Лист Храм бр. 64: Ђедове топле руке, Живојин Ракочевић
Лист Храм бр. 63: Крст самољубља и крст љубави, 4. део
Краљевданска свечаност у краљевачкој библиотеци
У краљевачкој библиотеци, која носи име првовенчаног српског краља Стефана Немањића, у монаштву названог Симон Монах, 7. октобра, на дан његовог упокојења, приређена је краљевданска свечаност. Обележавањем овог дана, Град Краљево слави култ краља Стефана Првовенчаног. У оквиру празничног програма, поред традиционалне краљевданске беседе, којом нам је част указао Преосвештени Епископ жички др Јустин, приређено је и представљање монографије „Жичка епархија: осам векова светосавског континуитета”. Ово капитално издање Епархије жичке, објављено је 2019. године, поводом обележавања великог црквеног и државног јубилеја, осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, а његови аутори су др Драгољуб Даниловић и Гордана Гаврић. Поред аутора, о монографији је говорио др Владета Петровић, научни сарадник Историјског института у Београду. У свом осврту на ову драгоцену књигу, др Петровић је истакао да је њоме синтетисано научно и стручно знање, те да је пријемчивим изразом аутора донет научно утемељен садржај, заснован на проучавању релевантних историјских извора. Указао је, такође, на њему јасну структурираност, којом су истакнуте две тематске целине. У седам поглавља првог дела, насловљеног „Осам векова манастира Жиче, седишта архиепископије и епархије”, др Драгољуб Даниловић, даје хронологију догађаја успостављања и развоја Епархије жичке. Други део, који потписује Гордана Гаврић, посвећен је сакралном наслеђу Жичке епархије, и сабира знање о историјату и архитектури манастира и најзначајнијих цркава на подручју Епархије. У својим обраћањима, аутори су изразили дубоку захвалност за поверење које им је указао Епископ жички др Јустин, као и да им је полазиште у раду на монографији био осмовековни светосавски континуитет, једна од највећих вредности у историји. Уз то, Гордана Гаврић је истакла принцип којим је била вођена у конципирању приче о сакралном наслеђу, по којем су појединачни манастири у средишту, а око њих се, попут концентричних кругова, пружају и групишу цркве. Говорећи о Светом Сави као првом српском архиепископу и стицању црквене аутокефалности, др Даниловић је као нарочиту вредност истакао осведочено сагласје државне и црквене власти, огледано у деловању немањићке династије, узвисујући нарочито Светог Саву као личност која надилази своје време. Други део краљевданског програма, био је посвећен традиционалној краљевданској беседи Његовог Преосвештенства Епископа жичког др Јустина. У свом „Слову о Симону Монаху” Епископ је указао на јаз који је настао у стихији времена, обликујући у савременом човеку индивидуализам, насупрот јединству Симеона, Саве и Симона, у којем су подизали народ, духовно и физички. Указујући на врлу природу Стефана Првовенчаног, Епископ је подсетио на сведочења његових животописаца којима је истакнуто васпитање у доброј вери, литерарна даровитост и владарске вештине, а као најзначајније догађаје његове владавине издвојио успостављање српске државности 1217. године и аутокефалности српске Цркве 1219. Епископ је нагласио потребу разумевања предака као насушну, те да светитеље српске Симеона, Саву и Симона, на којима почива наша историја, не можемо разумети без разумевања Христа и његове науке. Краљевданску свечаност у Библиотеци својим присуством увеличали су умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски, Атанасије Јевтић, и градоначелник Града Краљева, др Предраг Терзић. Аутор текста Данка Спасојевић Аутор фотографија Иван Спасојевић Извор: https://kv-biblio.org.rs/
Нови број часописа Жички благовесник (октобар-децембар 2020.)
