Author: Filip

На дан Сабора српских Светитеља Црква у Годечеву прославила је своју храмовну славу. Евхаристијским сабрањем началствовао је Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин уз саслужење Архијерејског намесника црногорског јереја Жељка Пантелића, протојереја-ставрофора Слободана Марковића, протојереја Мирослава Јанковића, старешине Храма Сабора српских Светитеља у Годечеву, протођакона Александра Грујовића и ђакона косјерског Томислава Гајића. Пре почетка Свете Литургије Епископ Јустин је освештао живопис овог храма чија изградња је почела 2010. године. Чин Великог освећења извршио је Епископ Јустин на дан храмовне славе 2017. године, након чега се приступило обимним радовима на уређењу порте и унутрашњости овог храма. У надахнутој беседи, тумачећи јеванђелску причу о Свадби Царевог сина, Епископ Јустин најпре је указао на значај духовне припреме, која је овде симболички приказана кроз свадбено рухо, како бисмо могли да учествујемо у евхаристијској Трпези. Она је свадбена гозба, где нас Господ све призива, свакога дана када се служи Света Литургија, да учествујемо и заједничаримо. Истичући значај милосрђа Божјег и Христове крсноваскрсне жртве за наше спасење, Епископ је рекао следеће: „ Милосрдни Господ хоће да се сви људи спасу, да дођу у познање истине. Свакога ко се покаје за своја лоша дела, Господ прима – јер је милостив. Он је зато и дошао овде на земљу да страда за нас. Не да нас неким мудрим речима или Законом приведе нечему, већ да спасе сав род људски. Тај Човекољубац призива и све нас. Нека Господ дарује да се и ми подсетимо од кога смо рода, да се опоменемо свих наших мученика, косовских и јасеновачких, учитеља и просветитеља наших, свих исповедника и свих бораца за Истину и за Православље. Да будемо удостојени, као и многи наши Свети преци, гозбе у Царству Небеском.“ Епископ је затим нагласио да се милосрђе Божје изражава и кроз Господњи позив и призив у Цркву ради духовног усавршавања, стицања добронамерности, љубави као и тежње ка Богу, истини и правди. На крају надахнуте беседе Епископ је поучио да се стално опомињемо Божје воље, рекавши следеће: „На небу влада вечни и савршени ред. Тамо не може ништа нечисто да уђе. Овде на земљи све живи и Господ све храни и дарује јер је милостив. Али, Бога не можемо преварити, да живимо по својим начелима и да све то уживамо. Потребно је да чинимо оно што Господ тражи и тада ћемо истину испунити у законском и сваком другом смислу.“ Литургији је присуствовао и председник Општине Косјерић господин Жарко Ђокић са представницима локалних институција. Након резања славског колача Епископ је доделио грамате дародавцима за живопис Храма у Годечеву и Храма Свете Тројице у Маковишту. По завршетку евхаристијског заједничарења уследила је трпеза љубави на којој се Епископу и свим дародавцима захвалио старешина храма о. Мирослав истичући велику ревност верника за Дом Божији и њихову тежњу да чашћу учине једни друге већима од себе. Вероучитељ Мирољуб Лечић  

„Бог није у сили него је у правди“ (Свети Александар Невски) Спомен преноса моштију Светог благоверног руског кнеза Александра Невског, победиоца над Шведима на реци Неви, свечано је литургијски прослављен у Храму Светог Саве у Краљеву. Свету Литургију уз саслуживање братства Храма служио је Владика Јустин. У оквиру Литургије смо произнели заупокојене прозбе којима смо се молили Господу за новопрестављену слушкињу Божију Ивану, супругу нашега сабрата о. Дејана, која је и пре болести и током болести, све до њених последњих земних дана када је занемоћала, верно и истрајно учествовала у литургијском животу наше заједнице причешћујући се Светим Тајнама Христовим. Након заамвоне молитве Владика је благосиљао кољиво и славски колач, јер наш протођакон Александар Грујовић прославља Светог Александра Невског као молитвеног заступника свога дома пред Господом. Након Литургије, прослављање Светог Александра је настављено у породичној атмосфери у просторијама Храма Светога Саве где је ђакон Аца са својом породицом пројавио аутентично гостопримство српских домаћинȃ радујући се нама који смо се окупили да се радујемо са њима. На многаја љета, дивни доме Грујовића, и нека вас свагда прате молитве Светог Александра!  Ђакон Стефан Милошевски

