Категорија: Најаве

Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију од свог оснивања 1993. године извела је више od 200 дипломираних ликовних уметника и консерватора-рестуратора, од којих се немали број издвојио као изузетно успешан. Данас су они ликoвни умeтници кojи дeлуjу на свих пeт кoнтинeната, али и инвeнтивни прeдавачи на различитим стeпeнима oбразoвања – oд oснoвнe шкoлe дo дoктoрских студиjа умeтнoсти – тe рукoвoдиoци или кoнструктивни чланoви конзерваторско-рестаураторских тимoва у институцијама културе у Србији и иностранству. Академске 2021-22 године,  прву годину студија на Високој школи СПЦ може да упише лице које има: завршено средње образовање у четворогодишњем трајању, односно лица која имају завршено средње образовање у трогодишњем трајању уз полагање Српског језика и књижевности и Историје по гимназијском средњошколском плану и програму. На прву годину академских студија без полагања пријемног испита после одлуке Комисије може се уписати лице које има стечено високо образовање на одговарајућим академским студијама првог степена, уз показивање мапе са радовима. Лице које прелази са друге високошколске установе, уз обавезно показивање мапе са радовима (о  признавању испита одлучује Комисија.). Приликом пријаве на конкурс кандидати достављају на увид ОРГИНАЛНА ДОКУМЕНТА и подносе у овереној копији: Извод из црквене књиге крштених Благослов надлежног епископа Извод из матичне књиге рођених Уверење о држављанству Сведочанства свих разреда претходно завршене средње школе Сведочанство (диплому) о завршеном испиту Мапу са радовима (студије портрета, фигура, мртва природа…) Доказ о уплати накнаде за полагање класификационог испита Лекарско уверење  Класификациони испит Комисију за класификационе испите именује Наставно-научно и уметничко  веће  Високе школе СПЦ за уметности и консервацију. Кандидати који имају завршено средње образовање у трогодишњем трајању пре полагања класификационог испита у обавези су да положе диференцијални испит из  Српског језика и Историје по гимназијском средњошколском плану и програму.  Испит за проверу склоности и способности траје два дана и обухвата: ПРВИ ДАН ИСПИТА: преглед и оцена мапе радова (10 радова). ДРУГИ ДАН ИСПИТА: Писмени испит из православног катихизиса. Литература: Нема лепше вере од хришћанске, Митрополит Амфилохије и Епископ Данило, Основе православне вере (Катихизис), др Здравко Пено Избор кандидата – Утврђивање редоследа кандидата за упис на Високу школу СПЦ обавља се на основу резултата показаних на класификационом испиту и општег успеха постигнутог у средњој школи. Начин избора кандидата За упис на студије утврђује се ЈЕДИНСТВЕНА РАНГ ЛИСТА. Кандидат који је завршио Богословију вреднује се део пријемног испита који се односи на катихизис максималним бројем бодова. Ако се кандидати примљени по конкурсу не упишу у предвиђеном року, сматраће се да су одустали, па ће се, у року назначеном у конкурсу, уместо њих уписати одговарајући број других кандидата, према редоследу на ранг листи. Заштита права учесника на конкурсу Кандидат који је незадовољан утврђеним редоследом има право приговора. Приговор се подноси Комисији у року од 24 сата од дана објављивања листе редоследа. Комисија је дужна да приговор узме у поступак и да донесе одлуку. Кандидат који је незадовољан одлуком Комисије има право жалбе директору Високе школе у року од три дана од дана саопштења одлуке Комисије. Директор доноси решење о приговору кандидата у року који је предвиђен Статутом. Решење директора је коначно. Кандидати се пре класификационог испита опредељују који студијски програм уписују од два акредитована: Црквене уметности и Обнова и чување (конзервација и рестауарација). Курикулум и предмете студијских програма сви кандидати могу да виде или директно у секретаријату или на званичном сајту Високе школе СПЦ www.akademijaspc.edu.rs Упис страних држављана и лица које је претходно школовање или део образовања завршио у иностранству Држављанин Србије који је претходно школовање или део образовања завршио у иностранству, може да се упише на студијски програм Високе школе  ако му се призна стечена страна школска, односно високошколска исправа у складу са Законом и општим актом Високе школе. Страни држављани се могу уписати на студијски програм Високе школе  под истим условима као и домаћи држављани. Страни држављанин плаћа школарину током целог школовања, под истим условима као и остали уписани студенти, осим ако међународним споразумом није другачије одређено. Страни држављанин који  буде уписан на студијски програм дужан је да у догледном периоду пружи доказ о познавању српског језика н којем се изводи настава на Високој школи и доказ да  је здравствено осигуран.  