У овом броју пред читаоце доносимо две беседе Архијерејȃ наше Свете Цркве. Епископ жички Г. др Јустин нам приближава догађај Петровог хода по води. Износећи духовну поуку, у наставку је актуализује на савремене изазове који се постављају пред нас. Епископ умировљени захумско-херцеговачки Г. др Атанасије нам предочава мање познате детаље из живота Светог владике Николаја (Велимировића), проносећи тако изнова славу овог српског Златоуста, пред чијом личношћу је себе Преподобни ава Јустин описао као „комарца пред орлом“. „Пред изазовом Covid-а 19“ је посебна рубрика у овом броју. Кроз текстове „Хоће ли вера у нама преживети пандемију вируса?“ (који потписује протонамесник Александар Р. Јевтић), „Страх и стрепња као доминантна осећања током пандемије“ (потписника дипл. псих. Милоша Благојевића), „Пошаст над пошастима“ (потписника Николе Александра Марића) изнети су различити аспекти проблема са којим се цело човечанство суочило у току ове године. Богословски, социјални и психолошки контекст овде је отворен за разумевање, али и и изналажење начина да последице новонасталог проблема буду што мање. Небојша Ћосовић нам доноси наставак превод текста презвитера Николаоса Лудовикоса под насловом „Крст самољубља и крст љубави“. Текст „Ослушкивање душе“ анализира корене психолошких проблема и горуће егзистенцијалне теме које човека муче, али које су му истовремено и шанса да спозна Бога и себе у њему. У тексту „Духовност као темељна димензија живота особа са сметњама у развоју“, дипломирани дефектолог-олигофренолог Ана Јаковљевић и дипломирани дефектолог-сурдолог Тијана Палибрк износе важне увиде везане за живот оних којима су наша помоћ и разумевање најпотребнији. Поред стручних анализа, овде су изведени и закључци о утицају верског и богослужбеног живота наше Цркве на конкретне заједнице где бораве особе са сметњама у развоју. Протонамесник Дарко Несторовић пише о храмовним славама, разматрајући феномен велике заинтересованости православних хришћана за прославе овога света, као и незаинтересованост многих за догађаје везане за основе нашег спасења. О страдању драгачевских свештеника у Великом рату наставља да нам приповеда прота Милан Филиповић, као врсни зналац завичајне историје драгачевског и чачанског краја. Студент теологије Душан Дуњић пише о јубилеју 100 година од оснивања Православног богословског факултета Универзитета у Београду. У интервјуу са познатим српским глумцем Иваном Босиљчићем, јереј Немања Матејић поставља питања која се тичу начина на који вера сапостоји са активним јавним животом. Својим занимљивим и аутентичним одговорима Босиљчић нам говори о духовним тачкама расуђивања. Јереј Младен Миливојевић у рубрици „Парохијске приче“ износи пример како једна песма попут оне „Ој, ој, ој, ој, калуђеру“ може бити активни запарложени коров у народној свести, чак и онда када многи тога нису свесни. Књижевни критичар и песник Драган Хамовић нас упознаје са поезијом Милана Ненадића, овогодишњег добитника Жичке хрисовуље. Објављујемо и текст пожешког свештенства о новопрестављеном слуги Божијем протојереју-ставрофору Ненаду Величковићу (1966–2020). У рубрици „Веронаука“ доносимо текстове вероучитеља Ивана Радојичића о Електро-саобраћајној техничкој школи „Никола Тесла“ у Краљеву, текст горњемилановачких вероучитеља о сарадњи са часописом „Светосавско звонце“, као и песму вероучитеља Душице Ломовић посвећену добродошлици ђаку прваку. На крају је летопис богослужења Епископа жичког Г. Јустина, који нам доноси протођакон Александар М. Грујовић, чувајући тако традиционалну рубрику овог часописа која се у у неким периодима његовог излажења за време Светог владике Николаја звала и „Тамо амо по Епархији“. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа
Лист Храм бр. 62: Крст самољубља и крст љубави, 3. део
Лист Храм бр. 61: Крст самољубља и крст љубави, 2. део
Лист Храм бр. 60: Крст самољубља и крст љубави, 1. део
