Нисам могао ни замислити да у нашој школи ове године имамо необичну божићну причу и то ону у вечитом леду испод поларне светлости. Као идеја сасвим случајно се јавила у нашем одељењу на часу веронауке. Када смо са наставником Миланом имали кратко обнављање пређеног градива, наставник је час завршио са посебним закључком. Он нам је објаснио да се Божија љубав и Божије дело у стварању врста огледа у томе што је и на најдаљим крајевима земље, где су услови за живот немогући, Бог ипак прилагодио неке врсте па и ту постоји живот. Ми смо заједно навели неке примере. Другарица из одељења је описала живот у Сахари, друг живот у најтамнијим дубинама океана. Неко се сетио и примера Северног и Јужног пола као и вечите зиме која тамо траје. Онда смо се сетили да ту живе и људи које називамо Ескими.
Вероучитељ нам је испричао како на Аљасци већ више векова постоји православна црква и да су Ескими већином православни. Сазнали смо да је њихов Епископ Николај српског порекла. Потом смо имали много питања о томе како они воде верски живот. Дошли смо до теме о божићном приказу који би ове године поставили и приказали у школи. Тада смо добили идеју да прикажемо љубав природе, Бога и човека баш на Северном полу.
У одељењу смо имали неколико радионица, а помогла нам је и учитељица. Сваки ученик добио је задатак да напише о одређеној врсти животиња Северног пола и да кроз истраживање наведе нешто о Ескимима и њиховом животу. Вероучитељу смо дали наш цртеж Христовог рођења на Северном полу и како Ескими виде божићни приказ. Сазнали смо доста тога и тако најбоље разумели како Бог својим моћима проговара и у најудаљенијим деловима планете Земље.
Петар Станков, ученик 3. разреда
ОШ „Доситеј Обрадовић“ Врба