Дана када се Света Црква сећа тужног и страшног догађаја Усековања Светога славнога Претече и Крститеља Јована, наш Епископ и духовни отац г. Јустин служио је Свету Архијерејску Литургију у Старом храму у Краљеву. Преосвештеном Епископу жичком су саслуживали: архимандрит Дамјан (Цветковић), архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић, старешина Светотројичног храма у Краљеву протојереј-ставрофор Јован Ђорем заједно са братством, протођакон Александар Грујовић, ђакон Стефан Милошевски и парохијски ђакон из Ивањице Иван Ћурчић. У даљем току Литургије Владика је рукоположио ђакона ивањичког у чин презвитера. Обративши се верном народу омилијом, Епископ Јустин осврнуо се на речи Светог Јустина Ћелијског рекавши да је данашњи празник други Велики Петак. На Велики Петак распет је Цар Славе, ради нас и ради нашега спасења, а овај други Велики Петак помиње Црква, јер је тај човек Јован Пророк и Претеча Христов, највећи рођен од жене и он је као Крститељ Господа нашега пред престолом Божијим заједно са Пресветом Богородицом. Чули смо у Светом Писму како се десило то монструозно и страшно дело, због раскалашности, због гордости живота. Зато што му је игром угодила Ирод Антипа се заплео и обећао дати Саломији оно што заиште, макар то било и пола његовог царства. Та заклетва није чврстоћа ума његовог, него се он у тренуцима слабости ухватио нечега што нема никакав смисао. Архипастирска поука је да не буде тако код нас, већ да наше да буде да, а не буде не, јер што је више од тога, од злога је. Нека Господ Бог молитвама Светог Јована Претече и свих угодника Божијих нас води и руководи до Царства Небеског. Након Свете Литургије уследила је трпеза љубави. Ђакон Милутин Балтић

“Њезино је отачаство – вишњи Јерусалим, невидљиви, али умно видљиви град, где је и нама одређено грађанство, куда и ми хитамо, где је грађанин – Христос, а суграђани – цео клир и чин, и Црква прворођених, сабрани око овог великог Градитеља празнујућих у сазерцању славе и ликујућих непрестаним ликовањем. А благородство њезино очување образа Божјег, уподобљавање Прволику, које се савршава умом и врлином и чистим жељењем, а све то нас непрестано све више и више саображава Богу код правих сазерцатеља вишњег, који знају одакле смо, какви и ради чега смо створени.“ Овим речима је Свети Григорије Богослов описао живљење и престављење сопствене сестре Горгоније. Исте речи долазе на ум када се сагледа достојанствена и подвижничка борба којом се претходних дана и месеци са суровом болешћу суочила Ивана Марковић. Ова храбра хришћанка, супруга краљевачког свештеника протонамесника Дејана Марковића, мајка Магдалине и Меланије, истрајно је носила крст Христов и свима нам показала аутентичност вере која је најјача онда када је најтеже.       Ивана се упокојила у Краљеву 06. септембра, у својој 34. години. Опело су 08. септембра служили Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин и Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Арсеније, уз саслуживање преко стотину свештенослужитеља мирског и монашког реда, како из Епархије жичке, тако и из многих других Епархија наше Свете Цркве. Велики број народа, родбине, пријатеља, комшија, чланова локалних краљевачких литургијских заједница, дошли су да учествују у молитви за вечни покој уснулој слушкињи Божијој Ивани. Достојанствено, како је она и живела, изгледало је сабрање на краљевачком Старом гробљу. Узвишеним пјенијем, принетим из дубине срца свих присутних, овај септембарски дан, иако најтужнији дан ове године за све нас, остаће упамћен као знамење и пројава наде у Победу вечног живота над привременошћу. Породици Иваниној, речима утехе обратио се Епископ Јустин. Он је очински присно подсетио све на њено живљење које краси посвећеност Богу и Светој Цркви као Телу Његовом. Увек ревносна и посвећена богослужбеном животу Цркве била је светао пример хришћанске вере. У данима болести и борбе њена вера се још више пројавила кроз дуготрпљење. Истрајавање у молитви, подвигу и сједињењу са Господом у Светом Причешћу красили су је све време као невесту Христову која упркос свим тешким страдањима и искушењима није поклекла и похулила на Господа. Епископ је речима пуним племенитих емоција сабранима предочио сву тежину ове достојанствене борбе, коју је и сам лично гледао на примеру сопствене мајке. Похвалио је Иванину врлину трпљења, подсећајући све на речи Господње да који претрпи до краја тај ће се спасити. Ивана је то успела и дубоко верујемо да сада одлази у наручје Господу Христу, тамо где су сви свети Његови, а међу њима и многи наши свети преци. Она је њихов изданак и иде међу своје. Са вером у Васкрслог Господа ми ћемо је се молитвено сећати у срцу нашег духовног бића које је Црква Божија, где смо сви једно у Христу. Након Владикине беседе, уз молитвено пјеније извршен је чин опраштања од покојнице, а потом се кренуло ка гробном месту. Стихови васкршњег тропара Христос воскресе одјекивали су краљевачким гробљем које није одавно удостојено оваквог молитвеног испраћаја као аутентичног примера кончине једног хришћанског живљења. Вечан Ти покој, достојна блажене успомене, сестро наша Ивана! Литургијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву

Свештеник не каже: благословен Бог, или Благословено Царство Божије, него одвојено помиње божанска лица: Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа. Тако говори јер су људи, кроз Очовечење Господа, по први пут спознали да је Бог у три Лица… Отуда је и било потребно да у самом почетку ове службе заблиста и буде објављена Света Тројица (Свети Никола Кавасила, Тумачење Свете Литургије). На дан када се молитвено сећамо Светога свештеномученика Евтихија и Свете мученице Сире, а у недељу 13. по Духовима, Епископ жички Господин Јустин благоизволео је доћи у канонску посету парохији у Годачици. Наш Владика је као предстојатељ ове епархије началствовао Евхаристијским сабрањем, приносећи молитве и Свете дарове за сав сабрани народ у нашем храму. Након прочитаног Јеванђеља Владика је беседио о одељку из Светог Јеванђеља по Матеју, који говори о господару и виноградарима, јер је Господ све што је проповедао чинио у причама. Овај господар је начинио виноград, оградио га и дао виноградарима да га обделавају. И, после извесног времена он шаље слуге своје да види шта то раде виноградари, јер је Господ све припремио да тај виноград добар род роди. А они видевши слуге растераше их и побише, и господар немајући сазнање шта је са његовим виноградом шаље још више слугу, али и овима учинише исто. И, напослетку посла сина свога мислећи да ће се побојати њега и неће смети да учине као са слугама. Међутим, они и сина убише. Владика је објаснио да се ова прича односи на виноград који је Господ дао Јудејцима јер су они били изабрани народ. Бог их је избавио из египатског ропства, давао им воду за пиће, ману за храну, обдарио их разним другим помоћима, али они су се оглушили и Цара славе разапели. Због свега тога тај виноград ће бити дат новом Израиљу, али пре тога Господ пита старешине Јудејске шта ће бити са овим злим виноградарима. Они не разумевши да се на њих односи, сами кажу да ће господар виноградаре злом смрћу казнити и дати виноград другима на управљање зато што тако бива са онима који не обделавају на прави начин. Потом Господ даје виноград новом изабраном народу, али не само Јудејском, већ свима онима који примају Христа као Спаситеља свог. Пошто се ова прича односи и на нас, јер смо и ми управитељи овога винограда, следујући Христовим речима да је Он Чокот а ми лозе и свака лоза која не рађа сече се и у огањ баца, треба да верујемо у Христа, да ћемо са Њим бити у Царству Небескоме. Све ово што смо добили није наше већ дар Божији и дужни смо да дајемо плодове, а то су мир и радост у Духу Светоме, да смирено сабирамо у себи врлине Христове. То је једина вредност. Сетимо се оне удовице која је дала две лепте, а Господ је оправдао јер је дала све своје имање. Тако нека Господ Бог и нас оправда, нека нас позна и призна и постави у Царство Небеско, рекао је Владика Јустин. Разумевши речи Светога Кирила Александријског да свагда јесте Ново ово што сада познајемо и чиме се причешћујемо, верни народ је у великом броју са страхом Божијим и вером приступио Светој Чаши. На крају Свете Литургије, Архијерејски намесник жички протојереј-ставрофор Ненад Илић је прочитао акт, а Епископ Јустин доделио грамату господину Мирославу Тодоровићу из Раванице као великом добротвору нашег храма.   Заједница је потом настављена трпезом љубави у току које се надлежни парох захвалио Епископу на принесеним молитвама за овај народ, и изразио жељу за поновним скоријим виђењем у литургијском сабрању. Јереј Ненад Јаковљевић, парох годачички