Нови број Епархијског часописа: Жички благовесник, јул-септембар 2020.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина изашао је нови број Жичког благовесника, јул-септембар 2020. Садржај започиње говором Светог Николаја Охридског и Жичког из 1916. у Лондону. Овај упечатљиви и дубокомислени историографски осврт остаје актуелан и опомињући до данас. Посебно за Европу и њено промишљање о сопственим хришћанским вредностима, које су на делу све више протериване из друштвене стварности. Наш народ је последице овога осетио и даље осећа, иако је за Европу много крви пролио. Протојереј Милан Филиповић пише о страдању драгачевских свештеника током Великог рата. Увиди у животе и страдања свештенства, показују нам дугорочност ношења Христовог и косовског крста са којим је на плећима у модерну историју ушао наш народ. Свештенство је уз народ било и остајало увек, за разлику од лажних грађанских елита које су лако стајале уз противнике свог народа. Небојша Ћосовић је превео са руског језика текст презвитера Николаја Лудовикоса, под насловом „Крст самољубља и крст љубави“. О овом за духовни живот непроцењиво важном разликовању, Лудовикос пише: „А шта је крст? У овом животу ми сви страдамо и подносимо разне муке. Можда то и јесте наш крст? Не. Када се човек истински одрекне себе, он се удостојава необичног крста – Крста Христовог. Међутим, има и таквих крстова, које ми носимо због тога што се нисмо одрекли себе. Већини од нас су познати ови крстови – који су у ствари проблеми, који се у нама јављају управо зато, што се нисмо одрекли од себе, управо зато што су наше жеље – једини унутрашњи закон, који ми реално признајемо.“ Ту је и Писмо брату у коме се над мислима из Дневника Андреја Тарковског изводе дубока и свеобухватна разматрања о насушном питању смисла живота. Стил и мисаони правац нас упућују ка рефлексијама које данашњем човеку могу бити аутентични антидепресив и путоказ како да из баре свакодневице пређе у хладне али чисте воде од којих се не жедни. Психолог Бојана Димитријевић у тексту „Пандемија као прилика за испуњење јеванђелских заповести“ износи савремене психолошке увиде који се тичу психичких криза, а по којима пандемија припада оним непредвидивим кризама на које немамо спреман одговор. Он се састоји у „резилијентности“, појму који се све чешће користи у психологији, а односи се на психолошку отпорност и представља сталан процес прилагођавања новонасталим условима, те стицање већих компетенција за успешније реаговање на стрес. Уз позивања на медицинске стручњаке и светитеље Божије, закључује: „Сазнања до којих долази здравствена психологија, а до којих су и пре ње дошли свети оци, упућује на могућност да се у тренуцима кризе, фокус помери са патоцентричности на „капацитет за здравље, односно могућност за посттрауматски раст који подразумева лични раст и самооткривање.“ Текст „Богослужбени поредак на простору средњовековне Србије у доба Светог Саве“, аутора јереја др Слободана Јаковљевића, наставља да упознаје читаоце са генезом богослужења које данас поседујемо као светосавско благо. Читалац након увида у богати садржај који нам о. Слободан доноси има прилику да стекне комплетну слику историјског развоја богослужења, и тиме има правилан приступ и проматрање сопственог учешћа у животу Цркве. Јереј Младен Миливојевић у тексту „Света тајна исповести и(ли) духовни разговор“ приближава нам ову важну тему како за верујући народ, тако и за свештенослужитеље. Износећи погрешна тумачења и лоше примере праксе, упућује на пут који бисмо могли означити здравом духовном терапијом. Богослужења, активан подвиг и обострана трезвеност (верника и духовника) чине веома важне чиниоце разматране тематике. Протојереј Марко Мирковић нам кроз беседу о празнику Преображење Господње приближава важност овог великог празника. Уз историјске осврте везане за сам догађај, износи духовни смисао и поуку. Указује на преображујућу светлост која нам из овог празника зрачи доносећи преображај и у наше животе. Протонамесник Дејан Марковић кроз смешне ситуације из црквеног живота уноси ведрину међу странице часописа, поручујући да црквени живот није монотон за оне који у њему отворених очију учествују. Интервју који је водио студент теологије Душан Дуњић, читаоце упознаје са г. Гораном Ристовићем Покимицом, познатим српским филигранистом. Овде се може много научити о овом ретком занату који је вековима био укључен у уметност