Пријем конкурсне документације Документација и радови са попуњеном пријавом за конкурс подносе се лично у студентској служби Високе школе СПЦ у ул. Краља Петра бр.2, Београд 11. jунa 2021. године од 10-14h. Кандидати који су у обавези да пре полагања класификационог испита, положе диференцијалне испите из Српског језика и Историје, за полагање истих подносе пријаву најкасније до краја маја 2021.г.  Пријемни испит биће одржан 17. и 18. јунa 2021. године у 12h.  Упис на Високу школу Кандидати који стекну право да се упишу на Високу школу подносе: ◦ Оригинална документа ◦ Два обрасца ШВ-20 ◦ Индекс ◦ Две фотографије формата 4×6 цм ◦ Доказ о уплати накнаде за студије (школарине). Накнада на име школарине износи 1500 еур у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан уплате  (за уписаних 60 ЕСПБ). Школарина се може платити у највише 12 рата у скалду са уговором о студирању. Сва обавештења кандидати и сви заинтересовани могу прочитати на огласној табли, Интернет презентацији, преко мејлова:visokaskolaspc.sekretar@gmail.com или student.sluzba.aspc@gmail.com или се могу лично обавестити у просторијама Високе школе СПЦ у ул. Краља Петра 2, Београд или телефоном 011-26-30-946,  011-21-87-235.  ПРИПРЕМА ЗА УПИС НА ПРВУ ГОДИНУ ОСНОВНИХ СТУДИЈА Сви кандидати који приступају пријемном испиту у обавези су да донесу мапу са 10 радова, за бесплатне консултације око израде мапе стоји вам на располагању јереј Чедомир Милосављевић. За све заинтересоване за припрему мапа Академија ће организовати беспатну припрему. Заинтересовани се могу јавити на телефон: 066 800 19 83.   Одлуком Наставно-уметниког и научног Већа, због пандемије, сви кандидати ће бити ослобођени полагања практичног дела пријемног испита

Дана 26. децембра 2020. у поподневним часовима упокојио се у Господу дугогодишњи парох краљевачки протојереј-ставрофор Мирољуб Јосифовић. Опело ће бити служено у понедељак 28. децембра у 12.00 у Цркви Свете Тројице у Краљеву, након чега ће поворка кренути ка краљевачком Старом гробљу. Рођен је 16. новембра 1936. године у селу Чукојевцу крај Краљева, од оца Радојка и мајке Достане, рођене Вучковић. У многодетној породици био је најмлађи брат двојици браће и шест сестара. Основну школу завршио је у родном селу, а потом гимназију у Витковцу. Богословију је завршио у Призрену 1954. године. Након тога се враћа у свој родни крај и 1957. године ступа у брак са Персидом Милетић, са којом добија две ћерке – Биљану и Зорицу, које су му подариле два унука, две унуке и праунуку, које је сматрао највећим животним богатством. Исте године је рукоположен и бива постављен за пароха у Брекову крај Ивањице. У неприступачним и суровим условима природе тог краја, увек је био ту за своје парохијане да им приближи Христове вредности и усмери их на праву стазу живота. Након три године, са својом породицом прелази у питому Сирчу на обали Мораве, где је ревносно служио Богу, а на радост и задовољство својих парохијана, читаву једну деценију. Преостали део свог службовања провео је у Краљеву, где је поред бројних богослужбених дужности, успео да васкрсне идеју о изградњи Храма Светог Саве, која потиче још из 1936. године (управо године протиног рођења). Несебичним улагањем себе, свог рада, труда и знања, а по Божијој вољи, успева да исту идеју и отелотвори. Чак и по одласку у пензију 1998. године остаје доследан и посвећен даљој изградњи Храма Светог Саве или како је он то умео да каже „Краљевачке лепотице, која ће се, ако Бог да, сврстати својом величином и лепотом у она вредна и вечна дела наших славних Немањића“. По благослову Епископа жичког Господина Јустина, као неуморни слуга Господњи, наставља да служи Цркви и народу све до последњег часа свог овоземаљског живота. Посебно место у његовом пастирском раду заузима Манастир Вољавча, где је био духовник читавог сестринства и многобројних верника, који су ту пристизали на молитву и благослов, са свих страна света. Протојереј-ставрофор Мирољуб Јосифовић био је вољен и поштован од стране свих људи који су га познавали икада. Како он једном рече пред Васкрс: „човек више нема чега да се плаши, па ни смрти, јер смрт физичка је једна капија у вечност.“ И, ето, он, изненада стиже до те широм отворене капије вечности – упамћен као наш омиљени прота Миро. Унук Лазар Симић