На Велики Уторак, Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је евхаристијским сабрањем у Карану, надомак Ужица, уз саслуживање свештенства околних парохија. Повод посете владике био је храмовна слава ове знамените Цркве, празник Благовести.
Црква у Карану представља најстарији очувани споменик културе ужичке општине и она је данас једини преживели средњовековни споменик у ужичком крају. Потиче из Немањићког периода и подигнута је за време владавине краља Душана (касније цара) између 1340-1342. године. Летопис Цркве бележи да је ктитор био жупан Петар Брајан, као и да је црква веома рано добила препознатљиво име – Бела црква. То име највероватније као и у многим другим светињама има значење света или светла. Црква је као и друге наше светиње претрпела многа оштећења, али је и до данас остала чувена по знаменитим фрескама.
Бела каранска црква била је мала да би примила све верне. И поред изразито хладног времена, многобројни верници из околних места окупили су се како би прославили храмовну славу, упознали и поздравили свог владику, и узели од Њега архијерејски благослов. Духовну радост употпунила су деца, која су на свету службу дошла са својим вероучитељем. Слави Беле цркве у Карану и Светој Архијерејској Литургији, у име градоначелника града Ужица, присуствовала је, члан Градског већа за културу, образовање и спорт, госпођа Јелена Васовић.
Владика се обратио верном народу пригодном беседом, у којој је подсетио вернике на значај празника и величину коју Пресвета Богородица има у Цркви. Истакао је да сви треба да се угледамо на Мајку Божију и њену послушност речи Божијој. Нагласио је да није остало забележено да је Мајка Божија превише причала након рађања Спаситеља света, али да се управо сви ми кроз њених мало забележених речи и пример можемо поучити смирењу. Такође, владика је говорио о значају поста и о томе да уколико се одрекнемо поста, добровољно окрећемо леђа Богу. Зато је позвао све верне да буду хришћани и речју и делом, и да сви заједно дочекамо и прославимо највећи хришћански празник Васкрс.
Након службе, овогодишњи домаћини заједно са свештенством овог храма приредили су трпезу љубави – славски ручак, на коме се надахнутим речима о. Вељко захвалио владики на доласку и благослову. Славски ручак увеличала је и локална изворна група, која је кроз неколико песама поздравила долазак владике и обележила овај дан као свечани тренутак у историји Беле Цркве.
ђакон Аранђел Петровић