црквеног простора. Ристовићеви радови красе велелепне православне храмове широм света. Његова кандила се налазе у више храмова у Светој земљи. Добитник је многих признања, међу којима и престижног признање Московске Патријаршије. Драгоцени увиди Драгана Хамовића нас упознају са начином како су модерни српски песници приступали Светом Сави. Њихова оптика је значајна због садржаја, али и искорака који је бављење овом тематиком доносило у средину која се под политичким притисцима увелико одлучила да раскине све везе са средњовековном традицијом. У рубрици Прикази, презвитер др Оливер Суботић и др Драган Хамовић пишу о књизи Господе, где станујеш? Аутор књиге је протонамесник Александар Р. Јевтић, издавач Епархија жичка, а штампарија Интерклима графика. Протонамесник Новица Благојевић нас упознаје са стањем верске наставе у Епархији жичкој. Као координатор за верску наставу, износи важне податке који сведоче о резултатима рада вероучитеља и ученика. Различити видови рада, успеси, активности и мотивациони приступ, јесу оно чиме се може похвалити. Са друге стране су проблеми: нерешен статус наставника верске наставе у погледу запослења, недостатак адекватних уџбеника за поједине узрасте и помоћних средстава за наставу, правни проблеми са организацијом извођења излета и екскурзија, проблеми приликом изјашњавања ученика на упису и формирања група. То указује да верска настава треба да буде озбиљно схваћена тема у животу Цркве и друштва. Марко Трајковић у овом броју завршава рад који је у претходна два броја изнео изазове са којима се верска настава суочавала у периоду између два Светска рата. Вероучитељ Јанко Божовић пише о Ужичкој Гимназији. Велики број познатих личности које су из ње изашле, успеси које веронаука овде бележи, сарадња са локалним црквеним заједницама на више поља, пример су успешног укључивања веронауке у оквир школског система, али и активног друштвеног и литургијског живота. Протођакон Александар М. Грујовић нас извештава о богослужбеним и пастирским делатностима Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина. Радујемо се новим текстовима и позивамо ауторе да својим радовима према предоченом упутству допринесу квалитету и остварењу нашег основног задатка – сведочењу Речи Божије. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић
Лист Храм бр. 64: Ђедове топле руке, Живојин Ракочевић
Лист Храм бр. 63: Крст самољубља и крст љубави, 4. део
Краљевданска свечаност у краљевачкој библиотеци
У краљевачкој библиотеци, која носи име првовенчаног српског краља Стефана Немањића, у монаштву названог Симон Монах, 7. октобра, на дан његовог упокојења, приређена је краљевданска свечаност. Обележавањем овог дана, Град Краљево слави култ краља Стефана Првовенчаног. У оквиру празничног програма, поред традиционалне краљевданске беседе, којом нам је част указао Преосвештени Епископ жички др Јустин, приређено је и представљање монографије „Жичка епархија: осам векова светосавског континуитета”. Ово капитално издање Епархије жичке, објављено је 2019. године, поводом обележавања великог црквеног и државног јубилеја, осам векова аутокефалности Српске Православне Цркве, а његови аутори су др Драгољуб Даниловић и Гордана Гаврић. Поред аутора, о монографији је говорио др Владета Петровић, научни сарадник Историјског института у Београду. У свом осврту на ову драгоцену књигу, др Петровић је истакао да је њоме синтетисано научно и стручно знање, те да је пријемчивим изразом аутора донет научно утемељен садржај, заснован на проучавању релевантних историјских извора. Указао је, такође, на њему јасну структурираност, којом су истакнуте две тематске целине. У седам поглавља првог дела, насловљеног „Осам векова манастира Жиче, седишта архиепископије и епархије”, др Драгољуб Даниловић, даје хронологију догађаја успостављања и развоја Епархије жичке. Други део, који потписује Гордана Гаврић, посвећен је сакралном наслеђу Жичке епархије, и сабира знање о историјату и архитектури манастира и најзначајнијих цркава на подручју Епархије. У својим обраћањима, аутори су изразили дубоку захвалност за поверење које им је указао Епископ жички др Јустин, као и да им је полазиште