да дâ бољу дефиницију ријечи носталгија: то је љубав која остаје! Мој анђео је отишао прије много година. Али ми је оставила велику лекцију која је допринијела да свој живот учиним бољим, да будем што човјечнији и пажљивији према својим пацијентима, да поново промислим о сопственим вриједностима. Кад падне ноћ, ако је небо ведро и ако видим звијезду, назовем је „мој анђео“ који сија и блиста на небу. Замишљам да је она сјајна звијезда у новој и вјечној кући. Хвала ти мој мали анђеле, за прелијепи живот који си имала, за лекције којима си нас подучила, за помоћ коју си пружила. Како је дивна ствар што носталгија постоји. Љубав која је остала је вјечна. Rogério Brandão, „La mort expliquée par une petite fille atteinte d’un cancer en phase terminale“, Aleteia Brésil, 03. mars 2015. Са француског превела Драгана Маројевић Преузето: часопис Свевиђе, бр. 108/2017

“Шта сачињава Светосавље, на које се ми често позивамо? Сумњам да нам је, уопште узев, јасно. Светосавље свако тумачи како му треба. Светосавље, чини ми се, значи мирољубље, правилна примена Христове науке у живот, оплемењивање народне душе Христовим духом, довођење србољубља у хармонију са Хришћанством, уткивање у народну душу евангелског смисла живота, отупњавањем животињскога и елементарног инстинкта у човеку, спровођење правде и правичности у стремљењу Србина и човека уопште, избегавање свих оштрина. Само тако, чини ми се, могао је Србин заволети Светог Саву и прилепити се уз његову душу, а преко њега за Христа и поступно формирати своју Српску Православну Цркву“. (Митрополит скопски Јосиф, Мемоари, Светигора, Цетиње 2008, 206)   (Митрополит Јосиф износи мало познато сведочанство како је наша Црква успела у тешким околностима немачке окупације да избегне мешање у политику, настојећи да светосавским етосом сачува јединство народно упркос великим супростављеностима споља и изнутра)

Тема: Вера и сујеверје Гост: протонамесник Радоја Сандо Аутор: јереј Александар Р. Јевтић

Емисија “Жички благовесник“, РТВ Краљево Тема: О смрти и Васкрсењу Говори: јереј Александар Р. јевтић