у раду на монографији био осмовековни светосавски континуитет, једна од највећих вредности у историји. Уз то, Гордана Гаврић је истакла принцип којим је била вођена у конципирању приче о сакралном наслеђу, по којем су појединачни манастири у средишту, а око њих се, попут концентричних кругова, пружају и групишу цркве. Говорећи о Светом Сави као првом српском архиепископу и стицању црквене аутокефалности, др Даниловић је као нарочиту вредност истакао осведочено сагласје државне и црквене власти, огледано у деловању немањићке династије, узвисујући нарочито Светог Саву као личност која надилази своје време. Други део краљевданског програма, био је посвећен традиционалној краљевданској беседи Његовог Преосвештенства Епископа жичког др Јустина. У свом „Слову о Симону Монаху” Епископ је указао на јаз који је настао у стихији времена, обликујући у савременом човеку индивидуализам, насупрот јединству Симеона, Саве и Симона, у којем су подизали народ, духовно и физички. Указујући на врлу природу Стефана Првовенчаног, Епископ је подсетио на сведочења његових животописаца којима је истакнуто васпитање у доброј вери, литерарна даровитост и владарске вештине, а као најзначајније догађаје његове владавине издвојио успостављање српске државности 1217. године и аутокефалности српске Цркве 1219. Епископ је нагласио потребу разумевања предака као насушну, те да светитеље српске Симеона, Саву и Симона, на којима почива наша историја, не можемо разумети без разумевања Христа и његове науке. Краљевданску свечаност у Библиотеци својим присуством увеличали су умировљени Епископ захумско-херцеговачки и приморски, Атанасије Јевтић, и градоначелник Града Краљева, др Предраг Терзић. Аутор текста Данка Спасојевић Аутор фотографија Иван Спасојевић Извор: https://kv-biblio.org.rs/
Нови број часописа Жички благовесник (октобар-децембар 2020.)
У овом броју пред читаоце доносимо две беседе Архијерејȃ наше Свете Цркве. Епископ жички Г. др Јустин нам приближава догађај Петровог хода по води. Износећи духовну поуку, у наставку је актуализује на савремене изазове који се постављају пред нас. Епископ умировљени захумско-херцеговачки Г. др Атанасије нам предочава мање познате детаље из живота Светог владике Николаја (Велимировића), проносећи тако изнова славу овог српског Златоуста, пред чијом личношћу је себе Преподобни ава Јустин описао као „комарца пред орлом“. „Пред изазовом Covid-а 19“ је посебна рубрика у овом броју. Кроз текстове „Хоће ли вера у нама преживети пандемију вируса?“ (који потписује протонамесник Александар Р. Јевтић), „Страх и стрепња као доминантна осећања током пандемије“ (потписника дипл. псих. Милоша Благојевића), „Пошаст над пошастима“ (потписника Николе Александра Марића) изнети су различити аспекти проблема са којим се цело човечанство суочило у току ове године. Богословски, социјални и психолошки контекст овде је отворен за разумевање, али и и изналажење начина да последице новонасталог проблема буду што мање. Небојша Ћосовић нам доноси наставак превод текста презвитера Николаоса Лудовикоса под насловом „Крст самољубља и крст љубави“. Текст „Ослушкивање душе“ анализира корене психолошких проблема и горуће егзистенцијалне теме које човека муче, али које су му истовремено и шанса да спозна Бога и себе у њему. У тексту „Духовност као темељна димензија живота особа са сметњама у развоју“, дипломирани дефектолог-олигофренолог Ана Јаковљевић и дипломирани дефектолог-сурдолог Тијана Палибрк износе важне увиде везане за живот оних којима су наша помоћ и разумевање најпотребнији. Поред стручних анализа, овде су изведени и закључци о утицају верског и богослужбеног живота наше Цркве на конкретне заједнице где бораве особе са сметњама у развоју. Протонамесник Дарко Несторовић пише о храмовним славама, разматрајући феномен велике заинтересованости православних хришћана за прославе овога света, као и незаинтересованост многих за догађаје везане за основе нашег спасења. О страдању драгачевских свештеника у Великом рату наставља да нам приповеда прота Милан Филиповић, као врсни зналац завичајне историје драгачевског и чачанског краја. Студент теологије Душан Дуњић пише о јубилеју 100 година од оснивања Православног богословског факултета Универзитета у Београду. У интервјуу са познатим српским глумцем Иваном Босиљчићем, јереј Немања Матејић поставља питања која се тичу начина на који вера сапостоји са активним јавним животом. Својим занимљивим и аутентичним одговорима Босиљчић нам говори о духовним тачкама расуђивања. Јереј Младен Миливојевић у рубрици „Парохијске приче“ износи пример како једна песма попут оне „Ој, ој, ој, ој, калуђеру“ може бити активни запарложени коров у народној свести, чак и онда када многи тога нису свесни. Књижевни критичар и песник Драган Хамовић нас упознаје са поезијом Милана Ненадића, овогодишњег добитника Жичке хрисовуље. Објављујемо и текст пожешког свештенства о новопрестављеном слуги Божијем протојереју-ставрофору Ненаду Величковићу (1966–2020). У рубрици „Веронаука“ доносимо текстове вероучитеља Ивана Радојичића о Електро-саобраћајној техничкој школи „Никола Тесла“ у Краљеву, текст горњемилановачких вероучитеља о сарадњи са часописом „Светосавско звонце“, као и песму вероучитеља Душице Ломовић посвећену добродошлици ђаку прваку. На крају је летопис богослужења Епископа жичког Г. Јустина, који нам доноси протођакон Александар М. Грујовић, чувајући тако традиционалну рубрику овог часописа која се у у неким периодима његовог излажења за време Светог владике Николаја звала и „Тамо амо по Епархији“. Протонамесник Александар Р. Јевтић, уредник часописа
Лист Храм бр. 62: Крст самољубља и крст љубави, 3. део
Лист Храм бр. 61: Крст самољубља и крст љубави, 2. део
Лист Храм бр. 60: Крст самољубља и крст љубави, 1. део
Нови број Епархијског часописа: Жички благовесник, јул-септембар 2020.
Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина изашао је нови број Жичког благовесника, јул-септембар 2020. Садржај започиње говором Светог Николаја Охридског и Жичког из 1916. у Лондону. Овај упечатљиви и дубокомислени историографски осврт остаје актуелан и опомињући до данас. Посебно за Европу и њено промишљање о сопственим хришћанским вредностима, које су на делу све више протериване из друштвене стварности. Наш народ је последице овога осетио и даље осећа, иако је за Европу много крви пролио. Протојереј Милан Филиповић пише о страдању драгачевских свештеника током Великог рата. Увиди у животе и страдања свештенства, показују нам дугорочност ношења Христовог и косовског крста са којим је на плећима у модерну историју ушао наш народ. Свештенство је уз народ било и остајало увек, за разлику од лажних грађанских елита које су лако стајале уз противнике свог народа. Небојша Ћосовић је превео са руског језика текст презвитера Николаја Лудовикоса, под насловом „Крст самољубља и крст љубави“. О овом за духовни живот непроцењиво важном разликовању, Лудовикос пише: „А шта је крст? У овом животу ми сви страдамо и подносимо разне муке. Можда то и јесте наш крст? Не. Када се човек истински одрекне себе, он се удостојава необичног крста – Крста Христовог. Међутим, има и таквих крстова, које ми носимо због тога што се нисмо одрекли себе. Већини од нас су познати ови крстови – који су у ствари проблеми, који се у нама јављају управо зато, што се нисмо одрекли од себе, управо зато што су наше жеље – једини унутрашњи закон, који ми реално признајемо.“ Ту је и Писмо брату у коме се над мислима из Дневника Андреја Тарковског изводе дубока и свеобухватна разматрања о насушном питању смисла живота. Стил и мисаони правац нас упућују ка рефлексијама које данашњем човеку могу бити аутентични антидепресив и путоказ како да из баре свакодневице пређе у хладне али чисте воде од којих се не жедни. Психолог Бојана Димитријевић у тексту „Пандемија као прилика за испуњење јеванђелских заповести“ износи савремене психолошке увиде који се тичу психичких криза, а по којима пандемија припада оним непредвидивим кризама на које немамо спреман одговор. Он се састоји у „резилијентности“, појму који се све чешће користи у психологији, а односи се на психолошку отпорност и представља сталан процес прилагођавања новонасталим условима, те стицање већих компетенција за успешније реаговање на стрес. Уз позивања на медицинске стручњаке и светитеље Божије, закључује: „Сазнања до којих долази здравствена психологија, а до којих су и пре ње дошли свети оци, упућује на могућност да се у тренуцима кризе, фокус помери са патоцентричности на „капацитет за здравље, односно могућност за посттрауматски раст који подразумева лични раст и самооткривање.“ Текст „Богослужбени поредак на простору средњовековне Србије у доба Светог Саве“, аутора јереја др Слободана Јаковљевића, наставља да упознаје читаоце са генезом богослужења које данас поседујемо као светосавско благо. Читалац након увида у богати садржај који нам о. Слободан доноси има прилику да стекне комплетну слику историјског развоја богослужења, и тиме има правилан приступ и проматрање сопственог учешћа у животу Цркве. Јереј Младен Миливојевић у тексту „Света тајна исповести и(ли) духовни разговор“ приближава нам ову важну тему како за верујући народ, тако и за свештенослужитеље. Износећи погрешна тумачења и лоше примере праксе, упућује на пут који бисмо могли означити здравом духовном терапијом. Богослужења, активан подвиг и обострана трезвеност (верника и духовника) чине веома важне чиниоце разматране тематике. Протојереј Марко Мирковић нам кроз беседу о празнику Преображење Господње приближава важност овог великог празника. Уз историјске осврте везане за сам догађај, износи духовни смисао и поуку. Указује на преображујућу светлост која нам из овог празника зрачи доносећи преображај и у наше животе. Протонамесник Дејан Марковић кроз смешне ситуације из црквеног живота уноси ведрину међу странице часописа, поручујући да црквени живот није монотон за оне који у њему отворених очију учествују. Интервју који је водио студент теологије Душан Дуњић, читаоце упознаје са г. Гораном Ристовићем Покимицом, познатим српским филигранистом. Овде се може много научити о овом ретком занату који је вековима био укључен у уметност црквеног простора. Ристовићеви радови красе велелепне православне храмове широм света. Његова кандила се налазе у више храмова у Светој земљи. Добитник је многих признања, међу којима и престижног признање Московске Патријаршије. Драгоцени увиди Драгана Хамовића нас упознају са начином како су модерни српски песници приступали Светом Сави. Њихова оптика је значајна због садржаја, али и искорака који је бављење овом тематиком доносило у средину која се под политичким притисцима увелико одлучила да раскине све везе са средњовековном традицијом. У рубрици Прикази, презвитер др Оливер Суботић и др Драган Хамовић пишу о књизи Господе, где станујеш? Аутор књиге је протонамесник Александар Р. Јевтић, издавач Епархија жичка, а штампарија Интерклима графика. Протонамесник Новица Благојевић нас упознаје са стањем верске наставе у Епархији жичкој. Као координатор за верску наставу, износи важне податке који сведоче о резултатима рада вероучитеља и ученика. Различити видови рада, успеси, активности и мотивациони приступ, јесу оно чиме се може похвалити. Са друге стране су проблеми: нерешен статус наставника верске наставе у погледу запослења, недостатак адекватних уџбеника за поједине узрасте и помоћних средстава за наставу, правни проблеми са организацијом извођења излета и екскурзија, проблеми приликом изјашњавања ученика на упису и формирања група. То указује да верска настава треба да буде озбиљно схваћена тема у животу Цркве и друштва. Марко Трајковић у овом броју завршава рад који је у претходна два броја изнео изазове са којима се верска настава суочавала у периоду између два Светска рата. Вероучитељ Јанко Божовић пише о Ужичкој Гимназији. Велики број познатих личности које су из ње изашле, успеси које веронаука овде бележи, сарадња са локалним црквеним заједницама на више поља, пример су успешног укључивања веронауке у оквир школског система, али и активног друштвеног и литургијског живота. Протођакон Александар М. Грујовић нас извештава о богослужбеним и пастирским делатностима Његовог Преосвештенства Епископа жичког Г. др Јустина. Радујемо се новим текстовима и позивамо ауторе да својим радовима према предоченом упутству допринесу квалитету и остварењу нашег основног задатка – сведочењу Речи Божије. Уредник часописа, протонамесник Александар Р. Јевтић